NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : �asopis za pozori�nu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 2-3 godina XLIV april-septembar YU ISSN 0036-5734

53. Sterijino pozorje
Intervju: Miroslav � Miki Radonji�, direktor Sterijinog pozorja*
DOMA�A DRAMA OSTAJE TEMELJ POZORJA

 

Va� dolazak na mesto direktora Sterijinog pozorja pre tri godine pokrenuo je pitanje ho�e li se menjati tek ustanovljeni, novi festivalski koncept. Na sre�u ove institucije, ni�ta dramati�no u tom smislu tada se nije dogodilo, �ak je u me�uvremenu u�injen jo� jedan smeli korak uvo�enjem stranog teksta u zvani�nu selekciju. Sada, posle druge godine Festivala koji je odr�an po takvom, pro�irenom konceptu, da li imate utisak da se ve� potvr�uje, ili osporava, opravdanost takve odluke?
� Ideja o pro�irenju koncepta festivala Sterijino pozorje povezana je i s transformacijom institucije u savremeni pozori�ni centar, prilago�en novom kontekstu vremena i prostora u kome �ivimo. Tradicija je bitan ali ne i stati�an dru�tveno-kulturolo�ki fenomen i ne treba je uru�avati, ve� naprotiv, kreativnim idejama nadgra�ivati. U slu�aju Sterijinog pozorja, to konkretno zna�i: ne dovoditi u pitanje doma�i dramski tekst kao izvorni temelj na kome po�iva Pozorje.
Pro�ireni koncept Festivala omogu�io je da za najzna�ajniju pozori�nu nagradu na ovim prostorima ravnopravno konkuri�u svi pozori�ni stvaraoci, �ime je sasvim sigurno pove�ana konkurencija a i kvalitet samog festivala. Dakako, i Sterijina nagrada u tom smislu dobija znatno ve�u specifi�nu te�inu. Me�utim, novi koncept nije nepromenljiv i pojedine primedbe nekih pozori�nih stru�njaka svakako �e biti integrisane ve� u slede�e izdanje Pozorja.

Da li je, po Vama, doma�i tekst i u takvom konceptu na�ao utvr�enje koje opovrgava mi�ljenja da je time Sterijino pozorje odustalo od negovanja doma�e drame?
� Kako sam ve� rekao, doma�i dramski tekst ostaje primarni aspekt pozori�ne umetnosti kojom se Pozorje bavi. Pored �injenice da je zagarantovano u�e��e predstava ra�enih po doma�em dramskom tekstu na najzna�ajnijem nacionalnom teatarskom festivalu, Pozorje je 2007. pokrenulo konkurs za originalni doma�i dramski tekst, obezbedilo visoku nov�anu nagradu i mogu�nost inscenacije. Prema uslovima konkursa, Sterijino pozorje ima prava na praizvedbu nagra�enog teksta i ustupa ga besplatno pozori�tu koje ima interes za ovakvu vrstu saradnje.
Pozorje je tako�e iniciralo i pokretanje regionalne radionice dramskog teksta, u koju je uklju�en zna�ajan broj dramskih pisaca najmla�e generacije.
�asopis �Scena� konstantno promovi�e na�e dramske autore i redovno objavljuje tekstove i na srpskom i na engleskom jeziku, kao i drame iz naju�eg izbora, i distribuira ih u zemlji i u inostranstvu.

Pedeset tre�e Sterijino pozorje nije, dodu�e, jubilarno, ali ipak je bilo posebno, budu�i da ste ovogodi�nji festival najavljivali kao najambiciozniji. U �emu je bio druga�iji u odnosu na prethodne, i da li je ambicioznost proizvela o�ekivani efekat?
� Osim po obimnosti programa, nije bilo velikih razlika u odnosu na prethodna Pozorja. Zna�aj programa, broj u�esnika, iskori��enost celokupne pozori�ne infrastrukture kojom Novi Sad raspola�e, iznedrili su atribut najambiciozniji. Na sedam scena odigrano je ukupno dvadeset �est predstava u okviru selekcije nacionalne drame i pozori�ta, Krugova, Pozorja mladih.
Odr�an je 12. me�unarodni trijenale �Pozori�te u fotografskoj umetnosti�, prire�ene izlo�be �Scenografije� Geroslava Zari�a i �Borislav Peki�, tradicionalna izlo�ba de�jih i u�eni�kih radova �Scena, maska, lutka, kostim�, regionalna Radionica dramskog teksta, promocija Regionalnog kreativnog ateljea �Jo�ef Na�, Kanji�a, Dan(i) knjige, prvi put je radio Promo klub Pozorja u ART klinici...
Bogat program Festivala privukao je veliki broj gledalaca, pozori�nih stru�njaka iz zemlje i inostranstva i fokusirao pa�nju medija na doga�anja na 53. Sterijinom pozorju.

