Festival Sterijino pozorje, koji je odr�an od 26. maja do 4. juna ove godine, odvijao se u znaku pedesetogodi�njice pod sloganom "U potrazi za izgubljenom moderno��u".
Po�eo je �ivopisnom uvertirom pod naslovom Tango ve�nosti, koju je re�irala maestro koreografije Sonja Vuki�evi�. Bilo je to baletsko podse�anje na istoriju srpskog teatra i drame, koje je izvedeno ispred ulaza u novosadsko pozori�te. Protagonisti su bili studenti glume na Akademiji umetnosti "Bra�a Kari�" i maestro klasi�nog tanga Angel Korio iz poznatog filma Tango koji je re�irao Karlos Saura, profesionalni igra�i, ma�evaoci i guske. Narednu pedesetogodi�nju misiju Sterijinog pozorja otvorila je slovena�ka glumica Milena Zupan�i�, petostruka dobitnica glavne nagrade ovog festivala. Nije to bio slu�ajan izbor. Na ovaj na�in srpsko-crnogorsko pozori�te u�inilo je simboli�an gest u odnosu na sve nove dr�ave koje su nekada zajedno �inile Jugoslaviju. A bilo je potrebno izvinjenje, jer ovo pozori�te s razlogom le�i mamurluk posle neslavne uloge, koju je odigralo za vreme poslednjeg jugoslovenskog rata, kad je �e��e uveseljavalo, nego �to je bilo svedok epohe. Zato i nije �udno �to su ove godine sve festivalske predstave podjednako, i one koje su se takmi�ile, i one koje su se izvodile u okviru oficijelnog programa Krugovi, kao i filmski program koji ih je pratio, vrtele oko pitanja: ko smo i gde je na�e mesto?
U zemljama biv�e Jugoslavije niko do kraja ne zna da li je za nacionalnu pripadnost teksta odlu�uju�e poreklo autora, geografske granice ili jezik. Svi: i stvaraoci, i gledaoci �ive u dr�avama u kojima se pi�e nova istorija, menjaju biografije, reinterpretira sada�njost. Ovogodi�nji festival Sterijino pozorje prikazao je tu situaciju kao u ogledalu. Zato su gledaoci jako �esto, stoje�i dugim aplauzima nagra�ivali predstave.
U takmi�arskom delu programa na�la su se dva komada Aleksandra Popovi�a1, koje je re�irao Egon Savin. Aleksandar Popovi� je klasik srpske dramaturgije koji vi�e nije me�u �ivima. Vlast uop�te nije propala zbog njegovog rafiniranog i ironi�nog portretisanja periferije jugoslovenske stvarnosti, pa se i sada rado vra�a njegovom stvarala�tvu. I oslu�kuje. U obe Savinove predstave dominira dobro pogo�ena scenografija Darka Nedeljkovi�a i Marije Kalabi�. U predstavi Smrtonosna motoristika (scenografija Darka Nedeljkovi�a), u izvo�enju beogradskog teatra Atelje 212, scena je, zapravo, prazna: samo �ank bar koji povremeno biva i bolni�ka recepcija, gde se primaju �ene koje su partneri primorali na prekid trudno�e. Samo nekoliko kreveta na kojima te �ene pri�aju jedna drugoj o svom tu�nom �ivotu. Pored visi telefonska slu�alica koja odaje utisak da je njihova veza sa mu�karcima stalno �iva i najzad - kamping prikolica u kojoj se podjednako sna�no voli, kao sto se i bije. Svakodnevica li�ena lepote: mali svet, mali ljudi, male izdaje i istinski �ivot.
