Stokholm, 26. mart 2008.
Kungliga dramatiska teatern zvao je Nikitu, Anju i mene na premijeru Hamleta, u re�iji sada�njeg direktora Stafana Valdemara Holma. Nikita je odustao od puta. Anja je bila na premijeri. A ja sam izabrao dane kad u Dramatenu, kako se kolokvijalno zove Kraljevsko dramsko pozori�te, mogu da vidim i Hamleta i Tri krune, gdeje jedna kruna u Jago�evoj re�iji. Do Beograda je stigla vest da je Jago�ev drugi deo trilogije: Kristina, najbolji. To me raduje i �eleo sam u to i li�no da se uverim ili, lep�e re�eno � u�ivam, �to mi se sve re�e de�ava u pozori�tu.
Iste ve�eri gledam Stafanovog Hamleta. Igra ga Jonas Malmsje, prvak Dramatena. Videli smo ga na gostovanju u Narodnom pozori�tu u Strindbergovoj izuzetnoj predstavi Igra vatre, tako�e u Stafanovoj re�iji. Formula je � izuzetna li�nost me�u neizuzetnim savremenicima. Vreme � dosadne godine pro�log veka. Istinski majstor scenografije i kostima, Stafanova suruga Bente Like Meler, izabrala je enterijer hola na Bledu, jedne od mnogobrojnih Titovih rezidencija. Sve je na dvoru trulo: od �ekspirove Danske do dana�njih centara mo�i. Hamletu ni�ta ne ostaje nego da pomahnita i pobije pola podele, kako je to cini�no primetio T. S. Eliot, dakle, vi�e nego najve�i �ekspirovi zlo�inci kakvi su Makbet ili Ri�ard Tre�i.
Pitam Vesnu Stani�i�, koja �e biti moj an�eo �uvar tokom boravka u Stokholmu, za�to je za plakat s likom tog neobi�nog mladog glumca izabran fotos na kom je on tako banalan. Re�e da je namerno fotografisan tako da sugeri�e praznoglavog macana iz stokholmskog centra, gde je i Dramaten. Tada je iznena�enje jo� ve�e za onoga ko do�e na predstavu.

Stokholm, 27. mart 2008.
Unga Klara, Edvard Drugi u re�iji Suzan Ostan. �ekspirov vr�njak Kristofer Marlou (1564�1593) napisao je sve �etiri tragedije pre nego �to je u 29. godini ubijen u jednoj kafanskoj kavzi. One su, osim Ri�arda Tre�eg, bolje nego �to je njegov vr�njak �ekspir do tada napisao (Henrih VI, Tit Andronik, Komedija zabune, Ukro�ena goropad i Dva plemi�a iz Verone). Mo�emo samo pretpostaviti da bi Marlou bio ve�i pisac od �ekspira da je do�iveo njegove godine. S renesansnom otvoreno��u, Marlou je prikazao dramu �oveka koji je otvoreno privilegovao svoje miljenike i koji je u krvavoj borbi za vlast izgubio i svoje �ti�enike i vlast. Suzan Osten jedna je od najzanimljivijih rediteljki, legenda �vedskog tragala�kog pozori�ta, neobi�ne ma�te i originalnih istra�ivanja u teatru� uz pomo� nauke, �to je posebno retko u svetskim razmerama. Ona je Edvarda Drugog izre�irala u svom neobi�nom prostoru Unga Klara, �to zna�i Male Klare. Sedimo kao da smo sa svih strana okru�eni istorijom. Mi, gledaoci, u sredini smo, vrtimo se na rotaciji, a po periferiji igra se Edvardova sudbina. U nekoj pe�ini, rup�agi u njenom prostoru, vrte�i se, nailazimo na jezero sa zelenilom na drugoj obali, odakle se s vremena na vreme pojavljuju li�nosti u Edvardovog �ivota. Suzana kao da je opsednuta vodom. Pre nekoliko decenija gledao sam jednu, tada ve� zaboravljenu, ameri�ku porodi�nu dramu u njenoj re�iji. Gde li ju je samo iskopala! Na sceni je bio obi�an gra�anski dekor, jedino neobi�no bila je ta apsurdna voda umesto poda, koja je po�etnom realizmu davala neobi�ni obrt.
