Istorija poljskog pozori�ta ve� vekovima ide ukorak s evropskim. Zbog toga sam se od samog po�etka bavljenja Poljskom, pored interesovanja za knji�evnost, zainteresovala i za pozori�te. Najpre za poljske autore. Posebno za novije,� jer su se u tom trenutku izvodili �irom sveta. Zatim za re�isere i scenografe, s obzirom da su se u ovim dvema oblastima Poljaci posebno isticali. Prevode�i knjige Henrika Jurkovskog i drugih autora, saznala sam da su me�u prvima prihvatali Kregovu �veliku reformu pozori�ta�. Jedan od Kregovih najzna�ajnijih sledbenika bio je poljski re�iser Leon �iler, tvorac Monumentalnog pozori�ta. Na njegov poziv, Kreg je u prvoj polovini XX veka dvaput boravio u Var�avi, dr�ao predavanja, vodio razgovore s poljskim pozori�nim poslenicima o �radikalnim promenama� u pozori�tu, divio se dramama i scenografiji Vispjanjskog, koga je smatrao prvim scenografom u duhu �velike reforme�. Zahtevali su ih i avangardni dramski pisci. Jer, njihove drame nisu se mogle re�irati i izvoditi na starinski na�in. A i Evropa je vrvela od avangardnih pravaca koje su, premda s malim zaka�njenjem, zbog oslobo�enja od okupacije posle skoro sto trideset godina, prihvatali, ali stvarali i svoje. Pored narodnih pozori�ta, po svim velikim gradovima nastajao je niz malih,� eksperimentalnih, poput kabarea, pozori�ta jednog glumca, poezije i sli�no. Upravo ona su pripremila teren za drugu ili posleratnu avangardu koja se javila posle �jugovine� 1956. U domenu repertoara, a jo� vi�e forme i stila. Me�u najoriginalnije i prve predstavnike ovakvog pozori�ta spada Juzef �ajna koji je� preminuo 24, a sahranjen 30. juna.
Prvi put sam ga gledala na Bitefu 1968, kao scenografa Hladnog tu�a Majakovskog. Me�utim, tada�nji �iri Bitefa nije prepoznao originalnost �ajnine scenografije i ostao je bez nagrade. Iz meni nepoznatog razloga nije vi�e, kada je bio veoma poznat i kao re�iser i kao tvorac Pozori�ta likovne naracije, pozivan na Bitef, iako je njegova Replika dobijala nagradu na svakom zna�ajnijem festivalu. Po svoj prilici bio je prezauzet da bi ponovo do�ao na Bitef.
Upoznala sam ga krajem 1974. u Var�avi, posle njegove najzna�ajnije predstave Replika. Ta�nije, s njim su me upoznali moji divni prijatelji Marina i Je�i Zagurski. Od 1969. po�ela sam intenzivno da pratim poljsko pozori�te u Var�avi, a zahvaljuju�i zajedni�koj prijateljici Anjeli Kot, sestri Jana Kota u Krakovu. Pre svega poljske autore (Vitkjevi�, Gombrovi�, Mro�ek, Ru�evi�, Glovacki i drugi) i pojedine re�isere � Vajda, Dejmek, Svinarski, Jarocki, Akser, Hanu�kjevi�, Grotovski, Kantor, �ajna, Toma�evski i drugi. Kako je Je�i Zagurski bio poznati pozori�ni kriti�ar, imala sam prilike da upoznam mnoge re�isere i glumce koje kao obi�an gledalac ne bih upoznala. Moj prvi susret sa �ajnom bio je kratak, jer sam njegovom predstavom bila doslovno paralisana. Sli�an utisak na mene je ostavio i njegov vr�njak Tadeu� Ru�evi�, s poezijom i Kartotekom. �injenicom da ve� posle prve predstave oseti� autenti�nost autora i njegovog dela.
