NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : �asopis za pozori�nu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 2-3 godina XLIV april-septembar YU ISSN 0036-5734

53. Sterijino pozorje - Nedelja nove drame � Kranj/Novi Sad
Milan MARKOVI�
U TRAGANJU ZA PRAVIM MODELOM

 

Pre nekoliko godina, na Festivalu nove evropske drame u Visbadenu, u�estvovao sam u Forumu mladih dramskih pisaca i u radionicama koje je vodila Biljana Srbljanovi�. To je bilo drugi put da u�estvujem u me�unarodnoj radionici za dramske pisce, prvi put odmah po zavr�etku studija. Tada je radionice organizovao Milo� Kre�kovi� u Narodnom pozori�tu u Beogradu, uz podr�ku British Councila1.
Potom sam bio uklju�en uglavnom kao organizator ili saradnik u razli�itim tipovima radionica, i uvek je to bilo zanimljivo iskustvo. Postoji neka magija vezana za tu arhe situaciju u kojoj mala, bezobrazna, subverzivna grupa, provodi vreme pri�aju�i pri�e2 i, ako je dovoljno otvoren, �ovek mo�e mnogo da nau�i.
Radionice koje se ve� dve godine organizuju u okviru Sterijinog pozorja jesu neka vrsta remiksa mojih radioni�arskih iskustava. S jedne strane, kao u radionicama projekta NovA DramA Narodnog pozori�ta (po ugledu na praksu londonskog Royal Courta), rad se odvijao u grupama po troje, kroz nekoliko faza, a iz �visbadenskog modela� poku�ali smo da uzmemo forumski karakter3 radionica. Atmosfera kreativne razmene pokazala se kao bitan element radionica, jer, pored toga �to je stvarala krajnje inspirativan prostor za rad, bila je i dobra osnova za nekoliko budu�ih projekata (zbog �injenice da smo imali sre�u da u radionicama u�estvuju talentovani mladi profesionalci iz celog regiona).
Dva pomenuta modela inspirisala su nas kada smo smi�ljali koncept, ali na njega je, na�alost, u velikoj meri uticala i nedovoljno dobra organizacija i brojni propusti koje smo pravili (naro�ito prve godine). S jedne strane, propusti se mogu oprostiti jer u pitanju je po�etak projekta koji �e svoj vrhunac i �te�inu� dobiti tek u godinama koje dolaze ali, s druge, �ini mi se da je jedan broj organizacionih propusta bio i posledica toga �to ove radionice (pa i ceo projekat) nisu dovoljno ozbiljno shva�ene, da im nije posve�eno dovoljno pa�nje, kao nekom �sipmati�nom ukrasu� Pozorja.
Sam rad po�injao je u oktobru, u prvom krugu radionica, nastavljao se u januaru, u drugom krugu, a prezentacije su odr�ane tokom Sterijinog pozorja, u maju. S piscem/spisateljicom, na prvom draftu teksta radilo je dvoje kolega � rediteljka/reditelj i dramatur�kinja/dramaturg. Takav raspored trebalo je da omogu�i (osim o�iglednog opona�anja kreativnog procesa rada na predstavi) svim u�esnicima da budu i aktivni u�esnici, i svedoci razmene izme�u drugih dvoje kolega. U�esnici nisu dobili nikakva uputstva za rad, osim saveta da probaju da iskoriste radionice za istra�ivanje re�enja u koja se, mo�da, ne bi upustili da su sami. Dakle, podsticana je kreativna, laboratorijska atmosfera u kojoj ne postoji samo jedno mogu�e �itanje ili �pravilno� re�enje.
Neki u�esnici nisu bili zainteresovani za ovu vrstu rada pa su se zadovoljili �popravljanjem� tekstova, ali od tog izbora su, naravno, zavisila i iskustva koja su poneli s radionica. Problemi su nastajali i iz �injenice da koncept radionica nije svim u�esnicima dobro obja�njen, tako da su neki dolazili s �gotovim� tekstovima, zainteresovani, pre svega, za njihovo eventualno izvo�enje, a u takvim situacijama nije bilo mnogo prostora za rad. Tako�e, za formiranje �tro�lanih ekipa� dobro je da onaj ko ih formira poznaje ljude koje zove, kako bi mogao �to bolje da ih pove�e i oformi timove koji mogu dobro da rade zajedno, a u ovakvom projektu to nije mogu�e jer autorke/autori dolaze iz celog regiona.
Zna�aj ovakvog projekta je veliki, jer popunjava prazninu (koja �esto proguta mnoge talentovane studente Fakulteta dramskih umetnosti) izme�u kraja studija dramaturgije i po�etka pravog profesionalnog �ivota mladog pisca; omogu�ava uvid u novo dramsko pisanje (ljudima koje to zaista interesuje); i, �to je mo�da najva�nije, su�tinski menja situaciju na na�oj pozori�noj sceni u kojoj se starije kolege stalno �ale da nema dovoljno dobrih novih dramskih pisaca, a ne pokazuju �elju da ulo�e vreme (i novac) u njihov razvoj.
Ove godine poku�a�emo da idemo korak dalje. Intenzivira�emo saradnju sa Slovenijom i pove�ati broj u�esnika iz Srbije. U saradnji s festivalom Teden slovenske drame iz Kranja, ove godine projekat ima bilateralan karakter, pa �e tako u njemu u�estvovati dvoje pisaca iz Srbije i dvoje iz Slovenije i saradnici iz regiona. Cilj ovakve saradnje je razvijanje horizontalne komunikacije (izme�u institucija Teden slovenske drame, Kranj i Sterijino pozorje, Novi Sad; i izme�u vaninstitucionalnih inicijativa � PreGlej, Ljubljana i nova-drama.org,Beograd) i vertikalne komunikacije (izme�u institucija i mladih pozori�nih profesionalaca unutar svake zemlje).
Poku�a�emo da iz ovog projekta nastane bar po jedna produkcija u svakoj od zemalja, �to bi bila najbolja potvrda vrednosti ovakve inicijative.

1 Projekat NADA (NovA DramA) Narodnog pozori�ta u Beogradu, osnovan je 2001. s ciljem da podsti�e razvoj savremenog dramskog pisanja u Srbiji. U periodu od nekoliko godina realizovano je vi�e projekata za mlade pozori�ne profesionalce. Paralelno su razvijani koncepti radionica na dramskim tekstovima, javna �itanja i me�unarodni sastanci i konferencije. Pored rada sa doma�im mladim pozori�nim profesionalcima, konstantno su predstavljana nova dostignu�a u savremenoj evropskoj i svetskoj dramaturgiji.
2 Tu vrstu bezobrazluka, ose�aj subverzivnosti �esto imam gledaju�i moderni plesni teatar, retko kada dramski.
3 Razmena (ideja, uticaja i, �to da ne � strasti) u ovako organizovanom okupljanju, �esto se doga�a posle �seansi�,radnog dela dana. Uve�e, kada je manji pritisak a u�esnici opu�teniji, neformalna (ali ne manje va�na) radionica se nastavlja. Tada �esto nastaje neka vrsta kreativne kontaminacije, koja u odre�enim slu�ajevima traje jo� dugo posle zavr�etka radionica.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.