Planirao sam put u Stokholm tako da porazgovaram sa Suzan Osten o gostovanju Unga Klare s njenom predstavom Bejbi drame na 42. Bitefu, sad u septembru. S njom mogu da se vidim tek pred sam let za Beograd, u subotu 30. marta. Pre toga je na putu.

28. mart 2008.
�ekam Vesnu da se sretnemo s novoimenovanim ambasadorom �vedske u Beogradu Kristerom Bringeusom. Ka�e mi da je �ovek veoma neformalan. Uvek bez kravate. Kad, gle, do�ao je na sastanak sa mnom upara�en po propisu, s lo�e vezanom kravatom. Pri�am o ideji da do�u dve predstave iz �vedske na 42. Bitef. U�ini�e sve da �vedska strana pripomogne.
Sre�em se i s menad�erom Dramatena. Po�to je stariji gospodin, pitam kako je radio� Bergman. Sva�ta sam saznao. Recimo, da je na prvu probu pozivao sve do biletara, kako bi celo pozori�te znalo �ta se i za�to radi. Glumca je znao da grdi kad mu probe nisu i�le, a onda ga je narednog dana te�io i obja�njavao mu �ta treba da radi. Dekor je tra�io rano. Zato je posle svake probe imao sastanak s tehnikom i administracijom. Predstava je uvek bila gotova bar dve nedelje pred premijeru, kojoj nije nikad prisustvovao, ve� je odlazio na svoje ostrvo.���
Ovde u Stokholmu sunce pripeklo, a kod nas prohladno. Ispred zgrade stogodi�njaka Dramatena skulptura puna�ke �ene obu�ena apa-drapa. Svaki drugi prolaznik dodiruje joj stomak. Pitam Vesnu u �emu je stvar. Re�e da je to �vedska Marija Crnobori, pokojna tragetkinja Margareta Kruk. Njena skulptura ispunjena je toplom vodom. Na tom toplom� stomaku �esto se greju stokholmski besku�nici.��
To jo� nisam do�iveo! Bezna�ajna, �ak lo�a predstava u reprezentativnom Kungliga dramatiska teaternu � �eneove Slu�kinje. Sre�om u sjajnom dekoru, tako da sam, kad mi je bivalo mnogo stra�no tokom prestave, ipak imao u �emu da u�ivam.
Kako sam �ene ka�e, njegov komad je tragedija Enona (Enona se zove slu�avka u Rasinovoj Fedri). Dakle, tragedija skrajnutih slu�avki kraj Fedre koja ima apriorno pravo na svoju elitnu tragi�nu sudbinu. Naravno da Enone zbog toga pate. Rediteljka Keti Mi�el zamislila je da glumice tokom pola predstave budu usplahirene. Ne znam �ta je time htela da ka�e. Mo�da tek da se razlikuje od dosada�njih reditelja. Oni su dosad, onako makar �eneovski, trovanja prikazivali kao mra�ni ritual, koji ima donekle i psiholo�ko opravdanje. Znate: kompleksi itd. Usplahirenost nije ni ritual ni psiholo�ko stanje prikladno u pozori�tu. U mom pozori�nom iskustvu Slu�kinje imaju izuzetno mesto. Poslednji susret s mojim, tada ve� vi�egodi�njim upravnikom Milanom� Dedincem, bio je ujedno i jedini koji se zavr�io njegovom ispove��u. Bilo je to, se�am se, u �etnji obalom jedne od beogradskih reka, pred njegov odlazak u Opatiju da na Talasoterapijskoj klinici le�i svoje neizle�ivo nadrealisti�ko srce. Rekao mi je da je kao upravnik JDP sve vreme zapravo samo �slu�io narodu�. A Slu�kinje su jedino delo koje je stavio na repertoar u skladu sa svojim najintimnijim estetskim sklonostima.

9. mart 2008.
