Ro�ena 9. novembra 1985. u Beogradu. Zavr�ila Filolo�ku gimnaziju, odsek za klasi�ne jezike i osnovnu muzi�ku �kolu "Mokranjac", odsek klavir. Godinu dana studirala op�tu knji�evnost i teoriju knji�evnosti na Filolo�kom fakultetu u Beogradu, zatim upisuje dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Godine 2004/05. poha�ala filmsku �kolu centar za vizuelne komunikacije KVADRAT u �ijoj produkciji je realizovala autorski film Glas jedne ruke po istoimenoj zen pri�i. U januaru 2005. radila u organizaciji prvog srpskog festivala evropskog dugometra�nog dokumentarnog filma 7 Veli�anstvenih. Na umetni�kom konkursu Svet budu�nosti gde je u�estvovalo dve hiljade takmi�ara, kratkometra�ni film Sad i tad? uvr�ten je u prvih sto radova. Pi�e drame i scenarije. Govori engleski jezik, slu�i se francuskim i �panskim. Svira klavijature i gitaru u bendu are_nots!

DRAMATUR�KA BELE�KA
U NARU�JU CRNE SVETLOSTI

"Igra na malom prostoru", to jest jezgrovitost radnje i ekonomi�nost dijaloga, retko kada je bila osobina modernih dramskih iskaza sa filozofskim pretenzijama; otuda u jedno�inki mlade Sta�e Bajac Jutro u ku�i Lefovih jo� vi�e iznena�uje suvereno kombinovanje dveju pomenutih osobina, a u kontekstu uvek intrigantnog motiva potrage za izgubljenom pro�lo��u, kombinovanog sa dalekose�nom dilemom o odnosu �ove�je kona�nosti i njegovih ose�anja.
Odskora�nja udovica Kjara Lef odva�uje se, uprkos upozorenjima i protivljenjima svoje k�erke Lune, da isproba najnoviji tehnolo�ki "poni�tava�" smrti - pilulu koja �e joj, na osnovu njenih sopstvenih uspomena, pru�iti iluziju prisustva voljenog mu�a Dimitrija. Sta�a Bajac nam ovu situaciju ekstremnog isku�avanja - ta�nije, ekstremne te�nje da se ljubav beskona�no poseduje �ak i s onu stranu smrti - predo�ava posredstvom nekoliko prefinjeno uskla�ivanih, i sve vi�e, kako pri�a napreduje, prepletenijih �anrovskih (dakle, zna�enjskih) ravni. Naime, prvi, uslovno re�eno, problemski "blok" drame Jutro u ku�i Lefovih ostvaren je u klju�u krajnje neobi�ne ali stoga maksimalno efektne kombinacije nepo�tedne sartrovske ispovesti (tenzija razgoli�avanja) i joneskovske apsurdisti�ke poruge (tenzija maskiranja). Kjara, njena k�erka Luna i Mu�karac (agent fantazmagori�ne institucije koja tehnolo�ki rekonstrui�e umrlu pro�lost), vode nas kroz nemilosrdni lavirint apsolutnog "psiho-testa", do prvog vrhunca, do ta�ke na kojoj se oblikuju tri nepomirljiva stava: princip �e�nje, koja �e �rtvovati i stvarnost (dakle, sopstvenu podlogu) samo da bi se ponovo suo�ila sa svojim predmetom (Kjara), eti�ki princip, koji �e �rtvovati i emociju i stvarnost kako bi demonstrirao svoju nepogre�ivu pravednost (Luna) i, najzad, princip prakti�nog uma, koji �e, zbog samog efekta, dopustiti da se obesmisle kako njegov uzro�nik tako i njegov cilj (Mu�karac).
