�ta nam je donelo ovogodi�nje Sterijino pozorje, posmatrano kroz gluma�ku igru?
Odgovor na ovo pitanje donekle je lak�e dati posle ovogodi�njeg festivala, zato �to se jasnije nego ranijih godina izdvojio jedan izraz, jedan stil, jedan na�in igre koji uliva nadu. Ako pretpostavimo da je svrha Festivala predstavljanje i rangiranje onog �to je najbolje u protekloj godini, iz toga logi�no sledi da se svake godine, iznova, uspostavljaju kriterijumi ispod kojih ne bi trebalo i�i, a da ih je, naravno, po�eljno podi�i i na vi�i stepen.
Moje zadovoljstvo kao gluma�kog poslenika utoliko je ve�e �to vidim da pomaka nabolje ima, kao �to, posmatraju�i i porede�i s inostranim glumcima, zapa�am i zajedni�ki imenitelj.
Dakle, za�to sam zadovoljan i za�to mogu da povu�em jasnu paralelu izme�u doma�ih i stranih glumaca? (Tu, pre svega, mislim na Nemce koji su me oduvek fascinirali gluma�kim ume�em.)
Ono �to objedinjuje sve odli�no odigrane uloge na ovogodi�njem Pozorju, jeste gluma o�i��ena od svih vi�kova. Ono na �emu je moj profesor Dejan Mija� voleo da insistira: �Minimum izraza � maksimum efekta.� Kao student i mlad glumac, nisam ba� u potpunosti mogao da shvatim zna�aj i su�tinu te jednostavne �parole�, ali danas je do�ivljavam kao jednu od najzna�ajnijih. I da gluma nije mimezis, ve�tina pukog pretvaranja i pokazivanja, ve� umetnost skrivanja.
Ne �ele�i da se bavim kritikom, jer nisam kriti�ar ve� glumac, moram da izdvojim nekoliko uloga za koje mogu re�i da su u punoj meri biseri ovog zanata. Krajnjom jednostavno��u i svedeno��u, bez ijednog suvi�nog gesta, bez nepotrebnih glasovnih poigravanja, bez, �ini se, ijednog suvi�nog treptaja oka, Neboj�a Glogovac (uloga Lutalice u predstavi Barbelo, ili O psima i deci) potresao nas je i naveo da po�elimo da se njegov monolog nikad ne zavr�i. Ili Mi�a Janketi� (u ulozi Obrada �or�evi�a u predstavi Tako je moralo biti) kao neki dobro�udni �kameni gost� �ije �utanje i stati�nost govore vi�e od svih re�i i svakog pokreta. To je to ose�anje u punom saglasju s rediteljem, partnerom i samim sobom. I, da ostanemo kod Egonovih predstava, Du�anka � Duda Stojanovi� i Ljuba Bandovi� (Sajko i Ema u predstavi �eif) zarobljeni u �dogvilovskom� stanu, izlo�eni bliskim pogledima publike kao pogledima kom�iluka kroz klju�aonice ili malo smaknute zavese, �ive svoje �ivote tako autenti�no, da su i nas, koji smo rade�i u pozori�tu ve� demistifikovali svaku pozori�nu �aroliju, uvukli u svoj svet i dobro nas �prodrmali�.
A sad malo o Nemcima. Za razliku od uloga u predstavi 1997 (Simpatizeri/Sedam jari�a/Hamlet ma�ina), za koje ne bih rekao da je kvalitet vredan pomena jer pripada ve� vi�enim i davno potro�enim �ablonima, bez obzira na zavidnu energiju kojom je predstava doneta na scenu, studenti glume Pozori�ne akademije �Ernst Bu�� iz Berlina ve� iskazuju ono �to karakteri�e dobru igru � ose�aj mere, uzdr�anost i iskrenost, i tako pokazuju svoj veliki potencijal (predstava Liebe 1968). Gluma�ka igra u predstavi Rez (�aubine, Berlin) spada u ono �to se s pravom mo�e nazvati nema�kom �kolom glume. Izdvojio bih, naravno, Judit Rozmair u ulozi Suzan kao primer samokontrole, samodiscipline, samouverenosti, dakle suverenosti par exellance.
Velika posve�enost glumaca Novosadskog pozori�ta/�jvid�ki Sz�nh�za odavno je postala konstanta, kao �to je konstantan i rasko�an gluma�ki izraz Arona Bala�a, ne samo u ulozi dr Frenka-N-Furtera u Rocky horror show ve� i u svim ulogama u kojima smo ga gledali do sada. Iz istog �injela izlaze i glumci predstave Urbi et orbi pozori�ta �De�e Kostolanji� iz Subotice, predstave koja je na tragu �ilingove Crne zemlje koju smo videli pro�le godine. Marta Bere� i Andrea Erdelj, glumice sna�ne ekspresije, izdvajaju se �irokim spektrom ta�nih emocija, velikom sposobno��u brzih promena bez �psihologizacije� i zavidnim, za mlade glumce, ose�ajem mere.
I, za kraj, �opalovi�i i Boris Isakovi�. Gluma �na rampi�, a bez rampe, usamljen kao asteroid, ogoljen, tu, bez ikakve pomo�i. Bez �arolije svetla, bez �arolije kostima, scenografije, bez distance. In medias res. U pleksus. Direktno i jednostavno. Gove�om �ilom po publici. Da upamte. To je to: bez rampe, bez vi�ka, bez sujete i ta�tine, bez �elje za dopadanjem, bez samodopadnosti.
Dakle, recept je vrlo jednostavan: gospodariti scenom, ne dopustiti da scena vlada tobom, ne drhtati od zime, ne gr�iti se kao bedni crv, ne be�ati u mrak (ili svetlo � svejedno). Jednostavno � biti... Do slede�eg Pozorja.