Ve� se �ulo u Beogradu da je direkcija Dramatena pozvala Jago�a na osnovu njegove re�ije Gospo�e ministarke, koju su �vedi videli u Stokholmu na svojoj najstarijoj sceni. Svidela im se i ova na�a klasi�na komedija i Jago�eva re�ija. Govorili su da je to sjajan narod kad tako otvoreno govori o svojim slabostima. Prilikom dogovora o re�iji,� preporu�ili su mu da se ne odri�e sebe, zna�i da i ne poku�ava da, kao reditelj, �glumi� ono �to nije, �ve�anina, ve� da Strindbergovu Kristinu re�ira kao �to re�ira u Beogradu. Zaista je dalekovido ose�ati da reditelj, koji je tako sjajno napravio komediju tamo negde s juga Evrope, ima dara i za sasvim drugi �anr � istorijsku dramu s dalekog severa.
Na predstavu Tri krune u Dramatenu odlazim s uzbu�enjem. Drago mi je da u jednom od tri najstarija teatra u Evropi vidim kako je na� Jago� uspeo da napravi odli�nu predstavu, koju je ovo pozori�te staro 220 sezona stavilo na repertoar u �ast stogodi�njice �nove� zgrade u secesionisti�kom stilu Fredrika Liljekvista. Istorijske drame su iz doba njegove zrelosti, kad je verovao da svetom vlada Mo�, koja ka�njava neumitno po pravdi, pred veliko finale s fantazmagori�nom Igrom snova, koja �e biti prethodnica ekpresionizma u svetu.��
Na predstavi sam s Vesnom. Ona je po porud�bini Dramatena napravila adaptaciju tri celove�ernje istorijske drame, koje se danas retko izvode. Radila je oko dve godine na tom projektu. Iz nje prosto bujaju podaci o Strindbergu. Ona ne samo da mi olak�ava snala�enje po Stokholmu, da neprestance ne buljim u plan grada, ve� me vodi na odredi�te i uz to pri�a zanimljive pri�e o Jago�evom radu na predstavi, o njegovom asketskom �ivotu u Stokholmu i o muci gde da na�e mesto da pu�i u ovom gradu prognanih pu�a�a. Ali mi je, iako toga nije svesna, odr�ala lekciju da ne treba brzo zaklju�ivati o bilo kojoj sredini na osnovu prvih utisaka. Tako mi ka�e da je Stokholm veoma levo orijentisana sredina, u kojoj se s prezrenjem gleda �ak i na nekog ko svaki �as uska�e u taksi, kao na osobu koja se prepu�ta luksuzu. Imao sam oduvek utisak da u �vedskoj vlast ula�e mnogo u kulturu. Ka�e da to uop�te nije ta�no. Mislio sam da �vedska ima bar deset internacionalnih festivala raznih profila, bar koliko mi. Ne, Stokholm zasada nema nijedan. Stafan je uspeo tek posle Bergmanove smrti da osnuje pozori�ni festival u Stokholmu. A �ve�ani imaju pozori�ni festival blizu polarnog kruga, na krajnjem severu �vedske. Bergmana su po�eli da cene tek posle smrti. To mi �ak zvu�i najneverovatnije!
Kad je o Bergmanu re�, setio sam se njegove prve Ledi Makbet u karijeri, negde u unutra�njosti, mislim u Malmeu. To je Ingrid Luterkvist, koja je studirala pozori�nu akademiju s Gretom Garbo. Dolazila je do pre desetak godina na Bitef, malo, rumeno stvorenje. Krila je godine. Ali kad sam jednom spomenuo moju, tada jo� �ivu majku i rekao da je ro�ena 1910, otelo joj se da je i ona tad ro�ena. Sad bi joj, zna�i, bilo 98 godina. Na�ao sam u svom starom iskrzanom inostranom imeniku njen ku�ni broj telefona i, znaju�i da �ve�ani dugo �ive, pozvao sam je. Prepoznao sam njen stara�ki glas. Pitala je nekoliko puta ko je to zove. A onda je shvatila da sam to ja i bilo joj je milo �to sam u njenom gradu. Ona je jedina osoba koju poznajem a koja bi mogla da mi bude majka. Poslednja koja je to mogla, bila je jo� starija Nevenka Urbanova, koja je umrla u 99. godini, kriju�i ih do poslednjeg dana.