Moj drugi susret sa �ajnom dogodio se 1980, opet posle predstave Replika koja se neprestano, sedam puta, menjala, �dopisivala�, svaki put ostavljaju�i druga�iji utisak. Tom prilikom sam se osmelila i zatra�ila od njega intervju koji mi je dao u Hotelu �Forum�, u to vreme najmodernijem i nedaleko od Pozori�ta Studio, kojim� je �ajna rukovodio od 1971. do 1982. Nazivao ga je �pozori�tem likovne naracije.� Odnosno, na primeru Replike izneo mi je svoju poetiku, povezav�i je sa svojom biografijom i egzistencijalnom situacijom u Poljskoj i svetu, jer je i kao slikar, i kao re�iser, i kao scenograf, bio pozivan na najzna�ajnija bijenala i pozori�ne festivale, nagra�ivan. Kasnije mi je pokazao Centar umetnosti Studio, kako se ustanova, kojom je rukovodio, nazivala. Saznala sam da vodi i dvogodi�nje postdiplomske studije scenografije. Za poljske i strane studente. Posebno me je fascinirala Galerija moderne umetnosti pri pozori�tu. Tada jedina u Var�avi. S delima poljskih i svetskih likovnih umetnika. I �ajna je, od izgleda do onoga �to mi je pokazivao i �to sam videla od njegovih dela, delovao krajnje posebno. Veoma markantan mu�karac. Velikog �ela. Orlovskog nosa. Krupnih, crnih, prodornih o�iju. Moderno, a elegantno obu�en. Opu�ten. Slobodan u izra�avanju. Re�ju, �ovek iz nekog drugog sveta. Samopouzdan. Ta�nije, istrajan u ostvarivanju svojih �elja i ideja. Na rastanku mi je dao veoma skromnu, ali informativnu knji�icu o Studiju i programe svojih predstava, koje imam do danas i pozvao me na svoju predstavu Servantes koju sam iste ve�eri gledala. Tako da sam ukupno gledala dve njegove celovite predstave. Veoma �ale�i �to nikada nisam videla Vitkacija kojim sam do danas fascinirana i �iju samnagradu pro�le godine dobila za vi�edecenijsko bavljenje poljskom pozori�nom kulturom. Kasnije, u vi�e mahova, na izlo�bama sam vi�ala njegove kola�e, asambla�e, debala�e, prostorne kompozicije, �skulpture�... Intervju sam objavila u Knji�evnim novinama koje je tada ure�ivao Mile Peri�i�. Zahvaljuju�i razgovoru sa �ajnom koji se mnogima dopao, kasnije mi je naru�ivao intervjue i s drugim li�nostima iz sveta poljske umetnosti.
Na� tre�i susret dogodio se 2006. u Var�avi. Ispostavilo se da stanuje veoma blizu Agnje�ke Keher-Hensel koja je pisala doktorsku disertaciju o njemu i jedan je od najboljih poznavalaca njegovog stvarala�tva i blizak prijatelj. Ono zbog �ega sam �elela novi intervju, posle dvadeset pet godina, bilo je odu�evljenje Agnje�kinom pri�om o intenzivnom trogodi�njem radu na njegovoj izlo�bi u Berlinu koja je trebalo da bude postavljena na prostoru od 2500 kvadratnih metara, u �emu mu je pomagala. Izlo�ba je otvorena po�etkom 2007. i iste godine krenula iz Berlina ka Parizu, odatle u Njujork, da bi zavr�ila u Tokiju. Novi intervju sa �ajnom, s akcentom na Teartu, objavila sam u� Sceni. Pro�itao ga je Jovan �irilov i, raspitav�i se kako je �ajna zdravstveno, s obzirom da je napunio 85. godina, odlu�io je da ga pozove kao po�asnog gosta Bitefa. �ajna je to shvatio ozbiljno, predlo�iv�i izlo�bu fotograma svojih scenografskih i re�iserskih radova koji se uglavnom �uvaju u �ajninoj galeriji u Pozori�tu Vande Sjema�kove u �e�ovu. Izlo�ba je postavljena i otvorena 22. septembra u Muzeju primenjene umetnosti, a 25. je prikazana video projekcija Replike i film-kola� o ostalim njegovim predstavama, �to je bilo povod za tro�asovni razgovor s publikom, u kome je najvi�e bilo re�i o �ajninom shvatanju umetnosti uop�te i njegovom terminu TEART.
