"U potrazi za izgubljenom moderno��u" glasio je slogan 50. Sterijinog pozorja, a na tragu izgubljenog bio je i dramski pisac Uglje�a �ajtinac pi�u�i Hadersfild, kojem je ove godine pripala Sterijina nagrada za tekst savremene drame. Kao �to je to (pre)�est slu�aj, Hadersfild je prvo igran u inostranstvu, praizvedba je bila na sceni teatra u engleskom Lidzu, da bi se nakon tamo�njeg uspeha produkcije latilo i Jugoslovensko dramsko pozori�te. Tako je Uglje�a �ajtinac "poslu�io" kao odli�an primer da jo� imamo talentovanih, savremenih i modernih pisaca, ali pisaca koji do priznanja lak�e i br�e sti�u "okolnim" putem.
Uglje�a �ajtinac diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1999. godine, od dramskih tekstova na scenama su mu izvo�eni Rekviziter, Pravo na Rusa i Govorite li australijski, a do sada je objavio roman �uda prirode i zbirku pri�a �emer, dok je vlastitim pisanijem bio zastupljen i u zbirci �est pri�a - Pse�i vek, antologiji Pri�e za kraj veka i knjizi Nada stanuje na kraju grada, koju potpisuje zajedno s ocem, Radivojem �ajtincem. Uglje�a je zaposlen kao dramaturg u Srpskom narodnom pozori�tu, a svojevrstan kuriozitet jeste to �to je frontmen i jedan od osniva�a muzi�kog sastava ''Paor of Love''.

U Zrenjaninu ste do sada bili poznati kao sin Radivoja �ajtinca, a sada je on poznatiji kao va� otac - "�ale dobitnika Sterijine nagrade". Nije lo� fazon?
- Ima jedan, jo� bolji. Kad sam dobio Sterijinu nagradu dosta ljudi zvalo je telefonom da �estita. Desilo se, kao po obi�aju, da nisam kod ku�e. Javljao se moj otac. Oni su ga molili da prenese �estitke meni i on je to postojano trpeo sve dok mu nije dojadilo i dok nije rekao: "Dobro! A �estitke meni?! Ja sam autor autora!"

Mo�da imate, mo�da nemate pojma, nebitno, koliko je dugo generacija trenutno bliska tridesetoj o�ekivala da se neka sli�na drama pojavi u institucionalizovanim teatrima? Za�to?
Zato �to su na�u generaciju uni�tili. Jedva da postojimo. Ratovali smo, sirotinjili, porazboljevali se, menjali vlast, verovali ili bili nevernici. S nama su obrisali dupe. S onim �to obri�e� dupe �ta bi drugo nego odbacio to negde u stranu. I govorio, ne, nisam ja to bacio, to govno kojim je zamazano nije moje.

Ose�aj je da je jedna od klju�nih stvari za uspeh va�eg dela "Hadersfild" bilo to �to ste uspeli da izbegnete op�ta mesta o krizi devedesetih u Srbiji, a opet nije izostao resentiman kojim su ophrvani likovi. Subjektivno naspram dru�tvenog. Uostalom, sazrevanja (i truljenja) su sli�na i u krizi i u dobrostanju.
Moram priznati da sam se sa �itavim Svetom i �ivotom, tako�e, odavno pomirio kao s jednim velikim univerzumom u kojem vladaju gravitaciona i magnetna polja op�tih mesta. Postoje, dabome, op�ta mesta koja nam li�no ne�to vi�e zna�e, prema kojima smo slabi i to je ono �to nas, naizgled, �ini druga�ijima od drugih. Kao kad vas pitaju "a, od �ega �ete �aj?" Znam da "sve postoji", da je sve ako ne jo� izmi�ljeno, onda sigurno zami�ljeno. S takvim saznanjem nije te�ko �iveti a umreti je jo� lak�e. Uzmimo za primer anti�kog korifeja, recimo iz Tesalije ili jo� bolje Epira. To je jedna gudurasta i kozama prenaseljena monotonija, ali, ipak, ona je njegov dom. Korifej onoga doba znao je za postojanje univerzuma op�tih mesta, �ak i vi�e o tome od prose�nog �itelja neke anti�ke dr�avice. �ta je on radio? Uzimao svoj aulos, ili diaulos ako je bivao ve�tiji, birao iz nekih samo njemu znanih razloga posebno mesto u land�aftu, odakle je imao idili�an pogled na koze i maslinjake, i pevao! Muzikom pra�en tekst lebdeo je nad dosadom. Jasno, ni�ta se od onoga doba do danas nije promenilo i posetilac hard-core giga, ako je pa�ljiv, u distorziranom glasu vokala pra�enom karakteristi�nim �ipanjem izvo�a�a, mo�e jasno prepoznati korifeja koji je tu da nam ne�to saop�ti. Kona�no, pisanje je pevanje, a drama, zbirka poezije ili roman, isto su �to i dobri ili lo�i albumi bendova, sa stranom A koju otvara prepoznatljiv zvuk i stranom B koja po pravilu startuje potencijalnim hitom za top-liste. Da biste bili korifej potrebno je da ispunite jedan veoma va�an uslov - da budete subjekt. Da biste imali svoj sopstveni do�ivljaj o onome o �emu korifej peva morate, tako�e, biti subjekt.