Na predstavi Tri krune (Vesnin naslov) o tri �vedska kralja kako ih je video Strindberg, o Gustavu Vasi, kraljici Kristini i Gustavu Tre�em, potvrdio sam ono �to smo ve� �uli: da je Jago�ev srednji deo � najbolji. Poenta za mene je da su i druga dva dela veoma dobra. Njegov je nekako najduhovitije sazdan. Rediteljka prvog dela Marija Oberg napravila je gotovo klasi�nu istorijsku dramu od dela koje se smatra najboljim me�u Strindbergovim istorijskim dramama. A Osa Kalmer, mlada rediteljka tre�eg dela, prebacila je radnju s kraja XIX u po�etak XXI veka, danas i tamo. Namerna ru�no�a kostima, a u njima moralne rugobe oko tog nedovoljno sna�nog kralja. �ivot bez velikog smisla, bez ideala, osim vlasti, ako se to mo�e nazvati idealom.
Prise�am se �ta je Krle�a kompleksno pisao o Strindbergu, nesumnjivo impresioniran njime. Uo�ava mnogo vi�e nego neki drugi poznavaoci ovog Skandinavca, koji ga �ak decenijama prou�avaju. On smatra da je, iako protestant, uvek bio obuzet nekom vrstom katoli�kog ose�aja krivice i, mada mistik i dekadent, neko ko je krajem �ivota bio �estoko opredeljen za Drugu internacionalu i socijaldemokratiju, te je radni�ka mlade� demonstrirala njemu u �ast dok je le�ao na samrtnom odru, dok je u ruci ipak dr�ao Novi zavet.
Jago�eva predstava Kristine, koja je na premijeri za Strindbergova �ivota, negde 1907,� propala, veoma je vizuelna. Delom neverbalna. Ne mogu sad do detalja da opisujem predstavu. Obe�avaju da �e taj deo dovesti u Beograd u Narodno, s kojim su u zvani�nom prijateljstvu.
U svakom slu�aju, Jago�ev drugi dolazak u Stokholm imao je puno smisla. Ozbiljno je radio, a dobro ih je na probama zabavljao, igraju�i sve uloge. Ne, nije to for�pilovanje, ve� su to njegove indikacije.

10. mart 2008.
Susret sa Suzan. Do�la je sa svojom operativnom, iako je na porodiljskom, na dogovor za Bejbi dramu na 42. Bitefu. Najzad ima izgleda da do�e na Bitef ta zna�ajna li�nost �vedskog pozori�nog pejza�a. Kao gost ve� je bila. Ovaj put s predstavom za 40 beba-gledalaca od �est do dvanaest meseci. Godinama su studirali bebe i njihovu percepciju pozori�nog �ina. Obnavljaju predstavu za Bitef. Ona se upravo vratila iz Pariza, gde je s jednom psihoanaliti�arkom komentarisala Bejbi dramu. Pi�e na ceduljici koju �alje Borki Pavi�evi�: �Ona nikada nije verovala da �e bebe mo�i tako da reaguju. To ti je i umetnost i apstraktni prilaz temi.�

Solun, 10. april 2008.
Ne znam koji je smisao na istom mestu sakupiti toliko pozori�nih ljudi, znanih i neznanih, bez dovoljno zna�ajnih pozori�nih doga�aja. Od 10. do 13. aprila, na sve�anom dodeljivanju XII evropske pozori�ne nagrade, bilo je vi�e zna�ajnih umetnika nego umetnosti. Od nagra�enih, Patris �ero, �tefan Kegi, K�i�tof Varlikovski, a od ranije nagra�enih Oskaras Kor�unovas i Alvis Hermanis, najpoznatiji iz sveta kritike i teatrologije Hans-Tis Leman, �or� Banu, Franko Kvadri, Manfred Bajlharc, Marina Davidova, Roman Dol�anski, Ijan Herbert, Zenep Oral, od reditelja Ri�ard �ekner i Stafan Valdemar Holm, direktori poznatih festivala ili selektori Fri Lejsen, Ortens Ar�ambol, �oakim Benite, Brigit Firle, �or�o Ursini Ur�i� i tri stotine drugih pozori�nika.
