Darko Luki� ro�en je 1962. u Sarajevu. Diplomirao je komparativnu knji�evnost, teatrologiju i filozofiju, a magistrirao dramaturgiju. �kolovao se potom u New Yorku, Copenhagenu, Salzburgu i Avignonu. Prevodi s engleskog i �panskog jezika, uglavnom dramske tekstove. Ve� dvadesetak godina deluje kao publicista, dramski i prozni pisac, dramaturg, pozori�ni producent i pedagog te ravnatelj kazali�ta i festivala. Kao predava�, razvio je sopstveni metod radionica za "interaktivnu dramaturgiju", koje je vodio u Hrvatskoj, SAD, Venecueli, Rumuniji, Brazilu i Nema�koj. Predaje produkciju i kazali�ni menad�ment na odsjeku produkcije Akademije dramske umjetnosti u Zagrebu. Dramski tekstovi prevedeni su mu na engleski, rumunski, italijanski, francuski, �panski, nema�ki i poljski jezik. Va�nije drame izvedene u profesionalnim pozori�tima: Orestzadatak (Teatr Polsky Bydgoszcz, 1990), Sretan Bo�i�, gospodine Bookman (Slovensko narodno gledali��e Maribor, 1996), Plasti�ne kamelije (HNK Ivana pl. Zajca Rijeka, 1997), Argonauti 2000 (IITM Madrid, 2000), Va�no je biti pozitivan (Sibiu, New York, Caracas, Zagreb). Njegova dramatizacija romana Milorada Pavi�a Hazarski re�nik praizvedena je 2002. u koprodukciji Pandur teatra i Centra "Sava", igrana je potom na mnogim svetskim festivalima, a 2003. i na Sterijinom pozorju. Darko Luki� je autor dva romana i zbirke kratkih pri�a, kao i teatrolo�kih eseja objavljenih u knjizi Misliti igru.

DRAMATUR�KA BELE�KA
IGRE PRIVIDA

IVAN (�ita): ..."Privid stvarnosti tako zamjenjuje stvarnost samu..." (pravi bilje�ku) "...ostaje nemogu�nost raspoznavanja njihove granice... pa prividi postaju stvarna stvarnost, u kojoj za stvarnost ostaje mjesta tek u prividima..."
Darko Luki�, Nada iz ormara

Sve u drami Nada iz ormara Darka Luki�a u po�etku izgleda bezazleno, poput jedne od onih prividno naivnih igrarija koje nam svakodnevica �esto aran�ira, a kojima presudni karakter odre�uju sudari preterane tolerancije jednog aktera i prostodu�ne nespremnosti onog drugog da uvidi vlastitu neuvi�avnost.
Ivan, koga autor komada defini�e kao "intelektualca, �to god to zna�ilo" i Nada, sprema�ica koju Ivan anga�uje preko oglasa u novinama, razmenjuju elementarne informacije primerene okolnostima u kojima se nalaze. Iz njihovog prvog razgovora saznajemo da se Ivan bavi knji�evno��u, da pi�e, a posebno voli da se poigrava re�ima, dok je Nada zavr�ila fakultet, ali je nezaposlena pa sprema po ku�ama. Sve, dakle, nalikuje standardnoj situaciji u kojoj je njoj, �estitoj, iskrenoj i vrednoj, stalo do posla, dok je njemu jedino va�no da se napokon re�i prljav�tine zapu�tenog stana.
O�igledno je, naime, da Nada �ivot shvata krajnje jednostavno, do te mere da, recimo, predmete u Ivanovoj kuhinji raspore�uje na "logi�an" na�in, a zapravo na osnovu vlastitih navika, odbijaju�i da primeti da tako zapravo stvara nered. S druge strane, on je, po modelu op�tih mesta koje determini�u pona�anje superiornog intelektualca, zanet svojim "radom", prakti�ni aspekti svakodnevice ga odve� ne zanimaju i poput svakog "pisca" uronjenog u svoj unutra�nji svet, premda nevoljno, pristaje na sve ve�u i agresivniju tiraniju bri�ne Nade.
Iz scene u scenu, me�utim, Luki� nizom finih detalja, prividno ne menjaju�i osnovni ton drame, postepeno zao�trava osnovnu situaciju, sve vi�e je uslo�njava i komplikuje - vodi je u pravcu komedije uvode�i lik Nadine otka�ene majke, poigravaju�i se motivom zabranjene sobe iz zamka Plavobradog, u ovom slu�aju "zabranjenog ormara", nagove�tava da bi radnja komada mogla da krene put horora, ili uvode�i lik Nadinog de�ka sugeri�e mogu�nost skretanja u pravcu trilera.
No, ve�tinom iskusnog pisca koji ne pristaje na banalna i jednostavna re�enja, Darko Luki� razvija sasvim osoben postupak, na tragu iskustava drame apsurda zapravo nas suo�ava sa stvarno��u �ivota u svetu u kojem sve postaje mogu�e, u kojem se neprestano prepli�u razli�iti nivoi realnosti i u kojem niko od aktera nema mogu�nost da se izoluje, niti sa�uva vlastitu nevinost, ma koje provenijencije ona bila.
Ormar u kome Nada u prvi mah nestaje, a iz koga �e docnije izlaziti pri tom na svoj na�in parafraziraju�i Ivanova razmi�ljanja o slo�enosti fenomena prividne stvarnosti, posta�e kod Luki�a mnogo vi�e od metafore "zabranjene sobe", i prepozna�emo ga kao svojevrsnu kapiju izme�u razli�itih stepena privida, a ne stvarnosti same. Jer, kao da poru�uje Luki�, upravo igre privida daju osnovni smisao onome �to naj�e��e defini�emo pojmom stvarnosti. Sve, dakle, zavisi od tih igara. Igre, koje se u beskona�nom nizu neprestano ponavljaju, anuliraju i samu mogu�nost tragedije, ba� kao �to relativizuju i komiku na�ih �ivota. Na privid, naime, jedino ima smisla pristati i - igrati se njime.
Aleksandar MILOSAVLJEVI�

NADA IZ ORMARA

Lica:
NADA, sprema�ica iz oglasa
IVAN, intelektualac, �to god to zna�ilo
MAJKA, Nadina majka, �ena iz malog mjesta, sklona ezoteriji
DE�KO, Nadin de�ko, kao i svaki pravi de�ko, jednostavno - de�ko

