Mihal Val�ak, dramski pisac, reditelj, ro�en 19. decembra 1979. u mestu Sanok u Poljskoj. Godine 1998. upisuje studije ekonomije na Glavnoj trgova�koj �koli u Vra�avi, a 2000. teatrologiju na var�avskoj Pozori�noj akademiji. Od 2001. student je i pozori�ne re�ije na pomenutoj akademiji. Tokom 2006/2007. �kolske godine poha�a filmsku �kolu And�eja Vajde. Na prvoj godini studija re�ije objavljuje prvu dramu: Igre u pesku i njome pobe�uje na konkursu Mi na pragu novog veka.
Od tog trenutka postaje jedan od najnagra�ivanijih i najizvo�enijih poljskih pisaca mla�e generacije. Me�u najva�nijim nagradama su Nagrada Poljskog ministarstva kulture za savremeni dramski tekst za Put u unutra�njost sobe i, godinu dana kasnije, ista nagrada za Rudnik, nagrada za najbolji tekst na festivalu KON-teksti za tekst Igre u pesku, nagrada za originalni dramski tekst Poljskog radija za Prvi put, Evropska nagrada za dramski tekst na festivalu u Hajdelbergu za Prvi put, II nagrada na konkursu drame inspirisane Jovanom Pavlom II za tekst �ovek s Bogom u ormaru itd.
Re�irao je svoje drame Put u unutra�njost sobe, Prvi put, Mamurluk i Poslednji tata, kao i Kosmos Vitolda Gombrovi�a i Dete Marije Spis. Njegovi dramski tekstovi nalaze se u svim najva�nijim antologijama savremene poljske drame objavljenim poslednjih godina i prevedeni su na engleski, nema�ki, francuski, italijanski, litvanski, ma�arski, holandski, �e�ki, slova�ki, ruski i beloruski jezik.
Dela: Nepoznati (2000), Putovanje (2000), Dvoje (2001), Igre u pesku (2001), Put u unutra�njost sobe (2002), Ispit (2002), Bez didaskalija (2002), Reka (2003), Tu�na princeza (2003), Rudnik (2004), No�ni autobus (2004), Ceo Jaroslavov �ivot (2005), Poslednji otac (2007), Ja jadan, ku�ka i njen novi tip (2007), Baka (2007)