Tako nas je mnogo da organizatorima manifestacije uop�te nije va�no da li �emo svi videti dva nesumnjivo najzna�ajnija pozori�na doga�aja ovog susreta, predstave nagra�enih � Mnemopark Rimini protokola i O�i��ene K�i�tofa Varlikovskog. Nekoliko nas, me�u njima i ja, dobili smo od Unije avio-karte s kasnim sletanjem, tako da uop�te nismo stigli na Mnemopark. Sekiram se, jer mi je Medenica rekao kad je Kegi bio sa svojim projektom Kargo Sofija�Beograd na 40. Bitefu 2006, da je bolja predstava� Mnemopark. �eleo sam da proverim tu konstataciju. Potajno sam se nadao da nije bolja. Raspitivao sam se kod onih koji su uspeli da vide predstavu. Odgovori su i�li od Medeni�inog, koji je sad ve� drugi put gledao predstavu, da je �genijalna!�, preko �veoma dobra� do �ni�ta naro�ito�.

Solun, 11. april 2008.
Susret s K�i�tofom Varlikovskim. Kad je pre nekoliko sezona bio na Bitefu s O�i��enima, imao sam utisak da je veoma mlad. Sad, s ragbi kapom i du�om kosom, izgleda mnogo stariji zato �to �eli. Jedan izrazito mladi kriti�ar postavlja neko pitanje, uza sve ograde, o homoerotskom karakteru svih njegovih predstava. Javljam za re� i ka�em da, iako predstave Varlikovskog gotovo redovno imaju homoerotski senzibilitet,� u ovoj predstavi, iako je direktno komad o gej-populaciji u SAD An�eli u Americi� Tonija Ku�nera, Varlikovski prevazilazi usku temu i re�ira komad o antropolo�kom strahu pred smr�u. Kao zaista sjajna, rekoh da bi bilo va�no da predstava do�e u Beograd, na Bitef i na Pozori�ni festival u Zagreb, naredne godine, po�to nisu mogli ove, uprkos Bobanovom i mom pozivu.
Posle konferencije prilazim Varlikovskom da jo� jednom potvrdim svoje interesovanje za njegovu predstavu na Bitefu, ali on me svojom reakcijom prosto poliva hladnom vodom: �Ja s tim nikakve nemam veze. To radi na�a organizatorka. Zove se tako i tako...� Takav odgovor jo� nikada nisam dobio od nekog reditelja za �iju sam predstavu pokazao zanimanje. Svaki reditelj ispoljavao je makar najmanje formalno zanimanje da mu predstava do�e na Bitef.
Oko podne, snimak �eroove re�ije opere Dom mrtvih Jana�eka, po Dostojevskom. Vrlo neduhovito i bez ikakve kreacije. I pored moje samodiscipline da izdr�im u pozori�tu i najgore, izlazim s projekcije. Uostalom to i nije pozori�te!
Posle toga sledi simpozijum o Patrisu �erou, ovogodi�njem dobitniku velike premije Evropske pozori�ne unije. Neki zameraju �to je nagrada oti�la u ruke nekoga ko odavno� ni�ta nije re�irao u pozori�tu od sjajne Fedre, koju sam video samo na snimku. To je tako dobro da moja dosetka: �ko je video video ni�ta nije video�, u ovom slu�aju ne va�i. �ero se bio najzad odlu�io da se pozabavi Rasinom koji mu se dotad �inio suvi�e artificijelnim. Odlu�io je da ga re�ira tek kada bude imao ideju kako. I zaista je uspeo da, s jedne strane, sa�uva stih, a s druge da pribli�i likove na�em vremenu, �ak i kostimski. Na�alost, predstava je bila kratkog veka i nije u�estvovala ni na jednom festivalu, a to zna�i ni na Bitefu.