U drugom bloku drame, koji bi se mogao nazvati demonstracionim, eliminacijom eti�kog, upozoravaju�eg principa (odlazak Lune), autorka suptilno nijansira sav opseg nemogu�nosti poklapanja instrumentalnosti i ose�ajnosti. Pri tome, zahvaljuju�i izvanrednom odabiru motivskih �ari�ta - to jest Kjarinom odabiru uspomena (iz �ivota s Dimitrijem) �to moraju poslu�iti kao recept za konstruisanje ute�ne iluzije - zna�enjske vrednosti, a samim tim i najdublji parametri koji odre�uju �anr, potpuno menjaju predznak. Naime, Sta�a Bajac nam ne nudi peripetiju radnje (znamo od prvog trena da simulacija nije jednaka do�ivljaju), niti prepoznavanje koje bi se zbivalo izme�u protagonista. Re� je "samo" o tome, da rekonstruisana iluzija "�arobne pilule" - simulacija, virtuelnost, Ponavljanje - ostaje zarobljena u logici kontinuiteta; krhki, nelogi�ni i sebi�ni, neponovljivi, paradoksalni i beskorisni Do�ivljaj, pak, pripada lebde�oj, nemerljivoj ultradimenziji diskontinuiteta. Otuda je, kako nam sugeri�e Jutro u ku�i Lefovih, na kraju postmoderne i pred krhkim perspektivama neke nove ose�ajnosti, prividno kartezijanska dimenzija scene - samo maska ko�mara koji je imanentan tehnologijama, praksama, matriksima. Nasuprot tome, romanti�nost �e�nje jeste ono �to istinski osloba�a geometriju scene, fluksove dijaloga i algebru unutra�nje napetosti. Ili, mo�da kra�e: svetlost je propadljiva, crna i odr�ava nas u �ivotu.
Svetislav JOVANOV

JUTRO U KU�I LEFOVIH

LICA:
Kjara Lef / �ena / Ona
Luna Lef / �erka
Mu�karac
Dimitrije Lef / On

I

�ENA: Moje ime je Kjara Lef. Pre tri nedelje izgubila sam mu�a Dimitrija Lefa. Nesre�an slu�aj. Ne volim o tome da govorim. Nisam do sada ni imala ni prilike, jer ljudi ne pitaju puno kada vas vide u crnini, ali zasigurno znam da mi kasnije to ne�e prijati. Pre nedelju dana upoznala sam �oveka koji mo�e da vrati Dimitrija nazad. Samo treba redovno da pijem pilule i moj mozak �e projektovati iluziju o njegovom prisustvu. Nije �tetno. Nema posledica po organizam. Samo je malo nezgodno napolju. Ako doplatim dobijam i kontrapilule koje zaustavljaju dejstvo prethodnih. Mo�e biti korisno. Ako moram da istr�im po ne�to u grad. Ili ako neko do�e u posetu nenajavljen. �ekam tog �oveka. Ne kasni, ja sam do�la ranije.
�ERKA: Ja sam Luna. Imam sedamnaest godina. U oktobru osamnaest. Mo�i �u da vozim auto koji mi je tata ostavio. Ka�em ostavio jer je... pa, nije vi�e tu. Da. Nije tu i ne�e se vra�ati. Tako govore maloj deci kad neko umre. Oti�ao je na dug put i ne znamo kada �e se vratiti. Deca to prihvataju, ali moja majka misli da to "ne znamo kada �e se vratiti" ostavlja mogu�nost da �e se on nekada vratiti. Bar se tako pona�a. Sada �ekamo �oveka koga �e platiti da je nadrogira i gurne u �isto ludilo. Mislim da �e poku�ati i mene da ubedi u isto.

II

�ENA: Znam, znam. U pravu si. To bi bilo jako pogre�no. I jeste pogre�no. Vra�ati ga nazad. Zapravo jako je pogre�no �eleti takvu jednu stvar. Vra�ati mrtvog �oveka u �ivot.
�ERKA: Ha, u �ivot. Nije ni �ivot.
�ENA: Znam, ali tako se reklamira. Kao da mi ne znamo da taj neko nije stvarno �iv.
MU�KARAC: Nesre�ni ljudi u sve veruju.
�ENA: U sve?
MU�KARAC: U sve �to drugi nazovu sre�om.
�ERKA: Ha. Da. U sre�u, ka�ete? Recite. Rekli ste u sre�u.
MU�KARAC: U sre�u. Rekao sam u sre�u.
�ERKA: (Smeje se) Ljudi kojima je neko umro sre�ni su ako ih neko ubedi da ti ljudi nisu mrtvi.
MU�KARAC: Da.