"Darkvudi" na pro�lom albumu reko�e da "�ivot po�inje u tridesetoj"? Gde ne�to po�inje, a gde se zavr�ava, koplja su koja se lome i oko "Hadersfilda".
Ba� sam pre neki dan bio na svirci "Darkvuda" i sjajno sam se proveo. U pomenutom naslovu njihove plo�e ima dosta ironije i cinizma, ali, rekao bih da su darkvudovci jedni od retkih korifeja koji imaju pravo na ironiju i cinizam. Kad �uje� kako to zvu�i �ini ti se da je samo tako mogu�e. "Vrtlog vira" slu�ao sam kao unutra�nji glas iz sebe. Sve dok nisam do�ao dotle da sam mogao da ga vidim. Muzika koju mo�e� da vidi� dok je slu�a�, glas koji mo�e� da �uje� dok gleda� neku sliku, unutra�nji trepet, boje koje povezuje� s mirisima, ukusi koji podse�aju na doga�aje - nisu tu da uznemire, ve� prodube vezu s pevanjem u kojem se prepoznaje� ili ne. Kako onda re�i kad je kraj, kad po�etak. O �emu se radi? Ko �e to sad znati i da li je uop�te va�no. Koliko puta sam se vra�ao nekim pevanjima i o�ajni�ki u njima tra�io re�enice kojima bih ne�to opisao i nikad ih nisam nalazio identi�ne onima kakvim sam ih pamtio. Uvek je to sli�no ali ne i isto. Lak�e i bolje se upamti posledica nego uzrok. Odraz slike je fatalniji od same slike. Ti si onaj u ogledalu ili i ne postoji�.

Ima jedno banalno pitanje, ali sve dok odgovor na njega ne postane trivijalan, mora�e se postavljati - za�to "Hadersfild" niste ponudili nekom doma�em pozori�tu, na primer, Srpskom narodnom pozori�tu?
Nu�en je. Ne Srpskom narodnom pozori�tu, ali, nu�en je.

Tako�e, kako je do�lo do toga da se, pored "gomile" doma�ih reditelja u ulozi ignoranata, posla za doma�u verziju strane doma�e drame u JDP prihvati ponovo, i za sad samo, jedan "strani" �ovek?
Aleks �izholm je istu dramu radila i u West Yorkshire Playhouse, u prole�e 2004. Odluku o tome da joj se ponudi re�ija u JDP-u doneli su ljudi koji vode taj teatar. Videli su Hadersfild, verovatno, kao zanimljiv povod za me�unarodnu saradnju. British Council je odigrao klju�nu ulogu u realizaciji i jednog i drugog projekta. Poverenje jo� nekih ljudi, recimo Ijana Brauna, upravnika WYP-a u Lidzu, bilo je od presudnog zna�aja. Pri tom, radilo se u karakteristi�nim uslovima, u Britaniji po tamo�njim, a ovde po ovda�njim obi�ajima. Na kraju, Aleks je bila izbor koji sam i sam pri�eljkivao. Lepa, �armantana, duhovita i mudra rediteljka.

Krajem avgusta "Hadersfild" je izveden i u Kopru. Utisak je da �e novu doma�u modernu dramu ponovo videti vi�e ljudi u inostranstvu?
I treba da vide. Nema nikakvog "inostranstva" u pevanju. I u Engleskoj su se svi raspitivali "koji je to bend" kad smo pu�tali muziku "Darkwood Duba", dok i ovde jo� ima� one koji je tek sad otkrivaju. U Njujorku sam sedeo s Amerikancima koji sviraju neki balkanski etno. Rekao sam im da mi se ne svi�a ni balkanski "balkanski etno", pa ni njihov. Pri�ao sam im da sam �lan benda ''Paor of Love'' koji neguje kantri-pank-rok zvuk. Oni su se smejali i zajebavali me, a ja sam njih. Rekoh, "sve postoji", dakle, nema potrebe da se �ovek bavi hroni�arenjem u okru�enju op�tih mesta, ve� da nastoji da popuni i pove�e fugne (zidarski, a mo�e biti i slobodnozidarski izraz) koje u univerzumu op�tih mesta produbljuju teroristi, verski fanatici, ideolo�ke i nacionalisti�ke armije klonova, jednom re�ju Sotona.

Kad smo kod neke vrste odjeka dela, o "Hadersfildu" je pisao "Gardijan" (4 zvezdice), kakav je va� utisak gde sve to u britanskom dru�tvu spada - negde na marginu ili...
Onog dana kada "4 zvezdice" u kulturnom dodatku Gardijana budu ozna�avale ne�to marginalno tada �e na naslovnoj strani istog �asopisa verovatno stajati naslov "SVET JE JU�E OTI�AO U VRA�JU MATER!". Kad otvori� novine i vidi� da je predstava po tvom "pevanju" dobila 4 zvezdice, prvo se uhvati� za zid, a onda za d�ep - prvo, da ne padne�, a drugo, da prebroji� koliko novca ima� jer �e� sad sve, tako nala�e pristojnost, pozvati u pab na pi�e i napiti se kao korifej. Ako me pitate gde su mi te "4 zvezdice", moram da ka�em da sam ih sve podelio istog momenta Aleks, glumcima, tehni�kom osoblju i ljudima iz West Yorkshire Playhouse, jer, oni su znali, bolje od mene, gde �e ih �uvati i koliko �e im zna�iti.