U drami Svinjski otac, koja je realizovana u Kru�eva�kom pozori�tu, a koju je Popovi� napisao kao televizijski komad, glumci jako �esto govore direktno u kameru, scena je ravna kao ekran i podeljena na tri dela - desno, uslovno re�eno, raj, levo - pakao, a u sredini se odvija radnja. Sre�u se on i ona. �ive u oskudnom i mizernom svetu: okolo vise neukusni �ilimi, tre�ti stari radio, ali oni se vole. I sve te�e savr�eno: dobro se zabavljamo, jer to je tobo� komedija, samo �to je on pod velikim uticajem svoje dominantne raskala�ne majke. Ta besmislena maj�ina ljubav i potreba da upravlja �ivotom svoga sina mora da dovede do tragedije - mlada, �ak, poku�ava da izvr�i �edomorstvo. Jer ljubav i mr�nja su jako blizu u okru�enju banalnog zla, u svetu ljudi siroma�nih duhom, ljudi koji ne vide dalje od sopstvenog nosa. Ivana Medenicu, selektora Pozorja, lik konzervativne majke, u interpretaciji Jelisavete Seke Sabli�, asocirao je na majku Radovana Karad�i�a, koja ga je nedavno, skoro na odru, preklinjala da nikad ne padne u ruke pravde. Majka kao izvor zla u melodramskoj komediji? Za�to da ne! Jedan od studenata, analiziraju�i predstavu, jednostavno je rekao: "Srpske majke, vaspitavaju�i svoje sinove tako �to �e li�iti na svoje o�eve, a majku do�ivljavati kao bo�anstvo, stvaraju nove generacije degenerika koji upravljaju na�om dr�avom."
Komad Du�ana Kova�evi�a2 iz 1973. godine, Maratonci tr�e po�asni krug, koji je godinama �itan kao �ista komedija, ovaj put - u izvo�enju Slovena�kog narodnog gledali��a iz Nove Gorice - zazvu�ao je vrlo ozbiljno. Pri�aju�i o porodi�nom interesu �est generacija porodice Topalovi� koji vode pogrebno preduze�e, ali godinama nisu napravili novi mrtva�ki sanduk, ve� se stalno slu�e starim, izva�enim iz grobova, postala je metafora savremene dr�ave. Sve se zavr�ava zlo�inom i haosom. Najmla�i Topalovi�, koji je poku�ao da se uzdigne iznad porodi�ne paranoje i da otputuje u Afriku, na kraju se predaje - ubija svoju devojku-narkomanku, sumnji�e�i je za izdaju, odlu�uje se za modernizovanje porodi�nog preduze�a, propagiraju�i da se klijenti mogu ste�i na jedini siguran na�in - ubijanjem. Dejan Mija�, re�iser i klasik jugoslovenskog teatra, prikazao je vrlo precizno svet starih na granici farse, a svet mladih - koji su li�eni svih moralnih vrednosti i koji svoj �ivot ulep�avaju alkoholom i narkoticima - sa punom ozbiljno��u. I kako je napisao jedan od recenzenata: "Dok ljudi umiru, pravi Topalovi�i su ve�no �ivi."
O takvoj mladoj, izgubljenoj generaciji govori komad Hadersfild Uglje�e �ajtinca iz beogradskog Jugoslovenskog dramskog pozori�ta (re�ija Alex Chisholm). Tridesetogodi�nji Ra�a, pomalo cinik, pomalo buntovnik, nema vi�e nikakvih iluzija. Ostavila ga je dugogodi�nja verenica, a otac, koji je bio direktor nekog kombinata, sada penzioner, polako prodaje stvari da bi imao novac za alkohol (savr�ena scenografija Marije Kalabi�, gde se na zidovima stana vide tragovi predmeta kojih vi�e nema). Ra�a gimnasticira u krevetu sa gimnazijalkama, pri�aju�i im o Hamletu, dok �itav svoj bes protiv sveta zbog prokockanog �ivota svaljuje na najbli�eg prijatelja Ivana (sjajni Neboj�a Glogovac), koji je zbog tog istog stresa platio psihi�kom bole��u. Svedoci mra�nog spektakla, za vreme kog Ra�a pri�a Ivanu o njegovom �ivotu i pri tom se sjajno zabavlja, jesu njegova dva prijatelja. Jedan poku�ava da deli savete na granici legalnog i "mutnog", drugi je do�ao iz Engleske, iz Hadersfilda, gde �ivi kao univerzitetski nastavnik i ima sjajnu verenicu Poljakinju. Svi zajedno se prvi put sre�u posle deset godina. �ta se s njima doga�alo za ovo vreme? Ko je zapravo proigrao svoj �ivot? �etiri biografije, �etiri puta ose�anje izgubljenog vremena. Jo� nisu mrtvi, ali su blizu dna.