�ERKA: Pa, onda nisu ni bili izistinski nesre�ni.
MU�KARAC: Jesu.
�ERKA: Nisu.
MU�KARAC: Vi to ne mo�ete znati.
�ERKA: Vi jo� manje.
MU�KARAC: Svaki dan razgovaram sa nesre�nim ljudima.
�ERKA: I onda?
MU�KARAC: �ta i onda?
�ERKA: �ta kada razgovarate sa njima?
MU�KARAC: Vratim im voljenu osobu i usre�im ih.
�ERKA: Ili ih ubedite da ste ih usre�ili.
MU�KARAC: Kako god.
�ERKA: Aha! Priznajete!
MU�KARAC: �ta? �ta priznajem?
�ERKA: Da ih ne usre�ite uistinu!
MU�KARAC: Pa, to mene uop�te ne zanima. Ni njih.
�ENA: Ni njih?
MU�KARAC: Ta�nije... njih jo� manje.
�ENA: Za�to to ka�ete?
MU�KARAC: Nesre�ni ljudi ne �ele da budu sre�ni. �ele da znaju da su sre�ni. Razumete?
�ENA: Ne.
MU�KARAC: �ele da veruju da su sre�ni. Da imaju svest o sre�i.
�ENA: I vi onda...
MU�KARAC: Ja im dajem znak. Argument. Dokaz kojim mogu da ma�u. Da ga se sete u trenucima preispitivanja. I onda su mirni.
�ENA: Vi mislite da mene mo�ete napraviti ludom?!
MU�KARAC: Ne znam. Nisam o tome razmi�ljao.
�ENA: Pa ne mislite da bi se tu na�li neki prijatelji ili bilo ko drugi da im objasni da to nije tako?
MU�KARAC: Jeste li vi nekada obja�njavali svojim prijateljima takve stvari?
�ENA: Ne.
MU�KARAC: Eto.
�ENA: Da, ali... mislila sam da je tako bolje. Neke stvari prosto ne treba �a�kati.
MU�KARAC: Da.
�ENA: Vi, dakle, mislite da mog mu�a treba vratiti?
MU�KARAC: Mislim.
�ENA: A, da ste vi na mom mestu, �ta biste u�inili?
MU�KARAC: Ja nisam na va�em mestu.
�ENA: Ali da jeste, �ta biste u�inili?
MU�KARAC: Ne znam.
�ENA: A, da ste na va�em mestu, ali da vas zadesi tako jedna stra�na stvar, �ta biste u�inili?
MU�KARAC: Kakva stra�na stvar?
�ENA: Da vam umre supruga.
MU�KARAC: Ja nemam suprugu.
�ENA: Ali da je imate?
MU�KARAC: Svakako ne bih �eleo da umre. Ali ne mogu da znam �ta bih radio da mi umre supruga koju nemam.
�ENA: Vi ste nepodno�ljivi! Ovaj razgovor je potpuno besmislen!
MU�KARAC: Sla�em se u potpunosti.
�ENA: Za�to ste onda tako uporni?!
MU�KARAC: Ja? Vi ste uporni.
�ENA: Da, zato �to dr�ite do tog tvrdog stava.
MU�KARAC: Vi ste me pitali za savet. Ja sam vam ga dao. �ta vi�e ho�ete?
�ENA: �elim svog mu�a nazad.
MU�KARAC: Zna�i, da sastavim ugovor?
�ENA: Ne! Ne!
MU�KARAC: Ne?
�ENA: Ne... �elim svog mu�a nazad, ali ne na taj na�in.
MU�KARAC: �ao mi je. To je jedini na�in kojim raspola�emo.
�ENA: Je l' ba� morate tako da govorite sa mnom?
MU�KARAC: Kako?
�ENA: Tako... formalno.
MU�KARAC: Stvari o kojima govorim ti�u se formalnosti.
�ERKA: Da. Dizanje mrtvog �oveka iz groba je puka formalnost.
MU�KARAC: Procedura ne uklju�uje dizanje ljudi iz grobova.
�ERKA: Bolesniku, gubljenje voljenih osoba nije procedura.
MU�KARAC: Nisam govorio o tome. Poku�avam da razjasnim neke nedoumice vezane za na�in na koji �e on biti vra�en. Molim vas, prestanite da mi stavljate re�i u usta.