1. Slika
Ivanova soba. Veliki ormar. Pisa�i stol.
Ivan za pisa�im stolom, �ita. Nada ulazi u sobu, on i dalje �ita.
IVAN (�ita): ..."privid stvarnosti tako zamjenjuje stvarnost samu"... (pravi bilje�ku) ..."ostaje nemogu�nost raspoznavanja njihove granice... pa prividi postaju stvarna stvarnost, u kojoj za stvarnost ostaje mjesta tek u prividima..."
NADA: Tu sam. Jedva sam na�la... zavu�ena vam je zgrada, u prolazu, tri puta sam pro�la i nisam vidjela prolaz. Bo�e mi oprosti, kao da se skrivate, cijela zgrada skrivena, nestala, ko u filmovima, hoda� ulicom, nigdje zgrade, a rekao �ovjek na telefon ulicu i broj jasno i glasno, tra�i�, a tog broja u toj ulici nema. Mislim se ja, Nado moja, da ti nisi sanjala taj poziv i tu adresu, nekad mi se tako u�ini kao da ne znam sanjam li ja to, ili ne sanjam. Mislim se, kako broj 42 pa onda 46, gdje je taj 44, tri puta tako, kad vidim, iz prolaza istr�a ma�ka. Nije bila crna, hvala Bogu, nego neka �arena, ofucana, uli�arka... vidim istr�a odnekud. Pogledam ja, kad ono prolaz. Tu si, mislim se ja, na�la sam te. Ko u filmu. Nisi sanjala, govorim ja sebi, tu je. Znala sam da �u te na�i. Ja kad tra�im, ja i na�em. Moram na�i. Ne odustajem ja tek tako. U�em u prolaz, vidim broj 44, tu smo, mislim se ja, vidim va�e ime, i evo me. Visoko vam je ovo, kad ste rekli tre�i kat mislim ja nije problem ako nema lifta, ali ove stare zgrade, tu vam je tre�i kat kao peti, nahodala se ja, ali stigla. Evo me, tu sam.
IVAN (Prene se): �to?
NADA: Tu sam.
IVAN: A vi ste?
NADA: Nada.
IVAN: Izvrsno. Imamo Nadu. Ili, kona�no Nada. Ili, mo�da, napokon Nada... mislim, kao naslov, s tom igrom rije�i, kao Nada, nadanje, a na �panjolskom vam "nada" zna�i ni�ta... zgodno je to, nada je ni�ta.
NADA: To mi je ime...
IVAN: Znam, naravno, mislim, vjerujem vam, ja se to samo tako igram rije� ima. Ja sam Ivan.
NADA: Ja po oglasu.
IVAN: Oglasu... da... oglas, o-glas, ooo-glas, glas, o...
NADA: Za sprema�icu.
IVAN: Kona�no nada. Nadam se, nado, da ste dobra sprema�ica, glasovita, mislim zbog oglasa...
NADA: Imam tu preporuke... (vadi neke koverte)... gdje sam radila... zavr�ila sam faks, samo nema posla, pa ovako... evo preporuke...
IVAN: Pustite to. Mislim, svatko mo�e sva�ta napisati, kome je to va�no, ja znate isto pi�em, pa znam. Pisati danas, na �alost, znade svatko, i upravo je ta demokratizacija pismenosti onepismenila �ovje�anstvo. Vidite, ja kao pisac...
NADA: Pisac?
IVAN: Ah, i pisac... vi�e onako, intelektualac, znate, kako bih rekao... pojmu intelektualac, dodu�e, ne treba obja�njenja, ali uvijek nekako ostaje nejasan, pa osjetim potrebu objasniti.
NADA: Zna�i puno knjiga. To vam skuplja pra�inu ko sam vrag, cijeli dan treba samo za knjige. A vidim puno tih ukrasa, i to skuplja pra�inu, sitnice...
IVAN: E, pa zato sam vas i tra�io, nado moja. Da tome nije tako, za vas ne bi bilo posla. Ljudi kod nas misle da je dobro kad nema puno posla, a ne shva�aju da bez posla... �to? �to, Nado? Nezaposlenost. I jo� gore, besposlenost. Vidite, ona prije vas...
NADA: Vidim.
IVAN: Molim?
NADA: Vidim, nije ni�ta radila, zato i tra�ite novu sprema�icu, vidi se, oprostite, da nije ni�ta radila.
IVAN: Kako znate? Vi ste je poznavali?
NADA: Pa pogledajte na �to vam stan li�i.
IVAN: No dobro, malo sam ja to ipak pospremio uo�i va�eg dolaska.
NADA: Pospremali ste da bude pospremljeno kad do�e sprema�ica. E, sva�ta.
IVAN: I vi se, vidim, volite igrati rije�ima, dobro je to, intelektualni fitness, ja to tako zovem. Iako, nisam o�ekivao. No �to je - tu je. Kad se ve� bavite mojim poslom, mislim igrate rije�ima, i ja sam se malo bavio va�im poslom. Eto malo sam pospremio, tek toliko.
NADA: Treba ovdje vi�e. Ovo nije vidjelo spremanja... jedno godinu dana.
IVAN: Kako znate? Tako, otprilike godinu dana imao sam jednu...
NADA: Krma�u. Ovo ni krma�a ne bi dr�ala ovako.
IVAN: No dobro, o mrtvima sve najbolje...
NADA: Mrtva je?
IVAN: Mislim, ja to tako figurativno, rekao sam vam da se volim igrati rije�ima...
NADA: Aha. Zna�i nije mrtva?
IVAN: Ma nije... mislim, �to ja znam, nema je vi�e... nije tu, razumijete, ona vi�e nije tu, ali to nije bitno, sad ste vi tu, moja nova nada.
NADA: Zna�i primljena?
IVAN: Zaboga, Nado, pa nije vam ovo neki natje�aj. Zvao sam na broj iz oglasa, rekao koliki je stan, rekli ste da mo�ete dolaziti, rekli ste cijenu po satu....
NADA: Nisam vidjela stan....
IVAN: Zna�i, pove�avate cijenu.
NADA: Na �to ja vama li�im? Rekla sam, i to je to. Samo, pove�at �e se satnica. Treba ovo najprije dovesti u red, pa onda tek odr�avati. Rekli ste da vam odgovara svaki ponedjeljak?
IVAN: Znam da je zapu�teno. Sve ste to ve� rekli, a znao sam to i prije nego ste mi vi to rekli, zato sam vas i tra�io po Oglasniku. �to se mene ti�e, mo�ete po�eti odmah. Da, svaki ponedjeljak mo�ete do�i, to je u redu.
NADA: Oprostite, vi to... da ja radim dok ste vi tu?
IVAN: Pa, �to ako sam ja tu? Smetam vam?
NADA: Obi�no ljudi vole da sprema�ica do�e dok su na poslu, lak�e je, i ne smetamo jedno drugome.
IVAN: E, pa ja sam vam �esto ovdje na poslu. Mislim, na poslu sam, a doma...
NADA: Nezaposlen?
IVAN: Radim, radim, Nado, samo je moj posao takav da ga �esto obavljam ovdje, za ovim stolom... i kad smo kod stola, molim vas, samo tu ni�ta ne dirajte. Na radnom stolu ostavite uvijek sve kako stoji. Ostalo mo�ete kako treba.
NADA: A kako treba?
IVAN: Pa, valjda vi znate. Pra�ina, politura, pranje... mislim, odr�avate stan �istim i urednim, i to je to.
NADA: Lako je re�i to je to. Svi samci misle da je odr�avati stan lako. Kad imaju sprema�ice.
IVAN: Kako vi znate da sam ja samac?
NADA: Pa, rekli ste, kad ste nazvali, da ste samo vi, pa se ne prlja puno. A i vidi se.
IVAN: Kako se to vidi?
NADA: Da ja vas pitam... pranje i peglanje odje�e, tko vam to radi?
IVAN: Nitko.
NADA: Znala sam. Ne mo�ete takav hodati, �ovje�e, a intelektualac. Ja �u to uzeti u svoje ruke. A sigurno vam nitko i ne kuha.
IVAN: Ma, ja to sam... kad stignem... ne jedem ja puno.
NADA: E, kad probate moju kuhinju, drugu �ete pjesmu pjevati.
IVAN: Ne. Kuhanje ne dolazi u obzir. Hvala. Stan, odje�a, to mo�e, kuhanje ne trebam, hvala.
NADA: Pa, dobro. Da po�nem ja.
IVAN: Izvolite. I jo� ne�to, ormar...
NADA: Znam, politura, voskom ga treba.
IVAN: Ne treba. Ormar se ne dira.
NADA: Pa, �to ga ne izbacite, kad ne treba? Ovoliki ormar, zauzima pola sobe, a ne treba vam.
IVAN: Nisam rekao da mi ne treba, rekao sam da se ne dira, preciznije, osim mene nitko ga ne dira i ne treba dirati i to bi zna�ilo da vi ormar nikako ne trebate dirati.
NADA: Dobro, ne�u ga dirati. Manje posla. Sredstva za �i��enje, gdje vam stoje?
IVAN: Ne znam... nemam ih.
NADA: Onda trebam kupiti. Ja �u to, donijet �u vam ra�un, ne mogu raditi bez toga.
IVAN: Naravno, samo vi... mislim, sve �to vam treba za rad...
NADA: Idem ja do du�ana. Ima dolje, vidjela sam, dajte mi novac.
IVAN: Koliko?
NADA: Tristo. Donije�u ra�un.
IVAN: Tristo?
NADA: Treba i "�arobna krpa". Ne mo�e se bez "�arobne krpe" �istiti...
IVAN: Dobro, Nado, dobro...
Nada odlazi. Ivan se vra�a knjizi i bilje�kama.
IVAN (�ita): ..."izme�u stvarnosti koja je za nas stvarnost... i stvarnosti koja je stvarnost za druge ljude..." (Uzima drugu knjigu.)

