Drugi put zaredom u Solunu je organizovan jedan od najzna�ajnijih evropskih kulturnih doga�aja: uru�enje 12. evropske pozori�ne nagrade i 10. evropske nagrade za novu pozori�nu realnost, �to je bio povod okupljanja pozori�nih ljudi iz �itavog sveta.
Nacionalno pozori�te Severne Gr�ke i ovaj put ugostilo je sve koji ne�to zna�e u svetu pozori�ne umetnosti: ugledne kriti�are, univerzitetske profesore, teatrologe, direktore evropskih pozori�ta i svih zna�ajnih festivala, novinare i pozori�ne stvaraoce. U zgusnutom programu, svakodnevno, od 10. do 13.aprila, nagra�eni i njihova dela bili su predmeti razgovora, otvorenih proba, video prezentacija, izvo�enja predstava i neformalnih susreta. Ova manifestacija je tako postala va�no sastajali�te za pozori�ni svet. Prostor saradnje, stvarala�tva i zajedni�tva. Forum za razgovore o profesiji.
Samoj sve�anosti dodele priznanja prethodilo je detaljno upoznavanje sa stvarala�tvima nagra�enih.
Patris �ero � dobitnik je 12. evropske nagrade za �ivotno delo. On je jedan od najzna�ajnijih savremenih umetnika Evrope. Izuzetno je svestran u stvarala�tvu. Veoma uspe�an i u filmskoj umetnosti. Re�irao je 1994. film Kraljica Margo s Izabelom A�ani, koji govori o vlasti, ljubavi, strasti i strahotama Vartolomejske no�i. Za film Intimnost je 2001. u Berlinu dobio Zlatnog medveda za najbolje ostvarenje na Festivalu, a 2003. i Zlatnog medveda za re�iju filma Bra�a. Njegov poslednji film Gabrijela, u kojem igraju Izabel Iper i Gregori Paskal, tako�e je intimna pri�a o ljubavi i la�i. Zanimljivo je da je �ero na filmskom festivalu u Solunu pre par godina dobio nagradu Zlatni Aleksandar koja se dodeljuje za �ivotno delo i doprinos fimskoj umetnosti.
Ali, nema velikog filmskog stvaraoca koji se prethodno nije ostvario u pozori�tu. Patris �ero je rano stupio na scenu. Ve� su ga sa petnaest godina slavili kao izuzetno talentovanog. Sa dvadeset je bio reditelj u profesionalnom pozori�tu. Re�irao je dela Nerude, Marivoa, Dorsta, Vedekinda. Proveo je tri godine u Pikolo teatru u Milanu, sara�uju�i sa slavnim �or�om Strelerom. Sara�ivao je i sa Ro�eom Plan�onom. Otkrio pisca Bernara Mari Koltesa. Bio je sedamdesetih u Beogradu, s Marivoovim delom, u vreme kada je Bitef bio Festival nacija. Postavio je i tuma�io i dela �enea, Milera, �ekspira, �ehova. Anga�man je usmerio i na re�ije opera, kao �to su Vagnerova tetralogija, Ofenbahove Hofmanove pri�e ili, nedavno, Jana�ekovi Zapisi iz mrtvog doma.
Na velikoj sceni Nacionalnog pozori�ta Severne Gr�ke u Solunu Patris �ero je, na gotovo identi�an na�in, izveo dva potpuno razli�ita dela. Oba u svedenoj re�iji, na praznoj sceni i minimalisti�kom izrazu reditelja Tierija Tie Nianga. Prva, Tuga, ra�ena je po neobjavljenim dnevni�kim zapisima Margerit Diras. Ona govori o traumati�nim iskustvima �ene u hororu Drugog svetskog rata. S glumicom Dominik Blan, u prefinjenom �itanju, kreira intimnu pri�u sa �irokom lepezom zna�enja. U predstavi Koma, po tekstu Pjera Gijoa, �ero je na potpuno praznoj velikoj sceni bos i sam. Izvodi kompleksnu sagu o �ivotu i smrti, stvarala�tvu. Obe deluju kao celina koja suptilno analizira pro�lost i sada�njost, u li�nom i globalnom smislu.
Dobitnici 10. evropske nagrade za novu pozori�nu realnost, koja se dodeljuje za pozori�ne inovacije i pomeranja granica ove umetnosti, jesu troje originalnih autora iz �vajcarske koji zajedni�ki stvaraju pod imenom Rimini protokol, reditelj iz Poljske K�i�tof Varlikovski i koreografkinja i rediteljka Sa�a Valc.�
�lanovi trupe Rimini protokol nastoje da u predstavama otkrivaju teatralnost u svakodnevnom �ivotu. Temama pristupaju dokumentaristi�ki. Ono �to publika gleda u njihovim delima su izme�teni odlomci iz �ivota, na prostoru izme�u fikcije i stvarnosti. To su ve�te monta�e dokumentarnog materijala i teatarskih intervencija. To su predstave stvarnih ljudi u posebnim situacijama, pozori�te u svakodnevnom �ivotu.
