Internacionalni festival alternativnog i novog teatra (Infant) u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada i ove godine odr�an je u selektorskom klju�u Nele Antonovi�, pozori�ne rediteljke iz Beograda. Nela Antonovi� je za koncept odabarala �transmedijalni teatar�, odrednicu za koju se ne mo�e re�i da je za�ivela kao redovan pozori�ni izraz, ali kao �to je, na primer, to bio slu�aj s �multimedijalnim�, i ovde se prepoznaje ne�to �to ve� postoji, ali nije u�lo u uvre�enu terminologiju pozori�nih poslenika i(li) publike. Kako bi se �to vi�e pribli�ilo zna�enju re�i �transmedijalni� u teatru ili drugde, najbli�a mogu�a, a poznata zamena, mogla bi da glasi �interdisciplinaran�.
�Transmedijalni teatar je oblast gde se identitet i subjektivizam dislocira i transformi�e pomo�u drugog medija. Esencijalna razlika izme�u dva fenomena, od kojih je jedan pozori�te, upravo dovodi do situacije u kojoj se istra�uje i kreira novo pozori�te koje nastaje kroz postupak drugog medija... Taj medij mo�e biti narativna, muzi�ka, filozofska, socijalna, istorijska struktura, ili nekoliko medija zajedno gde su naj�e��e prisutne nove digitalne tehnologije. One pru�aju mogu�nost slobode i distorzije tradicionalnog pozori�ta, a s druge strane one moraju da o�uvaju magiju scene...� izjavila je o konceptu 14. Infanta Nela Antonovi�. Da �jezi�ke� nedoumice nisu uvek ne�to �to se mo�e ili treba olako da presko�i, delom i zato �to jezik ukazuje na prirodu/su�tinu stvari, dovoljno je opravdanje da ovaj tekst zapo�ne upravo time, ali i tome �e uskoro kraj, uz napomenu da je o �transmedijalnom teatru� odr�an i simpozijum.
Infant je ove godine na plakatima vizuelnog identiteta �susreta glumaca s publikom� Lasla Antala, pored rednog broja 14, imao i broj 35. On je ozna�avao koliko bi Infant imao godina da je ostao festival od kog je i krenuo u vlastitu pri�u � Malo pozorje. A za taj �kriptojubilej� Kulturni centar Novog Sada potrudio se da ostvari veliki broj izvo�a�kih programskih odrednica � �ak 17 predstava u glavnoj, takmi�arskoj selekciji1, dve u �of� programu, 11 performansa2 i dve prezentacije trupa/predstava.
Kao �to to na Infantu obi�no biva, publika zaista mo�e da vidi �sva�ta� � eksperimente-poku�aje, nedovr�ene i nezrele pri�e s kojima je te�ko uhvatiti kop�u, kao i vanredno smela i uspela, zaokru�ena ostvarenja koja zaista mogu da ostave i bez daha. Te�ko i nepravedno bi bilo re�i kako je svih 16 predstava dosledno ponudilo primere takozvanog transmedijalnog teatra (Kos Dejvida Harovera, u re�iji Zijaha Sokolovi�a, najklasi�nija je dramska predstava), ba� kao �to ni ranije nije bilo neobi�no u pozori�nim produkcijama potra�iti i prona�i neki oblik preno�enja medija u konkretan proizvod � predstavu, ili i�i za izra�ajnijim muzi�kim, plesnim, filozofskim ili socijalnim podtekstom. Naravno, Infant te�ko da je mesto gde sve funkcioni�e klasi�no, te je i (znati)�elja za druga�ijim ipak zadovoljena, iako je ona (i) ovaj put dosta toga crpila iz rada ve� poznatih trupa, ostavljaju�i malo prostora za upoznavanje s novim.
Mora se priznati da se u kvantitavno i tematsko-tehni�ki �arolikom programu 14. Infanta �iri prili�no dobro sna�ao i prepoznao ono �to se i potpisniku ovih redova izdvojilo kao najkvalitetnije u zadatim kategorijama. Naravno, kako bi sve bilo obuhva�eno moralo se pribe�i malom �triku� podele nagrada.
