U sklopu jubilarnog, 50. Sterijinog pozorja odr�ano je, �to je na�alost manje poznato �iroj publici, 24. pozorje mladih, susret akademija i fakulteta dramskih umetnosti na kojima se �koluju budu�i glumci, reditelji, dramaturzi... Osnovano 1973, Pozorje mladih je trebalo da poka�e nivo nau�enog i da eventualno pro�iri vidike i nagovesti neki pravac.
Ove godine, od 27. maja do 3. juna predstavilo se sedam, od planiranih osam �kola. Naime, sve�anost je po�ela tragedijom. Studenti Akademije umjetnosti u Banjaluci su, dolaze�i na Pozorje, do�iveli saobra�ajnu nesre�u u kojoj je poginula studentkinja An�ela �unko, dok su studenti Jovana Filipovi� i Sini�a Vidovi�, kao i njihov profesor Nenad Boji� te�ko povre�eni. I tako je Pozorje mladih po�elo minutom �utanja. Na predlog Ivane i Zorana Ra�i�a, direkcija Pozorja je odlu�ila da se od slede�e godine ustanovi nagrada za gluma�ko ostvarenje na Pozorju mladih koja �e, u znak se�anja, nositi ime An�ele �unko. A u znak sau�e��a, cela ovogodi�nja manifestacija bila je posve�ena upravo An�eli.
Sedam klasa, tj. ispita glume (od prve godine do diplomskog ispita) i jedan rediteljski ispit videli smo u tri prostora, u pono�nim terminima. Ni u kom slu�aju ne sme da se ne skrene pa�nja na promociju, tj. prezentaciju trilogije Gluma I-III - Rad na sebi, Radnja, Igra doajena na�eg glumi�ta i uspe�nog pedagoga glume Bore Stjepanovi�a. Obim materijala je vi�e od 1000 stranica, sa 300 ve�bi i preko 900 varijanti tih ve�bi, sa nagla�avanjem slobode pravljenja sopstvenih varijanti. Upozoreni smo od autora da se "ova knjiga ne treba �itati od korica do korica ve� prije svega listaju�i sadr�aj." Iste ve�eri, 28. maja, predstavila se prva godina glume Fakulteta dramskih umjetnosti Cetinje, klasa profesora Bore Stjepanovi�a (saradnici Dubravka Draki� i Branko Ili�). Klasu �ine: Kristina Stevovi�, Katarina Krek, Gordana Vukov, Branka Femi�, Petar Buri�, Goran Slavi�, Rade Radolovi� i Slavko Kalezi�, a odigrali su zavr�ni ispit iz predmeta GLUMA II (Radnja), tj. 19 scena podeljenih u dva dela: A) SUKOBLJENI ODNOS, 18 scena prema motivima drame Gornja Austrija Franca Ksavera Kreca i B) IGRA - kolektivna scena pod naslovom Babinje, tj. cirkuske najave, vicevi, gegovi, �aljive pri�e. Scenografija, rekvizita, kostim, muzika (melodije raznih savremenih muzi�kih pravaca), svetlo... bili su u slu�bi glumca. A glumci su pokazali da deluju kao klasa, da poseduju dar i za komediju i za dramu, i uspeli su da izgrade svest o razmeni energije sa publikom.