2. Slika

Nada i majka sjede u sobi i piju kavu. Ivan ulazi u stan, u zimskom kaputu, sa �alom i rukavicama, nosi veliku poslovnu torbu.
IVAN: Dobar dan.
NADA: Tu sam.
MAJKA: Vru�e, ha?
IVAN: Kad je ovako vru�e ujutro, ne mogu zamisliti kako �e biti popodne. Vi, Nado, danas poranili...
NADA: Ima puno posla. Knjige. Je l' vam ba� sve one knjige na policama trebaju?
IVAN: Kako to mislite?
NADA: Mislim, ako vam neke ne trebaju, da ih stavim u kutije pa u podrum. Nakuplja to pra�inu, a i stare su, nije lijepo ni za vidjeti.
MAJKA: Nije, nije...
IVAN: Ni govora. Trebaju. Zapra�e se, pa se i o�iste. Neka stoje tu gdje jesu. Ako vam je problem, ne morate ih stalno ispra�ivati.
NADA: Nije to zdravo, spavati s tom pra�inom, knjige su vam �ista bolest.
IVAN: Pa, nitko i ne spava u toj sobi.
MAJKA: Ho�ete li vi kavicu?
NADA: Ovo je moja mama.
IVAN: A, drago mi je, gospo�o.
NADA: Eno vam u kuhinji jo� topla voda, samo malo podgrijte, kava vam stoji...
IVAN: Znam, Nado, iznad sudopera...
NADA: Ma, tko je vidio dr�ati kavu iznad sudopera. Stavila sam kavu tamo gdje je prije bio �e�er i bra�no, njih sam stavila same, a ulje i ri�u sam prebacila iznad sudopera, da ima neke logike.
IVAN: Logike?
NADA: Pa, da. Da se zna gdje �to stoji.
MAJKA: Kod mene vam isto tako stoji, da ne uhvati mirise.
IVAN: Ne bih kavu, ve� sam popio, hvala.
MAJKA: Ne treba pretjerivati s kavom. Zbog srca.
NADA: Dovela sam mamu da mi pomogne, ovo stvarno treba detaljno i generalno, sve, komad po komad, a mama mi dobro poma�e.
IVAN: Lijepo je od vas, gospo�o, da poma�ete k�erki.
MAJKA: Kako ne bih? Jednu k�erku imam. A i penzija je mala....
NADA: Mamina satnica je ista ko i moja, mislim, ne bi ona ni�ta posebno izmi�ljavala, zato �to je iskusnija i starija.
IVAN: Pa, dobro, generalno spremanje je generalno spremanje, a majka je majka.
MAJKA: Imala si ti pravo da je on jedan razuman i fini gospodin.
IVAN: Vidim, razgovarale ste o meni.
MAJKA: Pa, moram znati kod koga mi dijete dolazi u ku�u. Znate, danas ima svakakvih ljudi. Mlada cura sama u tu�em stanu, to vam mo�e biti opasno.
IVAN: Istina. Mo�e biti opasno.
MAJKA (Uzima Nadinu �alicu, gleda u talog.): Opet onaj crni. Ma, koji ti je to crni, Nado?
NADA: Nemam pojma. Samo ga ti vidi�.
MAJKA: Zna� ti da ja sve vidim, i sve �to vidim bude tako kako vidim. Stoji, evo ga, crni... i neko iznena�enje, ne�to iznenada, nije dobro... kao nekakva sva�a, velika... (prekri�i se) ...i kri� ti stoji. (Ostavi �alicu)... Ma, koji li je to crni?
NADA: Nema nikakvog crnog, mama!
MAJKA: Kako nema? Otkud ti onda u �alici, ako ga nema?
NADA: Ne vjerujem ti ja u te gluposti.
MAJKA: Samo ti pri�aj, ti si jedna neprosvijetljena osoba, gledam ja tebe, Nado, aura ti je sva u neredu, �akre su ti skroz zatvorene, ka�em ti da mora� sa mnom na grupu. Preporod tebi treba, preporod, dobro ka�e na� vodi�, trebamo se stalno iznova ra�ati. (Ivanu) Ja vam, znate, puno pola�em na duhovnost.
IVAN: Dobro je to... Koju vrstu duhovnosti, ako smijem pitati?
MAJKA: Svakakvu. Idem ja na grupu za preporod, okultizam, i�la sam na te�aj astrologije, onda reiki, pa hiromantija, non stop meditiram...
IVAN: Lijepo...
MAJKA: A vi?
IVAN: Pa, ja vam prakticiram neku drugu vrstu duhovnosti, druga�iju...
NADA (Prekri�i se): Dobro si ti rekla!
MAJKA: Vidim... vidim...
IVAN: Ne razumijem, �to to vidite?
MAJKA: One kipove tamo, u salonu.
IVAN: A to. Svi�aju vam se? To su vam suveniri iz Afrike, maske, statuete, to sam donio s putovanja, kao ukras.
MAJKA: Ukras? To je vama ukras?
IVAN: Da. Ukras, ono �to krasi, krasna rije�.
MAJKA: Slu�ajte, ne bih rekla da ste sotonist, vidim da ste samo u stadiju neznanja, pa �u vam ja re�i �to su ti va�i ukrasi. To su vam demoni, sve su vam to totemi i uroci. To treba pobacati, odmah. Na gomilu, pa spaliti. Dolje, u dvori�tu. Zbog toga vam je ku�a puna negativne energije, ne di�e, ne obnavlja energetski ciklus, posvuda su vam energije smrti i crne magije. Nado, to �emo odmah dolje u dvori�te.
IVAN: Ma, dajte, molim vas, ni govora. To su mi drage uspomene. Nikom ne smetaju.
MAJKA: Meni smetaju. A i vama, samo to niste osvijestili.
IVAN: E, pa ne �elim ni osvijestiti. Moji ukrasi su moji ukrasi i stajat �e u mom stanu dok ja to budem htio.
NADA: Mo�da je ipak sotonist?
MAJKA: Ma, nije, vidim mu ja auru.
IVAN: I molim vas, ja bih sad radio, vi mo�ete po�eti �istiti, tamo, u salonu.
MAJKA: Prvo demone u dvori�te.
IVAN: Da se niste usudili.
MAJKA: Ne pada mi na pamet spavati s demonima.
IVAN: Pa, nemojte spavati s demonima.
MAJKA: Nego gdje �u spavati? S vama u sobi?
IVAN: �ekajte, vi kanite spavati u ovom stanu?
MAJKA: Nego u kojem? Znate da je Nada s de�kom u garsonjeri.
IVAN: Pa �to se to mene ti�e. Nisam vas ja zvao.
MAJKA: O, zvali ste, zvali, i tek kako.
IVAN: Prestanite pri�ati gluposti. Pa ja vas prvi put u �ivotu vidim. Nisam ni znao da Nada ima majku.
MAJKA: Ali ste me zvali... zazivali duhovno, slali ste mi pozive da vas oslobodim onih demona tamo koji vas dr�e u energetskom zatvoru.
IVAN: Ovo je stvarno previ�e.
MAJKA: Znam da je put spoznaje na po�etku bolan. Ali vjerujte mi, nakon �to vas oslobodim tih uroka, �ivot �e vam pote�i svjetlosnom stazom prema duhovnosti.
IVAN: Pustite vi moj �ivot na miru, te�e on i bez vas kako te�e. Vi ste ovdje da pomognete Nadi pospremiti, ako to �elite. Ako ne �elite, ja vas nisam ni zvao.
MAJKA: �to ste vi u horoskopu?
IVAN: Gospo�o, molim vas...
MAJKA: Ne, ne, pogodit �u... �korpion. Je li tako?
IVAN: Jeste, tako je, i �to s tim?
MAJKA: Kod �korpiona je put prosvjetljenja osobito spor i te�ak, jer ste previ�e vezani uz materijalno, ovisni ste o prividu realnosti...
IVAN: I ba� mi je drago �to je tako. A kad smo kod privida realnosti, otkud vi znate da va�a realnost nije privid? A kakav privid, pak, realnost?
MAJKA: I ego vam je jak. Ve�e vas uz ni�e sfere i ne dopu�ta produhovljenje. Ali svima nam je put prema svjetlosti otvoren.
IVAN: Gospo�o, ponavljam, ja moram raditi, nemam vremena za putovanje po svjetlosnim stazama, molim vas idite u drugu sobu i poma�ite Nadi, ili, ako ne�ete, idite doma.
MAJKA: Doma? Pa tek sam doputovala. U mojim godinama, toliki put... vidite li vi koliki je snijeg vani? Ceste jedva prohodne...
NADA: Mama ne �ivi ovdje.
IVAN: I do�la vam je pomagati i ovdje stanovati?!
NADA: Samo nekoliko dana.
MAJKA: Ne�u ja vama smetati, imam i jedan seminar o aromaterapiji ovdje, a malo �u i Nadi pomo�i.
IVAN: I ja bih sad trebao re�i da mo�ete ostati spavati u salonu?
MAJKA: S demonima u sobi, ni mrtva.
IVAN: Eto, vidite, nema rje�enja.
MAJKA: Ima, ima... mislim, vremenom �ete vi sami osjetiti poziv da te demone spalite, slat �u ja vama energiju iz daljine, ali sad, neka stoje, kad ste toliko ovisni o njima.
IVAN: Ali vi onda tamo ne mo�ete spavati.
MAJKA: Pa, vi mo�ete.
IVAN: Za�to bih ja spavao u salonu?
MAJKA: Onda ja mogu u va�oj sobi.
NADA: Samo nekoliko dana. Dok ne zavr�imo generalku.
IVAN: Nado, ovo zaista prelazi svaku mjeru.
NADA: Ja ne razumijem �to vama smeta moja majka? Pa to je samo nekoliko dana, da bi �istila VA� stan!
IVAN: Ali to je VA� posao!
NADA: Nisam ja kriva �to je ovaj stan toliko zapu�ten. Pa ne mogu ja sama sti�i sve �to ona krma�a godinu dana nije o�istila. Pogledajte vi samo ono kupatilo!
IVAN: Nado, razgovor je zavr�en. (Sjeda za stol.) Ja sad moram raditi. A i vi.
NADA: Zna�i, mama mo�e spavati u va�oj sobi.
IVAN: Ne mo�e!
MAJKA: S demonima ne�u i to�ka.
NADA: Onda da spalimo demone?
IVAN: Jeste li vi poludjeli?
NADA: Jesam, kako ne bih kad ste takav. (Po�ne plakati.)
IVAN: Prestanite plakati. Nado, ne podnosim kad ljudi pla�u, prestanite!
NADA (Sve ja�e pla�e): Kakav ste vi to �ovjek? Imate li vi majku?
IVAN: Nemam, hvala Bogu. Dajte, prestanite plakati! Koliko?
MAJKA: Pet dana... radnih, i vikend... sedam.
IVAN: Za pospremanje dvosobnog stana?
NADA: Pa rekla vam je da ima jo� i taj seminar.
IVAN: Sad je dosta. Na ovoj vru�ini ne mogu se sva�ati. Slu�ajte, Nado, prvo, u ponedjeljak ho�u stan savr�eno �ist... blistav!
NADA: Koliko se to mo�e s ovim starim namje�tajem...
IVAN: Drugo, ho�u svoje afri�ke ukrase svaki na svom mjestu!
MAJKA: Koja ovisnost!
IVAN: I tre�e, ho�u u ponedjeljak svoj mir i ti�inu i nikoga, nikoga u stanu.
MAJKA: Nije vam dobro zatvarati se u samo�u. Ljudi nam otvaraju na�e kanale za protok energije...
IVAN: Jesmo li se dogovorili?
MAJKA: Jesmo. (Odlazi) Nado, idemo raditi! Treba po�istiti snijeg s balkona.
NADA (Odlaze�i): Mo�da je ipak sotonist?

