Istoga dana kada je Nobelova nagrada za knji�evnost dodeljena Haroldu Pinteru, drugi dramski pisac njegove generacije preminuo je u Budimpe�ti: I�tvan Er�i, dramski pisac, pesnik, esejist, dramaturg, prevodilac i vatreni polemi�ar umro je od leukemije, posle velike borbe protiv iste bolesti, koja mu je pre samo nekoliko meseci uzela i sina.
Kao staljinisti�ki pesnik po�eo je da stvara u pedesetim, ali svoju du�u prona�ao je u ma�arskoj revoluciji 1956; kasnije je svoj novinarski anga�man platio presudom od osam godina zatvora. Odslu�io je �etiri te�ke i surove godine, a onda oslobo�en amnestijom. Niko koga poznajem nije u svojim delima i se�anjima pisao o svom zatvorskom iskustvu na tako pozitivan na�in kao �to je to �inio Pi�ta.
U jednoli�nosti i sivilu �ezdesetih zara�ivao je uglavnom kao prevodilac i dramaturg, a povremeno mu je bilo dozvoljeno da objavi esej ili pesmu. Pisao je komade o ideolo�kim pritiscima, konformizmu, ma�arskoj verziji Velikog Brata i ezistencijalisti�kim strategijama svoga u�itelja �er�a Luka�a; no, ti komadi nisu imali �anse da se pojave na strogo nadziranim ma�arskim pozornicama. Duhovni dom je prona�ao u provincijskom pozori�tu u Kapo�varu sa Babarcijem, A�erom i A�om, a bio je i dramaturg prvobitne produkcije komada Petera Vajsa Mara / Sad, koji je sru�io tabu vezan za zabranu javnog razgovora o ma�arskoj revoluciji 1956. Stipendija druga iz detinjstva D�ord�a Sorosa omogu�ila mu je da putuje u Sjedinjene Dr�ave. DAAD ga je 1983. doveo u Berlin i tu je na�ao novu publiku, kao i �ansu da mu se dela igraju i ostvare uspeh. Ali, glas o tome brzo je stigao do Ma�arske, gde je progla�en disidentom, stavljen na crnu listu i marginalizovan. Svojom starom "ladom" nastavio je da putuje izme�u Budimpe�te i Berlina; bio je Berlinac, jer je u intelektualnom i emocionalnom smislu bio vezan za taj grad, ali kao stvaralac ostao je fiksiran na teme represije, kritika i intriga Budimpe�te na kraju Kadarove ere.
U postkomunisti�koj Ma�arskoj, stvaranje i rad postali su mogu�i, �tampane su mu knjige, dodeljivane nagrade; no, sada je prvenstveno bio anga�ovan kao polemi�ar, �esto ljutit, �ak gnevan, suprotstavljaju�i se avetima komunizma, obnovljenom nacionalisti�kom frontu i rastu�em duhu antisemitizma.
Drugovali smo godinama, jo� od njegovih prvih poseta Beogradu i Bitef festivalu iz ranih sedamdesetih; kasnije smo se vi�ali u Budimpe�ti, Berlinu i Amsterdamu. Godine 1987. me je prvi put iz Zapadnog Berlina odvezao u isto�ni deo grada; pro�li smo grani�ni prelaz ba� kada se na Zapadu slavio neki hri��anski praznik, a Gorba�ov planirao da poseti svoje prijatelje u DDR-u. Stoga su nas svojski pregledali pri ulasku, ali i pri odlasku. Po�to su sve radnje bile zatvorene, a nismo mogli da idemo praznih ruku, njegovom prevodiocu smo poneli nekoliko sarmi zapakovanih u aluminijumsku foliju; vratili smo se u sumrak, sa gorkim ukusom upravo do�ivljenog "realnog socijalizma"; dugo smo sedeli na trgu Savinji oporavljaju�i se od no�ne more, koja mi se �inila kao vo�nja kroz neki tunel strave i u�asa. Voleo je pijacu Albert Cuyp u Amsterdamu; se�am se polovne jakne od sivog tvida koju je tamo kupio posle mnogo poga�anja i njegove bezazlene, gotovo de�a�ke sre�e. Voleo je Holan�ane, ali nikada nigde nije putovao bez sopstvenih zaliha "barac palinke". U Budimpe�ti je �iveo u ku�i svog biv�eg u�itelja �er�a Luka�a, sa pogledom na reku i Er�ebet most koji vas ostavlja bez daha; u radnoj sobi, njegovom privatnom Panteonu, dr�ao je fotografije Danila Ki�a i Alena Ginsberga, zajedno sa Gombrovi�em, o kome je napisao knjigu eseja i ironi�nih dijaloga. Uvek me je vodio u neke zaba�ene, tajne kafane na odli�ni solet i najbolje gu��ije pe�enje u gradu. Kada sam pre deset godina zajedno sa kolegama sa holandskog Pozori�nog instituta po�eo da radim na projektu vezanom za disidentsku umetnost, bio sam privilegovan da od Er�ija kao izuzetnog izvora dobijem informacije o disidentskim pozori�tima, koja su u centralnoj i Isto�noj Evropi postojala i radila u doba komunizma; bio je temperamentan, ali ne bole�iv sagovornik, kriti�an i veoma precizan.
Sa istim ushi�enjem i zanosom u�ivao je u �ivotu kao i u svojim brojnim politi�kim i literarnim bitkama. Bio je plemenit prijatelj koji je uvek nastavljao dalje punim tempom, bez obzira da li je nailazio na pohvale ili na uvrede.

(S engleskog prevela Milica Bani�)