najozbiljniji politi�ki govor ili monolog za ubedljivog glumca i hor

Na kulturnoj sceni Srbije, stvari su najzad krenule nabolje.

Nakon vi�e od �ezdeset godina postojanja, uga�eno je i prvo srpsko pozori�te na gradskom bud�etu.

Ova dobra vest, sti�e iz gordog Zaje�ara � postojbine Gitarijade ali i velikih revolucionara, poput
Svetozara Markovi�a, Nikole Pa�i�a i Zorana Radmilovi�a.
Jasno je da je Zaje�ar i ovaj put udario temelj revoluciji.

Stupimo li u odgovornu akciju i preduzmemo sve potrebne mere, slu�aj zaje�arskog pozori�ta
�Zoran Radmilovi� ne�e ostati usamljen.
Slu�aj zaje�arskog pozori�ta ne sme i ne treba da ostane usamljen!
Jer, slu�aj zaje�arskog pozori�ta svetli kao zvezda vodilja koja, u mrklom mraku, pokazuje put kojim treba
krenuti... Odgovorno, odlu�no i bez odlaganja.

I zato, bra�o i sestre!
Drugovi, drugarice!
Dame i gospodo!
Upravnici i umetni�ki direktori!
Uva�eni teoreti�ari i prakti�ari!
Cenjeni umetnici, umetnice i kolege!
Apelujemo na vas da u�inite sve �to je u va�oj mo�i, kako bi se trend ga�enja srpskih pozori�ta, neometano
nastavio i ubrzao!

Razloga za ovakvo delovanje ima mnogo.

Primarni su ekonomski.

� Postepenim ga�enjem bud�etskih pozori�ta, �to vodi u potpuno ukidanje svih pozori�nih doga�anja (festivali, radionice, simpozijumi, tribine, okrugli stolovi, predavanja i promocija stru�ne literature), u dr�avni bud�et, u najkra�em mogu�em roku, slila bi se ogromna sredstva, koja bi svakako mogla da se ulo�e u ne�to pametnije.
Recimo: u se�u Top�idarskog parka i izgradnju planiranog mosta preko Ade Ciganlije, s tim da bi most, u ovom slu�aju, mogao da ima nezapam�enih 226 saobra�ajnih traka. Ovakva atrakcija nesumnjivo bi postala simbol, ne samo Beograda ve� i �itave Srbije, �to je, u istorijskom trenutku kulturnog rebrendiranja, stvar od op�teg nacionalnog i dr�avnog zna�aja.

� Otpu�tanjem svih pozori�nih radnika koji platu primaju s gradskih bud�eta, stvorila bi se mogu�nost za udvostru�avanje... utrostru�ivanje... pa i u�etvorostru�avanje plata, korisnim gra�anima ove zemlje, kakvi su prosvetni radnici, lekari, narodni poslanici i, iznad svega, policajci � po�teni i sna�ni ljudi u plavom, �uvari reda, mira i de�jeg sna.

� Potpunim degradiranjem gluma�ke i svih srodnih profesija, ali i zatvaranjem svih visoko�kolskih institucija koje se bave obrazovanjem ovih kadrova, uspeli bismo da nove generacije usmerimo na pravi put.
To je put kojim se kre�e izborom po�tenih i ispravnih zanimanja!
To je put kojim se sti�e u Evropu! To je put ozbiljne snage kakva le�i u privrednim granama poput zemljoradnje, sto�arstva, javne bezbednosti i politike.