3. Slika

Ivanova soba. Ivan pi�e, Nada ulazi s tanjurom punim hrane i stavlja mu na papire pred njim.
NADA: Tu sam.
IVAN: Ne na spise... zaboga, Nado!
NADA: Pa, nije Sveto Pismo, zaboga. Morate ne�to pojesti.
IVAN: �to je ovo?
NADA: Juha. S mesom. I rezancima. Doma�i.
IVAN: Otkud ovo tu?
NADA: Skuhala sam vam.
IVAN: Nado, jesam li ja vas lijepo zamolio da ne kuhate?
NADA: Pa, morate ne�to pojesti. �licom, doma�e.
IVAN: Rekao sam vam da sam brinem o svojoj prehrani.
NADA: Slabo vi o tom brinete. Samo vi to pojedite. Ima jo�.
IVAN: Ne�u jesti.
NADA: Vidi ga, k'o dijete. Hajde, malo... samo jednu �licu. Pa kome sam ja to kuhala?
IVAN: Ni �licu. Pro�li put mi je od onog va�eg gula�a tri dana bilo slabo.
NADA: To je zato �to ni�ta ne jedete. Treba svaki dan ne�to �licom, doma�e... Odviknuo vam se �eludac, pa vam je zato bilo lo�e.
IVAN: Povra�ao sam, imao proljev, i ne�u vi�e jesti, i nemojte vi�e kuhati, slu�ate li vi uop�e �to ja govorim.
NADA: Slu�am ja to mjesecima, a uvijek malo pojedete.
IVAN: E, sad ne�u nimalo!
NADA: Ma, samo malo!
IVAN: Ne�u.
NADA: Dobro... nema juhe, nema ni kola�a.
IVAN: �to ste i kola�e pekli?
NADA: Doma, za nas, ali sam vam donijela nekoliko.
IVAN: Pa, znate da ne jedem slatko.
NADA: Aha... a �trudel? Onaj od pro�li put?
IVAN: Nisam ga pojeo. Uzalud donosite, ostavite to doma, ne jedem slatko.
NADA: A �trudel ste ipak pojeli.
IVAN: Nisam.
NADA: Ma, dajte... ostavila ja u fri�ideru, kad opet do�em, a njega nema... mi� popapao...
IVAN: Bacio sam ga.
NADA: Niste, niste.
IVAN: Kako znate?
NADA: Pregledala ja sme�e.
IVAN: To da i otpatke kontrolirate, zaista nema smisla.
NADA: Pa, kad moram. Da ja nisam pregledala, vi biste bacili u sme�e onu disketu od kompjutora.
IVAN: Ako sam bacio disketu, zna�i da sam bacio disketu koja mi ne treba.
NADA: Ma, �to ne treba? Onako divan i pametan tekst da vam ne treba. Nisam ba� sve razumjela, ali je super... ono stvarnost, fikcija, prividi... to je ne�to za moju staru.
IVAN: Vi ste �itali tekst s te diskete?
NADA: Da vidim �to je. Znam ja da disketi nije mjesto u sme�u.
IVAN: I �to ste jo� nosili doma na pregled?
NADA: Doma? �to bih ja s disketom doma? Otkud meni kompjutor? Ovdje sam pro�itala, na va�em kompjutoru. I ne nosim ja odavde ni�ta doma, vi dobro znate da sam ja po�tena i da iz ku�e ni�ta ne bih uzela, vi to dobro znate!
IVAN: Nado, ovo je moj kompjutor, i ne o�ekujem da ga itko osim mene koristi, tu je moja korespondencija, moji mailovi...
NADA: Pa, nisu vojne tajne. To da vam nekakav Marko pi�e da je zavr�io korekturu, ili ona Eva da je bila u Londonu, mo�e� mislit va�nih poruka.
IVAN (Pobjesni): Vi meni �itate mailove, pregledate sme�e, kopate po stvarima, to je nedopustivo, otkud vam pravo?! Kao da vas je policija poslala da me uhodite, kao da niste sprema�ica nego �pijunka.
NADA: Dajte, smirite se, i pojedite tu juhu, ohladit �e se. Ja da bih vas �pijunirala? Pa ja ni mrtva ne bih rekla policiji �to imate u onoj kutiji.
IVAN: Kakvoj kutiji?
NADA: Onoj ispod kreveta.
IVAN: Ta je kutija zaklju�ana!
NADA: Hvala Bogu. Pi�tolj i treba biti pod klju�em.
IVAN: Nado, molim vas, sjednite.
NADA: Nemam ja vremena za sjedenje, vidite da radim.
IVAN: Nado, sjednite!
NADA: A ba� bih malo mogla predahnuti. Ne smeta vam ako zapalim? (Ve� je zapalila cigaretu.) Ma, �to bi smetalo, i drugi ovdje pu�e. Pepeljara puna. Tri vrste cigareta, dva razna ru�a za usne po njima, tulumari se ovdje kad mene nema, vidim ja...
IVAN: Nado, koliko dugo vi ve� radite kod mene?
NADA: A �ini mi se oduvijek. Tako ste mi nekako postali bliski, evo, ja vam se ovdje osje�am ko u svojoj ku�i.
IVAN: Vidite, Nado, vi ste ovdje ve� skoro pet godina...
NADA: Pet godina... kao da sam ju�er do�la... pet godina!
IVAN: ...i �ini mi se da mi imamo problem.
NADA: Ma, daj! Govorite! Meni sve mo�ete re�i, kakav god da je problem, vjerujte mi, rije�it �emo ga zajedno.
IVAN: Nisam siguran.
NADA: Ma, kad vam ka�em.
IVAN: Nado, vi spremate ovaj stan i, ne mogu re�i, dr�ite ga �istim i urednim... jako... previ�e...
NADA: Ma, ni�ta za to.
IVAN: Trudite se oko mene... previ�e....
NADA: Ma, sve vi to zaslu�ujete. Vi ste meni super.
IVAN: Kad ka�em previ�e, mislim da pretjerujete u revnosti...
NADA: To mi i mama uvijek ka�e. Al' ja kad ne�to radim, ja to do kraja, onako, savjesno i potpuno ili bolje nikako.
IVAN: Ja sam, vidite, do sad trpio sve na�e nesporazume...
NADA: Opet vi o demonima...
IVAN: Spalili ste mi suvenire i drage uspomene....
NADA: Da vas za�titim. Zar niste nakon toga dobili dva nova posla? Zar nije krenula lova kad sam ja skinula uroke?
IVAN: Nikakva lova...
NADA: ...da, nikakva lova, a nakupovali ste stvari, eno, i novi televizor. Da i ne govorim o �tednoj knji�ici... a, fino se tu nakupilo pologa otkad je Nada pobacala one sotone iz sobe.
IVAN: Ja sam, dakle, bio maksimalno tolerantan, ali va�e mije�anje u moj �ivot je nepodno�ljivo...
NADA: Ma, tko se vama mije�a u privatni �ivot? Jesam li ja vas ikad pitala �to vi zapravo radite i kamo odlazite po nekoliko dana? Nisam. �to se to mene ti�e. Nisam nikad ni spomenula onu va�u crvenokosu, a htjela sam vam re�i da joj ka�ete za �ampon... pun jastuk njezinih dlaka, neka uzme �ampon protiv opadanja kose.
IVAN: To nije va� problem i ne dopu�tam da se u to mije�ate.
NADA: Pa, ne mije�am se, samo ka�em za �ampon, da �eni pomognem. Ali kad ste je vi ve� prvi spomenuli, recite joj da ne ostavlja balkonska vrata otvorena, i da mi ne baca vi�e opu�ke u sme�e, zapalit �e ku�u, opu�ci se bacaju u zahodsku �koljku zbog po�ara. Kad ve� toliko pu�i... a da bi ta skuhala ne�to doma�e, ni u ludilu... samo pu�i...
IVAN: Ukratko, Nado, ja bih se vama zahvalio na dosada�njem trudu, i zamolio da vi�e ne dolazite.
NADA: Do kad?
IVAN: Nikad vi�e.
NADA: Ma, znam, to ste ve� dva puta rekli, pa je prvi put bilo nakon tri tjedna "Nado, do�i" a drugi put ni dva tjedna.
IVAN: E, sad je dosta. I nisam ja vas zvao da se vratite, nego ste se vi sami vra�ali. Sad �ete mi ostaviti klju�eve od stana, i vi�e se nemojte vra�ati.
NADA: Ma, je l' vi to ozbiljno?
IVAN: Najozbiljnije.
NADA: Zbog onog pi�tolja?
IVAN: Ne postoji nikakav pi�tolj, u �ivotu nisam imao oru�je, a kad bih imao...
NADA: ...postoji, ispod kreveta, u kutiji, zaklju�an...
IVAN: ...za vas je bolje �to nemam nikakvo oru�je, zaista sam na granici strpljenja...
NADA: ...a vi ste uvijek "na granici strpljenja", a �to bih ja trebala re�i...
IVAN: ...vas nitko ne prisiljava da trpite ni�ta ako to ne�ete...
NADA: ...ali ja ho�u, ja sam strpljiva, i kad mi sto puta ka�ete "ne diraj mi stvari na stolu" ja �utim i radim, kao da niste ni�ta rekli, a kako ja da po�istim stol ako ne diram, ja stavim kavu svaki put tamo gdje joj je mjesto i gdje treba stajati, da ima logike, a kad se vratim opet kava iznad sudopera...
IVAN: ...i vama nikad nije jasno da ja ho�u da mi kakva stoji tu gdje je ja ostavim, i da mi sve stoji gdje ja ho�u da stoji, da je ovo moj stan, i moja logika, i moje stvari, i da vi nemate pravo...
NADA: ...ja skupljam dlake po jastucima i �utim, opu�ci u sme�u, a da se zapali ku�a, bilo bi Nada zapalila, pa se ti Nado obrani na policiji, nema dokaza, sve izgorjelo, i dlake izgorjele... pi�tolj ispod kreveta opalio u po�aru... vatrogasca ubio...
IVAN: ...ja nisam du�an podnositi va�e pona�anje, kao da ste vi ovdje vlasnica...
NADA: ...ma kakva ja vlasnica, gledam ja samo �tednu knji�icu, raste lova, raste, a meni satnica ista, ista, ne raste... ja �utim, ne mije�am se, nije moja stvar...
IVAN: ...ovoga trenutka da ste iza�li iz ove ku�e i da se nikada vi�e niste vratili... van!
NADA: E, ne�u! Ostajem tu barem jo� danas, do dva. Platili ste do dva, ostajem do dva. Ja ne uzimam lovu za nerad, ne, Nada ne...
IVAN: ...E, ho�ete. Odmah.
NADA: Ni mrtva.
IVAN: Vi niste normalna �ena.
NADA: A vi ste normalan! Najprije sotone po sobi, pa pi�tolj pod krevetom, crvene dlake po jastucima, ma �to dlake, pramenovi, to se �upa sadisti�ki, a povrh svega ormar! Dr�ite �enske haljine u ormaru! Jednog dana �u u ormaru na�i i mrtvaca. Vi ste normalan!
IVAN: Kakvog mrtvaca? Rekao sam da se ormar ne smije dirati! Da niste dotaknuli te haljine!
NADA: Ne pada mi na pamet. Prijateljica mi je rekla da izgledam ko baba u onoj plavoj!
IVAN: Van! Van!
NADA: Rekla sam da ne�u. Mo�ete me udariti, pretu�i, potegnite onaj va� pi�tolj ispod kreveta, ne�u... (raspla�e se) nemam ja kamo!
IVAN: Nado, vi imate svoj stan, svog de�ka, svoj �ivot... pustite meni moj �ivot, tako vam Boga, to nije va� �ivot! Vi imate svoj!
NADA: Ma, koji �ivot? Kakav �ivot?
De�ka imam... kretena... tu�e me kad god se napije...
IVAN: Nisam znao.
NADA: Ni�ta vi ne znate. Ne vidite modrice. A uvijek ih otkrijem, mislim vidjet �ete, pitati... vi ni�ta, kao da ne postojim... ni ja ni moje modrice...
IVAN: Nado, to je problem koji vi morate s njim rije�iti, recite mu da vas ne smije tu�i...
NADA: Pa da me pretu�e!
IVAN: Vidite, Nado, postoje �enska skloni�ta, socijalne radnice... mogu vam dati broj telefona...
NADA: Pa da on sazna! Ubio bi me!
IVAN: Nado, prestanite plakati, meni je zaista �ao zbog va�eg de�ka...
NADA: A zbog mene nije...
IVAN: Nisam to rekao...
NADA: Ni�ta, nema veze... idem ja...
IVAN: Nado...
Nada ode.
IVAN: I tako, nema vi�e nade.
Nada se vra�a.
NADA: Dovi�enja do sljede�eg ponedjeljka!