U sli�noj porodici, u stanju raspada �ive junaci D�eza Filipa �ovagovi�a3 (Hrvatsko narodno kazali�te iz Rijeke, re�iser Ivica Buljan). U d�ezu, kao �to je poznato, uvek ima mesta za solo deonicu. U takvim deonicama u pozori�tu gledaocima pripada uloga svedoka. Sviraju ih pred nama predstavnici tri generacije, koji su se na�li na duhovnoj raskrsnici, u izvesnoj meri po sopstvenoj �elji. Nekakve nade, ali razo�arane, nekakve ljubavi, ali neostvarene, nekakav �ivot, ali proma�en. Haos ose�anja, materijalna beda. Junaci se ne odvajaju od mikrofona. Govore monologe. Mu�karci, �ene, deca: neko ne�to dobija, neko ne�to gubi, ali svi su veoma nesre�ni... Kad se govori u mikrofon ne �uju se drugi. Ose�aju se usamljeni, ali i dalje govore, jer na kraju "show must go on".
Naredni festivalski dan sa sli�nom tematikom. U komadu Montenegro bluz, u izvo�enju Crnogorskog narodnog pozori�ta iz Podgorice, ose�a se da je tekst nastao iz ose�anja gneva prema svakodnevnom �ivotu, lokalnom na�inu mi�ljenja, kulturi sputanoj zakonitostima tr�i�ta, gnev prema medijima, tranziciji, globalizaciji, liberalnom kapitalizmu, manipulaciji, i na kraju, obi�nom nedostatku sre�e. Nestali snovi, izgubljena ljubav, raspadanje �ivota, isprazne du�e. Da biste to sve ispri�ali, najbolje je posegnuti za pri�om o ljubavnom trouglu. Tako je uradila Radmila Vojvodi�, autorka (i re�iser) komada. Bluz kao muzi�ka forma, koja odra�ava �e�nju i bol, tako�e je sjajna metafora. Radmila Vojvodi� je naglas ispri�ala svoj bol, slu�e�i se jezikom koji se ironi�no nasla�uje jezikom novina i televizijskih dnevnika. U ovoj predstavi najinteresantnije je bila aran�irana scena (autor Miodrag Taba�ki). Strogo podeljena na pola: na desnoj strani pozori�na atmosfera, sa ansamblom koji izvodi "muzi�ke minijature" i malim barom, sa leve strane scena je prazna: samo krigle piva i o�te�eni krov. Iskrsava pitanje: gde i kada smo pravi, gde i kada glumimo, �ta je fikcija, a �ta stvarnost?
Na ovaj problem vratili smo se i u komadu Hodnik Matja�a Zupan�i�a4, u izvo�enju Slovena�kog narodnog gledali��a iz Ljubljane. Nalazimo se u ku�i Velikog Brata, ali ne gledamo reality show sa fronta, ve� zagledamo njegove u�esnike u hodniku iz naslova drame, jedinom mestu gde nema kamera. Ispostavlja se da je i to klopka. Svi igraju pred kamerama, ili ne igraju, i tu moraju da se licem u lice suo�e sa sobom i sa drugima. Da se stvarno razgolite. Da izgube svoju intimu. Da poka�u ko su. Nad svakim bdi predstavnik Velikog Brata, demonski Maks, koji i jeste otelovljenje savremenog Mefistofela (igra ga sjajni Janez �kof). Provocira, uni�tava, uklanja, manipuli�e, menja pravila igre, jer zapravo pravila i nema. A mi u toj igri za igru imamo samo sebe.