� Po�emo li samo od �injenice da se u dana�njem, moralno posrnulom dru�tvu, gluma ili ne�to sli�no, mo�e studirati na vi�e od deset �kola, sasvim je jasno za�to ozbiljni fakulteti, poput ETF-a, PMF-a, GSP-a, GPS-a i SPS-a� � zvrje prazni.
Ukidanjem pozori�ta, ali i svih beneficija koje u�ivaju nepravedni i ni�im izazvani pozori�ni radnici, otvorili bismo mladim ljudima neslu�ene, nove mogu�nosti.
Dali bismo im budu�nost i perspektivu!
Pomogli bismo im da otkriju prave talente i kvalitete!
Spre�ili bismo ih da gube vreme i tro�e mladost zalu�eni demago�kim frazama, kakva je �daske koje �ivot zna�e� � koja se sve �e��e vezuje za teatar, iako je jasno da svoje pravo zna�enje ima samo u kontekstu stolarskog zanata.
Pomogli bismo mladima, dakle, da se posvete stolarstvu, preradi drveta, ko�e ili malina, �to bi svakako zna�ajno uticalo na izvozne, ekonomske potencijale ove zemlje.

� Ga�enje pozori�ta na gradskim bud�etima, doprinelo bi razvoju op�te kulture i morala u prose�nog gra�anina na�e dr�ave, ali nesumnjivo bi uticalo i na kvalitativni porast ose�aja za estetiku.
I to bi se � kako pokazuju na�a dosada�nja istra�ivanja � naro�ito manifestovalo kod �a�ice pojedinaca, koja pozori�na doga�anja i institucije kulture pose�uje, na svoju �tetu, redovno.

Zatim...
� Pomislite samo kakvim i kako opremljenim zgradama raspola�u bud�etska pozori�ta!
A �ta je sa sedi�tima stranaka?
�ta je sa sedi�tima nevladinih organizacija?
�ta je sa svim onim po�tenim ustanovama koje grcaju pod teretom krupnih, dru�tvenih problema, u sasvim neadekvatnim kancelarijama, sme�tenim na manje atraktivnim lokacijama nego �to su pozori�ne zgrade i domovi kulture, koji � iako ni u kakvoj vezi s ovim dru�tvom i njegovim stvarnim potrebama � po pravilu zauzimaju centralna mesta u na�im gradovima?!
Povrh svega, na�e stranke, prinu�ene su da za svaki miting ili konvenciju, rasipaju te�ko ste�eni i preko potreban novac na iznajmljivanje prostora sli�nih pozori�nim.
Re�enje se name�e!
Kada bi svaka stranka imala svoju pozori�nu zgradu, novac koji vi�e puta godi�nje, tokom brojnih predizbornih kampanja, uludo bacamo na iznajmljivanje velikih sala, mogao bi se ulo�iti u televizijske reklame, bilborde i predizborne plakate u kojima u�iva svaki gra�anin, �to s elitisti�kim i veoma sumnjivim programima bud�etskih pozori�ta, nije slu�aj.

� Ukidanje pozori�ta u Srbiji, makar i na odre�eno vreme, uticalo bi i na kvalitet rada na�ih najzna�ajnih pozori�nih upravnika, koji izgaraju na polju umetnosti, re�iraju�i vi�e od deset predstava godi�nje.
Pauza, makar i samo od pet do deset godina, u�inila bi da se na�i rukovode�i, umetni�ki kadrovi odmore i zamisle nad sobom. I ne samo nad sobom ve� i nad hodnikom, pa mo�da i bibliotekom!
Vi�egodi�nja pauza u�inila bi da najsposobniji pojedinci potro�e svoju u�te�evinu i krenu u �ivot od po�etka, s istinskih umetni�kih pozicija.
Vi�egodi�nja pauza doprinela bi da razmisle o budu�im predstavama, �ak i pre nego �to u�u u produkciju, ali i da iskuse �ivot obi�nih, netalentovanih gra�ana, koji nisu u mogu�nosti da godi�nja primanja upotpune s pedeset autorskih honorara.

� Ukidanje pozori�ta u Srbiji, otvorilo bi nove mogu�nosti za druge, zapostavljene grane kulture, kao �to su, primera radi: grn�arija, guslarstvo, poezija, turbo-folklor, vez, tapiserija i druge � �iji zna�aj dosada�nja kulturna politika, uporno previ�a. Zapostavlja. Ignori�e. Ili nedovoljno poma�e.