4. Slika

Soba. Oki�eno Bo�i�no drvce. Nada le�i na podu, lista �asopis. Polugola. Ulazi Ivan. U ko�ulji kratkih rukava, kratkim hla�ama i sandalama.
IVAN: Nado, otkud vi?
NADA: Tu sam. A otkud vi? Pa, na ljetovanju ste.
IVAN: O�ito je da nisam vi�e. Vratio sam se. Vidite me? Tu sam!
NADA: Trebali ste se vratiti u petak.
IVAN: Vratio sam se, eto, danas. Prevru�e je na moru, previ�e turista, a i ne volim to sun�anje i kupanje... Pa, mislim, imam ja, hvala Bogu, svoj dom.
NADA: Mogli ste javiti da dolazite ranije.
IVAN: Za�to?
NADA: Pa, da pospremim sve prije toga. Evo, danas sam tek po�ela s knjigama.
IVAN: Tako... odjevena?
NADA: Pa, kad je vru�e.
IVAN: U pravu ste. Pakleno ljeto.
U sobu ulazi DE�KO gol, s ru�nikom oko pojasa.
DE�KO: Jebote, koja vru�ina, e, istu�ira� se i odmah oznoji�. �to ne kupi� klimu kad ima� toliko love, jebote?
IVAN: Nado, tko je ovo?
DE�KO: A ja znam tko si ti. Ivan.
IVAN: Da. A vi?
NADA: To je moj de�ko.
IVAN: I �to on radi ovdje?
DE�KO: Pa, tu�iram se, jebote, valjda vidi�.
IVAN: U mom stanu?
DE�KO: A otkud sam ja znao da se vra�ate ranije.
IVAN: Nado, mislim da mi dugujete obja�njenje?
NADA: Kakvo obja�njenje? Pa, znate da imam de�ka.
IVAN: Ali ovo ovdje... to je... u mom stanu...
NADA: Kad ka�ete petak, a do�ete u utorak, �to sam ja vidovita, ko moja stara?
IVAN: Ja nisam mogao ni pomisliti da vi s tim va�im de�kom, goli...
DE�KO: Jebote, koji je tebi, ha? Pa ne�emo se �eviti obu�eni. Po ovoj vru�ini, e, jebote, zamisli obu�eni, ono, s nogu, e, u haustoru, jebote...
IVAN: Hajde, sad, molim vas lijepo oboje van. Odmah.
DE�KO: �ekaj da se obu�em, jebote, ne mogu ovakav van.
IVAN: Po�urite...
DE�KO: E, �to si neljubazan, jebote, ni cugu mi nisi ponudio... ima� dobrih filmova, jebote, da pogledamo neki video? Ja sam ti lud za filmovima, ostavim u videoteci love k'o u kafani. Pivicu, hladnu...
NADA: Ma, pusti pivu, rekla sam ti kakav je, obla�i se, idemo.
DE�KO: Nemoj ti meni zapovijedati, e, razbi�u te, jebote, nemoj ti meni "obla�i se", vidi� da pri�am s �ovjekom, �ta se ti mije�a�, jebote? Idemo kad ja ka�em da idemo... dosta su meni zapovijedali, e, nikad vi�e, jebote, dosta je meni zapovijedanja i vojske i slu�anja...
IVAN: Mladi�u, ne budite grubi prema Nadi. Ne ovdje. Rije�ite vi to u va�em stanu.
DE�KO: E, nemoj me i ti nervirati, jebote, slab sam sa �ivcima, to mi je od vojske, jebote, nemoj ti meni govoriti �ta �u ja radit', jebote.
NADA: Daj, pusti ga, jebote, ne�e� se sad i s njim tu�i, jebote.
DE�KO: A �ta je to tebe briga, ha? Da ti nije on frajer, jebote, kad ga brani�? E, kako mi to nije palo na pamet, dvije godine �ljaka� ovdje za malu lovu, a frajer pun love, jebote, za�to? E, reci za�to, razbi�u te, jebote, dvije godine ti od mene pravi� budalu, dvije godine, jebote.
NADA: Ma, ti si budala. S njim da se �evim, nisi normalan. Hajde, idemo doma.
DE�KO: Pa �to ne bi i s njim, jebote. �ta mu fali? Ima stan, ima lovu...
IVAN: Mladi�u, ne dopu�tam takve insinuacije...
DE�KO: I pametan je, jebote. Vidi kako pri�a. �evite se, jebote, sad mi se upalilo!
NADA (Odvla�i ga): Ma, daj, budalo, idemo...
DE�KO: Nemoj ti meni "budalo", kurvo jedna, tu se �evi� s frajerima, a meni "budalo", razbi�u te, jebote, i nigdje mi ne idemo. Ja idem, u svoj stan, a ti idi s ovim ovdje, jebote, ne�e� ti meni "budalo", e...
NADA: Stani. �ekaj...
De�ko odlazi.
NADA: Vidite li �to ste mi u�inili?
IVAN: Ja vama?
NADA: Pretu�i �e me kad do�em doma. Ja ne idem doma. Dosta je meni toga.
IVAN: Da ne bi mo�da ostala ovdje?
NADA: Ne mo�ete me sad izbaciti. Ovo je sve zbog vas. Vi ste krivi �to ne mogu doma.
IVAN: Nado, putujem cijeli dan po ovoj vru�ini. Nemam �ivaca za va�e privatne probleme.
NADA: Nikad vi nemate �ivaca ni za koga. Kakav ste vi to �ovjek?
IVAN: �to se vas to ti�e. Ostavite me na miru ve� jednom.
NADA: Ja vama ni�ta ne radim. Vi ste meni uni�tili vezu. On misli da se mi �evimo.
IVAN: Gluposti... on dobro zna da je to nemogu�e.
NADA: A za�to bi to bilo nemogu�e?
Ne svi�am vam se?
IVAN: Nado, sad je dosta.
NADA: Nisam ja kriva �to nisam crvenokosa.
IVAN: Nado, ja vas nikad nisam gledao tako...
NADA: Znam. I pitam se za�to? Za�to
vi nikad niste gledali na mene kao na
�enu. Evo ni sad, kad sam tu gola, skre�ete pogled!
Ulazi De�ko. Odjeven u zimsku odje�u, s kapom, rukavicama i snijegom po sebi.
DE�KO: Mo�da je frajer derpe, jebote, rekla si da ima haljine u ormaru. A mo�da kara bolje ribe. Ima frajer lovu, jebote, �to ne bi.
IVAN: Otkud vi opet?!
DE�KO: Zaboravio ne�to.
IVAN: �to ste zaboravili?
DE�KO: Nju, jebote. (Grubo povla�i Nadu za sobom.)
NADA (Odlaze�i): Ja �u sutra ovo pospremiti, ne brinite...
De�ko i Nada odlaze.
Ivan prilazi Bo�i�nom drvetu, ispod njega je poklon. Uzima ga. Vra�a se Nada.
NADA: A, na�li ste poklon. Sretan Bo�i�.
IVAN: Sretan Bo�i�.
Nada odlazi. Ivan otvara poklon. U kutiji je crvena perika.