Slede�e ve�eri na Pozorju mladih prvi put su se predstavili studenti druge godine glume Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi docenta Dragana Petrovi�a (asistent Jug Radivojevi�) u sastavu: Danijela �tajnfeld, Ivana Popovi�, Sanja Popovi�, Jelena Petrovi�, Milena Predi�, Neboj�a �or�evi�, Vladan Mili�, �arko Stepanov, Nemanja Oliveri� i Petar Ben�ina. Odigrali su �est dijalo�kih scena iz drame Lutkina ku�a Henrika Ibzena, dramatur�ki majstorski izvu�ene i skopljene, tako da su predstavljale dobru celinu kriti�nih ta�aka problema kojima se pisac bavio. U prvi plan su rediteljski izvu�eni oni kojima i treba najvi�e da se bavimo na Pozorju mladih - studenti glume. Scenografija i kostim bili su ne ba� uspe�an poku�aj o�ivljavanja epohe, ali funkcionalni, a muzika iz filma Engleski pacijent izvrsno se uklopila i doprinela atmosferi. Videlo se da su istra�ivali odnose i koristili ih na pravi na�in kroz brojne varijante. U mizanscenu su bili svedeni, u pokretu kontrolisani, u ritmu izjedna�eni. �etiri Nore, dva Krok�tada i Torvalda, jedan dr Ranki i g�a Linde o�iveli su pred publikom u interpretacijama aktera. Zatim je isto ve�e, posle male pauze, odigrana ispitna ve�ba druge godine pozori�ne re�ije studenta FDU Filipa Grinvalda, u klasi prof. Egona Savina (asistent docent Du�an Petrovi�). Student je kao ispitni zadatak dramatizovao deo romana Bra�a Karamazovi F. M. Dostojevskog i postavio ga na scenu. Stepen uspe�nosti obavljenog zadatka pokazao je da se razvija kao reditelj primetne pozori�ne inteligencije. Dramatizacijom je izvu�ena pri�a Ivana Karamazova, koga je igrao Neboj�a �or�evi�. Pored njega su igrali: Danijela �tajnfeld (Katarina Ivanovna), Nemanja Oliveri� (Pavel Fjodorovi� Smerdjakov) i Vladan Mili� (Aleksej Fjodorovi� Karamazov). Da li je slu�ajno ili ne Filip odabrao glumce sa uporedne klase, tek time se dobila uspe�na kombinacija koja je izazvala divan aplauz.
Tre�a godina glume na srpskom jeziku Akademije umetnosti Novi Sad, klasa profesora Mihaila Janketi�a (asistent Jasna �uri�i�), odigrala je ispitnu predstavu s druge godine Plava soba Dejvida Hera. Klasu �ine: Jelena �uki�, Jelena Mini�, Milena Garda�evi�, Milica Gruji�i�, Sanja Radi�i�, Vladimir �okovi�, Miljan Milo�evi�, Bojan Beli�, Sr�an Sekuli� i Bo�ko Petrov. Sam tekst pru�a izuzetno dobre prilike za godi�nje ispite glume zbog broja likova i cikli�no fragmentarne dramaturgije, koja je uvek zanimljiva za �kolsko prou�avanje. Svakom studentu dat je jednak prostor za kreaciju, �to je svaki pojedinac iskoristio prema li�nom, dosad ste�enom znanju i mogu�nostima razvijenog dara, talenta i zanata. Scenografija, kao i muzika, bile su u funkciji pokreta�a radnje, a studenti su pokazali ozbiljno razvijen talenat za pevanje, oslobo�enost tela, �to je u ovoj veoma kriti�koj predstavi bilo i neophodno. Novosadski studenti igrali su pod izvesnim stresom, jer su, kao doma�ini, nastupili u terminu predvi�enom za Banjalu�ane. Publika je to znala i uputila im je "dvostruki" aplauz.