Ukratko: od ga�enja bud�etskih pozori�ta u Srbiji, �tete ne bi imao niko, a koristi �� SVI!
I zato se, za op�te nacionalno dobro, nadamo kako ova akcija ne�e ostati bez odjeka u svakom srpskom domu i u svakom srpskom ministarstvu.

UKLJU�ITE SE!

MISLITE GLOBALNO, DELUJTE LOKALNO!
Ukoliko �ivite u mestu koje ima pozori�te na gradskom bud�etu, u�inite ne�to dobro za sebe, svoju decu i na�u, zajedni�ku budu�nost!
UGASITE SVOJE LOKALNO POZORI�TE!!!

Ukoliko �ivite u mestu bez pozori�ta, priklju�ite se akciji kao volonteri u radu na edukaciji pozori�nih moljaca i drugih insekata...�
Imate priliku da svojim svetlim primerom, poka�ete ovom napa�enom narodu, koliko je postojanje pozori�ta bez zna�aja za puku egzistenciju i druga egzistencijalna pitanja s kojima se svi na�i gra�ani, u ovom trenutku, bolno suo�avaju.
POMOZITE DRUGIMA DA UGASE SVOJA LOKALNA POZORI�TA!

Apelujemo na sve savesne pozori�ne radnike, da se u akciju ukulju�e me�u prvima i mobili�u sve svoje resurse, sav svoj profesionalni integritet i znanja o pozori�tu, kako bi pomogli ga�enju srpskih teatarskih institucija.
Podse�amo profesionalce, amatere i zaljubljenike u pozori�nu umetnost, da ga�enje srpskih pozori�ta podrazumeva i odlu�no suprotstavljanje dominantim estetskim vrednostima koje je ovo pozori�te donelo. ...
Se�a na�e pozori�ne poetike � se�a u korenu, bez kompromisa i bez sentimentalnosti � od najve�eg je zna�aja za budu�nost pozori�ne umetnosti, kao takve! Budu�nost pozori�ne umetnosti, uop�te.
Budu�nost pozori�ta u �itavom svetu.
VOLETI POZORI�TE, NE ZNA�I VE�ITO PONAVLJATI DA TI JE �AO!

Apelujemo jo� i na upravnike �ija pozori�ta prividno nemaju razlog za ga�enje, da se uklju�e u ovu akciju. Ako ni zbog �ega, a onda zbog solidarnosti s kolegama, poreskim obveznicima i voljom narodne ve�ine.
POZORI�TE, TO SU DRUGI!

Apelujemo jo� i na uredni�tvo uglednog pozori�nog �asopisa �SCENA� da, nakon objavljivanja ovog teksta, promeni naziv svog izdanja u srodnu, i po zvu�anju blisku imenicu �STAZA� te da, u skladu s novim naslovom, posveti vi�e prostora tekstovima o automobilizmu i, posebno, trkama nacionalne klase, �ime �e utabati stazu za nova pokolenja, �ije su kulturne potrebe zasnovane na brzini i dinamici, koju srpska bud�etska pozori�ta nisu u stanju da prate.

Nadamo se da �e primer stru�nog �asopisa �STAZA�, slediti i svi ostali izdava�i i/ili izdanja koja svoj medijski prostor tro�e na objavljivanje pozori�nih kritika, zbog �ega ispa�taju svi �itaoci, zainteresovani za automobilizam, privatni �ivot poznatih lica, enigmatiku, astrologiju i druge kulturne delatnosti.
KRITIKOVATI SRPSKO POZORI�TE ISTO JE �TO I PUCATI U MRTVACA!

Srpska bud�etska pozori�ta, luksuz su koji na�e dru�tvo ne mo�e sebi da priu�ti.
NIKAKVA KORIST OD POZORI�TA!
(gromoglasni aplauz narodnih masa, uzvici, usklici i ovacije)
SPASITE SRBIJU! SPUSTITE ZAVESU!
U ime svih �lanova i simpatizera grupe gra�ana Drama Mental Studio,
Jelena i Milena Bogavac