Tako je i u narednom reality show pod naslovom Pobuna u Narodnom pozori�tu, u izvo�enju Narodnog pozori�ta iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina. Godina 2007. Na sceni traje maraton plesa. Do fizi�kog uni�tenja, poni�enja. Smrtno izmu�eni ljudi u�estvuju u tom ludilu, jer nemaju posla i nemaju nade. Haris Pa�ovi� - re�iser i autor - svesno asocira na poznati film Konje ubijaju, zar ne!? Ali, njegovi maratonci se bune, bore se za slobodu. Veliki spektakl filmovan u Narodnom pozori�tu zavr�i�e se porazom organizatora plesa. Oni koji su plesali tu�im �ivotom, izgubi�e sopstveni. Po prvi put vidimo kakvi bi bili junaci, kad bi �ivot bio normalan i dostojanstven, kad bi bio ispunjen ljubavlju, a ne vladavinom mo�nih nad malim ljudima. Scena ne podse�a na konju�nicu, ve� na rajski pa�njak na kome maratonci zaboravljaju na masovne grobnice, na uni�tene porodice, na napu�tenu decu i stvaraju me�uljudski teatar, pevaju pesme na arapskom, hebrejskom, turskom i �panskom. Pa�ovi� je hteo da nam ispri�a pri�u o transformaciji rata u mir, komunizma u demokratiju, socijalizma u kapitalizam. O transformaciji u kojoj nije dozvoljena manipulacija. U kojoj se mo�e plesati, ali samo uz sopstvenu muziku.
Tom krugu tema pripada i predstava Velika bela zavera Dimitrija Vojnova, koju je re�irao Milo� Loli�, najma�i re�iser u istoriji festivala (ovo je njegov diplomski rad u beogradskom teatru Atelje 212). Gledamo tri poslednja dana �ivota Kurta Cobaina, soliste Nirvane, najpopularnijeg rok sastava devedesetih godina. Njegovim �ivotom i stvarala�tvom poku�ava da manipuli�e velika diskografska firma, uvla�e�i u svoju intrigu i Courtney Love. Zbog toga je Cobain spreman da se proda predstavnicima firme, me�utim onemogu�ava ga i preti mu peva� Nirvane, koji - sviraju�i svoju svirku - dovodi do ubistva muzi�ara, iz uverenja da tako spasava njegovu slavu i legendu. Stvaraoci predstave o�igledno znaju da je Cobain izvr�io samoubistvo, ali ovaj melodramski triler jasno pokazuje kako sistem uni�tava pojedinca, a ne pokazuje kako se mogu rekonstruisati �injenice iz �ivota ekscentri�nog soliste. Pojedine scene odigrane su kao filmski kadrovi, glumci su svirali bez kontakta, izgovaraju�i replike gledaocima u lice, bez emocija, kao da su �itali natpise. Prostor ograni�en sa dva ogledala na suprotnim zidovima, sa strane nekoliko fotelja, kofer, lopata, cev na kojoj se u klubovima ple�e go-go, i to je sve. Treba ista�i da se scenograf Jasmina Holbus poslu�ila savr�enom vizuelnom skra�enicom da bi pokazala veliku prazninu u svetu �ou biznisa.
Za mene je jako uverljiva bila pri�a o �etvorici junaka u komadu Dejana Dukovskog Druga strana u sjajnoj re�iji Slobodana Unkovskog, koji je, slu�e�i se naslovima drama Dukovskog, o ovom tekstu rekao slede�e: to je druga strana Balkana, ona koja nije le�, ve� bure baruta5, i gde se ne zna ko je prvi po�eo... Predstavu je izveo Makedonski dramski teatar iz Skoplja. Radnja se odvija u toku jedne no�i, u baru. Gledamo dve �ene i dvojicu mu�karaca u svim mogu�im erotskim pozama (jer ako se izgubi identitet, gubi se i seksualni identitet). U dijalozima se tobo�e ni�ta ne de�ava. Ali portret junaka, koji se nazire iz tih dijaloga, stra�no je sumoran. Neko je s nekim, negde i nekad spavao, neko ima dete, ali je kurva, neko je jako mlad i ne ume ba� da se sna�e u ovom �ivotu, a neko drugi rado pose�e za oru�jem. Svi �eznu za ljubavlju koja im izmi�e, piju (votku), polno op�te (u toaletu), stalno poku�avaju da isprave neke gre�ke iz mladosti, brbljaju, pucaju iz pi�tolja, a tako jako vole �ivot da su spremni da umru. O ovoj predstavi re�eno je da je to veseli tragizam na�eg pada. U njoj nema ni po�eka ni kraja - situacije se ponavljaju, pozicije tako�e, negde na zemlji postoji ljubav, rat, nasilje, strpljenje. Pa �ta, ako je jedna od junakinja kurva koja stari, a junak homoseksualac, koji pravi lutke u pozori�tu, a o sebi govori samo posredstvom svojih lutki (sjajni Toni Mihajlovski). Izme�u njih govori autor i tako se sve de�ava: od seksa do smrti.