�tefan Kaegi je pre osnivanja trupe Rimini protokol studirao vizuelne umetnosti u Cirihu, a zatim i umetnost performansa u nema�kom gradu Gisenu. Putovao je po svetu i pravio predstave u Argentini, Brazilu, Austriji, Bugarskoj, Indiji... Zanimaju ga urbani sadr�aji; tako je imao produkcijske ture na motorima, organizovao pogrebne sve�anosti za ku�ne ljubimce, pravio predstave u kojima se publika vozi u prikolici kargo kamiona sa bugarskim voza�ima, a �iji smo deo bili i u Beogradu na 40. Bitefu, u okviru predstave Cargo Sofija.
�tefan 2000. u Rimini protokolu okuplja kolege sa studija u Gisenu, pridru�uju mu se Helgard Hag i Daniel Vitcel. Zajedno rade dokumentarnu predstavu o suo�avanju osamdeset petogodi�njih starica sa izazovima vo�nje Formule 1. Veliki politi�ki odjek imala je njihova verna replika osamnaestosatne sednice iz Bundestaga, u predstavi Doj�land 2, u kojoj je u�estvovalo 200 gra�ana Bona. Ili poslednja � Karl Marks: Kapital o iskustvima ljudi iz Isto�nog Berlina. U predstavama Rimini protokola nema zadate dramaturgije. One nastoje da ukinu razliku izme�u umetnosti i stvarnosti, da u pozori�te prenesu mizanscene iz �ivota.
Na manifestaciji u Solunu koja prati dodelu nagrade, predstavili su se delom Mnemopark. To je ironi�na i duhovita pri�a o �vajcarskoj, iz vizure minijaturne �eleznice i autenti�nih modelara. U isto vreme, to je i demistifikacija mnogih virtuelnih �uda, gde koriste mini kamere i veliku posve�enost glumaca natur��ika koji pri�aju svoje �ivotne pri�e. Ovi glumci pa�ljivo su odabrani obi�ni ljudi neobi�nih biografija. Tako je jedna od u�esnica prva �ena u �vajcarskoj na kojoj je izvedena uspe�na operacija ugradnje ve�ta�kog srca. Jedan od glumaca je penzionisani pilot RAF-a.
U predstavama koje kreira Rimini protokol istovremeno sve postaje i stvarnost i fikcija. Za njih je pozori�te osmatra�nica onoga �to se oko nas de�ava.
K�istof Varlikovski je u poljsko pozori�te doneo silovit, moderan izraz koji gledaoce li�ava bezbedne distance od de�avanja na sceni. Za njega ova umetnost nije samo mesto koje pou�ava moralnim pravilima, niti mesto za porodi�nu razonodu, ve� prostor koji prenosi uznemiruju�e damare ovog vremena. Varlikovski bi da publici govori direktno u lice, kao njegovi vr�njaci �irom Evrope, kao u delu Sare Kejn koja je napisala i dramu O�i��eni. Ovu dramu on re�ira tako da njegova predstava zna�i po�etak ne�eg novog i izuzetno zna�ajnog, ne samo u poljskom pozori�tu, a to je suo�avanje s realno��u. Ta predstava je izvedena u Solunu, pre nego �to mu je uru�eno priznanje. Mi smo O�i��ene Sare Kejn u re�iji Varlikovskog gledali jo� na 38. Bitefu.
K�i�tof Varlikovski je ro�en 1962. Nakon studija istorije i filozofije na univerzitetu u Krakovu, nastavlja postdiplomske studije istorije pozori�ta na Sorboni, a 1989. vra�a se u Krakov i studira pozori�nu akademiju kod profesora Kristijana Lupe, nama tako�e poznatog s Bitefa. Radi kao njegov asistent na predstavama, zatim u Parizu asistira slavnom Piteru Bruku u njegovim pozori�tu Buf di nor. Radi i u Pikolo teatru u Milanu kod �or�a Strelera, delo Marsela Prusta. Re�ija komada Roberto Cuko Bernara Mari Koltesa donosi mu epitet �provokativan. Zatim, s Mleta�kim trgovcem, po�inje realizaciju �itavog niza �ekspirovih drama. Slede Ukro�ena goropad, Hamlet, Zimska bajka, Bura. Tre�a njegova fascinacija je anti�ka drama � Elektru, Bahantkinje i Kiklopa tuma�i sa stanovi�ta savremenosti, �to odlikuje i sve druge njegove postavke. Delo Sare Kejn mu je u tom smislu posebno zanimljivo i va�no.