�ERKA: Mama, ja se evo dobrovoljno javljam da razjasnim nedoumice: Ne mo�e� vratiti mrtvog �oveka u �ivot. Shvata�? Tata je umro. Mrtav je. Ne postoji nikakva nedoumica. A onda ni procedura.
�ENA: Ali, �ovek je rekao...
�ERKA: Znam, sva�ta je rekao.
�ENA: Da. Verovatno to nije mogu�e.
MU�KARAC: Mogu�e je.
�ENA: Da, dobro. Ali... nepodobno je.
�ERKA: E, odli�no. Ajde sada idemo ku�i.
�ENA: Stani, Luna. Sa�ekaj.
�ERKA: Za�to? �ta sad?
�ENA: Zar ti ne bi volela da vidi� tatu? Se�a� se kako on uvek...
�ERKA: Mama, se�am se svega, ali to se ne�e opet desiti.
MU�KARAC: Ho�e. Sva postoje�a se�anja koja podelite sa nama se mogu ponoviti. Postoji, dakle, i ta opcija.
�ERKA: Postoji i opcija da dra� se�anja i jeste �to se odnose na trenutak koji se ne mo�e ponoviti. Je l' ste razmi�ljali o tome?
MU�KARAC: Nisam.
�ERKA: Mo�da bi trebalo!
MU�KARAC: Sumnjam.
�ERKA: Je l' �uje� ti njega? I ti �e� uzimati ne�to iz njegove ruke?
�ENA: Znam, znam, Luna, ali... Zna�, ti i tvoj brat nikada niste bili vezani za Dimitrija. Odrasli ste sami. On i ja smo se znali jo� od gimnazije. Toliko smo vremena proveli zajedno. Bili smo prakti�no deca kada si se ti rodila!
�ERKA: Mama!
�ENA: Bili smo sami dok ste vi bili u inostranstvu. Vidi�, on je vama sve to omogu�io. I �kolovanje, i sve... Je l' da?
�ERKA: Jeste, mama. I znam �ta poku�ava� da mi objasni�. I meni tata nedostaje, ali ovaj �ovek ti ne mo�e pomo�i.
MU�KARAC: Mogu.
�ERKA: E, dobro. Ali ne�ete joj sigurno re�iti problem.
MU�KARAC: Niko mi nije ni tra�io da mu re�avam problem. Ja nisam zato ovde.
�ERKA: Da, �avo stvarno dolazi iz raznih razloga.
MU�KARAC: Molim?
�ERKA: Ni�ta. Mama, hajde. Idemo.
�ENA: �ekaj. �ekaj. A je l' biste vi meni ipak objasnili kako to sve funkcioni�e.
MU�KARAC: Objasnio sam vam ve� dva puta.
�ENA: Da, jeste.
MU�KARAC: Da, jesam.
�ENA: A, recite, je l' bih ja mogla to samo da probam, pa onda, ako...
MU�KARAC: Da. Ispri�a�ete mi jedno se�anje sa njim. Napravi�emo pilulu i na licu mesta �ete isprobati njeno dejstvo.
�ENA: E, odli�no.
�ERKA: Mama! Ne�es valjda?!
�ENA: Luna, samo jednom! Da vidim.
�ERKA: Mama, molim te nemoj to da radi�.
�ENA: Jednom, Luna.
�ERKA: Slu�aj me dobro. Uradi to i ne�u vi�e nikada progovoriti re� sa tobom. �uje� li me?
�ENA: Luna, nemoj tako da govori�.
�ERKA: Ja sam svoje rekla.
�ENA: Sigurno ne misli� ozbiljno?
�ERKA: Vrlo sam ozbiljna.
�ENA: Ma, daj Luna. To je samo jedna pilulica. Kao aspirin.
MU�KARAC: Manja je od aspirina.
�ENA: Eto, manja.
�ERKA: Manja od aspirina? Jao, pa to sada potpuno menja stvar!
�ENA: Hajde, Luna, smiri se.
�ERKA: Ja da se smirim? Ja sam savr�eno mirna. Ka�em ti, uradi sad to i ne�e� vi�e �uti od mene.
