NAZAD NA SADRZAJ > > >
S C E N A : �asopis za pozori�nu umetnost
Novi Sad, 2005. broj 2-3 godina XLI april-septembar YU ISSN 0036-5734
K N J I G E
Liljana MAZOVA
POSLEDNJI BALKANSKI SKOMRAH
Jelena Lu�ina, PETRE PRLI�KO, monografija, MAGOR, Skoplje
 Monografija naslovljena Petre Prli�ko, posve�ena legendi makedonskog i balkanskog glumi�ta, velikom miljeniku pozori�ne i filmske publike, najnovija je knjiga u makedonskom izdava�tvu iz oblasti pozori�ne umetnosti. Nau�no je obra�ena stvarala�ka i �ivotna storija o glumcu koji ima visoko mesto u makedonskom (i ne samo makedonskom) teatarskom i kulturnom miljeu. Na promociji monografije Petre Prli�ko, koja je ne slu�ajno bila zakazana 25. maja (nekad Dan mladosti) ove, 2005. u Skoplju (na Fakultetu dramskih umetnosti) predstavlja�, profesor Blagoja Ivanov, rekao je: "Jo� prilikom prvog prelistavanja mogao sam uzbu�eno da ka�em - za jednu �udesnu li�nost, �udesna knjiga!" Sledi pitanje za�to "na Dan mladosti" kad je re� o glumcu koji je poprili�no po�iveo, mnogo igrao i koga nema ve� deset godina. Odgovor je: zato �to je Petre Prli�ko, paralelno s glumom voleo mladost, voleo �ivot, bolovao na sceni i u �ivotu Mitketovu "�al za mladost", koga je igrao od ranih tridesetih do kasnih sedamdesetih godina �ivota. Najvi�e je voleo i najdu�e igrao Nu�i�evog i svog Jerotija Panti�a u Sumnjivom licu - punih 57 godina - u raznim postavama od 1930. do marta 1987, kada je na sceni MNT u Skoplju obele�avan dupli jubilej: 80. ro�endan i 60 godina Prli�kove umetni�ke aktivnosti.
Prire�iva� i urednik monografije je profesor dr Jelena Lu�ina. Knjiga je ra�ena kao nau�noistra�iva�ki projekat Instituta za teatrologiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, a izdava� je MAGOR, Skoplje. Autori tekstova koji razra�uju razli�ita stvarala�ka interesovanja jednog od najistinitijih i najve�ih korifeja makedonskog i balkanskog glumi�ta su: Kole �a�ule u tekstu "O razmi�ljanjima za Pericu", Liljana Mazova koja elaborira legendu Petre Prli�ko, Du�an Naumovski pi�e kako se snimala popularna TV serija Komedijanti koja je inspirisana vremenom kada je Prli�ko bio �lan putuju�ih pozori�ta na tlu Kraljevine Jugoslavije - jo� od 1923, kada se pridru�io Putuju�em pozori�tu Mihajla Lazi�a �i�e (1923/24) - zatim �lan Povla��enog timo�kog pozori�ta Nikole Joksimovi�a (1924/25), �lan putuju�e teatarske trupe Bi-Ba-Bo i putuju�ih dru�ina Milana Jovanovi�a Njonje, Mi�e Milo�evi�a, Milivoja - Mike Stojkovi�a, Milo�a Raj�evi�a (sve u periodu od 1925. do 1929). Prli�ko je 1930. u Beogradu formirao svoje Putuju�e pozori�te "Plava ptica" koje je slede�e, 1931. godine preimenovano u Povla��eno vardarsko pozori�te upravnika Perice P. Aleksi�a Vele�anca, kasnije "Boem", koje je radilo sve do 1940.
U monografiji, Tamara Arsovska pi�e na temu "Gluma mu je bila �ivot", Ilindenka Petru�eva razra�uje Prli�kove uloge na filmu u tekstu "Legendarni Mandana/�ovek slavuj ili kroki za filmski portret Petra Prli�ka", Ana Stojanoska elaborira temu Petre Prli�ko i publika. Monografija, na 234 stranice velikog formata, sadr�i 292 fotografije, hronologiju glum�evog �ivota i stvarala�tva - teatrografiju (uloge, re�ije, dramski tekstovi, dramatizacije i adaptacije), filmografiju, faktografiju, va�nije nagrade, zahvalnice i priznanja. Pripremu fotografija, �to nije bio nimalo lak posao s obzirom na vrlo stare crno-bele fotografije i novije u koloru, a sve su svedene na isti braonkasti ton, radio je Andrej Timofejev.