Poslednjeg dana maja sa svih scena na 50. Sterijinom pozorju �uo se makedonski jezik. Pre predstave na Pozorju mladih, prisutnima se obratio selektor i umetni�ki direktor Sterijinog pozorja Ivan Medenica i pozdravio, posle dosta godina odsustva, kolege sa Fakulteta dramskih umetnosti u Skoplju, koji se predstavio klasom profesora Vladimira Mil�ina (asistent Suzana Kirand�iska). Selektor je naglasio da je FDU Skoplje prva i da u narednim godinama mo�emo o�ekivati i ostale akademije iz biv�e Jugoslavije. Od profesora Mil�ina saznalo se da se na FDU Skoplje dr�e klase glume na makedonskom, albanskom i turskom jeziku. To ve�e je igrala �etvrta godina glume na makedonskom jeziku, ispitnu predstavu Malecka, iz druge godine, koja se igraju�i odr�ala, a za tu priliku "uletele" su dve studentkinje iz turske grupe. Tekst je napisala mlada spisateljica Sema Ali, koja je diplomirala pozori�nu i TV dramaturgiju 2003. u klasi Rusomira Bogdanovskog na FDU Skoplje. Autorka je u razgovoru naglasila dve stvari: da delo predstavlja kriti�ku, postmodernu verziju Roberta Cuka i da je u pitanju scenaristi�ki dramski postupak. Poruka koju je �elela da uputi svojim delom je "da mo�e� da ide� i do Sunca, ali i tamo te �eka zid posle mnogo pre�enih prepreka" ili da i nad popom ima pop. Predstava je odigrana u brukovski "praznom prostoru", s minimalnim dekorom dovoljnim da naglasi date okolnosti mesta radnje. Muzika je bila odli�no promi�ljen izbor instrumentalne muzike, kostim je bio jednostavan akademski i sve je skretalo pa�nju na glumce. A igrali su: Daniela Stojkovska, Sanela Emin, Ilina �orevska, Jasmina Micovska, Maja Nastevska, Sonja Stambold�ioska, Blagica Trpkovska, Filis Ahmet, Nesrin Tair, Gorast Cvetkovski, Stojan�e Velkov, Nikol�e Proj�evski i Sa�ko Kocev. Pokazali su dobru �kolu, visok stepen organizacije, kolektivnu igru i profesionalnu koncentraciju. Kroz deset scena videla se tragedija Malecke (tj. �est njih), koja nigde nije shva�ena, zaboravila je svoje ime, istraumirana porodicom u kojoj je glavno zlo poteklo od sestre koja ubija majku pod izgovorom da spase Malecku od istog zlo�ina i brata koji kasnije ubija sestru. Silovanje, striptiz, transvestija i poku�aj te devoj�ice da prona�e imaginarnu ljubav u �oveku koji se zove Roberto, a jedino nije prepoznala �istu i iskrenu ljubav De�aka sa kokicama i ostaje, kao �to je po�ela, prepu�tena sama sebi, sebi kao najve�em neprijatelju.
Petu predstavu, pod naslovom Sli�ice iz komedija Branislava Nu�i�a, koje su obuhvatile �est scena iz drame Gospo�a ministarka i dve scene iz O�alo��ene porodice, plus sedam songova u intermecima, odigrali su studenti tre�e godine glume Akademije umetnosti "Bra�a Kari�", klasa Mirjane Karanovi� i docenta Olivere Viktorovi�, a igrali su: Jelena Mr�a, Sanja Petrovi�, Hristina Popovi�, Aleksandra Humo, Tijana Vi�kovi�, Tijana Milo�evi�, Aleksandra Arizanovi�, Ka�a Todorovi�, Marija Karovi�, Igor Jokanovi�, Lazar Dubovac, Ivan Pantovi�, Dejan Nikoli� k.g. i Ivan Isailovi�. Scenografija je bila jednostavna, muzika u�ivo sa klavira, rekvizita brojna i neo�ivljena, a kostim je nagla�avao epohu Nu�i�a. Scene su bile dobro izabrane i pru�ile priliku glumcima da ostvare kreacije. Ritam je bio spor, a igra �esto neubedljiva jer su upali u najve�u zamku igraju�i Nu�i�a konvencionalno, onako kako se zami�lja da se igra Nu�i�.
