Odli�na organizacija festivala i osam predstava me�u kojima nijedna ne odska�e celovito��u koja bi iznedrila dominantan kvalitet, glavni su utisci s Festivala �Joakim Vuji� u Kru�evcu.
Nagradu �irija Festivala za najbolju predstavu odnelo je u�i�ko Narodno pozori�te za Do�ljake. Jednom od najve�ih problema savremenog srpskog pozori�ta, nepostojanju definisane repertoarske politike, U�i�ani se suprotstavljaju dobrom idejom postavljanja dela pisaca ro�enih u njihovom gradu. Me�utim, dramatizacija romana Milutina Uskokovi�a, u re�iji Aleksandra Luka�a, ostaje na raskrsnici izme�u realizma, teatralizma i brehtov�tine s pomodnom upotrebom video bima i neobrazlo�enim poku�ajem izbegavanja melodrame. Melodi�na i lepr�ava muzika Miroljuba Aran�elovi�a Rasinskog, dobitnika nagrade za najboljeg kompozitora, doima se jedinim doslednim re�enjem u predstavi koja li�i na nedovr�en eksperiment; ambiciozan, mo�da vredan glavne nagrade, ali, na�alost, nedovr�en.
Suprotno Do�ljacima, Pigmalion pirotskog Narodnog pozori�ta postavljen je realisti�no, s obra�anjem pa�nje na scenski govor, pre�esto zanemarivan elemenat pozori�ne prakse u srpskim teatrima. Akcentuju�i melodramski odnos Higinsa (Zoran �ivkovi�) i Elize Dulitl (mlada Borjanka Ljumovi�, jednako dorasla i impulsivnom i hladnokrvno sti�anom tonalitetu), reditelj Bo�ko Dimitrijevi� vi�e se bavio radom s glumcima, a manje ritmom dvoiposatne predstave, �to je na kraju rezultiralo zamorom solidnog ansambla. Ipak, pirotski Pigmalion, nimalo revolucionaran i nimalo pretenciozan, do�ao je kao osve�enje ba� zbog svoje doslednosti i humora koji ne bode gledao�eve o�i.
Nagradu Okruglog stola kritike dobila je predstava �aba�kog pozori�ta Trka s vremenom Aleksandra Popovi�a. Bojana Lazi� re�ira popovi�evski zao�ijanu farsu, sa sve slam songovima adaptatorke Milene Bogavac, koja olako klizne u politi�ki plakat s crevom punim �ruskog gasa� i podsmevanjem engleskim pozajmicama koje su pre 30 godina bile sme�ne, a danas legitimne. �aba�ki glumci divno su se zabavljali na pozornici, ali je �teta �to se publika nije vi�e smejala s njima.
Da su gledaoci �eljni i ozbiljnijih sadr�aja, a ne samo populisti�kog humora, pokazale su ovacije predstavi Odabrani i uni�teni Ni� Art Foundation i Narodnog pozori�ta Ni�, pogotovo njenom sredi�njem delu o stra�noj sudbini kraljevi�a �or�a Kara�or�evi�a (tuma�i ga Dejan Cicmilovi�, jedan od �etvorice gluma�kih laureata) koga je njegov mla�i brat kralj Aleksandar strpao u psihijatrijsku bolnicu kako bi se domogao prestola. Sugestivna Cicmilovi�eva interpretacija, na granici mu�eni�kog patosa, samo donekle zasenjuje dramatur�ki okrnjene jedno�inke mladih autora Ivana Jovanovi�a, Dejana Petkovi�a i Marjana Todorovi�a. Neujedna�enost realisti�kog i ekspresionisti�kog rediteljskog koncepta Kokana Mladenovi�a kulminirala je projektovanjem istrgnutih replika iz komada, �ime se na trenutke, nadamo se nenamerno, podsmevalo piscima debitantima.
Ako se izuzme standardno korektna i standardno racionalna postavka Tvr�ave Me�e Selimovi�a u re�iji Neboj�e Bradi�a, nakalemljeni ostatak izbora selektora �eljka Jovanovi�a karakteri�e zabrinjavaju�a doza diletantizma u realizaciji, nedostojna pozori�ta koja pretenduju na epitet profesionalnosti. Izgovor ovoj intelektualnoj lenjosti ili neshvatanju pozori�nog medija ne treba da bude o�igledan nedostatak novca, mada taj problem valja hitno re�avati ukoliko se ne �eli da u centralnoj (teatarskoj) Srbiji zavlada mrkli mrak. Iskustvo ni�kog pozori�ta s mladim dramskim piscima trebalo bi slediti u drugim gradovima, mo�da davanjem ve�e �anse i mla�im rediteljima, motivisanijim za �gerilske� uslove. I repertoar, repertoar, repertoar � jasna ideja �ta se radi s ansamblom, profesionalizacija svih sektora u stvaranju predstave, a ne da reditelji potpisuju scenografiju i kostimografiju, iako se u iste ne razumeju ba� najbolje...
Naposletku, treba posebno pohvaliti ideju da se u okviru takmi�arske selekcije �Mali Joakim� nagrade predstave za decu, �ime festival �Joakim Vuji� sti�e komparativnu prednost u pore�enju s konkurentskim festivalima. O�ekuju�i sigurnu selektorsku ruku, uz �elju da budu�i �Mali Joakimi� uti�u na podizanje kvaliteta produkcije za decu, ostaje vredno pomena da je plaketu za najbolju predstavu, i u ovoj konkurenciji, osvojilo u�i�ko Narodno pozori�te za Trticu rajske ptice Branka Dimitrijevi�a, u re�iji Nikole Zavi�i�a, ponajvi�e zbog toga �to se preostale tri predstave te�ko mogu svrstati u neamatersko pozori�te.
Savet festivala �Joakim Vuji� pohvalio je i u�inak radionice mladih pozori�nih kriti�ara, proglasiv�i je tekovinom koju treba odr�ati i u budu�nosti, �to bi bilo veoma va�no za revitalizaciju srpske pozori�ne kritike i osna�ivanje korektivnog na�ina razmi�ljanja u, na svu sre�u, vazda veselim pozori�nim... bifeima. Osobito onom kru�eva�kom.