Ivana Kronja, teoreti�arka medija iz Beograda, Masimo �aneti, reditelj iz Milana i Zoran �eri�, teatrolog iz Novog Sada (predsednik), nagradu za najuspeliji eksperiment � predstavu u celini � dodelili su predstavi Brecht � The Hardcore Machine, pozori�ta �De�e Kostolanji� iz Subotice (Srbija), uz obrazlo�enje: �Sna�na i emotivna, ironi�na, eksperimentalno iskadrirana, ali i dobro izbalansirana predstava, sa�injena od slika i poenti koje su svaka za sebe dovoljno jake, uz to i povezane zajedni�kom niti koja svedo�i o visokom standardu, kako umetni�kom, tako i tehni�kom.�
Nagrada za najoriginalnije istra�ivanje jednog od segmenata pozori�nog jezika dodeljena je Kompaniji Drift iz Ciriha (�vajcarska), za predstavu Machine � sons � Sound machine, u re�iji Petera �elinga i predstavi Enjoy July, u koreografiji Iva Dim�eva, Sofija (Bugarska), u produkciji �Stanice � servisa za savremeni ples� (Beograd) i Belefa. �Predstava-koncert Machine � sons � Sound machine ispituje osetljivost na�ih �ula, vidljivog i nevidljivog, �ujnog i ne�ujnog, inventivno i duhovito, scenski ubedljivo. U predstavi Enjoy July, originalan je pristup jeziku tela, kao i svakodnevnom govornom jeziku, �to u novom, pomerenom kontekstu transmedijalnosti proizvodi komi�ne reakcije kod publike i prihvatanje eksperimenta kao pozori�nog �ina�, obrazla�e �iri.
Za specifi�nu izra�ajnost i estetsko preimenovanje formi u grani�nom polju izme�u dokumenata �ivota i umetni�kog artefakta, nagrada je dodeljena predstavama �ena-bomba Ivane Sajko, u re�iji Bojana �or�eva (Beogradsko dramsko pozori�te) i I am 1984. Barbare Matijevi� i �uzepa �ika (k.o. / kombinirane operacije, Zagreb). �iri je obrazlo�io i ove odluke: �Predstava �ena-bomba je primer politi�ki i rodno anga�ovanog pozori�ta, koje ukida razliku izme�u javnih prostora i gledali�ta, li�nih i op�tih problema, odli�an primer kori��enja, odnosno zloupotrebe medija u svakodnevnom �ivotu, kao i u umetnosti. Predstava I am 1984. Barbare Matijevi� je svojevrsni teatarski link izme�u privatnosti, li�ne istorije i globalne slike sveta, realnih mogu�nosti interakcije, bez mesta za improvizaciju.�


1 Sound Machine, Compagnie Drift (�vajcarska), �arobnjak ili Harmoni�na kakofonija, Plavo pozori�te (Srbija), Gozba za vreme kuge, Dr�avno pozori�te A. N. Ostrovskog (Rusija), �ena-bomba, Beogradsko dramsko pozori�e (Srbija), Anarhija u Bavarskoj, SKC/POP KULT (Srbija), Dvojnik, Teatr Novogo Fronta (�e�ka/Rusija), I am 1984, k.o. / kombinirane operacije (Hrvatska), Oslikano injem, Madlenianum (Srbija), Medeja, Kulturni centar �Nikola �urkovi� Kotor (Crna Gora), Overdone and Gone / O samoisku�avanju Dalija A�in (Srbija), Ler, MO-ART (Bosna i Hercegovina), Brecht � The Hardcore Machine, Pozori�te �De�e Kostolanji�, Subotica (Srbija), 1704., Bradipoteatar (San Marino), Tri sestre ili Okolo naokolo �ehova, Ister teater (Srbija), Kos, Gradsko kazali�te Sisak (Hrvatska), Lice od stakla, Bitef teatar/SKC (Srbija), Enjoy July, Stanica/Belef (Srbija/Bugarska)
2 Selektorka Nela Antonovi� i u drugom mandatu koristi opredeljenje Infanta da podr�ava umetnost performansa, te na Festival uvodi ne�to �to bi se moglo nazvati �nacionalnom klasom� � presekom godi�nje produkcije performansa u zemlji. Na 14. Infantu u ovoj oblasti predstavili su se: Predrag Radovan�evi� (�PoToP�), Du�an Muri� (�I�m Pro: SPAM�), Marko Nektan (�Between the Worlds � Umetnost voljnog menjanja svesti�), Gabrijel Savi� Ra (�Time Stands Still�), Trupa Rite Gobi (�Beli zid � inspiracije Rodenom�), Trupa �DDT� (�Htela bih...�), Ivana Koraksi� (�Fire story�), Hulija Karolina Gorosito i Nenad Milo�evi� (�Pik nik�), Boris Kadin i Kristijan Al Droubi (�Ritam 20�), Vladimir Kosi� (�Spora ruka dr�i pa�nju�) i Goran Ostoji� � Vid (�Slikarstvo filma�).