Sedma predstava Pozorja mladih bila je pravi pozori�ni �in. Bio je to diplomski ispit Sanje Mateji� (klasa profesora Milana Ple�a�a) i Nenada Vulevi�a (klasa profesora Bo�ka Dimitrijevi�a), a pomogli su im kolege glumci Du�an Staniki� i Ana Todorovi�. Svi su se �kolovali na Fakultetu dramskih umetnosti Pri�tina. Predstava je uvr�tena u repertoar kragujeva�kog pozori�ta "Joakim Vuji�". Uradili su komad Bajka o mrtvoj carevoj k�eri Nikolaja Koljade. Bogata scenografija je sugerisala atmosferu nereda, siroma�tva, prljav�tine i ne�eg zloslutnog. Dizajn svetla doprineo je op�tem utisku. Gre�aka je bilo malo, i to samo u po�etku, zbog gluma�kog gr�a, ali od druge �etvrtine predstave glumci su se opustili i demonstrirali dobru �kolu, profesionalizam, izvanrednu koncentraciju i potpuno korespondiranje sa publikom. Rima, u kreaciji Sanje Mateji�, bila je Koljadina gre�na mlada �ena neostvarene seksualnosti i ljubavi, u stalnom razmi�ljanju o smrti koju je svakodnevno gledala ubijaju�i �ivotinje (kao kafilerista), suo�ena sa problemom alkoholizma i �eljom da svojih nepunih trideset godina �ivota ispri�a nekom, a koje se sastoje u re�enici da je dru�tvo trpi "jer nema ko da ubija". To je uspela, u skoro katarzi�nom stanju, da ispri�a potpunom neznancu, po sudbini najsli�nijem njoj, Maksimu, koga je igrao Nenad Vulevi� sa finom merom, minimalnim sredstvima i jakom koncentracijom. Mali nedostaci bili su tek kao opomena da ozbiljan komad igraju veoma mladi glumci, sa dobrom perspektivom.
U zavr�nici, publika je imala priliku po tre�i put da vidi na PM klasu prof. Lasla �andora i asistenta Gabora Na�pala, koju �ine studenti glume IV godine na ma�arskom jeziku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Njih �estoro: Emina Elor, Agota Ferenc, Danijel Husta, Robert Molnar, Gabor Pongo i Tama� Varga odigrali su svoj ispit tre�e godine koji predstavlja specijalnu adaptaciju drame Bura Vilijama �ekspira. Predstava je, zapravo, zami�ljena kao generalna proba jedne trupe koja uve�bava premijeru. Diplomci su pokazali da su ovladali zanatom, tako da im se potpuno verovalo u svemu �to su pokazali. Ova klasa je ve� prethodnih godina, kao i ove, pokazala da je njihov izbor duboko promi�ljen i potom iskori��en do krajnjih granica. Nesvakida�nji �kolsko-akademski na�in mi�ljenja. Posebno je fascinantna bila igra s kaputima koji su ozna�avali karaktere, promene u likovima, bili izvor radnje i situacija... Dekor im je u isto vreme bio i rekvizita. Muziku su sami proizvodili i me�ali sa zvucima poznatih filmskih melodija. Scenski pokret, u isto vreme vrlo opasan i komplikovan, bio je majstorski savladan. Kao partneri duboko veruju jedni drugima. Videlo se da puno rade zajedno i dobro se poznaju kao klasa, trupa, dru�ina. Gledaoci koji ne idu �esto u pozori�te trebalo je da vide ovu predstavu, jer se pru�ala retka prilika da se sazna kako i �ta glumci rade iza scene u toku igranja. Stil predstave bi mogao da se naslovi: generalna proba, a predstava!
Dakle, na ovogodi�njem Pozorju mladih odigrano je sedam predstava, od predvi�enih osam. Tragedija, koja je zadesila banjalu�ke studente, bila je neprestano prisutna u atmosferi, ali je i zbli�ila ovogodi�nje u�esnike. Desila su se nova poznanstva, fina dru�enja, razgovori, razmene iskustva, ali pre svega pokazana je nova mlada energija koja staje na profesionalne noge.