NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : �asopis za pozori�nu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 2-3 godina XLIV april-septembar YU ISSN 0036-5734

53. Sterijino pozorje
Gordan MARI�I�
DAME OD DRAME
Jasmina Vrbavac i Zorica Nestorovi�, Sterijina nagrada �asopisa �Scena� za teatrologiju

 

Postoje knjige koje duhovnu su�tinu emituju i s polica. Koje nas vabe da im pri�emo i u njih se unesemo, umom ih pretra�imo. Da se ozarimo kad tu pretragu zavr�imo.
Takvim knjigama, naravno, nisu nu�ne nagrade da ih preporu�e. Ipak, nu�ne su im da �ire doru�e. Zato ih je ovogodi�nji �iri �Scene� Sterijine nagrade za teatrologiju odabrao. Ravnopravno.
Obe laureatkinje, Jasmina Vrbavac i Zorica Nestorovi�, bave se srpskom dramom. Prva savremenom, potonja starijom, devetnaestovekovnom. Knjige su produbljena magistarska, odnosno doktorska teza, odbranjene pred vrsnim stru�njacima.
�rtvovanje kralja / Mit u dramama Ljubomira Simovi�a (Pozori�ni muzej Vojvodine, Novi Sad 2005) temeljna je i razlo�na studija. Jasmina Vrbavac pi�e da Simovi� naj�e��e polazi od mita, mitske forme, mitskog si�ea. Okosnicu Simovi�evih drama uvek �ini izdvojen i nagla�en mit koji delu daje osobeni pe�at. �On je, s jedne strane mitolo�kog porekla, a s druge, njegova mitolo�ka prepoznatljivost je u velikoj meri izmenjena autorovom intervencijom. Stoga se Simovi�eva osobenost mo�e okarakterisati kao elemenat mitotvorstva. Simovi�, diskretnim izmenama mita i njegovim postavljanjem u savremeni kontekst, tvori originalni, moderni mit blizak duhu vremena u kome pi�e, ali formom sazdan po uzoru na tradicionalni.�
Pri�u o zameni duhovnog za materijalno, o posezanju za spoljnim da se prenebregne su�tinsko unutra�nje, nalazimo i kod Simovi�a. Jasmina Vrbavac je detektuje u �udu u �arganu. U ovoj drami, Stavra, Cmilja, Jagoda, pa Gospava i Skitnica, ma�taju o braku kao �mestu� na kome bi se oku�ili i skrasili. �Ovde o braku govorimo kao o �mestu�, odnosno �prostoru�, zato �to svi likovi pojam braka, i ne pominju�i duhovnu kategoriju ljubavi, povezuju s materijalnim i konkretnim mestom stanovanja: Jagoda sa stalnim boravkom u Kanadi, Cmilja s bogato opremljenom ku�om, Stavra sa seoskom ku�om koja ima dvori�te i pun astal hrane za punu ku�u �eljadi. Dakle, gotovo svi likovi idealizuju brak, ali to �ine u okvirima li�ne �iftinske mitologije ku�enja i boga�enja. Ironizacija mitskog simbola braka tako je potpuna i tako�e ima odlike grotesknog. Ven�anje odnosno bra�na veza u hri��anskoj simbolici ozna�ava simbol sjedinjenja du�e sa Hristom, a �ire gledano, ozna�ava uop�te odnos Boga i sveta. Zato je brak istovremeno i simbol sjedinjenja suprotnosti (duhovnog i materijalnog), pa tako predstavlja i simbol izmirenja. Me�utim, �udnja za brakom kod Simovi�evih likova predstavlja �udnju za materijalnim, dakle samo za jednim aspektom braka. Takav �krnji� brak ne donosi ni sjedinjenje suprotnosti, niti izmirenje duhovnog i materijalnog, niti uspostavlja saglasje sa sopstvenim bi�em i sa svetom koji ga okru�uje. Zato je brak u ovoj drami neostvariv ili pak ne donosi sre�u.�
Ali mo�e stvoriti tragi�kog junaka, koji �e, iz jednih korica pre�i u druge, jednu epohu zameniti drugom. Njega nam predstavlja Zorica Nestorovi� u knjizi Bogovi, carevi i ljudi, Tragi�ki junak u srpskoj drami XIX veka (�igoja �tampa, Beograd 2007). Ovde autorka znala�ki pi�e o komadima Stefana Stefanovi�a, Matije Bana, Jovana Suboti�a, Laze Kosti�a, Dragutina Ii�a i Milutina Boji�a. Veli da tragi�ki junak �u biti nikada nema pred sobom mogu�nost izbora jer kao onaj koji je odabran na osnovu nekog njemu nepoznatog na�ina, postaje, katkad bela, katkad crna, figura na �ahovskom polju koja dodu�e samo svojim htenjem, ali ipak iznu�eno, dela u partiji u kojoj pobednika nema a pora�eni je sigurno on.�
Evo jednog kratkog odlomka u kojem Nestorovi�eva govori o Maksimu Crnojevi�u Laze Kosti�a: �Anti�ka drama je razvila posebnu dimenziju oblikovanja motiva �oveka-junaka iz herojskih epova, podlo�nog propadljivosti i pored svoje polubo�anske prirode, koja se u velikom broju slu�ajeva vezuje za njegovu suprotstavljenost bogovima. Stoga mnogi istra�iva�i stare gr�ke tragedije nedvosmisleno ukazuju na njene religiozne korene, a pojedini �ak i insistiraju na neophodnosti uva�avanja te �injenice u svakom iole ozbiljnijem istra�ivanju ovog perioda u razvoju drame. U anti�kom pogledu na svet, prikriveno ili direktno, iza svih neda�a koje mogu zadesiti na nesre�u osu�eno ljudsko bi�e, stoje, katkad raskala�ni, veseli, pijani, katkad mudri, ljubomorni ili pravedni, ali ipak i uvek besmrtni, stanovnici Olimpa. Otuda bi kob lepote, koja ozna�ava �ivotni usud mladoga Maksima Crnojevi�a, u zlatnim vremenima anti�ke tragedije mogla biti posledica zavisti ili ljutnje kakvog Apolona, Afrodite ili Zevsa. U opisu njegove lepote sve je gr�ko. Ona je hibris sama po sebi budu�i da je nesvojstvena smrtnom bi�u. Njenom veli�inom �ovek sti�e atribut posebnosti. Izdvajaju�i se svojom lepotom iz sveta smrtnih, on se istovremeno pribli�ava besmrtnim duhovima. Na taj na�in se naru�ava jedan vi�i poredak u kojem se �ivotom pla�a prekomernost svake vrste.�
�ini se da Marta Frajnd, predsednica �irija za dodelu ove nagrade, Darinka Nikoli� i potpisnik ovih redova, svojim izborom nisu ugrozili nijedan duhovni poredak. Naprotiv, poku�ali su, a valjda pomalo i uspeli, da porade na jednom, za njih jedinom, sistemu vrednosti. Diskretne reflektore, kakve daroviti a skromni zaslu�uju, okrenu�emo ka Jasmini Vrbavac i Zorici Nestorovi�. Ne samo do slede�eg izbora: svetlo �e potrajati.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.