�ENA: Ti si odlu�ila?
�ERKA: Da.
�ENA: I ne�e� promeniti mi�ljenje?
�ERKA: Ne, mama, koliko puta treba da ti ponovim?
�ENA: Luna... ja...
�ERKA: Znam. Ti si o�ajna.
�ENA: �ta?!
�ERKA: Jasno mi je. Ali ovo je suvi�e.
�ENA: Luna, ja ne mogu druga�ije.
�ERKA: Mo�e�. Ali, ja ne mogu da verujem da si toliko slaba. Odbijam u to da verujem.
�ENA: Ne znam �ta da radim.
�ERKA: Idemo sada ku�i da se naspava�.
�ENA: I onda? �ta kada se probudim?
�ERKA: Pa, ne�e sve nestati, ali dan po dan...
�ENA: Ne, ne... Nikako... Dan po dan bez Dimitrija...
�ERKA: Mama, ima� nas dvoje.
�ENA: Ne, ne, vi �ete opet oti�i i ja �u ostati sama i ne, ne mogu ja...
�ERKA: I misli� da �e ti ovo �udo pomo�i?
MU�KARAC: Svi na�i klijenti su zadovoljni.
�ERKA: Mora da su jako zadovoljni kada se vama obra�aju za pomo�.
MU�KARAC: Ne znam.
�ERKA: Bo�e gospode...
�ENA: Izvini, Luna.
�ERKA: Ne, mama, izvini ti.
�ENA: Za�to si takva? Uop�te me ne razume�.
�ERKA: Mama, razumem. �uje�? Razumem! Ali, ne mogu ovo da ti dozvolim.
�ENA: Luna, ja �u to da probam sa tobom ili bez tebe.
�ERKA: Bez.
�ENA: Dobro.
�ERKA: Zna�i, to je to?
�ENA: Da. To je to.
�ERKA: Dobro.
�ENA: Da.
�ERKA: Zbogom onda.
�ENA: Zbogom.
MU�KARAC: Do vi�enja.
Izlazi.

III

�ENA: Ne mogu da verujem da je tako oti�la. Jeste videli kako je samo... iza�la napolje?
MU�KARAC: Video sam.
�ENA: Vrati�e se.
MU�KARAC: M-h.
�ENA: Ne, ozbiljno. Treba samo malo da pri�ekamo.
MU�KARAC: Verujem.
�ENA: Sad �e ona da se predomisli i vrati. Samo malo.
MU�KARAC: Ja stvarno nemam vremena.
�ENA: Samo par minuta.
MU�KARAC: Gospo�o, ja stvarno nemam vremena.
�ENA: Oh, dobro, onda. Svejedno �e se vratiti.
MU�KARAC: Onda, da po�nemo?
�ENA: �ta? Da po�nemo?
MU�KARAC: Je l' vi ho�ete da vidite mu�a ili ne?!
�ENA: Ah, naravno, oprostite, ja sam malo...
MU�KARAC: Da. Dobro. Setite se nekog posebno lepog momenta sa suprugom i prepri�ajte mi ga do detalja. Trudite se da budete precizni.
�ENA: Mh... Posebno lepog momenta...
MU�KARAC: Da.
�ENA: Pa, sad... uglavnom svi momenti sa Dimitrijem su bili lepi...
MU�KARAC: Verujem. Probajte da izaberete jedan izuzetan.
�ENA: Mh... Izuzetan... Uh... Dimitrije je bio tako divan... ja...
MU�KARAC: �to se br�e smislite, pre �emo po�eti.
�ENA: Da, da, evo...
MU�KARAC: Dakle?
�ENA: Jao, kad me tako terate da izaberem...
MU�KARAC: Ja stvarno nemam ceo dan!
�ENA: Ah! Evo, evo jednog. Setila sam se!
MU�KARAC: Dobro. Po�nite.
�ENA: Da prepri�am?
MU�KARAC: Od po�etka.
�ENA: M-h...
MU�KARAC: Slu�am.
