NAZAD NA SADRZAJ > > >
S C E N A : �asopis za pozori�nu umetnost
Novi Sad, 2005. broj 2-3 godina XLI april-septembar YU ISSN 0036-5734
K N J I G E
Svenka SAVI�
JEDNA OD MOGU�IH SINTEZA
BALET: Prvih pedeset godina (1950-2003), pripremila Vesna Kr�mar, Srpsko narodno pozori�te, Novi Sad 2004.
 Po�etak XXI veka vreme je sumiranja i preispitivanja onoga �to se dogodilo u prethodnom periodu. Evaluacija je u ve�ini umetni�kih grana, zatim nau�nim disciplinama ili kulturnim domenima za poslednji vek, ili njegovu polovinu - od kraja Drugog svetskog rata do danas. Otuda mnogo sve�arskih i jubilarnih datuma poslednjih godina, pa i u baletu u na�oj sredini i u na�em gradu.
Do sada imamo nekoliko zna�ajnih pregleda: Milica Jovanovi� u knjizi Prvih sedamdeset godina (1994) sumira repertoar i umetni�ke domete u Narodnom pozori�tu u Beogradu, Svenka Savi� u knjizi 55 godina Baletske �kole u Novom Sad (2004) sumira obrazovni rad u jednoj od dve sada�nje dr�avne baletske �kole u zemlji u prethodnih 55 godina, uzimaju�i u obzir ispovesti samih u�enika i u�enica Baletske �kole u Novom Sadu. Na prostoru biv�e nam zemlje sli�an proces je u toku. U Zagrebu je 2002. objavljeno dvojezi�no izdanje (hrvatsko-englesko) 125 godina profesionalnog baleta u Hrvatskoj / 125 Years of Professional Ballet in Croatia i povodom jubileja: �kola za klasi�ni balet u Zagrebu (1949-1999). U Ljubljani Baletna �ola v Ljubljani: 1948-1999, a ovih godina tom spisku priklju�i�e se i podaci o postojanju Baletske �kole u Skoplju. Ostaje jo� izazov sinteze takvih procesa za ceo jugoslovenski prostor sa�injen od tih pojedina�nih, kako bi se sagledali doprinosi u baletu u pojedina�nim gradovima ili regijama i celini prostora.
Sinteze se mogu praviti na razli�ite na�ine. Ovu koju nam je mr Vesna Kr�mar priredila u knjizi BALET: prvih pedeset godina (1950-2003), jedan je od mogu�ih. Sakupila je podatke o svim odigranim predstavama u Baletu Srpskog narodnog pozori�ta za pedeset godina, detaljno ih obradila sa stanovi�ta timskog rada koji je predstavu sa�inio, uklju�uju�i i broj izvo�enja i publike koja je predstavu gledala. Ovaj veliki posao uradila je za sve nas koji �emo u daljem istra�iva�kom radu koristiti podatke na razli�ite na�ine i za razli�ite potrebe. Dobili smo pouzdanu datoteku podataka o repertoaru u Baletu Srpskog narodnog pozori�ta za pola veka (str. 9-118) na kojoj nam mogu zavideti mnoge druge operske i baletske ku�e. Uz svaku predstavu daju se i podaci o kritikama objavljenim u medijima, iz �ega se mo�e videti kako i na koji na�in su neke predstave zadobile medijsku prezentaciju, kako su neke ostale bez nje, neprime�ene ili nedovoljno vrednovane. Podaci o kritici mogu na razne na�ine da se interpretiraju. Uze�u rodnu perspektivu - zahvalju�i po�rtvovanosti kriti�arki iz centara van i u Novom Sadu imamo podataka o premijerama Novosadskog baleta u raznim medijima u zemlji: Ksenija Dinja�ki, Milica Jovanovi�, Ljiljana Mi�i�, Svenka Savi�, Mirjana Suji�-Vitorovi�, Milica Zajcev, Mirjana Zdravkovi�, od mla�ih Milica Cerovi�...
