Pojava studije Bo�ka Milina o ranim dramama Josipa Kulund�i�a, pod provokativnim naslovom Lavirinti ekspresionizma, ima vi�estruk zna�aj i raduje sve koji se bave istorijom srpskog i jugoslovenskog teatra, naro�ito onom u godinama izme�u dva svetska rata. Ima tome vi�e razloga od kojih bi trebalo ista�i dva, najva�nija.
Ova knjiga je, pre svega, deo velikog duga koji srpska kultura ima prema piscu, kriti�aru, uredniku, reditelju i pozori�nom pedagogu evropskog formata kakav je bio Josip Kulund�i�. Ovaj svestrani umetnik, autor dvadesetak dramskih tekstova, ogromnog broja teorijskih rasprava o pozori�tu, dramskom stvarala�tvu i ume�u glume, prvi urednik �asopisa Scena, reditelj velikog broja predstava na svim jugoslovenskim pozornicama, od kojih su neke predstavljale datum u istoriji jugoslovenske re�ije drame i opere, vaspita� mnogih glumaca koji su decenijama bili elita jugoslovenskog glumi�ta, bio je jedna od sredi�nih figura jugoslovenske kulturne scene tokom �itavih pedeset godina, od prvih nastupa u knji�evnosti i teatru po�etkom dvadesetih godina pro�loga veka do smrti, krajem 1970. A onda su njegovo stvarala�tvo i delovanje po�eli da padaju u zaborav, nedovoljno ispitani i vrednovani, uprkos povremenim poku�ajima da se ne�to ka�e kroz se�anja njegovih �aka ili pojedina�nim ocenama, i jednog ozbiljnijeg napora da se Kulund�i�u oda zaslu�eno priznanje organizovanjem skupa povodom stogodi�njice ro�enja, u Novom Sadu, devedesetih. S tog skupa objavljeni su samo neki tekstovi, a u nemirnim vremenima pre i posle bombardovanja njegovi efekti su se izgubili. Pa ipak, zahvaljuju�i sugestiji Jovana Hristi�a da Bo�ko Milin za magistarski rad uzme upravo drame Josipa Kulund�i�a, i hrabrosti Milina da savesno i prilje�no obradi ovu temu uprkos nepovoljnom trenutku u kome se tog zadatka prihvatio (devedesete godine, prekid komunikacije sa Hrvatskom i nedostupnost Kulund�i�eve ostav�tine u Zagrebu), nastala je ova studija. Ona je dugo o�ekivani prvi korak u obradi doprinosa Josipa Kulund�i�a na�em teatru, kojim se ulazi u ogromni lavirint Kulund�i�evog dela, prodor koji upravlja dalja istra�ivanja u pravom smeru � ka otkrivanju tajni lavirinta.
S druge strane, na�in na koji je Milin pristupio obradi teme pro�irio je onaj, prili�no zarastao u travu, ulaz u drugi lavirint u istoriji na�e drame i pozori�ta, lavirint nedovoljno istra�enog i vrednovanog doprinosa ekspresionizma razvoju jugoslovenskog teatra i odre�ivanja njegove uloge u postavljanju na�eg teatra u evropske okvire. Izuzimaju�i istra�iva�ke napore Radovana Vu�kovi�a, malo ko se upu�ivao u taj lavirint, i pitanje ekspresionizma u srpskom teatru ostalo je najve�a nepoznanica istorije prisustva ekspresionizma u na�oj kulturi. Time �to je analizu Kulund�i�eve dramaturgije dvadesetih i tridesetih godina XX veka utemeljio na prou�avanju odnosa Kulund�i�a pisca i teoreti�ara teatra prema ekspresionizmu, Milin je prona�ao Arijadnin konac da ga dalje sigurno vodi kroz lavirint materije koju je istra�ivao.
Po�to je u poglavljima �Ekspresionizam� i �Teorijski radovi o ekspresionisti�koj drami� postavio osnovu, Milin u poglavljima �Motivi kao dramska sredstva kod Kulund�i�a� i �Ekspresionizam i ekspresionisti�ki motivi u Kulund�i�evim ranim dramama� izvodi analizu drama prate�i Kulund�i�ev razvoj, teorijski i prakti�ni, do ta�ke u kojoj se u njemu javljaju novi tonovi. A zatim prati mene u Kulund�i�evom odnosu prema Pirandelu i postepeno okretanje ka realizmu i melodrami u poglavljima �Kulund�i�ev pirandelizam i antipirandelizam� i �Kulund�i� izme�u realizma i melodrame�. Time daje sa�etu sliku Kulund�i�evog razvoja kao dramskog pisca u toku dve decenije. U toj slici mogu se lepo nazreti i obrisi op�te teatarske situacije u nas u okviru kojih se taj razvoj odvija. Studija gradi portret dramskog pisca i teoreti�ara koji pi�e za svoje vreme, za svoj pozori�ni trenutak, i sve �to �ini teorijskim izlaganjima, polemikama i primerom � dramama, podre�uje plemenitoj nameri da publici za koju stvara otkrije novo pozori�te, upravo ono koje joj je potrebno. Milinov pa�ljivo skicirani portret Kulund�i�a dragocen je zato �to na njemu vidimo najva�nije Kulund�i�eve osobine i �to nam omogu�ava da shvatimo za�to njegova dramska dela koja su nailazila na zvu�an odjek u svom vremenu danas ve�im delom (izuzimaju�i mo�da Pono� i �korpiona) ne bi mogla da na�u svoju publiku. Dve ocene koje Milin izri�e o svom autoru � da je Kulund�i� �ovek koji pi�e drame za pozori�te, a ne za istoriju knji�evnosti, i da je vrhunski tehni�ar drame, pokazuju da je on prona�ao ugao iz koga su se najobjektivnije mogle sagledati vrednosti i slabosti Kulund�i�evih komada, da je otkrio su�tinu njegovog dramskog prosedea i da je analizu drama vodio dosledno i pa�ljivo, od ovih osnovnih premisa prema zaklju�ku. A istovremeno je nagovestio koliko daljih traganja i vrednovanja zahteva svaka stepenica u Kulund�i�evom dramskom radu. Takvim postupkom, kao i adekvatnim postavljanjem Kulund�i�a u njegove prirodne teorijske i vremenske okvire, Milin nam poma�e da otkrijemo pravu meru njegovih vrednosti i razloge zbog kojih o ovom sjajnom teatarskom posleniku treba ponovo pisati i iznova ga vrednovati. U tome le�i zanimljivost i vrednost Milinove studije.