�or� Banu odli�no vodi takve susrete. On svakoj �injenici koju pomene daje neki dublji smisao vezan za su�tinu pozori�nog fenomena. Ostali voditelji nekako su proizvoljni i kad su konkretni i kad su apstraktni.
Popodne nemogu�e �osavremenjavanje� Euripidovih Bahantkinja. Posle onog istorijskog Dionisa 69 pre �etiri decenije, solunska folklorna varijanta. Bahantkinje su prikazane kao oni na�i komadi u XIX veku s pucanjem i pevanjem, i to lo�e. Nadam se da Ri�ard �ekner, tako�e tu u Solunu, nije dopao ove predstave. Nisam stigao da ga pitam da li je do�iveo tu nesre�u. �ak su se i lokalne solunske novine grozile nad ovim �gr�kim� doprinosom danima vrhunskog svetskog teatra u njihovom gradu.
Posle ove predstave, jo� ve�a sramota koja se desila Evropskoj uniji u Solunu je u�e��e Beloruskog slobodnog pozori�ta iz Minska. Veoma presti�ni i sjajni dramski pisci u svetskim razmerama: Vaclav Havel, Harold Pinter i Tom Stopard, predlo�ili su da to pozori�te dobije priznanje �ije ime je te�ko prevesti na na� jezik, a to je tzv. Special Mention, recimo Posebno priznanje. Godine 2004, kada je Bitef dobio Specijalnu nagradu (koju su pre toga dobili jo� samo Vaclav Havel i Melina Merkuri), Ibrahim Spasi� dobio je Specijalno priznanje za ulogu u o�ekivanju pozori�ta u doba blokade Sarajeva.
Ova izrazito politi�ka nagrada desila se, �ni krivim ni du�nim�, umetnicima koji su tokom dva dana prikazali krajnje skromne politi�ke ske�eve, osim mo�da Pinterovih� novih politi�kih jedno�inki koje su tako�e sveli na ni�i, skoro ske�erski nivo. Starinska gluma, kakvu sam zatekao 1956. u Sovjetskom Savezu, kad sam prvi put bio u Rusiji. Belorusi su igrali kako se nekada glumilo u SSSR-u, sada samo s antikomunisti�kim predznakom. Motiv slavnih pisaca je da su oni teatar koji se, uz najve�e �rtvovanje, po podrumima Minska ilegalno bave pozori�tem kao sredstvom protiv Luka�enkove retrogradne diktature.
Mislim da niko od na�e srpske kolonije u Solunu sebe nije izlo�io ovom pogre�nom potezu Unije.
Kada sedimo na terasi Vasiliko teatra, ose�amo se kao na terasi SNP. Valjda zato najvi�e pri�amo o onom �to nas najvi�e zanima � predstoje�im izborima. Glavnu re� vodi Gor�in, a mi ostali: Darinka, Ksenija, Sa�a, Mla�a... ponekad dodamo ne�to zabrinuto.

Solun, 12. april 2008.