5. Slika

Ivan u sobi, pi�e. Otvara se ormar. Izlazi Nada iz ormara.
NADA: Tu sam.
IVAN: Niste.
NADA: Tu sam. Vidite da jesam.
IVAN: Ne, Nado, vi ste oti�li sa svojim de�kom kod va�e majke na selo.
NADA: Dobro, ako vi tako ka�ete.
IVAN: Ne ka�em ja, vi ste rekli, rekli ste da idete.
NADA: Dobro, oti�la sam. Na selu sam.
IVAN: I nemojte me tretirati kao lu�aka, jer ja sam savr�eno zdrav.
NADA: Ja nisam ni rekla da niste.
IVAN: I to �to ponekad...
NADA: �to, ponekad?
IVAN: Nije va�no.
NADA: Dobro. Ako vama nije va�no, onda nije va�no. A �to vam je va�no?
IVAN: Nemojte izlaziti iz ormara kad ste na selu.
NADA: Za�to mislite da u ormaru ne bi moglo biti selo?
IVAN: Zato �to znam da nije tamo.
NADA: Onda znate i �to JEST tamo.
IVAN: Znam.
NADA: �to je u ormaru?
IVAN: Vas se to ne ti�e.
NADA: Dobro. Onda je selo.
IVAN: Nije selo. A niste ni vi.
NADA: A �to onda jest tamo?
IVAN: Ne znam. Zaboravio sam.
NADA: Dugo vam se ve� to doga�a?
IVAN: �to?
NADA: Da zaboravljate stvari? Opustite se. Lezite ako vam je ugodnije.
IVAN: Ja nemam problema.
NADA: Naravno. Opustite se.
IVAN: Opu�ten sam. I ne zaboravljam. Samo sam koncentriran na druge stvari. To je.
NADA: Koje stvari?
IVAN: Na to �to pi�em.
NADA: �to pi�ete?
IVAN: Pri�u. Roman, mo�da...
NADA: To je dobro. O �emu?
IVAN: Ni o �emu.
NADA: Roman ni o �emu. To �e se dobro prodavati. To se uvijek dobro prodaje. O kritikama da i ne govorim.
IVAN: Ba� me briga za kritiku. I za prodaju. Ne pi�em zbog toga.
NADA: A zbog �ega pi�ete?
IVAN: Zbog sebe.
NADA: To je dobar razlog za pisanje. Imate neku pri�u?
IVAN: Ne ba�... radi se o jednom tipu...
NADA: Kakvom tipu?
IVAN: Ubojici.
NADA: Ubojici?
IVAN: Serijskom.
NADA: Serijskom? Koliko je ljudi ubio?
IVAN: Nije ubio nikog.
NADA: Serijski ubojica koji nikog nije ubio ne mo�e biti serijski ubojica.
IVAN: U tome i jest stvar... On �eli biti ubojica, serijski, ali nema snage nikoga ubiti... onda ga svi...
NADA: �to mu rade?
IVAN: ...svi ga maltretiraju, on trpi, a u sebi, u svojoj ma�ti, ubija ih, jedno po jedno... �isti svoj �ivot od parazita koji mu si�u �ivot... razumijete?
NADA: I tko su oni? Roditelji?
IVAN: Nemojte, molim vas, opet ispo�etka. Svi psiholozi do sad su po�injali od roditelja. Majka, otac... to�no tim redom. Sve smo to ve� prekopali, nemojte opet, nema smisla.
NADA: Koliko ste psihologa posjetili do sada?
IVAN: Trojicu.
NADA: I svi o majci i ocu.
IVAN: U po�etku. Ali sve smo to pro�li, i ni�ta. Ni�ta.
NADA: �to ste to sve s njima prekopali?
IVAN: Djetinstvo. Ali nema tamo ni�ega. Nema ni djetinstva. Dosadno, malogra�ansko djetinstvo s bo�i�nim poklonima i kola�ima. Nitko me nije zlostavljao, nitko me nije silovao, nitko me nije ka�njavao, ni nagra�ivao... ni�ta... jednostavno ni�ta.
NADA: Zna�i, njih ne ubijate u svom romanu.
IVAN: Roditelje? Ne. Nema potrebe, mrtvi su.
NADA: A tko nije?
IVAN: Gotovo svi su ve� mrtvi. Mislim u romanu.
NADA: I u �emu je onda problem tog tipa iz romana? �ini se da se rije�io svih koji su mu smetali u �ivotu.
IVAN: E, ali kad ih se svih rije�ite, ostajete sami.
NADA: I ta samo�a je problem?
IVAN: Ma, ne... problem je �to to i nije samo�a. Mislim, tolika trupla u ormaru, s njima ne mo�e� biti sam. Ona su tu. I nikako ih se ne mo�e� rije�iti. Nikako.
NADA: A da mi otvorimo ormar i pogledamo �to tamo ima?
IVAN: Rekao sam vam da se ormar ne smije dirati.
NADA: Dobro. Sama �u. Bez vas. Idem pogledati u ormar.
IVAN: Sad bih ja kao trebao pu�i i po�eti urlati, rasplakati se i sve izbljuvati iz sebe?
NADA: Ne znam. �to vi mislite? Biste li?
IVAN: Ne pada mi na pamet. Idite, gledajte, u ormaru je stara garderoba nekih osoba koje... vi�e nisu tu. I ni�ta vi�e.
NADA: A gdje su trupla?
IVAN: Nema ih. Rekao sam vam da nikog nije ubio. I sad je dosta seanse.
NADA: Imamo jo� deset minuta. Platili ste sat, dobit �ete sat.
IVAN: A �to ako ne�u?
NADA: Onda ne morate. Vidimo se u ponedjeljak.
IVAN: I koliko jo� ponedjeljaka kanite uzimati moje novce da bismo brbljali o mom romanu?
NADA: To ovisi o vama.
IVAN: O, ne... i o vama to ovisi. Mislim, vama je u interesu da va�im klijentima ne bude nikad sasvim dobro. Kad je njima sasvim dobro, onda vas vi�e ne trebaju, i njihov novac odlazi na neke druge stvari.
NADA: Pojednostavljujete... uvijek ima klijenata. U ovom poslu nema nesta�ice sirovina.
IVAN: A ja sam vama sirovina?
NADA: A �to je vama va� roman? Sirovina? Radno oru�e? Ili proizvod?
IVAN: Mislim da je isteklo i onih deset minuta.
NADA: U pravu ste. Dovi�enja do sljede�eg ponedjeljka.
Nada ode u ormar.

6. Slika

Ivan �ita. Ulazi Nada, pjevu�i.
NADA: �to to �itate?
IVAN: Knjigu.
NADA: Kakvu?
IVAN: Zanimljivu.
NADA: Neka nova?
IVAN: Ne. Jako stara.
NADA: Stara, pa zanimljiva?
IVAN: Nado, �itam.
NADA: Dobro. Dobro. Ne�u ja smetati. (Nastavi pjevu�iti.)
IVAN: Nado, �itam!
NADA: Pa, vidim.
Ivan �ita. Nada �uti i �isti pod.
NADA: A da vi ipak ne�to pojedete?
IVAN: �itam.
NADA: Pa, dok �itate, onako usput, da gricnete ne�to. Sad �u ja...
IVAN: Nado, hvala, nisam gladan.
NADA: Ja sam ne�to ba� ogladnjela.
IVAN: Pa, onda jedite. U kuhinji.
NADA: Ma, ne mogu sama. Nije mi gu�t sama jesti. Hrana je ukusnija u dru�tvu.
IVAN: Da?
NADA: Aha. A vi, volite sami jesti?
IVAN: Obo�avam. I, uop�e, obo�avam biti sam.
NADA: Ma, kako mo�ete tako ne�to re�i? Pa, �ovjeku je najte�e kad je sam.
IVAN: Meni nije.
NADA: Jeste, znam ja da jest. �to bi �ovjek sam na svijetu?
IVAN: �itao u miru i ti�ini.
NADA: E, da nema mene, ne bi se ta knjiga mogla uzeti u ruke od pra�ine.
IVAN: A sad kad je �ista ne vrijedi ni�ta, jer je ne mogu �itati.
NADA: Za�tio ne mo�ete? Je l' te�ka?
IVAN: Nado, knjiga se �ita u ti�ini.
NADA: E, pa kako se uzme. �itaju ljudi u tramvaju, u vlaku, autobusu, u parku... Je li tamo ti�ina? Samo �to se ljudi fino koncentriraju na knjigu. Je li vama sve u redu sa �ivcima?
IVAN: Molim?
NADA: Pa, vidim da se nikako ne mo�ete koncentrirati na tu knjigu. Mo�da je to zbog gladi? Da vi ipak pregrizete ne�to? Malo...
IVAN: Ne, hvala. Ne treba mi hrana. Treba mi ti�ina. Mir. I samo�a.
NADA: Ipak su �ivci. Ka�em ja.
IVAN: �udo je da nisam sasvim poludio. S vama u stanu.
NADA: Eto, sad sam ja kriva �to su vama slabi �ivci.
IVAN: Nego tko!
NADA: Pa, te va�e knjige, i papiri. Od toga se lako malo... dekoncentrira. �itala ja u novinama.
IVAN: Ne brinite vi za moje knjige i rukopise, s njima je sve u redu.
NADA: Mo�da s njima. Ali s vama nije.
IVAN: A za�to vam se tako �ini?
NADA: Ne �ini mi se nego vidim. Ne mo�ete vi�e ni tu knjigu �itati.
IVAN: Mogao bih, da vi malo odete iz sobe.
NADA: Pa, da ostanete sami. Da vas ostavim samog u takvom stanju.
IVAN: U kakvom stanju?
NADA: Pa, tako... dekoncentriranog. I gladnog.
IVAN: Bio bih puno sretniji.
NADA: Ma, �to vi znate �to je sre�a.
IVAN: A vi �ete mi re�i?
NADA: Sre�a je �ivot. Pravi. Ne ovaj va�, o kome �itate i pi�ete.
IVAN: Krasno. Moram tu mudrost odmah zapisati.
NADA: Tako vi stalno radite. Gledam ja vas. Zapisujete. Trpate u svoj �ivot tu�e �ivote, pri�e, sve �to nai�e trpate u svoj �ivot, k'o svinja u trbuh, sve.
IVAN: Divna usporedba. Za�to mislite da to �inim?
NADA: Pa, zato �to nemate svog �ivota. Ni�ta. Rupa. Pa je zatrpavate. Knjigama, rukopisima, tu�im rije�ima...
IVAN: A vi? Vi imate �ivot prepun sadr�aja. Uselite u tu�i �ivot i hranite se iz njega kao parazit. Svi su vam sadr�aji tu�i �ivoti.
NADA: Ja imam svog de�ka, svoj posao, dobro, nije ono �to sam studirala, ali bi�e, imam svoj �ivot. Ja sam dobro. I kad �itam novine, koncentriram se, u tramvaju, i �itam, pustim ljude da pri�aju, ne slu�am ih. �itam svoje. Ja sam dobro. Super sam.
IVAN: Drago mi je.
NADA: Nije, nije. Zavidite vi meni. I vi bi tako...
IVAN: Svakako. Sanjam samo o tome da �istim po ku�ama ljudima kojima kradem �ivot, i kad to zavr�im, da do�em doma de�ku koji me tu�e. Sanjam o tome.
NADA: Mene barem ima tko tu�i. A ne �upati kosu po jastucima, perverzno...
IVAN: Opet �ete o tome?
NADA: Ne�u. Nema koristi vama govoriti. Kad sami uvidite da ona nije za vas, bit �e kasno. Ali mi nemojte re�i da nisam govorila. Upozoravala na vrijeme!
IVAN: Dobro. Upozorili ste me. Hvala. Sad van, i pustite me da zatrpavam prazninu svog �ivota ovom knjigom, jer je meni ba� tako... super.
NADA: Ne pada mi na pamet. Po�ela sam ovo �istiti, i zavr�it �u. A vi �ete ne�to pojesti. Pa poslije �itajte koliko ho�ete.
IVAN: Nado, �est mjeseci ja ovo trpim, i ne�u vi�e, dosta mi je, ne�u vi�e.
NADA: E, ho�ete!
IVAN: E, pa ne�u!
Ivan sko�i, zgrabi Nadu za vrat. Obori je na pod. Ste�e joj vrat, davi je...
IVAN: E, ne�u. Knjige si mi odnijela u podrum...
NADA: Ljep�e je bez njih!
IVAN: Muka mi je od tvoje kuhinje...
NADA: Sve uvijek pojedete!
IVAN: Ti si se uselila u moj �ivot!
NADA: O, pre�li smo na ti, kona�no.
IVAN: Ju�er si mi spalila afri�ke suvenire!
NADA: Otklonila sam od tebe demone.
IVAN: Otkad smo mi na ti?
NADA: Pa, vi ste prvi po�eli. Mislila sam da je vrijeme. Situacija je intimna.
IVAN: Ovo ti je posljednja situacija. Nema vi�e.
NADA: Ja nikamo ne idem.
IVAN: Ide�, ide�... (davi je)... ide�. U ormar ide�, Nado... u ormar. (Zadavi je.)
Nada le�i mrtva. On joj opipa bilo, podigne ruku, pusti, uvjeri se da je mrtva. Gura je u ormar. Vrati se u stolac, nastavi �itati knjigu.