Legenda makedonskog glumi�ta Petre Prli�ko ro�en je 13. marta 1907. u Velesu, a s ovog sveta oti�ao 16. novembra 1995. u Skoplju. U prologomeni Poslednji balkanski skomrah, J. Lu�ina isti�e da se kroz Prli�kov �ivotni put, koji je u uskoj vezi s njegovim stvarala�tvom, sagledavaju i ocenjuju osobine i vrednosti njegove igre. Izvodi i dve konstatacije: da je poslednji balkanski skomrah, i da autorski ulog koji je Prli�ko uneo u makedonsku kulturu nije samo gluma�ki ve� i misionarski. Prli�ko je bio mlad kad je napustio rodni Veles; imao je 15-16 godina kad je krenuo u dugu teatarsku avanturu - skoro 67 godina kontinuiranog gluma�kog sta�a, �to je i pravo �udo. Zahvaljuju�i retkoj kombinaciji entuzijazma, hedonizma i talenta, koji su se demonski udru�ili u boema, fantasta i nepopravljivog idealistu, makedonski i balkanski teatar dobili su jednog od najistinskijih i najve�ih korifeja koji se uvek kretao po onoj tankoj crvenoj liniji koja - prema Kantu - deli (ali i spaja) oba sveta: iskustveni svet svakodnevice i transcendentni svet morala i umetnosti...
Monografija je prikaz njegovog �ivota kroz koji se kvalifikuje i priroda njegove glume. Ocenjuje se jedna velika gluma�ka tajna, pri �emu se i zaklju�uje da je Prli�ko bio i ostaje dobri duh makedonskog teatra, njegov veliki i neprevazi�eni prikaziva�, zakleti �uvar njegovih najdubljih tajni, poslednji ube�eni podr�ava� njegove autenti�ne magije... U toj autenti�nosti je pedesetak uloga odigranih u putuju�im pozori�tima; petnaesetak (mo�da i dvadesetak) odigranih na profesionaloj skopskoj sceni izme�u 1940. i 1944; skoro osamdeset uloga na sceni Makedonskog narodnog teatra - od 1945. do 1990. (kojima treba dodati i dve operetske, i jo� desetak na drugim scenama); tridesetak ve�ih i manjih filmskih uloga; oko dvadeset televizijskih likova u dramskim emisijama i u igranim serijama za odrasle i za decu... Ako se dodaju i razne jedno�inke i agitke izvedene u odre�enim estradnim prilikama (svejedno da li u putuju�em periodu njegovog �ivota ili u agitpropovskim godinama za vreme Drugog svetskog rata i posle), broj odigranih likova zaokru�uje se na pribli�no 250, repriziranih u pribli�no (najmanje?) 8.000 predstava.
Monografija dokazuje da je igraju�i toliko dugo, toliko mnogo, toliko ekstenzivno (u repertoarskom smislu) i - najva�nije! - toliko za�udno, Prli�ko se dokazao kao jedinstvena gluma�ka pojava ne samo u istoriji makedonskog /balkanskog teatra ve� i u sveukupnoj istoriji kulture na tlu Makedonije. To grandiozno gluma�ko/pozori�no nasle�e teatrolo�ka nauka danas vrednuje kao kulturno bogatstvo najvi�eg ranga.
Monografija Petre Prli�ko, sem odabranog i ostvarenog visokog kvaliteta, ima i dva kurioziteta - sasvim neobi�na i jedinstvena u izdava�tvu Makedonije. Nakon prvog �tampanja tira�a autori nisu prihvatili �tamparske propuste prvog izdanja (kvalitet papira, kolor naslovne strane, �tamparske gre�ke i obrez/preklop), pa je ona pre�tampana. Po�to je to poskupljivalo izdanje, autori su se odrekli honorara i sada na �etvrtoj strani monografije stoji zapisano: finansijski podr�ali Ministarstvo kulture Makedonije, op�tine gradova Veles i Skoplje i prire�iva�i i autori tekstova.
Copyright: Sterijino pozorje 1998-2005.