�ENA: Da, dobro... Dakle, bio je oktobar, malo posle Luninog ro�endana i bilo je vrlo hladno; duvao je vetar, ali ja sam svejedno obukla svilenu haljinu bez podsuknje. Znala sam da �e me Dimitrije ogrnuti svojim kaputom. Bilo je oko �est, ve� je pao mrak. Ne skroz. Znate onako jesenje popodne, kao da se iza neba uklju�e baterijske lampe, pa se mrak providi.
MU�KARAC: Molim vas, pre�ite na stvar.
�ENA: Trebalo je da idemo u pozori�te. Se�am se, kad smo iza�li ispred zgrade, on me je blago obuhvatio oko struka i pro�la me jeza. Pomislila sam da je od hladno�e, ali u stvari, to je bilo od njega. Od te lagane ruke, koja me je je dr�ala da se ne rasprsnem u komadi�e. Pridr�ao je vrata za mnom i iza�li smo na ulicu...
MU�KARAC: Ne mo�e.
�ENA: Ja sam ga pogledala i...
MU�KARAC: Ka�em, ne mo�e.
�ENA: Molim?
MU�KARAC: Iza�li ste na ulicu. To je opasno. Samo zatvoreni prostori. I terase, ali zastakljene i verande.
�ENA: Oh... da... dobro.
MU�KARAC: Ne�to drugo.
�ENA: Drugo... dobro... Aha, evo... Kasnije te ve�eri, u foajeu, posle predstave, izlazili smo iz sale, ne se�am se za�to, on je iza�ao na drugi izlaz, mislim da je sreo nekog pa je krenuo tim putem da se pozdravi i uzme stvari. �ula sam kako me zove. "Kjara!" Odmah sam �ula, ali nisam se okrenula, htela sam da �ujem jo� jednom kako vi�e moje ime. "Kjara, du�o, ovde smo!"
MU�KARAC: Ko mi?
�ENA: Okrenula sam se i krenula ka njemu. Dr�ao je na�e kapute, mahao �alom i smejao se. "Ovo je moja �ena Kjara!" Do njega je stajao gospodin sa kariranim �e�irom i okruglim nao�arima. Pomislila sam kako moj mu� poznaje naj�udnije ljude...
MU�KARAC: Ne mo�e!
�ENA: Pru�ila sam gospodinu ruku i...
MU�KARAC: Ka�em, ne mo�e!
�ENA: �ta?! �ta sad?
MU�KARAC: Suvi�e ljudi okolo, i jo� razgovarate sa tre�im �ovekom! Gospo�o, mu� vam je mrtav i dobijate priliku da pro�ivite ne�to sa njim i vi birate izlazak iz sale?!
�ENA: Oh, ali... imao je tako mio izraz na licu. Nismo pri�ali ni�ta posebno, ali... znate, bila sam nekako spokojna i sre�na!
MU�KARAC: Dobro, �ene uglavnom biraju neke... kako da se izrazim... intimnije trenutke.
�ENA: Aha. Da...
MU�KARAC: Odluka je na vama. Vi birate. Ali, obratite pa�nju da je u zatvorenom prostoru i samo vas dvoje.
�ENA: Mh... Da, zatvoren prostor...
MU�KARAC: Dakle?
�ENA: Prestanite da me po�urujete! Ja nisam na dugme!
MU�KARAC: Ja se izvinjavam, ali...
�ENA: O�ete �utati?! (Pauza) Samo nas dvoje... Aha! Setila sam se! Bilo je rano prole�e, nedelja ujutro. Le�ala sam u krevetu, tek �to sam se probudila.
MU�KARAC: Dakle, zatvoren prostor - samo vas dvoje - bez lomljenja i zapaljivanja predmeta - bez povre�ivanja, pod tim podrazumevam i bi�evanje, se�enje, grebanje, bilo kakvu vrstu nasilja...
�ENA: Vi ste bolesni.
MU�KARAC: Gospo�o, ovo je moj posao, moram da postavim odre�ene ograde.
�ENA: Jasno mi je! Nisam ni mislila da...
MU�KARAC: Na meni je da naglasim.
�ENA: Dobro!
MU�KARAC: Zna�i, sve je po propisu? Mogu da zapisujem?
�ENA: Da! Da! Bo�e...
MU�KARAC: Nastavite.
�ENA: On je ve� bio ustao.
MU�KARAC: Pre ili po�to ste se probudili?