Kako je u Beogradu proveo pet dana i prvi put smo imali prilike da razgovaramo du�e, tj. vi�e sati neprekidno, shvativ�i izuzetnost i sve�inu njegovih razmi�ljanja pre svega o �oveku i svetu, naravno i o umetnosti, zamolila sam ga da mi dozvoli da snimam te razgovore, da bih na kraju njegovog boravka ponovo zatra�ila dozvolu da ih objavim u vidu knjige. Nalaze se na �etiri trake od po devedeset minuta. Iz vi�e razloga nisam imala vremena da tekst u celini skinem i prevedem. To �inim s vremena na vreme, kada mi se za to uka�e prilika.
Me�utim, vratila bih se njegovoj Replici koju smatram jednom od najzna�ajnijih pozori�nih predstava XX veka. �ist je Apsolut, danas izra�avan terminom TEART koji obuhvata niz umetni�kih oblasti kojima se bavio i kako se i zbog �ega bavio. Ukazuje na �ajninu povezanost s filozofijom, metafizikom i religijom. Jer, kako ka�e: Ni�ta br�e ne stari od modernog, mada umetnost ne mo�e da bude opona�anje realnosti, odnosno bilo �ega. Izme�u ta dva stanovi�ta odlu�io se za srednje: Umetnost je ne�to dostojno pam�enja. I stvarno, za jednu od verzija Replike dobio je u Kvebeku Nagradu za pozori�nu predstavu koja �e se najdu�e pamtiti. Pam�enje, po njemu, zna�i i stvaranje novih vrednosti, izbegavanje obra�una s pro�lo��u, te�nju� ka novim integracijama. Jer i XX vek, i na�a dana�nja civilizacija, po njemu,� vode samouni�tenju �ove�anstva. Metafora te tendencije kod �ajne je �ubri�te: Za sobom ostavljamo vi�e �ubri�ta nego �to stvaramo dobara i dobra.
Sam, kao veoma mlad, izme�u sedamnaeste i dvadeset druge godine, bio je kao logora� Au�vica i Buhenvalda na samom dnu �ivota, kao otpadak na jednom od �ubri�ta sveta. Nije to zaboravio, ali poku�ao je da �ivi u znaku Deset bo�jih zapovesti, ili kao �moralista�. Otud poslednjih decenija njegovi apeli o pomirenju, bez obzira na bol i patnje kroz koje je pro�ao. Stoga, uprkos Adornu, na osnovu li�nog iskustva tvrdi: Umetnost nije samo mogu�a ve� je i nu�na poruka. Poruka koja mo�e da zaustavi vreme i ostavi trag. Tako se i dogodilo, �ajna je, uprkos u�asnim iskustvima, brojnim preprekama, bolesti, normalnom ljudskom starenju, uspevao da radi do poslednjeg dana. Umro je, kako mi je rekla Agnje�ka Keher-Hensel, u snu ili popev�i se do vrha visoke lestvice koju je zamislio 1978. kao environment, kao metaforu, ostvaruju�i je i u vlastitom �ivotu. Jer, kako je govorio: Zlu se treba suprotstavljati. I, biti otvoren. Prema svemu. Samo otvorenost vodi potpunom jedinstvu, �kolektivnom stvarala�kom �inu� koji je odre�eni ideal. Kao i Ru�evi�, smatra da treba biti neprestano u sredi�tu �ivota. Kao �to su bili Dante, Servantes, Vitkaci, Majakovski, Gete, inspiracija i junaci najva�nijih predstava njegovog �organskog pozori�ta� ili �pozori�ta likovne naracije�. Pozori�ta koje je najpotpunije izrazio Replikom u sedam varijanti. Mada se, kao �to je dotada �inio, nije inspirisao nikakvom dramom ve� vlastitim likovnim delom Reminiscencije. Nastale su u vreme aktuelnosti evnironmenta i u znak se�anja na umetnike � �rtve Drugog svetskog rata. U Replici se, pored predmeta, pojavljuju i glumci/ljudi, i za tu priliku specijalno komponovana muzika Boguslava �efera. I, prvi