�ta je vama, u stvari, pomoglo da karijeru plasirate i u inostranstvu i kako/koliko �ete nastaviti rad na tome?
Pomoglo mi je to �to sam napisao "pevanje" vredno ne�ije pa�nje. Ta pa�nja do�la je od strane ljudi za koje nisam ni znao da postoje. Pomogli su mi prijatelji, a kako nastojim da prijatelje ne gubim, nadam se da �e oni biti tu i u budu�nosti, da pomognu ako vredi i da me oteraju u vra�ju mater ako nisam u pravu.

Ima li novih intimnih i profesionalnih tema na pomolu?
Ima. Nezahvalno je i meni li�no te�ko, ne znam otkud ba� toliko, da ispredam o sopstvenoj pro�loj biografiji, a o budu�oj jo� te�e - za dela �e se valjda �uti a za nedela ne brinem, o njima �e svi sve znati.

"Starmali" pisac zadu�en za "pase" teme koji je posva�an sa moderno��u, tako vas je citirao Mi�a Vuji�i� u jednom intervjuu - koliko je to bilo zaslu�no za preokret u na�inu na koji pi�ete, ili �ete tek pisati?
Mi�a je pomenute sudove citirao, da se razumemo i da njega li�no ne kompromitujemo, odnosno, dovodimo u pogre�an kontekst. Jesam se uzjogunio posle takvih komentara, naro�ito na moje Pravo na Rusa jer sam tada to smatrao svojim remek-delom. Pijani glumci znali su da mi se keze u facu povodom Rekvizitera kategorizuju�i tu dramu kao uspomene "tamo ne�ijeg dede", "gde bismo zavr�ili kad bi svako morao da napi�e dramu o svom dedi" etc. Reagovao sam kao de�a�i�, hteo sam da se bijem a i napio sam se od muke. Na sre�u, ja sam se otreznio, a mnogi od njih jo� sede u teatarskim bifeima i sad zajebavaju nekog novog, mladog pisca. Ma, "sve je pass�, i sve �ene su kurve, i svi mu�karci su stoka, i svaka rakija je brlja" - to je stav onog kozara s po�etka moje pri�e. A, ja sam, ipak, samo korifej, i volim da pevam nad land�aftom, i volim single-malt i kad pogledam u maslinjake vidim samo milione zelenih o�iju jedne devojke i nijednu maslinu.

"Savremenoj drami - da bi postala svevremena - ne trebaju kriti�ari, ve� gledaoci", ka�ete u "Projektu 3" Srpskog narodnog pozori�ta. Evo, tu su pitanja, i za projekat, i za SNP, i za vas kao zaposlenog dramaturga...
Srpsko narodno pozori�te na sebe je preuzelo te�ko breme - da se bavi novijim "pevanjima" novih korifeja. Javnost je stroga, korifeji uzbu�eni, uprava strepi kao �to je i o�ekivano. Jedino, publike nema. Nekad se zapitam, �emu sve ovo. Projekat 3 nije lansiranje prvog srpskog space shuttlea u svemir, iako, svaki put kad se desi, kriti�ari, razni dokoli�ari, narika�e, nezadovoljnici, slu�ajni prolaznici i ljubitelji senzacija rezimiraju ovaj festival kao neuspelo lansiranje neke rakete na atomski pogon. Re� je o poku�aju da se u teatar pozovu, dozovu i prime kao ravnopravni, mladi pisci, reditelji i glumci i da tokom jednog vremena svoju pa�nju, znanje i dobru volju posvete inscenaciji do sada neigranih komada mladih pisaca. Svi koji o�ekuju neverovatne vratolomije treba da idu na predstavu "zida smrti", a ne da dolaze na ove predstave. Svojim rigoroznim, prete�im pogledima takvi ljudi rasteruju budu�nost doma�eg teatra koja �e svakako morati da postoji i u dolaze�em vremenu. Drugo je to, �to je po�eljno, da se u ozbiljnoj atmosferi pri�a o dostignu�ima koja nastanu tokom Projekta 3. U protivnom, bi�e obesmi�ljena �itava ideja a pisci �e nam se ku�ama vra�ati besni, razo�arani, uplakani - zamislite da jo� u takvom stanju u�ine nekakvo zlo sebi, da se propiju, odaju drogama ili dignu ruku na sebe. O tome se ne misli. Mo�e� li da zamisli� s koliko nadanja je mali Mihael morao gledati svog oca Rolfa �umahera dok mu je ovaj od motora s kosilice za travu klepao prvo karting vozilo i �ta bi bilo da ta nadanja nisu bila uzajamna?