Svojevremeno ste se zalagali da se umesto jednom selektoru, odnosno umetni�kom direktoru, izbor predstava prepusti Umetni�kom ve�u. Od ove godine predstave biraju tri selektora, �ime je prakti�no realizovana ideja o Umetni�kom ve�u, a kako �e biti definisana pozicija umetni�kog direktora?
� Sterijino pozorje u svojoj sistematizaciji predvidelo je funkciju umetni�kog direktora, ali jo� nije dobijeno zeleno svetlo za otvaranje tog radnog mesta. Kad se imaju u vidu ambicije Pozorja da postane jedan od vode�ih evropskih festivala i teatarskih centara, raznolikost delatnosti � od dokumentaciono-istra�iva�ke do izdava�ke � prirodno je da na�a ku�a ima kompetentne koordinatore koji bi zamenili nekada�nja glomazna umetni�ka ve�a. U budu�nosti, Pozorje �e pronalaziti najbolje modele rada i birati saradnike koji �e mo�i da odgovore na mnogobrojne izazove, i u umetni�kom ali i u tehni�ko-organizacionom smislu.

�ta bi dalje moglo da se planira, kao potrebno Festivalu, kao promena nabolje, u organizacionom smislu, finan-sijskom, ili nekom tre�em, nakon �to je koncept zaokru�en, jer �ini se da tu vi�e ne bi trebalo o�ekivati zna�ajne novine?
� U kojoj meri je koncept zaokru�en, mo�i �emo da procenimo kada Festival dobije svoju punu verifikaciju, i u stru�noj pozori�noj javnosti ali i od gledalaca. Na organizaciono-tehni�kom nivou, Pozorje �e se zalagati da Novi Sad, kao kolevka profesionalnog pozori�nog �ivota na ovim prostorima, dobije najbolje uslove za odr�avanje vrlo ambicioznog i tehni�ki zahtevnog festivala. To, izme�u ostalog, zna�i apsolutno i neophodnost osnivanja gradskog teatra, koji bi obogatio kulturni �ivot ove sredine. Kada je o finansijama re�, izvesno je da �e Pozorje ve� od ove godine konkurisati i kod evropskih kulturnih fondacija za sredstva namenjena internacional-nim programima. Redovni finansijeri � grad Novi Sad kao osniva�, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu AP Vojvodine i Ministarstvo kulture Republike Srbije � i nadalje �e, ube�en sam u to, podr�avati Pozorje.

Koliko su korisne festivalske koprodukcije?
� Prvu koprodukciju u svojoj istoriji Pozorje je uradilo sa Srpskim narodnim pozori�tem, u sklopu proslave velikog jubileja � 200 godina ro�enja i 150 godina smrti Jovana Sterije Popovi�a. Re� je o Nahodu Simeonu Milene Markovi�, re�ija Tomi Jane�i�, koji je, po op�tem mi�ljenju, jedan od najzna�ajnijih pozori�nih doga�aja u poslednjih desetak godina na na�im prostorima. Ove godine, Pozorje je finansijski pomoglo postavku teksta Milo�a Latinovi�a u kikindskom Narodnom pozori�tu, u re�iji Du�ana Petrovi�a. Nadam se da �emo i u budu�nosti biti u situaciji da nastavimo zapo�etu praksu.