Ove podatke dopunjava pouzdano sa�injen indeks imena i prezimena umetnika koji su doprinosili razvoju i rastu baletske umetnosti u Pokrajini. Iz spiska se mo�e videti u�e��e pojedinih umetnika u op�tem procesu za "prvih pedeset godina": neki su samo pro�li, neki su svoj baletski vek tu proveli, neki su tu ostali i nakon baletskog veka.... Tu je i spisak svih baletskih umetnika koji su tokom pola veka, du�e ili kra�e, bili a i sada su �lanovi i �lanice ansambla. Spisak je podu�i: oko �etiri stotine umetnika (ukupno) pro�lo je ovim ansamblom i pred novosadskom publikom. Ovim podacima bismo se i nadalje mogli slu�iti na razli�ite na�ine. Na primer, izra�unati koliko je kostima bilo sa�iveno za tolike predstave i igra�e, koliko scenografskog inovatorskog osmi�ljavanja, da pomenem samo dve ideje od bezbroj mogu�ih interpretacija sakupljenih podataka. Mo�emo tra�iti odgovor na pitanje ko je u tom ansamblu, na razli�ite na�ine, doprinosio tokom navedenog perioda i na�i odgovor da je Erika Marja� ceo umetni�ki vek vezala za SNP, i to u razli�itim ulogama: �lanica Baleta, solistkinja, prva igra�ica, primabalerina, direktorka Baleta s prekidima do danas.
Imponuje podatak da je zna�ajan broj praizvedbi upravo u Baletu SNP-a, da je u ovom ansamblu izvan metropole poverenje dobijalo mnogo (mladih) koreografa, �ansu za prve koreografske korake, ali i kompozitori, reditelji... da eksperimenti�u i tako stvaraju novo ili kasnije postanu poznati baletski umetnici (Iko Otrin iz Maribora na po�etku karijere, Vladimir Logunov iz Beograda da pro�iri svoje mogu�nosti, �ivojin Novkov i �arko Milenkovi� da se u doma�em ansambla oprobaju i u koreografiji).
Ukratko, u ovoj knjizi mr Vesna Kr�mar, sa saradnicima i saradnicama, oblikovala je zna�ajnu sumu informacija i podataka od kojih �e nadalje polaziti drugi autori. Autorka je svoj doprinos "sakrila" iza mnogih stvari, pre svega u Predgovoru iza citata autoriteta Isidore Sekuli�. Ona je kao prire�iva�ica ove knjige nedovoljno vidljiva u tom ogromnom poslu (sem �to njeno ime stoji na prvoj stranici knjige). Njena re� je u tekstu o drugima, a ni�ta o sebi. Balet joj je ljubav, a ne posao. Od kada je do�la u SNP (1982), najpre kao �lanica uredni�tva, njen rad je primer kako treba �uvati od zaborava svaki podatak, svaku informaciju u pozori�noj ku�i i oko nje. Ona dobro zna da umetnici u pozori�tu vole da igraju, a ne da o sebi �uvaju podatke, za njih to radi mr Vesna Kr�mar u Srpskom narodnom pozori�tu.
Uz datoteku o predstavama, u knjizi se nalaze i pojedina�ni tekstovi drugih saradnika i saradnica �ija je namera da se osnovnoj sumi podataka o baletskim predstavama pridodaju i drugi podaci o radu ansambla kako bi se sveobuhvatnije sagledala priroda poslova koji baletski ansambl obavlja tokom pola veka. Gabrijela Tegla�i-Velimirovi� (str. 119-151) daje podatke o u�estvovanju baletskog ansambla u operama, operetama, mjuziklima i dramskim predstavama, zatim je sa�inila li�no vi�enje doga�aja u baletu tokom poslednjih petnaest godina.
U pregledu proteklih pedeset godina u Baletu u tekstu Pogled unazad (str. 151-165) �arko Milenkovi� daje li�no svedo�enje u�esnika doga�aja od osnivanja ansambla, kao insajder. Ljiljana Mi�i� prenosi (kao insajderka - dugogodi�nji pedagog i repetitor u Baletu, i autsajderka - kriti�arka, istori�arka...) vi�enje proteklog perioda s fokusom na jednu predstavu: "Labudovo jezero" - najzna�ajnija predstava? Prire�iva�ica knjige prenosi i tekst Svenke Savi� Koreografije Lidije Pilipenko (iz lista Pozori�te, br. 8/9/10, april-jun 1997) kao primer druga�ijeg pisanja o jednoj baletskoj li�nosti i njenom delu, s fokusom na zna�enjima. Tu su i podaci o najvi�e izvo�enoj predstavi u SNP-u - Grk Zorba (str. 171-172). I ovi autorski tekstovi doprinose da se vidi i spisak imena onih koji pi�u o baletu danas u Pokrajini.
Knjiga je �tampana u tira�u od 500 primeraka, nedovoljno ako se ima na umu njena funkcija - kao osnovne priru�ne literature za bilo koji istra�iva�ki rad o Baletu SNP-a od sada pa nadalje. Na�alost, nema je u knji�arama da i na taj na�in bude dostupna �iroj javnosti.
Copyright: Sterijino pozorje 1998-2005.