Rodio sam se 1922. u �e�ovu. Tokom gimnazijskih dana isticao sam se ma�tom, dok sam kao u�enik bio prose�an. Fascinirao me je sport, a voleo sam i da crtam. Godine 1938. doneo sam Poljskoj prvu nagradu u skokovima s odsko�ne daske, a na op�tepoljskom takmi�enju srednjih �kola prvu nagradu u plivanju. Eto, to su bili moji mladala�ki uspesi.
Drugi svetski rat uni�tio mi je porodicu, dotada�nje pojmove o sre�i i �ivotu. Prerano sam postao vojnik, sa samo sedamnaest godina morao sam da snosim punu odgovornost za sebe. Sport sam zamenio ilegalnom delatno��u u Savezu oru�ane borbe, a ljubav prema crtanju sabota�nim akcijama. Gonjen od strane Gestapoa i uhap�en prilikom bekstva u Ma�arsku, na�ao sam se sa svojim drugom Olekom Naganovskim pred novim svetom koji se zvao �Arbeit macht frei�.
Tu sve postaje metafizika � i nasilje, i okrutnost, i juna�tvo, i posve�enost. Ne ra�unaju se podele na rase, klase, politi�ka uverenja, religiju. Predstavljamo arhipelag ljudsko-neljudskih psiha, jer �ovek postaje samo broj. Logor je i prilika za samoubice. Poku�aj bekstva s dvojicom drugova zavr�io se smrtnom presudom. Bunkerom bez izlaza, bez prozora, vazduha i nade. Bio je to svet 90x90 cm, u visini glave. U �eliji je vladao potpuni mrak, nisi znao kada je dan, a kada no� � izgledalo je kao da se vreme zaustavilo. O�ekivanje streljanja pribli�uje nas krajnjim stvarima, Bogu. Spreman si na odricanja, na smrt. Me�utim, sudbina odlu�uje druga�ije. Jedina amnestija 1943. usledila je zbog promene komandanta logora (Hes-Libehen�el) koja me je osudila ponovo na �ivot u logoru i na do�ivotnu robiju u kaznenoj �eti. I iz toga sam se izvukao. Da li je u pitanju provi�enje? Posle mnogo godina u Servantesu, predstavi koju sam realizovao 1976. u Pozori�tu Studio napisao sam: �Skinut sam s ve�ala � smrt je u meni, moram da spavam s njom�. Da li je u pitanju eshatologija? Da li je pro�lost ili nekakva polazna ta�ka? Smatram da je pam�enje ljudska stvar. Da li mo�e� biti pojedinac �ive�i u dru�tvu� bez obaveza? Proticanje vremena, destrukcija, nisu samo pejza� logora, ve� su op�ta opasnost. Ne delim vreme na ju�e i sutra. Na pro�lost se pozivam samo kao na iskustvo. Stanje gladovanja pamtim kao transformaciju li�nosti takore�i u stanje nirvane, stanje koje je odricanje od nje i ose�anje nje, bez bola i straha. Godine rata i okupacije postale su moj veliki univerzitet, katkad i isprobavanje karaktera i prijateljstva me�u ljudima.
Prvi dani slobode delovali su mi u�asno prazno, bez radosti; istovremeno, to je i vreme prestanka kle�anja na kolenima. Roditelje nisam zatekao �ive, ku�a je bila sru�ena. Nikome nisam bio potreban, bio sam pun kompleksa, jedinu �ansu video sam u u�enju. Stideo sam se svoje grbe i nisam pominjao ono �to sam do�iveo.
Ali, 1947. po�injem da studiram na Likovnoj akademiji u Krakovu. Preda mnom se otvara svet ma�te, fascinacije vanrealnim, u slikarstvu i u scenografiji. �elim veoma malo, a imam mnogo. �Skidam sa sebe lju�turu vremena i po�injem da �ivim� � ka�em 1974. Danteovim re�ima. Me�utim, u uzimanju zaleta u novi �ivot iznenada me zaustavlja bolest. Uprkos tome, ne prekidam studije i mnogo �itam: Ni�e, Tatarkjevi�, Vitkaci, Tomas Man... Udubljujem se u teoriju Kleove umetnosti. Privilegije mladosti me, na�alost, mimoilaze, bli�im se tridesetoj.