Kako i �ta biste odgovorili onima koji smatraju da je Sterijino pozorje skup festival, �to je zapravo de�urna argumentacija onih koji smatraju da bi, kada do�u na �elo, mogli da ga u�ine jeftinijim, a boljim?
� Kada se uzmu u obzir zna�aj Sterijinog pozorja, njegov ugled u zemlji i inostranstvu, programi i tehni�ko-organizacioni nivo Festivala, bud�et od 450.000 evra mo�e se u�initi previsok samo onima koji o pozori�tu i festivalima ne znaju ni�ta. U Evropi, ali i u najbli�em okru�enju, i manji festivali ko�taju bar dvostruko vi�e. Na�a ambicija je da u najskorijoj budu�nosti bud�et Pozorja iznosi 600.000 evra, �to je u skladu s idejom da budemo me�u prvih pet najzna�ajnijih evropskih festivala.

Od �ega najvi�e zavise tro�kovi festivala? Kakvo �udo treba da se dogodi pa da obe�ani novac za Pozorje nadle�ni uplate na vreme, ili da obe�aju jo� vi�e?
� Sasvim prirodno, tro�kovi najvi�e zavise od programa odnosno od uslova koje je potrebno obezbediti da bi predstave, u vizuelno-tehni�kom smislu, imale mogu�nosti najpribli�nije onima koje pru�aju mati�ne scene. Naravno, na tro�kove uti�e i broj gostiju, pogotovo onih iz inostranstva, ali predstavljanje i afirmacija na�e pozori�ne umetnosti realni su samo ako ih poka�emo relevantnim teatarskim stru�njacima iz celog sveta. Korist od toga u svakom pogledu vi�estruko prevazilazi ulo�ena sredstva. Redovan priliv bud�etskih sredstava od egzistencijalnog je zna�aja za Festival, a da li �e tako biti najvi�e zavisi od sluha onih koji o tome odlu�uju. Na nama je da ih u tome ohrabrimo i snagom argumenata ubedimo da je re� o dugoro�noj investiciji.

Nakon promene lokalne vlasti u Novom Sadu pre �etiri godine, nepunih godinu dana kasnije, promenjen je i direktor Sterijinog pozorja, uz prili�no veliku reakciju kulturne javnosti, koja se protivila ne samo tome ve� i najavama vra�anja starog koncepta. Da li, u ovom trenutku, u kojem se jo� ne zna sudbina direktora kulturnih institucija �iji je osniva� Grad Novi Sad, smatrate legitimnim da i novouspostavljena lokalna vlast ponovi istu stvar i odlu�i da promeni direktora Sterijinog pozorja?
� Skup�tina grada Novog Sada, kao organ izvr�ne vlasti osniva�a Sterijinog pozorja, trebalo bi da kontinuirano prati rad direktora i adekvatno reaguje. Po�to sam politi�ki laik, nadam se da �e do�i trenutak kada �e jedino merilo za postavljanje odnosno razre�enje rukovode�ih ljudi u institucijama biti njihova kompetentnost, nivo stru�nog znanja i rezultati koje su postigli u svom radu, a pripadnost odre�enoj politi�koj ideji li�na stvar svakog pojedinca. U odnosu na pre tri godine, kada je trebalo za�tititi integritet i dostojanstvo institucije, kao i dignitet tada�nje direktorke Mirjane Markovinovi�, sada su u gradu na vlasti stranke koje su �proevropski� orijentisane, i nadam se da �e raditi u skladu s �evropskim merilima i manirima�.

�ta biste apsolutno osporavali u eventualnoj kritici upu�enoj vama na mestu direktora Sterijinog pozorja? Iza �ega neopozivo stajete i ne pristajete ni na kakve primedbe i kompromisna gledi�ta?
� Svaka kritika, utemeljena na �injenicama, uvek je dobrodo�la. Ne smatram da sam radio idealno, ali ono �to mogu da potvrde moji najbli�i saradnici jeste da sam bezrezervno ulagao svoju kreativnu i fizi�ku energiju kako bismo instituciju i Festival predstavili u najboljem svetlu, obezbedili uslove i atmosferu za rad i korektne odnose. Uspeli smo da okupimo sve relevantne pozori�ne ljude, ali i sva pozori�ta oko Pozorja i artikuli�emo ideje o definisanju novog koncepta. Ne�to �to ne mo�e da podle�e kritici i �to nikome ne�u dopustiti, jesu moje po�tenje i moralna na�ela kojih sam se oduvek dr�ao.

razgovarala Nata�a PEJ�I�

*U vreme kada je ovaj intervju vo�en, Miroslav � Miki Radonji� jo� je bio direktor Sterijinog pozorja

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.