put u �ajninom radu, te�ko je razlu�iti scenografiju od re�ije. �to se kori��enih predmeta ti�e, to su logora�ka prugasta odela, te�ke �izme, drvene ili izno�ene cipele, vre�e umesto odela, gas maske, zgnje�ene konzerve, okrnjene fla�e, klavir bez jedne noge, topovska cev, kolica za prevo�enje gra�evinskog materijala, a u logoru le�eva, ljudske figure bez utrobe ili drugih delova tela, koje se kao u logorima, oka�ene o plafon nji�u, sudaraju, figure mu�karaca i �ena koji se polno jedva razlikuju s obzirom na u�asavaju�e torture kroz koje su pro�li. Oni su konkretni, ali uglavnom pohabani, o�te�eni, polomljeni, ta�nije s promenjenom funkcijom. Oni su sada znaci, znaci ubijanja nevinih, genocida, holokausta u XX veku. Veoma je zanimljiva i uloga glumaca u tom stati�nom �likovnom� delu. Svojim postojanjem, u taj stati�ni pejza� predstave glumci su uneli vreme, a �radnja� se odvija u jedanaest segmenata: Groblje, Autoekshumacija-raspakivanje, Nala�enje bli�njih i sebe, Se�anje na dete, Ro�enje Supermena, �ovek je nastao od praha i pepela, Ispovedanje i pokajanje zbog neu�injenih grehova, Na�a replika je upozorenje, Rekvijem, Epitafi, Rezime. Zanimljiva je funkcija gledaoca u toj predstavi. Za razliku od ranijih �ajninih predstava on je sveden na pukog posmatra�a. �ega? �Agonije na�eg sveta i na�eg velikog optimizma /.../, pobune protiv apsurdnosti �ivota i nepotrebne smrti�. Mada u celoj predstavi dominira �ru�no�. Bilo ga je i u ranijim �ajninim predstavama,� ali ne u ovoj meri. Jer ru�no nije samo �krik pam�enja�, pakao Drugog svetskog rata i hitlerovskih koncentracionih logora, holokausta, ve� stanje potpunog raspada sveta, poput smrdljivog �ubri�ta. Zbog toga se predstava, iako u njoj igraju glumci, odvija bez re�i. Ta�nije, povremeno se �uju �apati, uzdasi i krici, me�utim, kako �ajna ka�e, da bi potencirali ti�inu, koju tretira kao �nemi krik protesta i uzdah nade�. Na krajnje esktreman na�in �re�i� su zamenile �slike�. I to metodom kola�a. Da bi, kako autor tvrdi, tekst predstave bio ��itljiv�. Predstava traje sat i petnaest minuta, a �ini se da traje satima, �itavu ve�nost. I upravo zbog tog ose�aja, Replika nije samo podse�anje na rat, teror, mr�nju, ve� i upozorenje da se sve to mo�e ponavljati. Na�alost i ponavljalo se. Mada �ajna na svoj na�in poziva gledaoce da protestuju, da se bore za dostojanstveniji svet i �ivot u njemu. �Da protestuju s minimumom re�i i maksimumom zna�enja.�
Bez obzira na te poruke i pozive nemogu�e je oteti se utisku da su �ajnini ljudi lutke, manekeni bez udova, glave bez o�iju, bogalji, jer �ive u svetu sakatosti, nepotpunosti, prolaznosti. U svetu, u kome su glavne boje crna, crvena i siva, a atmosfera nadrealna, u�asa i tajanstvenosti koju asociraju razni mehanizmi, poput satova koji ne rade, petrolejki koje se nji�u, upaljenih sve�a, �tapova, �taka, �ija je osnovna funkcija zamenska. Oni su od tro�nog materijala poput gipsa, plastike, jute, papira, zar�alog gvo��a. Materijala koji je odlika na�e potro�a�ke civilizacije, u kojoj dominiraju ve�ta�ko i bezvredno. Materijala koji su u suprotnosti s prirodnim. Otud u predstavi potresna scena sa zemljom, kao znakom prirode. Kada