Fakultetsku diplomu s pohvalom dobijam 1952. i 1953. To me ohrabruje. Osnivam vlastiti dom. Po�injem samostalno da radim u pozori�tu. Ne gubim vreme na socrealizam, startujem u vreme �jugovine� 1956. i na scenu uvodim apstrakciju. U prvom socijalisti�kom gradu na svetu, u �eli�ani �Nova huta�, pojavljuje se ismevani formalista. �ajinizam i ritizam su isto � ka�e kriti�ar �Tribune ludu� (Tribina naroda). I to mi daje snagu. Pozori�ni dekor pretvaram u kompoziciju prostora, a glum�evo okru�enje u � svojevrsni environment. Oka�ene forme, strukture, njihovo kretanje, prese�eni horizonti s mno�tvom tajanstvenih otvora i zavese koje obuhvataju celu salu. Bro�kjevi�eva Imena vlasti, Eshilova Orestija, �tajnbekovi Mi�evi i ljudi, Sofoklova Antigona, izra�eni su strukturalizmom formi, enformelom. Godine 1957. dobijam presti�nu nagradu kritike �Kulturnog pregleda� � pored Slavomira Mro�eka i Zigmunta Mi�elskog � za osavremenjavanje Narodnog pozori�ta �Nova huta�. Takore�i sve projekte ostvarujem u odnosu 1:1. Vra�am se 1957. i 1958. sa stipendija iz Pariza i, pored fascinacije apstraktnom umetno��u Maljevi�a, Kandinskog, Braka, Pikasa, ne postajem revolucionarniji u vlastitim umetni�kim traganjima. Zaobilazim strukturalizam, kao i Kregovu i Mejerholjdovu teoriju, upoznajem se s pokretom dada i bauhausom. Godine 1961. nastaje moja lestvica ka nebu koja u Mickjevi�evim Zadu�nicama probija horizont� (re�ija K. Sku�anka i J. Krasovski). Prostorne forme zaustavljene u pokretu, slike nalik na tableaux objets iz ciklusa Drame koje nastaju u periodu 1957-64, karakteri�e monta�a raznorodnih materijala, od pocepanog platna do nagorelog� tla. Na kartonima nastaju Pozori�ne varijacije nalik na tehniku kola�a, polunadrealne. Da li su to moji ko�mari? Da li su to likovi/figure i �pleneri ma�te� za nenapisana scenska dela? Da li je to za�arana magija autorskog pozori�ta? Scena s nji�u�om lampom u Vitkacijevoj drami Ludak i kalu�erica iz 1959. (re�ija V. Laskovska) puna je magi�nih, nadrealnih predmeta. Godine 1960. razigrani, razuzdani konji jaha�a apokalipse simultano dopunjuju scenu sa d�igitom u Radosti zbog povra�enog �ubri�ta, prema Kadenu-Bandrovskom (adaptacija i re�ija J. Krasovski). Druga�iju vrstu ekspresije 1959. posti�em formama presijavaju�eg,� ispresavijanog lima koje padaju u finalu Nebo�anske komedije Zigmunta Kra�injskog (re�ija B. Ko�enjevski). Na teren igre i u izlo�benu salu 1962, u Akropolisu (koautorstvo s Je�ijem Grotovskim) unosim stara zar�ala kolica, polomljene kade, �unkove od pe�i, a umesto kostima pocepane vre�e i drvene cipele.
Slede�ih godina, izme�u 1963�1966. u Narodnom pozori�tu �Nova huta� pojavljuju se moje autorske predstave: Gogoljev Revizor, s automobilskim sedi�tima na to�ki�ima, oka�enim starim slamaricama koji asociraju na stanove provincijskih �inovnika, Pusto polje prema Tadeu�u Holuju sa banda�iranom kravom-hraniteljkom i utopisti�ki Kafkin Zamak koji se na kraju raspada. Smrt na kru�ki Vitolda Vandurskog sa scenom rata koji izra�avaju metalni to�kovi koji se razle�u u samouni�tavaju�oj jurnjavi, s ukr�taju�im svetlima reflektora. Mnoge od ovih predstava tretirane su kao politi�ka provokacija i obmana; zbog toga sam 1966. morao da dam ostavku na rukovo�enje pozori�tem. Me�utim, nisam kapitulirao. Taj grad sam napustio tek 1969, kada su mi onemogu�ene probe komada Helmuta Kajzera u Starom pozori�tu u Krakovu.
U likovnoj umetnosti, u periodu 1966�1968, u ciklusu slika Epitafi i Apoteoze, preostalim predmetima vra�am prvobitnu namenu i koristim ih kao materijal za organizaciju prostora. Da bih kasnije te predmete pretvorio u objekte s druga�ijom formom i zna�enjem. U Nici sam 1967. s glumcima realizovao Deballages i performanse.