�ENA: Pre, valjda.
MU�KARAC: Da pi�em pre?
�ENA: Da. (Pauza) Pre�la sam rukom preko njegovog dela kreveta. Jos uvek je bio topao od njegovog tela. Pogledala sam posteljinu, sme�uranu na sredini kako je sedeo pre nego �to je ustao. I malo udubljenje od njegove glave. Pomislila sam...
MU�KARAC: Nije va�no.
�ENA: Molim?
MU�KARAC: Nije od velike va�nosti �ta ste pomislili.
�ENA: Pa, za�to onda morate da me prekidate ako vam je svejedno?!
MU�KARAC: Vreme izmi�e.
�ENA: Plati�u vam, zaboga! Prestanite da me prekidate!
MU�KARAC: Dobro, nastavite.
�ENA: (Duboko uzdahne) Okrenula sam se ka vratima i videla njegove papu�e ispred od�krinutih vrata. Sedeo je u kuhinji.
MU�KARAC: Kuhinja je do sobe u kojoj ste le�ali?
�ENA: Da, na�e spava�e sobe.
MU�KARAC: (Sri�e ono �to zapisuje) Spa-va-�a so-ba. Dobro. Dalje.
�ENA: Videla sam noge od stola i njegova stopala podignuta na stolicu na kojoj je sedeo.
MU�KARAC: Ne razumem.
�ENA: Kao dete kad �u�i.
MU�KARAC: Ho�ete da ka�ete da je savio noge u kolenima?
�ENA: Ne! Ne�u to da ka�em! Sedeo je kao dete! Razumete?! Kao malo detence koje se samo igra i ni�ta ga ne zanima!
MU�KARAC: Delovao vam je neza�ti�eno?
�ENA: Neza�ti�eno?!? Ne, ne!
MU�KARAC: Nije bitno. Nastavite.
�ENA: Ovo je jako stresno!
MU�KARAC: �ao mi je.
�ENA: Gde sam stala?
MU�KARAC: Sedeo je na stolici i vi ste gledali njegova stopala.
�ENA: Nisam gledala. Videla sam ih.
MU�KARAC: Dobro, videli ste njegova stopala.
�ENA: I... �uo se zvuk �u�tanja hartije. �itao je novine. Ustala sam i krenula u kuhinju. U�la sam i navukla njegove papu�e koje su bile pet brojeva ve�e. Provirio je iznad ra�irenih novina i po�eo da se kiko�e. Onda sam se i ja nasmejala. Pogledala sam u novine i rekla "To su novine od �etvrtka".
MU�KARAC: A bila je nedelja?
�ENA: Da, rekla sam, nedelja ujutro.
MU�KARAC: Dobro, samo proveravam.
�ENA: A on je rekao "Znam, u �etvrtak sam �itao dana�nje".
MU�KARAC: To je nemogu�e.
�ENA: Znam da je nemogu�e! Zaboga! To je �ala!
MU�KARAC: Aha. Dobro.
�ENA: Oboje smo se smejali. Onda je on sklonio novine na sto.
MU�KARAC: Na kojoj strani je bio sto?
�ENA: Njegovoj levoj. Onda je... podigao glavu ka meni, uhvatio me za ruku. Levu ruku. Svojom... desnom rukom... I rekao "Bi li mi mlada dama napravila kafu?", i ja sam rekla "Naravno, dragi gospodine". Pustila sam mu ruku i okrenula se ka sudoperi.
MU�KARAC: Na koju stranu?
�ENA: Na... moju levu. Otvorila sam kredenac i krenula da povu�em dve �olje, ali Dimitrije je rekao "Pazi, polako" i ja sam polako izvukla �olje i shvatila da su pune i da je on ve� napravio kafu. (Smeje se) Takav je bio Dimitrije. Uvek s kecom u rukavu, govorila je moja mama. Rekla sam mu "Derle jedno" i nasmejala sam se. Donela sam �olje na sto, i on je rekao "�to ste vi brzi, mlada damo!" Poljubio me je u �elo dok sam spu�tala �olje i sela sam na stolicu preko puta njega. Eto.
MU�KARAC: To je to?
�ENA: Da, to je to.
MU�KARAC: To je sve?