ubogaljeni junaci u ubogaljenom svetu fantoma i proteza grabe zemlju, dodiruju je rukama i telom, prosipaju izme�u prstiju. �to je naj�istija metafora. Dodir zemlje koji �oveku daje snagu. Posle otkri�a zemlje, uskoro je usledilo i otkri�e vode i oni su po�eli da se raduju kao ljudi. Zemlji i vodi. Ne�em najarhetipskijem. Me�utim, me�u njima se pojavljuje i Supermen koji asocira na nacistu, nasilje, vlast, zlo. Na sre�u, pri kraju predstave gine, dok oni nesre�nici koji su izmileli ispod ru�evina � pre�ivljavaju. Predstava se zavr�ava pojavom �ajne, koji je normalno obu�en, u jednoj ruci dr�i �igricu, a u drugoj uramljeno, mada napuklo ogledalo. Na njegovu povr�inu stavlja �igricu koju je zavrteo i dok se ona vrti on odlazi. Poruka je prili�no jasna: Samo se vi igrajte, a �ta �e biti, bi�e. Jer, scenario za novu verziju Replike ne dopisuje �ajna ve� savremeni svet. �to je njegovo veliko otkri�e. Pronicljiviji kriti�ari rano su otkrili da njegova re�ija veoma podse�a na komponovanje muzike ili vajanje skulpture, �ak na stvaranje arhitektonske konstrukcije. To je posebno padalo u o�i u Reminiscencijama nastalim 1969, u kojima se prvi put konkretni predmeti prepli�u s njihovim tuma�enjima. U sredi�tu te velike kompozicije nalazi se fotografija vajara Ludvika Pugeta u logora�kom odelu, a okru�uju je bezimena gomila logora�a, nadgrobni spomenici i vite�ki �titovi koji �e umetniku poslu�iti za oblikovanje skulpture, umesto gline. Tom problematikom bavio se i u likovnom radu Siluete i senke. U njoj umetnik kompozicijom ispunjava ceo prostor, tako da oni koji �ele da je vide to moraju �initi iznutra, tj. u�estvovati u njenom stvaranju, a jo� kasnije, postaju�i i akteri drame ili glumci. Sli�no se ponovilo u Replici. Pozornica i ono �to se na njoj doga�alo izgledalo je da �e se u jednom trenutku preliti, sru�iti na publiku i prignje�iti je, zdrobiti. Da �e se i ona izvla�iti ispod predstave, kao �to to �ine ljudi/glumci ispod ru�evina civilizacije.
Za razliku od Replike, predstava Servantes je �ekspresionisti�kija�, mnoge slike u njoj bile su kao iz Goje ili Domijea, kako su primetili �panski kriti�ari, jer je premijera odr�ana u Servantesovom rodnom mestu blizu Madrida. Mada se tu ne radi o pozori�tu smrti, kao kod Kantora. U velikom �panskom piscu otkrio je suprotno, ideal �oveka koji �e to biti i ostati u svim vremenima. Jer, �ove�anstvo naizmeni�no te�i romantizmu i racionalizmu. To je njegova veli�ina. To je veli�ina velikih umetnika. U ovom slu�aju �ajna antiromanti�ar naginje romantizmu, opredeljuje se za ljude koji se bore sa zlom, trivijalnim, pragmati�nim, demaskiraju glupost, mra�nja�tvo, poniznost, prostakluk, nasilje, nepravdu... Mada uvek iz te borbe izlaze kao pobe�eni. U �ajninoj predstavi vitez se kobno zapli�e u mre�u poput pau�ine. Zbog toga tu predstavu smatra �nekom vrstom testamenta �ivota i umetnosti, kop�om koja povezuje pro�lo i budu�e vreme, sva vremena.� Nije me razo�arala, ali nije imala ni pribli�no onaj naboj i uverljivost koju je imala Replika koju, pored Kantorovog Mrtvog razreda, smatram najzna�ajnijim dostignu�em poljskih avangardnih umetnika XX veka.
Beograd, po�etak jula 2008.