Ovo isto moglo bi se re�i za komad Tene �tivi�i� Dvije, Ateljea 212 u re�iji Snje�ane Banovi�. Ovde imamo i ljubav, i seks, i izdaju, i homoseksualni podtekst, i rasuti svet malogra�anskih vrednosti, i ovaj novi iz vremena tranzicije. Dve tipi�ne dvadesetpetogodi�njakinje, �iji se �ivot zasniva na neprestanom sedenju u kafani, slu�ajno se sre�u i postaju prijateljice (pri tom ne prestaju da pri�aju). Na to prijateljstvo pada samo jedna mrlja: jedna od njih voli oca ove druge. Ova, dosetiv�i se svega, igra �udnu igru, poku�avaju�i da preko prijateljice upozna drugo (pravo) lice svoga oca. Me�utim, ne uspeva, jer otac iznenada umire.
I najzad Amerika, drugi deo Biljane Srbljanovi�6, predstava be�kog Burgteatra - akademskog teatra (Akademitheater) pod naslovom God save America. Predstavu je veoma hladno i precizno re�irala Karin Beier. Ovo je pri�a o ljudima za koje je jedini dokaz njihovog identiteta kreditna kartica. I kada je Karl Rosman izgubio karticu, ostav�i bez posla, osetio je u sebi prazninu: sru�io se �itav njegov svet, a on je postao predmet. Scenograf (Thomas Dreissigacker) iskoristio je ikonografiju izloga jedne prodavnice. Tako, zapravo, izgleda Rosmanov stan. Sve je pore�ano kao u izlogu: luksuzne cipele, pe�kiri, telefon. Dok dvojnici, koji podse�aju na robote, a mo�da su i manekeni, menjaju etikete na izlogu, dotle mi, zajedno s junakom odlazimo u restoran, a zatim do stanice metroa. I kad ne bude bilo vi�e ni�eg, u izlogu �e se na�i zgr�eni u klupko njegovi najbli�i ljudi.
Festivalski �iri nije dodelio glavnu nagradu za najbolju predstavu u celini, ve� samo nekoliko za scenografiju i glumu. Ovo otvoreno negiranje, koje, s jedne strane, potvr�uje moje ose�anje da smo videli dobro pozori�te a da savr�enih predstava nije bilo, s druge strane, pak, tera me da mislim da, kad se govori o traganju za moderno��u i savremeno��u u Srbiji i Crnoj Gori, zapravo i nije re� o estetici i novoj viziji teatra, ve� o stanju svesti. A ovaj teatar, i pored razlike u detaljima, (taj "detalj" je, na�alost, rat) sve vi�e je sli�an na�em. Jedni o njemu govore ubedljivo, drugi povr�no, �ak nejasno. Me�utim, svi se, nezavisno od upotrebljenog teatarskog jezika, ose�aju odgovornim za to ko su i kakav je bio njihov udeo u svemu tome. Preispituju vlastiti identitet u svetu. U svim tekstovima prisutne su re�i globalizam, tranzicija, frustracija, stagnacija, devalvacija itd. Lokalno je postalo globalno. Svaki od ovih tekstova mogli smo napisati mi, ali napisali su oni.

Prevela s poljskog Slavica NESTOROVI�-PETROVSKI

..1 O Popovi�evoj dramaturgiji vidi: Dialog, br. 5 i br. 9/1997. Objavljen je i njegov komad Tamna je no�, Dialog, br. 7/1999.
..2 U Dialogu smo objavili njegov komad Balkanski �pijun, br. 1/1985, Lari Tompson- tragedija jedne mladosti, br. 5/1999 i Profesionalac, br. 4/2004.
..3 �tampali smo �ovagovi�ev komad Cigla, Dialog, br. 9/2001.
..4 Objavljen je Zupan�i�ev komad Viktor, Dialog, br. 6/2004.
..5 Bure baruta Dukovskog objavljeno je u Dialogu br. 2/1996. O njegovim komadima pisali smo u brojevima 8 i 10/1998.
..6 Objavljeno u: Dialog, br. 1/2005.