Vagants su metafori�ka manifestacija raspada konstrukcije i forme. Veoma su va�ni za moje stvarala�tvo iz 1969. U �ast umetnika koje su ubili hitlerovci stvaram prostornu kompoziciju veli�ine 140 kvadratnih metara naslovljenu kao: Reminiscencije, koja je 1969. prikazana povodom 150. godi�njice postojanja Likovne akademije u Krakovu, a 1970. na Venecijanskom bijenalu. Reminiscencije ne govore samo o pam�enju, ve� upozoravaju na uni�tenje koje je i danas mogu�e. To je svet velike ti�ine koji slika iznenadni prekid �ivota. To je atelje bez ljudi, predstava o �utanju, koja se sastoji od �ume starih �tafelaja, nalik na giljotine, krstova od oprljenih silueta i nedovajanih konstrukcija, pra�njavih fotografija, logorskih kartoteka. Ovu kompoziciju, bez ikakvog patosa, posvetio sam svim �rtvama fa�izma i totalitarizma. Reminiscencije su trajno izlo�ene u Muzeju Vajmar-Buhenvald. Godine 1962. sam za �asopis Knji�evni �ivot napisao tekst �O novoj funkciji scenografije�. U njemu se prise�am kada sam po�eo da mislim na pozori�te i na umetnost, trude�i se da okarakteri�em metodu svoga rada i potragu za novim izra�ajnim sredstvima. Tu misao razvijam u Var�avi, 1971, kada sam postao direktor Pozori�ta Studio-Galerija, u kome su pokrenute i radionice dvogodi�njih, postdiplomskih studija scenografije, koje su pod mojim rukovodstvom poha�ali poljski i strani studenti. Kolektivni stvarala�ki �in i njegova likovna naracija razvijaju misao o organskom pozori�tu. Pesni�ke vizije, prostori konkretnog, tu se sjedinjuju. Re�, slika, zvuk pokazuju proces nastanka i raspada formi u njihovoj prostornosti. Odnosno � �ivot, smrt��ivot. O�ivljuju mrtvi predmeti, menjaju uloge. Glumac igra lutke, a lutka postaje lik u njegovom pozori�tu. Od premijere Fausta u Poljskom pozori�tu 1971. (na osnovu Getea), preko Vitkacija (predstava koja se temelji na tekstovima Stanislava Ignacija Vitkjevi�a) 1972, Gulgutiere iz 1973, Replike u verzijama I-VII koje su nastajale u periodu 1971�1986, Dantea, �ija premijera je odr�ana na festivalu u Firenci 1974. i kasnijim realizacijama u Dubrovniku i Esenu, sve do Servantesa iz 1976. i Majakovskog iz 1978, nastaje ciklus autorskih predstava � po�ev od scenarija, preko re�ije, zaklju�no sa slikarstvom. Ideja ovog pozori�ta su egzistencijalni smisao �ivota i univerzalnost problematike. Te�ko je ne opaziti poistove�ivanje autora s junacima scenarija. Te�ko je ne opaziti i politi�ke akcente, novatorsku viziju nastanka i raspada komunizma u Majakovskom (scena podizanja �palate komunizma� od crvenih stolica i njen raspad u finalu predstave) iz 1978.
Replika I, aran�irana kao likovna instalacija za Muzej u Geteborgu 1971, udara temelje �pozori�tu panike�. Iz zemlje izranjaju i stvaraju mrtav pejza� patrljci manekena, rashodovane proteze, otpaci i ostaci na�e civilizacije. U Replici II, �na festivalu u Edinburgu 1972. u Galeriji Demarko, pojavljuju se glumac-animator i radnja. Pored Zida cipela, kompozicija Uzurpator, Oltar�i�, Partizan, Majka, Dete, Trudnica i drugih, nastaje Stvar o agoniji sveta i na�em velikom optimizmu, kako to komentari�em u pozori�nom programu me�unarodnog festivala u Nansiju 1973. Prava drama ne zahteva odvi�e re�i i suvi�ne gestove. Da li je re� o odnosima/ kontekstima? Ili o etici i estetici? O moralitetu? Ne znam, ali Replika putuje svetom u svojoj misiji. U Meksiku je primaju kao misteriju � obred posle zemljotresa, u Nema�koj kao komad o obra�unima, u Izraelu kao se�anje na holokaust. Godine 1986. nagra�ena je na me�unarodnom festivalu u Kanadi kao predstava koja zaslu�uje da se najvi�e pamti. �Ona nije samo ep o vremenima gasnih komora i Hiro�ime, ve� je krik na�eg vremena�, �predstava koju bi trebalo da vidi ceo svet� �� pisalo je u ameri�koj �tampi.