7. Slika

Ivan pi�e. Ulazi majka.
MAJKA: Dobar dan.
IVAN: Dobar dan.
MAJKA: Nada je mrtva.
IVAN: Ma, daj... Mrtva? Kako... kako znate?
MAJKA: Zna� i ti. Svi znamo. Lijepo sam joj vidjela kri� u talogu od kave. I crnog �ovjeka.
IVAN: Ja zaista ne razumijem o �emu vi to...
MAJKA: Ubojico djeteta moga, sve ti pra�tam.
IVAN: Nisam ja nikog ubio.
MAJKA: I nisi. Takva joj je bila karma. Karma ju je ubila. Ti si samo izvr�itelj njezine sudbine. Zato ti pra�tam. Treba se �istiti od negativnih osje�anja.
(Otpuhuje) Pfuuu... Di�i!
IVAN: Za�to?
MAJKA: Da propusti� kroz sebe nakupljeni strah. Ne boj se... ne boj se... nikom ja ne�u re�i... Nada je imala lo�u karmu. Za nju je tako bolje. A i za tebe. Za stan ne brini. Ja �u ti spremati.
IVAN: Molim vas, gospo�o...
MAJKA: Iskreno �u ti re�i, drago mi je �to si je ubio. Koja je to ku�ka bila. �itavog �ivota me mu�i, uni�tava, pije mi krv, ja ne znam na koga se ta ku�ka, pokoj joj du�i, dala tako zla. �isto zlo. Da si ti mogao vidjeti tu auru... zlo, ka�em ti. Gora od onih tvojih demona u sobi. Zra�i to, zra�i, to zlo zra�i i zra�i, i ti se o�isti�, pa opet...
IVAN: Nemojte, dobra je Nada... bila.
MAJKA: Pa, si je ubio zbog njezine dobrote? Daj, molim te, me�u nama nema tajni, osje�am ja tu patnju... Ti si zapravo u�inio plemenitu stvar.
IVAN: �to sam u�inio?
MAJKA: Pro�istio si svijet. Znam da ne mo�e� vjerovati ovim rije�ima, ti misli� da majka mora �aliti svoje dijete, mora ga voljeti, mora biti bijesna na njezinog ubojicu... tako vi neprosvijetljeni mislite. Same predrasude i stereotipi. Ali ja sam vidjela svjetlost, meni se otvorilo tre�e oko, ja sam iznad toga. Ja nisam vezana, ja sam slobodna... pfuuuuu... (vikne na njega) di�i, rekla sam!
IVAN: Pfuuu... pfuuu... je li dobro ovako... pfuuuu...
MAJKA: Dublje. Da ti astralna ki�a ispere du�u. I zamisli svjetlost, ljubav, nadu...
IVAN: Ne, Nadu ne.
MAJKA: Ma, ne ku�ku. Nadu u vje�nost, poku�aj pogledati svoju sedmu inkarnaciju unaprijed... zamisli sebe kao leptira...
IVAN: Letim... evo letim...
MAJKA: Dobro je. Sleti. (vikne) Sleti. Daj mi neko pi�e. Previ�e sam se otvorila za danas. Curi mi Bo�anska Svjetlost na sve rupe.
IVAN: Gospo�o, jedno pi�e, pa �emo se pozdraviti. Nada nije ovdje, vidite i sami, a ja moram raditi.
MAJKA: Samo vi radite. Va� put do uspjeha je kroz rad... takva vam je karma. Ja �u pospremiti. I sad �u kona�no skloniti one demone iz sobe i to�ka.
IVAN: Ne�ete vi ni�ta ovdje spremati, jo� manje bacati moje stvari...
MAJKA: Ivane, ne budi grub prema meni, ja znam tajnu, i ti zna� da ja znam...
IVAN: Kakvu tajnu?
MAJKA: Pa o Nadi.
IVAN: Pri�ate gluposti.
MAJKA: Je li? A crni �ovjek u kavi? A kri�? To su tebi gluposti?
IVAN: A otkad smo mi na ti?
MAJKA: Pa, otkad nas je sudbina zbli�ila. Mi smo na kraju morali ostati zajedno, osjetila sam ja to prvi put kad sam ti vidjela auru... moram se raskomotiti, vru�e mi je... ima� li kakvu ku�nu haljinu... u ormaru (ide prema ormaru).
IVAN: Nemam. Gospo�o, tamo nema ni�ta.
MAJKA: Znam ja da nema ni�ta. Osim krpa. A zna� li ti? Ti misli� da tamo ima sva�ta. Zato i ne da� otvarati ormar. Hajde, ja �u ga otvoriti, da vidi� kako tamo nema ni�ta.
IVAN: Ne! Ne otvarajte!
MAJKA: Dobro, ne�u. Ako je ona tamo, pa po�ne smrditi, otvorit �u samo da po�istim.
MAJKA: Dobro, nije. A gdje je?
IVAN: Ne znam.
MAJKA: Ne zna� gdje je Nada?
IVAN: Ne znam. Nema nikakve nade.
MAJKA: Ima, ima, uvijek ima nade, ne treba klonuti duhom i prepustiti se negativnim mislima. Dobro, nije ba� u redu nekoga ubiti, ali kad ve� jeste, �to je - tu je. Treba prihvatiti stvari kakve jesu... je l' se to ono zove "uvid"?
IVAN: Gospo�o, Nadu nisam ubio, nikog nisam ubio, ali vas ho�u ako ne odete - odmah!
MAJKA: Ne mo�e� ti mene ubiti, ni u to nema� uvida!
IVAN: Mogu, o, jo� kako mogu!
MAJKA: Ne mo�e�, �ovje�e. �ivot je vje�an. Ciklus, razumije�? To ti se zove �akra. Nije, nego �akram. Dobro, jedno "m" gore-dolje, uglavnom nema smrti.
IVAN: Ako me ne ostavite na miru, isproba�u to na vama.
MAJKA: Ne mo�e�. Mo�e� ti ubiti ovo tijelo, kao �to si mi dijete ubio, ali ja �u se ponovo roditi. Nosit �e� me kao svoju lo�u karmu i u sljede�em �ivotu.
IVAN: Ma, nemojte!
MAJKA: Jeste, jeste, sigurno! Do�i �u ti ponovo... kao ptica, koja ti kljuca na prozor, kljuc-kljuc. Svakog jutra.
IVAN: A ja ne�u otvarati prozor!
MAJKA: Ugu�it �e� se. Jo� kad Nada po�ne smrditi iz ormara... ugu�it �e� se sa zatvorenim prozorom. I ja, bogme. Ovdje je puno pra�ine. I mora� prestati pu�iti, sve smrdi na cigarete. Sad �u ja to. Otvorit �u prozore, i prvo ispra�iti. Kad posaugam, malo �emo meditirati, pa onda parkete, voskom. Poslije �emo fino ru�ati, a dok ja spremam ti bi mogao ne�to skuhati.
IVAN: Pa, slu�ate li vi mene...
(Majka izlazi.)
MAJKA (Vra�a se s velikom afri�kom statuom u ruci.): Ovo ide van. Demona �emo uni�titi. On je svemu kriv.
IVAN: Vratite mi to.
MAJKA: Ni luda.
IVAN: Onda �u vam oduzeti.
MAJKA: Ti nema� pojma kako su strani demoni jaki. Ovo mo�e ubiti �ovjeka!
IVAN: Ako i tako ka�ete...
MAJKA: Ja znam da mo�e!
IVAN: Nije lo�a ideja...
MAJKA: Uni�ti�emo ga zajedno. Ja�i smo od njega.
IVAN: �elim svoju statuetu! (otima joj kip) U svom salonu!
MAJKA: Preko mene mrtve.
IVAN: Onda dobro.
(Udari je statuetom po glavi. Ona padne. Ivan divlja�ki udara statuetom po glavi nekoliko puta.)
IVAN (Mirno): Kad ve� ho�ete tako. A pticu koja mi doleti na prozor �eka zra�na pu�ka.
(Iznese statuetu, vra�a se bez nje, ugura Majku u ormar, zatvori vrata ormara, sjeda za pisa�i stol.)