Rano pre podne, projekcija filma Vrt zemaljskih u�ivanja, sjajni dokumentarac o umetnosti Sa�e Valc. Ona nije me�u nama. Nema ni njene predstave, kako je uobi�ajeno na ovim danima posve�enim nagradama i nagra�enima. Ali ovaj film pokazuje ono bitno, a to je stalna Sa�ina tendencija da samu sebe prevazilazi, da se ne zaustavlja na onom �to je jednom prona�la. Svedo�anstva njenih igra�a i poznavalaca u filmu pokazuju do koje mere se ona ispovedno bavi umetno��u. Najpre u Telima (Bitef....) ispitivanje igrom �ovekovog tela bez seksualnosti, zatim predstavi S u kojoj se igrom ispituje �ovekova seksualnost; zatim sledi, posle za nju veoma va�ne maj�ine smrti, ispitivanje teme smrti� igrom. Finale filma de�ava se u nekom postindustrijskom prostoru biv�e fabrike za ispumpavanje vode. Sa�a je taj prostor dobila od grada Berlina i pretvorila ga u prostor� svoje budu�e umetnosti. Njen mu� Johen daje mi DVD kad je video koliko me je film impresionirao. Re�e mi da Sa�a nije do�la u Solun jer vi�e ne putuje avionom, a i ina�e je indisponirana. Direkcija Unije ukida nov�ani iznos nagrade ako nagra�eni ne do�e da primi nagradu. Ja to razumem, ali nekako mi nije otmeno. Nobelova nagrada ne postupa tako...�
Sledi krajnje zanimljiva prezentacija Rimini protokola. Stvaraoci ovog, uslovno re�eno dokumentaristi�kog, teatra opisali su nam svoje krajnje neobi�ne projekte, pored Mnemoparka s konstruktorima malih vozova, na primer predstavu koja se odigrava putem telefona, zatim namerno do bola smaraju�i prikaz prvog toma Marksovog Kapitala uz analizu njegovih najrazli�itijih izdanja, �ak i onog s faksimilima jedva �itljivog Marksovog rukopisa, izdatog u �est tomova, �to, kako reko�e, deluje kao de�ja abrakadabra, pa sve do sudbine �ene koja ima presa�eno srce. Hajdi Metler-Grab, �dama sa srcem� tu je sa nama, na prezentaciji, zdrava, �ila i vesela. Zaista je dubok jaz, kao izme�u neba i zemlje, izme�u beloruskog umetno��u siroma�nog propagandnog, direktnog, politi�kog teatra i vrcavih, inovativnih i ludih ideja Rimini protokola.
Kegi mi re�e da Mnemopark vi�e ne�e postojati do 43. Bitefa 09, ali da bi mogli do�i s novom predstavom o u�enicima elitne �vajcarske �kole bogatih roditelja. Zvu�i zanimljivo, naro�ito kad je u rukama Rimini protokola.�
Kao i obi�no, Anatolij Vasiljev nije do�ao da promovi�e knjigu koju je Unija izdala o Streleru, velikom reditelju i osniva�u Unije evropskih teatara, inicijatoru da upravo on, kao prvi Rus, dobije nagradu. To ne umanjuje njegovu veli�inu. Posle predstave Onjeginov put, u njegovom centru koji mu je grad Moskva oduzeo zbog suvi�e male aktivnosti, smatram da je on genijalan mo�da kao Vilson ili Grotovski. Njegova ubedljiva dekonstrukcija Pu�kinovog stiha je, ne preterujem, epohalna za Ruse, a oni toga nisu dovoljno svesni. �teta �to svojom anarhi�nom slobodom nije u stanju da se uklopi u svet prakti�nih festivala, simpozijuma i nagradnih sve�anosti, �to je umeo Grotovski i ume� Vilson. �teta!
Predve�e nas Patris �ero, sa svojom fantasti�nom Fedrom � Dominik Blan, mu�i omiljenim francuskim ��anrom�: �itanjem pripoveda�kog dela Bol. Sre�om, odli�an tekst Margerit Diras (to s na kraju njenog prezimena izgovara se; li�no sam pitao gospo�u kako se izgovara njeno ime, i to u liftu u kom smo se zajedno zaglavili negde u Poljskoj, u nekom hotelu) o spasavanju� pre�ivelog logora�a iz konclogora.
Uve�e nas opet mu�e Belorusi svojim monodramama, koje su za mene ubistvene i kad su dobre. Izuzetak je Gebels, koji, kao �udo od �oveka i umetnika, prevazilazi to antipozori�no �udo u pozori�tu svojim predstavama jednog glumca (Eraritjaritjaka, Bitef 06) ili nijednog (�tifterove stvari, budu�i Bitef 08).

Solun, 13. maj 2008.
