Letnji festivali u regiji (Grad teatar Budva, �ividale, Italija, Brioni, Ohridsko leto) ujedinili su se, materijalno i duhovno, oko predstave Kaligula koju je �etiri godine, s prekidima i koncepcijskim manevrima, pripremao Pandur teatar, odnosno reditelj Toma� Pandur.
U igru, ta�nije ozbiljnu koprodukcijsku akciju, u�lo je najpre Gradsko kazali�te �Gavela� iz Zagreba. Respektabilna teatarska firma, konzervativno obojene tradicije (�to nije lo�e kad radite s odve� �razbaru�enim de�kima�) time je odgovorila programskoj obavezi vlastite ku�e da se, jednom u dve sezone, oslobodi �vrstog ku�nog re�ima i uradi ne�to opu�tenije, namenjeno festivalskoj �promid�bi�. Otuda je i ravnatelj �Gavele�, ljubazni gospon Darko Stazi�, imao nepredvi�eno opu�teni nadzor (a mo�da i radno letovanje) nad ekipom Kaligule u njihovoj pripremi budvanske premijere. Svetske, kako vole da ka�u. Premda svet, naro�ito u julu, pojma nema. Ali, to svetski, tako se uklapa u narcizam, kako mladog cara Kaligule tako i samog Toma�a Pandura, koji svim snagama, retori�kim i rediteljskim, staje u odbranu �krvoloka� Gaja Cezara, tvrde�i, zajedno s dramaturgom Livijom Pandur i ostalim saradnicima, da je car nevin a da je u istoriji zape�a�en kao najgrozniji, jer to je tako bilo potrebno dr�avi, politici... A prljavu stvar pravljenja mra�nog mita o Kaliguli obavio je Svetonije, sinonim za dana�nje korumpirane biografe, novinare, medijske trustove za proizvodnju naru�enih biografija. Autori predstave �esto u eksplikacijama pote�u ne�asnu upotrebu medija, njihovo presudno dejstvo u fabrikovanju, odnosno prefabrikovanju �injenica, �to je svakako privla�na retori�ka okolnost, iako je sve to, bar ne u meri koja se sugeri�e, nevidljivo u samoj predstavi.
Druga linija na kojoj insistiraju Pandurovi, jeste mirovnja�tvo, �injenica da Kaligula nije vodio nijedan rat, da je te�io ujedinjenju, i da pri svemu tome ni�ta nije radio tajno, perfidno, dakle, bio je, �to bi se danas reklo, transparentni strateg. Ni tog, od mnogih likova Kaligule, nema mnogo u predstavi. Dr�avni�ka suptilnost, mirovnja�tvo (zbog kojeg bi mogao da tra�i sponzorstvo svake nevladine organizacije), sve te slu�bene humanitarnosti, u predstavi su podre�ene Kaligulinim primarnim smutnjama, hedonisti�kom megalomanstvu, omnibludnjama zbog kojih se mu�enik sav pogubio i pati duboko, duboko. A niko da razume njegovu tugu, njegovu �elju da iz nje ne iza�e, da ostane sam sa svojim bolom.
Niko to multistanje ne bi bolje mogao propagirati, fizi�ki i psihi�ki, od Livija Badurine, prvaka Hrvatskog narodnog kazali�ta sa stalnim honorarom u Pandur teatru. Hazari, Tesla, Kaligula... sve to Livio je slo�io u svoje telo i um i delovao tako da ni sam Kaligula, u svojoj ludoj samodopadljivosti, ne bi imao protiv da se s Livijem na�e na istom tulumu. Figurozni Livio, pardon � Kaligula, s mnogo krvi u ustima, s veoma atraktivnim telesnim kotama, delovao je � ma kakvi grozan! � kao statua iz fjorentinske muzejske dinastije. David mu nije ni do kolena. I bez obzira na to �to se u tradicionalno gluma�kom smislu, a ni zbog vokalne nemo�i izvesnih tuma�a, nije moglo sti�i ba� daleko i u dubinu drame, Livijev Kaligula naknadno �ivne u se�anju, kao lepi, brljivi vladalac, koji od u�ivala�kih strasti nije mogao ba� da razabere veli�inu svoga greha. Srljao je i gore i dole, �as je dohvatao mesec a �as plakao na kolenima, de�a�kim ili devoja�kim, svejedno. Kaligulina �udnja za mesecom, metafori�na i drska istovremeno, klju�ni je izvor Toma�eve inspiracije, unutra�nja i spoljna smernica predstave. Lunati�ki beskraj olujnih misli Kaligule opravda�e, i opravdava, svaki estetski izbor, upotrebu atrakcija najrazli�itijeg smisla, uklju�uju�i i citate ranijeg Pandura (mislim na Sto minuta, Teslu...) pa �ak i daleki oma� filmu Veliki diktator ili najslavnijim re�ijama u vodi Ljubi�e Risti�a.
No, ohrabruju�i udar na povr�nu, bledu pozori�nu sada�njicu (verujem kako ovde tako i �ire) jeste ve� samo stavljanje u opticaj poetski sna�nog i filozofski ute�nog teksta Albera Kamija. Za�udo, a to �e dobro primetiti analiti�ar i maestro formulacije Pandurovog teatra � Darko Luki�, Kaligula je, za razliku od ve�ine naslova istog reditelja, tekstualna predstava s referencama klasi�nog teatra. �U novoj fazi Pandur vi�e ne stvara kazali�te nove, druga�ije, fantazmagori�ne i snovite stvarnosti. Pandur sada stvara stvarnost koja je kazali�te.�
U tom smislu �Gavela� je pravo mesto za nala�enje protagonista. Priklju�ili su im se i studenti glume iz Zagreba. U podeli: Livio Badurina, Sven Medve�ek, Hrvoje Klobu�ar. Dijana Vidu�in u ulozi Cezonije... sestre, u arhajskom smislu � u ulozi pojma �ene koja stoji iza nekog ko �eli da ima sve, i od toga svega ne zna da razabere su�tinu ili ne zna �ta od mnogih va�no�a da odabere.
Cezonija Dijane Vidu�in, ma kako radila na utisku o svojoj snazi, energi�nosti, razgrani�enju poroka i morala, samo je �enstvena, bri�na, glasovno nejaka, ne�na sestra bratu i razumeva sve �to je s njim u vezi. I svim tim �to je u njenom slu�aju �ne�, ona ostavlja dobar, umiruju�i utisak, ute�no saznanje da svaki, pa i najte�e prokazan �ovek, ima svoju vilu za�titnicu. U slikovnom smislu, Dijana je ukras, glamur na �tiklama, upu�en na �edno obna�enje u vodi, odnosno jezeru Nemorenzis. U budvanskim predstavama, jezerski artizam instaliran je u dvori�tu Osnovne �kole.
Rasuta kroz godine u kojima je nastajala, manje koncizna od prethodnih, ni pribli�ne psiholo�ke i emotivne tenzije jednog Tesle, predstava Kaligula zapravo samo ima povod u istoimenom Kamijevom tekstu. Sklopljena na nekom drugom mestu, u tradicionalno savr�enim produkcionim okolnostima (sjajan zvuk, svetlo, muzika, kostim Angeline Atlagi�...) ona, ako se opu�tenije razmi�lja, mo�e da slu�i isprobavanju Kamijevog teksta. I to je u redu. Dakle, sinhronizacija, odnosno zavr�na obrada tek je mogu�a. A tad bi se valjda uspostavio i krvotok, pa i emotivni sistem o kojem se u predstavi samo pripoveda. Ako sve to ne zagu�i lako�a zavo�enja publike letnjih festivala.