8. Slika

Ivan �ita. Ulazi De�ko.
DE�KO: Gdje su?
IVAN: Tko?
DE�KO: One dvije kurve?
IVAN: A one... ne znam.
DE�KO: Ne seri mi da ne zna�, vidio sam kako zajedno ulaze ovamo. Gdje su?
IVAN: Ne znam, nisu ovdje.
DE�KO: Dobro, onda �u ih potra�iti sam.
IVAN: Ka�em vam, nisu tu.
DE�KO: Tu su, tu su... prasice, vidio sam kako ulaze u prolaz, smiju se, krave glupe, nema� ti pojma koje su to ku�ke... do�e mi da ih ubijem, obje, majke mi, ono, jebote, ubijem i gotovo. Jednog dana �u ih ubiti.
IVAN: Ne�ete, sigurno ne�ete.
DE�KO: Ne zna� ti mene, stari, ubijao sam ja... jebote, ono, lak�e je u ratu, ubije�, ni�ta. Ovako, sranje.
IVAN: Ne zanimaju me detalji iz va�eg �ivota.
DE�KO: A trebali bi. E, jebote, da ja tebi ispri�am svoj �ivot, koji je to roman...
IVAN: Hvala, ne treba...
DE�KO: Stvarno, jebote, �to nas dvojica ne bismo napisali roman? E, ono za film, kako se zove...
IVAN: Scenarij.
DE�KO: To. Ja tebi ispri�am moj �ivot, a ti pi�e�. Kad si ve� pisac.
IVAN: A za�to bih ja pisao o va�em �ivotu?
DE�KO: Pa, ne�e� valjda o svom? Koga to zanima? Sjedi� i pi�e�, jebote, nema radnje. Dobro... OK, ubio si one dvije prasice, negdje si ih maknuo... to mo�e za roman.
IVAN: Ja ne razumijem o �emu vi govorite.
DE�KO: Za�to si ih ubio? To je za film. Nemoj, majke ti, samo onu foru... ono, kao, jebali te u djetinstvu, baka ti htjela odrezati pimpa�a, ono, guzio te tata, te stvari... e, �to meni to ide na kurac. Svaki film koji uzmem iz videoteke, jebote, to. Kao, frajera neko zguzio ko malog, pa on poslije serijski ubojica. Ono, isfura se na neke psihi�e, �ta ja znam... Ja sad do�em u videoteku i velim tipu, ima�, stari, neki film bez karane djece, majke ti... on veli, ima crti�i i porni�i. Nemoj samo to s djetinstvom, glupo je.
IVAN: Mo�da je glupo, ali nije va�no. Ionako ne�emo pisati ni�ta.
DE�KO: Nema to veze jedno s drugim. E, mene karali u zatvoru, a ja ubijao u ratu. I sad do�e pi�ka kao psihi� veli, ima to veze, koje veze ima, jebote, u zatvoru sam bio zbog tu�e i droge, u ratu, jebote, zato �to su oni kreteni napali, pa nisam ja njima dil'o, jebote, nit' sam se s njima tuko ranije, niti su me oni karali u zatvoru, karali me na�i frajeri jer nema pi�ke, kar'o sam i ja njih. Kakve to ima veze s ubijanjem, e?
IVAN: Imate zanimljivu biografiju.
DE�KO: Pa, ka�em ja tebi, samo da ti ispri�am, ima� roman i film, sve, jebote. Ono, roman za ovdje, film da prodamo Amerima...
IVAN: O, da, oni samo �ekaju da vi i ja napi�emo scenarij za Hollywood, ne�to su u manjku sa scenarijima u zadnje vrijeme.
DE�KO: Pa, vidi� da jesu, jebote, svaki film im isti. A i lak�e je za njih, znamo kako treba... ono, mora biti jedan crnjo pozitivac, to im je ona fora kao rasna, onda pi�ka mora biti pametna, jebote, ravnopravnost, e, gdje si ti vidio pametnu pi�ku, jebote, osim kod Amera na filmu? Onda furaju aute, to obavezno, tu�a, to, �ora, puno �ore, ubijanja, krvi, i ono baci� neku ljigu na kraju kao zaljubljeni par, ostanu zajedno. Mjuza dobra, mora biti dobra mjuza...
IVAN: I ratna trauma...
DE�KO: To, stari, vidim da se pali�... to, ratna trauma. To ima� mene, jebote, ka�u da me taj rat sjeb'o, samo ja ne ku�im gdje mi je ta trauma.
IVAN: Dobro. Lijepo smo, eto, popri�ali o teoriji filma i knji�evnosti, vidjeli ste da va�a djevojka i njezina majka nisu ovdje, pa sad se mo�emo i pozdraviti.
DE�KO: E, nemoj ti meni te fore... nigdje ja ne idem odavde.
IVAN: Mladi�u, ovo je moj stan. Mogu pozvati policiju.
DE�KO: E, daj pozovi, majke ti. Pa da skupa potra�imo one dvije prasice.
IVAN: Tra�ite ih na krivom mjestu. Rekao sam vam da nisu ovdje.
DE�KO: Ma, ovdje su, kad sam vidio kako ulaze, zajedno...
IVAN: S va�im traumama i iskustvima s drogom �ovjeku se lako i pri�ini.
DE�KO: Svakome se lako pri�ini sva�ta. Jebote, ormar...
IVAN: �to je s ormarom?
DE�KO: Pa, ormar, ko u filmu, jebote, sigurno su unutra.
IVAN: Ma, dajte, pa to bi bilo tako banalno, tako petpara�ki jeftino...
DE�KO: Pa, rek'o sam ti da su svi filmovi takvi. Ono, glupo, jebote, jeftino, da popizdi�. Hajde da vidimo, u ormaru.
IVAN: Ne dirajte taj ormar.
DE�KO: Aha, jeftino, ha?
IVAN: Ormar se ne dira.
DE�KO: E, pa sad �emo ga dirati.
IVAN: Da se niste usudili!
DE�KO: E, hajde da te vidim kako mi ne da�, e, samo to fali, malo �ore, ina�e ormar imamo, le�eve u njemu sigurno imamo, jo� malo �ore i to je to.
IVAN: Upozoravam vas...
DE�KO (Poku�ava otvoriti vrata ormara silom.): Zaklju�ano, jebote. Ko u filmu.
Ivan istr�i iz sobe, vra�a se s pi�toljem u ruci, uperi ga u de�ka.
IVAN: Upozoravam vas!
DE�KO: I gun, jebote, postaje full napeto. Aha... otvara se (uspijeva otvoriti vrata).
IVAN: Upozorio sam vas (puca).
De�ko pada pogo�en. U padu, vidi unutra�njost ormara, zatvara vrata, sru�i se.
DE�KO: �enske haljine, jebote... ko u filmu... (umre).
Ivan podi�e De�ka i gura ga u ormar. Zatvara vrata, mirno sjeda i nastavlja �itati.

9. Slika

Situacija ista kao u prvoj slici.
IVAN (�ita): ..."privid stvarnosti tako zamjenjuje stvarnost samu"... (pravi bilje�ku) ..."ostaje nemogu�nost raspoznavanja njihove granice... pa prividi postaju stvarna stvarnost, u kojoj za stvarnost ostaje mjesta tek u prividima..."
NADA: Tu sam. Jedva sam na�la... zavu�ena vam je zgrada, u prolazu, tri puta sam pro�la i nisam vidjela prolaz. Bo�e mi oprosti, kao da se skrivate, cijela zgrada skrivena, nestala, ko u filmovima, hoda� ulicom, nigdje zgrade, a rekao �ovjek na telefon ulicu i broj jasno i glasno, tra�i�, a tog broja u toj ulici nema. Mislim se ja, Nado moja, da ti nisi sanjala taj poziv i tu adresu, nekad mi se tako u�ini kao da ne znam sanjam li ja to, ili ne sanjam. Mislim se, kako broj 42 pa onda 46, gdje je taj 44, tri puta tako, kad vidim, iz prolaza istr�a ma�ka. Nije bila crna, hvala Bogu, nego neka �arena, ofucana, uli�arka... vidim istr�a odnekud. Pogledam ja, kad ono prolaz. Tu si, mislim se ja, na�la sam te. Ko u filmu. Nisi sanjala, govorim ja sebi, tu je. Znala sam da �u te na�i. Ja kad tra�im, ja i na�em. Moram na�i. Ne odustajem ja tek tako. U�em u prolaz, vidim broj 44, tu smo, mislim se ja, vidim va�e ime, i evo me. Visoko vam je ovo, kad ste rekli tre�i kat mislim ja nije problem ako nema lifta, ali ove stare zgrade, tu vam je tre�i kat kao peti, nahodala se ja, ali stigla. Evo me, tu sam.
IVAN (Prene se): �to?
NADA: Tu sam.
IVAN: A vi ste?
NADA: Nada.
IVAN: Izvrsno. Imamo Nadu. Ili, kona�no Nada. Ili, mo�da, napokon Nada... mislim, kao naslov, s tom igrom rije�i, kao Nada, nadanje, a na �panjolskom vam "nada" zna�i ni�ta... zgodno je to, nada je ni�ta.
NADA: To mi je ime...
IVAN: Znam, naravno, mislim, vjerujem vam, ja se to samo tako igram rije�ima. Ja sam Ivan. Izvolite. Odlo�ite kaput.
NADA: Hvala. Gdje mogu ostaviti kaput?
IVAN: Tu, u ormar, slobodno. Koristim ga za garedrobu gostiju i stare stvari.
NADA: Lijep ormar.
(Nada otvori ormar, u�e u njega, zatvori ga iznutra. Ivan nastavlja pisati.)
KRAJ