Susret s Beloruskim slobodnim teatrom. Imaju uglednog voditelja Majkla Bilingtona, pozori�nog kriti�ara londonskog �Gardijana�. Koliko god bila strasna pri�a o njihovom zna�aju kao protestnog pozori�ta protiv poslednje diktature u Evropi, nas koji smo sve to pro�li ne mogu da ubede da je re� o umetnosti politi�kog pozori�ta, �to je mogu�no, �ak obavezno, da bi bilo zaista zna�ajno.
Javljam se prvi za re� i, uz izvinjenje �to govorim o svojoj zemlji, ka�em da smo se mi borili za slobodu u doba Tita posredstvom Beketa, a za vreme Milo�evi�a posredstvom Biljane Srbljanovi�. Skrenuo sam pa�nju na Pinterovu nedoslednost: branio je Milo�evi�a, a sad je protiv Luka�enka, beloruskog Milo�evi�a. Bio sam dosta pakostan kad sam u produ�etku kolege iz Minska upitao: kad su ve� toliko ugro�eni, otkud im paso� od vlasti da do�u na Zapad? Bilington je rekao da, iako ne smatra sebe Pinterovim advokatom, Pinter nikada nije branio Milo�evi�a, ve� je samo pitao za�to se i drugim diktatorima nije sudilo kao njemu. A Belorusi su priznali da im je te�e bilo da dobiju �engen vizu nego paso� od svoje vlasti.
Mnogi nisu do�li na �work in progress� Hamleta litvanskog reditelja i dobitnika Nagrade za novu realnost Oskarasa Kor�unovasa. Neki nisu do�li misle�i da �e to biti ne�to daleko od gotove predstave. Naprotiv, re� je o manje-vi�e zavr�enoj predstavi jednog krajnje zanimljivog Hamleta, s gluma�kim pultovima za �minkanje koji su jedini, i to veoma promenljiv, dekor. Gotovo sve je re�eno na na�in kako drugi nisu re�avali Hamleta. A po mom ra�unu, video sam ih ne�to oko trideset. Posle scene s majkom sledi borba Hamleta i Laerta, okrvavljenog rva�a. A pred smrt, Hamlet, koji je najpre izgovorio monolog: �Biti ili ne biti� na poznat na�in kolebljivca, sad ga govori kao �ovek akcije pred kojim le�e plodovi te akcije � mrtva telesa, blisko T. S. Eliotovom tuma�enju Hamleta kao �oveka koji je pobio vi�e ljudi nego Makbet.
Izme�u Hamleta i sve�anosti dodele, sre�em Stafana koji ka�e da je Dramaten iza�ao iz Unije kao i Frankfurtsko pozori�te, jer ve�ina nije htela da se direkcija s Elijem Malkom na �elu, izmesti negde u postoje�e pozori�te, bez pla�ene direkcije i administracije. Od �lanova Unije iz JDP �ujem da je Frankfurt, kad je Stafan demonstrativno iza�ao sa sastanka, ipak ostao u Uniji. Reko�e na�i u �ali: tako ti je to, �im se mi negde pojavimo, komplikacije, makar i bez na�e zasluge ili krivice.
Ceremonija dodele nagrada. Voditelji ve�eri: Banu koji stoji, a Ijan Herbert sedi, dok direktor Unije �ak Lang govori. Vasiljev uru�uje nagradu �specijalcima�. Belorusi zovu �aka Langa, koji se bio vratio na mesto u prvom redu, i poklanjaju mu veliku zastavu Evropske unije na kojoj krupno pi�e: �BELORUSIJA� i ljube Langa.
Le�em zabrinut da li �u se probuditi da stignem na rani avion iz Soluna za Atinu, pa za Beograd na�im Jatom. Stigao sam. Jo� Francuskinja nije htela da u�estvujem u pla�anju taksija, a koji je uostalom bio vrlo jeftin. Izlaze�i iz kola, re�e da me se se�a s prethodnih dodela nagrada u Taormini i da smatram da zapravo ovim �asti Bitef.
Kakva li �e biti budu�nost Unije? Putujem, mislim i saose�am s tom Unijom toliko zna�ajnom za svet i za nas, jer �uva dostojanstvo teatra.