Krajem sedamdesetih pojavila se kompozicija Siluete i senke � stati�ni environmet koji je prikazan na Bijenalu u Sao Paolu 1979. Od 1978. nastaju slike, ve�inom crno-bele, ciklusa Mravinjak. Linearni zapis jedva prepoznatljivih ljudi � bezimeni je trag unificiranog kolektiviteta, bez junaka �na putu koji ne vodi nikud�. Sistemi prostiranja razrastaju se i stvaraju svojevrstan kosmos. Dezintegracija i haos, raspad efemernih struktura sa svojim kratkim postojanjem � migracije, manifestacije, mitinzi, kraj XX veka. Decembra 1981, posle objavljivanja ratnog stanja, dajem ostavku na mesto direktora Centra umetnosti Studio i na vi�e godina se povla�im iz javnog �ivota. �est godina kasnije (1987) stvaram prostornu kompoziciju na 240 kvadratnih metara naslovljenu sa �Drang nach Osten � Drang nach Western� koja je obra�un s varvarstvom fa�izma i totalitarizma, koja je iste godine prikazana u Moskvi i Var�avi, a 1989. na Bijenalu u Sao Paolu, 1990. na Bijenalu u Veneciji, gde� je predstavljala politi�ki izazov.
Umesto ljudi/glumaca, u komade �esto uvodim lutke i proteze. Umesto prirode pokazujem �ubri�te na�e civilizacije. Udaljujem se od konstruisanja. Na o�igled gledalaca izvodim monta�u i sudare suprotnih elemenata. Vatra i voda, zemlja i vazduh ispunjavaju pozori�te i slikarstvo. Otkrivam sve �e��u borbu stvarala�kih snaga i destrukcije, vreme haosa u kome je �ovek zanemario sebe. Napu�tam regione Kosmosa i pribli�avam se mikrosvetu, pokazuju�i �oveka kao subjekt, a ne kao objekt sveta.
Sredinom devedesetih nastaju ciklusi Nju�ke i maske, erotski crte�i i kompozicija naslovljena Geneti�ki in�enjering.
Za pedesetogodi�njicu oslobo�enja logora u Au�vicu pravim izlo�bu posve�enu ubijenima u baraki u kojoj sam bio izolovan, koja se nalazila pored bloka smrti. To su instalacije na temu krajnjih stvari.
Tragovi su slede�a predstava koju sam radio s ansamblom Zabavnog pozori�ta u Ho�ovu. Tragovi 2 nastali su u jednom turskom pozori�tu u Ankari i 1994. dobili su nagradu. Tragovi govore o slavnim ljudima koji su �iveli krajem veka, nepotrebni, bez mogu�nosti izbora/ odlaska. Predstavu Servantesov �ivot i smrt 1995. realizovao sam u pi��evom rodnom mestu blizu Madrida. S glumcima �pancima, Francuzima, Portugalcima i Marokancima. Susret ljudi koji poti�u iz razli�itih kultura osloba�ao je nova izra�ajna sredstva i pro�irivao tematsko zna�enje slika.
Redukcija pozori�ta u pozori�tu omogu�uje pribli�avanje pozori�ta umetnosti i autenti�nosti umetni�kih pojava izvan njihove iluzivnosti. Scenariji obuhvataju problematiku izbora, slobode, �ivota i smrti. Predstavljaju monta�u rasutih misli, datih �esto u vidu aforizama. Tragam za novim i nastavljam stara iskustva i u slede�im predstavama, izme�u ostalih, u Ostacima koje sam izveo u jednom portugalskom pozori�tu. U njima iznosim raspad forme, uni�tivost struktura, promenljivost pojmova sveta, �iji optimizam je njegova agonija.
Godine 1997. u mom rodnom gradu �e�ovu osnovana je ��ajna galerija� pri Pozori�tu Vande Sjema�kove. Sadr�i slike, fotograme, gva�eve, kola�e i lutke. ��ajna galerija� je mesto saradnje i susreta razli�itih stvarala�kih sredina u Poljskoj. Povodom mog 75. ro�endana i 50. godina rada postao sam po�asni gra�anin grada �e�ova. Tom prilikom prikazao sam vlastiti komad Deballage � raspakivanje. Predstava obuhvata stare i nove tekstove, iskaze u vidu aforizama. Jedinstvenost predstave je u samoubistvu pozori�ta, besmislenosti njegovog postojanja u ime kona�nog preporoda. Otud u zavr�nom delu Hendlova muzika iz Aleluja � kriti�ki osvrt na nestanak vrednosti ideala u ime jeftinog pragmatizma.
�ivot pretvaram u sliku; umetnost je predo�avanje onoga �to u nama samima zahteva osloba�anje. Tako�e je samoodbrana od bespomo�nosti kapitulacije.

1999.

S poljskog prevela Biserka RAJ�I