Veruje da delo Sare Kejn vu�e duboke korene iz tradicije anti�kih drama i iz �ekspirovih dela. Da iza njenog stvarala�tva stoji �itava pozori�na tradicija. Da njen rad poti�e iz ne�eg arhai�nog, iz prvobitnog instinkta i da zbog toga podse�a na anti�ke tragedije. Predstava O�i��eni je, ka�u stru�njaci, najbolje �to je dosada re�irao K�i�tof Varlikovski. Tu je on potpuno oblikovao stil, o�istio ga i doveo do umetni�ki vrednog. Delo Sare Kejn tuma�i kao poeziju, u predstavi lepoj u formi i sna�noj u emocijama, kao potresnu i ta�nu sliku o svetu i vremenu u kojem smo. Sve brutalnosti koje je ona napisala iz o�aja, za ovog reditelja su metafore kojima pristupa s ne�no��u, s razumevanjem za bol, zlo i nasilje koje nastaje iz vapaja i �udnje za ljubavlju. Ta �udnja je za Varlikovskog i uzrok tragedije savremenog sveta. Njegova predstava tako postaje oda ljubavi u stvarala�tvu u kojem su re�i i slike iskrene i potresne. To je brutalna romantika novog teatra.
�Na�a li�na istorija ogleda se na na�im telima i u njima.�
S tom idejom krenula je Sa�a Valc u avanturu pozori�nog istra�ivanja. Impresivno delo ove mlade i energi�ne �ene ispunjeno je predstavama u kojima istra�uje fizi�ke i duhovne aspekte tela. Ba� tako, Tela, naslov je predstave u kojoj jezikom pokreta prikazuje telesnu unutra�njost i materijalnost. Imali smo sre�e da na 34. Bitefu vidimo to delo. Da jo� tada osetimo stvaranje jednog potpuno originalnog i novog pristupa u istra�ivanju scenske umetnosti. I da ovogodi�nju dobitnicu 10. evropske nagrade za novu pozori�nu realnost upo-znamo pre nego �to je ona postala istinska zvezda svih zna�ajnih evropskih festivala.
Predstava Tela zna�ila je po�etak trilogije u kojoj su �ovek i njegovo telo u sredi�tu koreografskog i rediteljskog rada Sa�e Valc. Sledi predstava S ili Isto�ni greh u kojoj traga za po�ecima �ivota i gde se bavi pitanjima identiteta, seksualnosti i odre�enja polova. A zatim i delo No Body u kojem traga za duhovnim i nematerijalnim u ljudskom telu i istra�uje temu smrti.
Uz trilogiju o telu idu i koreografske instalacije Insajdaut i Impromptus koje je ostvarila kao jedan od umetni�kih direktora berlinskog pozori�ta �aubine. Tim delima prethodilo je �kolovanje u oblasti plesa i koreografije u Berlinu, Amsterdamu i Njujorku i �est predstava koje je postavila u kompaniji Sa�a Valc i gosti. Od 2005, njena nezavisna trupa ponovo radi pod tim imenom. Iste godine, u Berlinskoj operi postavlja koreografisanu operu Didona i Enej koju realizuje u providnom bazenu velikih dimenzija i stvara slike neobi�ne lepote i jake emotivne senzibilnosti. Pro�le godine je u Luksemburgu realizovala muzi�ko pozori�nu koreografiju Medeja. U pari�koj Operi zatim postavlja i korografiju dramske simfonije Romeo i Julija Hektora Berlioza...
Zvezda moderne koreografije Sa�a Valc je hrabra umetnica, ma�tovita i beskompromisno odlu�na u realizaciji svojih ideja. U njenu trupu igra�i sti�u iz �itavog sveta. S njima ona istra�uje fragmente ljudskih �ivota, podeljenu percepciju stvarnosti i ljudske konfuzije prouzrokovane stvarno��u i �ivotom. Ona nastoji da u disharmoniji na�e sklad, intimnost u otu�enju, ljubav u odsustvu ljubavi. Njene predstave su neobi�ne, veoma poeti�ne i duboko smislene. Vizuelno �esto fascinantne. Zbog bolesti nije u Solunu prisustvovala dodeli priznanja koje joj vi�e nego zaslu�eno pripada � 10. evropska nagrada za novu pozori�nu realnost obele�ena je prikazivanjem filma o njenom radu. Propozicije Evropske pozori�ne nagrade su izri�ite � onaj ko ne prisustvuje manifestaciji ostaje bez nov�anog dela nagrade. Ali, ime Sa�e Valc ostaje upisano u istoriju ove nagrade i pozori�ne umetnosti.