�ENA: Za�to?
MU�KARAC: Samo pitam. Dobro. Vi ostanite ovde. Vra�am se za par minuta.

IV

MU�KARAC: Evo pilule.
�ENA: Ah! Vratili ste se!
MU�KARAC: Da. Sada me pa�ljivo slu�ajte. Kada se probudite, obavezno igrajte svoju ulogu ta�no kako ste mi prepri�ali. Do detalja! Ni slu�ajno ne smete menjati doga�aj. Sve �ete upropastiti. Do�ive�ete bla�i �ok kada ga ugledate ali bitno je da ostanete pribrani. Pilula zbog toga ima i smiruju�e dejstvo ali svejedno se i vi potrudite. Program �e pre�i preko sitnijih gre�aka, lapsusa i tako dalje, ali nipo�to nemojte menjati svoje re�enice i putanju kretanja. Jeste razumeli?
�ENA: Da.
MU�KARAC: Budite precizni. Ja sada idem. Imate moju adresu i telefon. Javite se ako vam opet budu potrebne moje usluge. Do vi�enja.
�ENA: Do vi�enja.
On izlazi, ona sedi sa �a�om vode i pilulom u ruci i gleda je. Stavlja pilulu u usta, otpija gutljaj. Mrak.

V

Budi se u sobi kakvu ste zamislili dok je ona govorila o nedeljnom jutru. Otvara o�i i osvr�e se. Brzo se podi�e iz kreveta. Kre�e na jednu stranu, onda se predomi�lja i izlazi na drugu. Tr�i do vrata, name�ta kosu, izdahne i ulazi u kuhinju gde sedi zgodan crnokosi mu�karac u beloj pid�ami na pruge od laganog materijala. �ita novine.
ONA: Dimitrije!!!
Mu�karac ne reaguje i nastavlja da �ita novine. Ona se vra�a do vrata i navla�i njegove papu�e. Opet mu prilazi. On podi�e pogled iznad novina i smeje se.
ONA: Dimitrije! (Smeje se kroz suze koje joj teku niz lice.)
On se ne mi�e.
ONA: (Ushi�eno) To su novine od �etvrtka.
ON: Znam, u �etvrtak sam �itao dana�nje!
Ona se histeri�no smeje, onda je on hvata za ruku i ona gotovo izgubi dah. Sti��e zube i puca u pla�.
ONA: Bo�e!
ON: Bi li mi mlada dama napravila kafu?
ONA: Evo odmah!
ON: (Identi�nim glasom i dikcijom) Bi li mi mlada dama napravila kafu?
ONA: Da, da, Dimitrije, idem!
ON: (Opet identi�no) Bi li mi mlada dama napravila kafu?
ONA: (Sebi) Jao, bo�e... M... (Njemu) Naravno, dragi gospodine!
Okre�e se ka sudoperi, otvara kredenac.
ON: Pazi, polako!
ONA: (Vi�e kroz suze) Znam, znam! Ve� si napravio kafu, znam, Dimitrije! Ti si najdivniji mu� na svetu! I ne
znam da li si znao da sam svako jutro prelazila rukom preko posteljine. Znao si i to verovatno! Sve si prime�ivao unapred. I da li mi je hladno, i da li sam isklju�ila sat i prespavala prepodne! Sve si znao! Je l' si znao za�to?! Za�to opipavam tvoj deo kreveta? Znala sam da ako je topao, pored mene je spavao najdivniji �ovek na ovom svetu. Znala sam da nisam sanjala svaki prethodni dan!
Okre�e se ka njemu, ali on gleda u novine i ne pomi�e se.
ONA: Je l' me �uje�? Dimitrije?!
On je zamrznut. Ona ispusta �olje sa kafom koje se lome i prolivaju po podu. Ona tr�i ka njemu.
ONA: (Pla�e) Derle jedno...
ON: �to ste vi brzi, mlada damo!
Ljubi je u �elo, ona ga dr�i za mi�icu i pada na pod.
ONA: (Drhtavim, jedva �ujnim glasom) Dimitrije...
Svetlo se gasi i opet upali. Njega nema, ona sedi na podu i dr�i zagrljenu stolicu. Mrak.
KRAJ