A moglo je biti druga�ije. Kada je krajem devedesetih Mihal Val�ak iz Sanoka doputovao u Var�avu, njegov cilj bile su studije ekonomije i karijera, ako ne ministra finan-sija onda barem direktora banke. Danas, on bi verovatno bio po�etnik na nekoj berzi.
Student ekonomije Mihal Val�ak otkrio je da ga vi�e od problema tr�i�ta kapitala zanimaju film i pozori�te. Nakon druge godine studija, predaje dokumenta na var�avsku Pozori�nu akademiju, ali ga umesto na re�iju primaju na teatrologiju. Godinu dana, knjige o Boguslavskom i �ileru �ita uporedo s ud�benicima ekonomije, da bi na kraju, u drugom poku�aju, upisao re�iju.
Na prvoj godini studija sve nas je iznenadio: otkrio je u sebi dramskog pisca. Za jednu no� napisao je dramu Igre u pesku i njome pobedio na konkursu �Mi na pragu novog veka�. Drama je objavljena je u Dijalogu, a odmah izvedena u pozori�tu u Valb�ihu. Slede�i tekst: Put u unutra�njost sobe dobija 2002. nagradu publike na konkursu u Radomu, a godinu dana kasnije i nagradu var�avskog udru�enja �Drama�. Odmah je progla�en novim talentom poljske dramaturgije. Sa svih strana stizale su ponude od reditelja i prevodilaca. Redakcija Dijaloga s takvim entuzijazmom prihvata novog pisca, da iste godine, u junskom broju �asopisa objavljuje, nedovr�en, njegov novi tekst Reka. U decembru 2003, u toku jednog vikenda, dva var�avska pozori�ta iza�la su s premijerama na osnovu njegovih tekstova: Put u Savremenom i Igre u pesku u Narodnom pozori�tu. Takav mini-festival svojih drama u prestonici nije dosad imao nijedan poljski dramati�ar.
�ta je izazvalo Val�akov munjeviti uspeh? Izgleda, ne samo praznina u poljskoj dramaturgiji na pragu novog veka. Zajedno s Val�akom, pojavilo se mno�tvo novih autora � na primer Pavel Sala, K�i�tof Bi�o ili Marek Mondzelevski, koji su i u�estvovali na istim knji�evnim konkursima. Ipak, nijedan od njih nije do�iveo takav uspeh kao autor Igara u pesku. Val�ak se od njih razlikuje pre svega u literarnoj formi. Ne zanima ga pozori�te �injenica koje se zasniva na stvarnim doga�ajima. Bolje se ose�a u izmi�ljenoj stvarnosti. Njegova prva drama predstavlja dvoje odraslih ljudi koji se igraju u pesku, kao deca. De�je igre metafora su zrele veze �ene i mu�karca, koja se ra�a, do�ivljava apogej i raspada se. U Reci, polazna ta�ka je potpuno fiktivna: jednog dana u malom gradu presu�uje reka i taj doga�aj menja tok �ivota njegovih stanovnika. U Putu, tridesetogodi�nji glavni junak �eli da zapo�ne zreo �ivot, iznajmljuje garsonjeru i seli se iz studentskog doma. Radnja se de�ava istovremeno na dva plana, stvarnom i izmi�ljenom. Na prvom on iznajmljuje stan, tra�i posao, rastaje se s devojkom, depresivan je. Na drugom razgovara s Judom koji postoji samo u njegovoj ma�ti, vidi roditelje spojene u jednoj osobi kao Ocamajku, vidi ulice koje prolaze kroz sredi�te sobe. Ove dve stvarnosti razilaze se sve vi�e, do momenta kada potpuno razbijaju svest junaka.
Poljsko pozori�te obo�ava sli�ne literarne igre. Ono je nastalo na poetskoj drami devetnaestog i pozori�tu apsurda dvadesetog veka. Odatle toliko interesovanje za drame koje su tako �pozori�ne�. Iako pisac odbija bilo kakva pore�enja, kritika je prona�la �itav spisak knji�evnih paralela s Ru�evi�em i Gombrovi�em. Tim povodom, u programu predstave Put u unutra�njost sobe autor ka�e: �Sve veze s drugim autorima pojavile su se nezavisno, same od sebe�, a zapitan o dijalogu s tradicijom u svojim tekstovima, Val�ak ironi�no daje primer poljskog filma koji je sve vreme �u dijalogu� s Gombrovi�em i Sjenkjevi�em, a ishod tog �dijaloga� dobro nam je poznat.
Nisu knji�evne paralele ono �to privla�i pa�nju u njegovim dramama, ve� njihova tema � nezrelost. Junaci Igara u pesku i Puta su ljudi na granici zrelog doba, u strahu od spoljnog sveta pred kojim se skrivaju u pesku ili u ma�ti. Val�ak pi�e o strahu od nepoznate i neprijateljske stvarnosti. Mada pripada generaciji osvaja�a sveta, Val�ak otkriva u osvaja�ima prestra�enu decu i na vrlo zreo na�in opisuje nezrelost. To je glavni adut njegovog stvarala�tva.

Priredio Goran Injac (na osnovu teksta Romana Pavlovskog: �Mihal Val�ak � novi talenat poljske dramaturgije�)

Intervju s Mihalom Val�akom
PISAC, A NE PRIPADNIK GRUPE

�Ima 24 godine i izgled ljubitelja klupskih zabava. Obla�i se neobavezno, za barom naru�uje pivo, a u razgovoru ne koristi komplikovane izraze. Mo�ete ga sresti u bioskopu ili u no�nom autobusu. On je jedan od onih koji su odoleli najezdi pacova kapitalizma�, pisao je o Mihalu Val�aku Roman Pavlovski 2003. godine, u trenutku kada je poljsko pozori�te otkrivalo novog dramskog pisca. Danas Val�aka smatraju najve�om zvezdom savremene poljske dramaturgije. U njegovoj debitantskoj drami Igre u pesku, iza banalne pri�e o de�aku i devoj�ici koji zajedno prolaze kroz inicijaciju u svet mu�ko-�enskih odnosa, krije se metafora o odnosu mu�karca i �ene.

Ne govori� srpski, ali mora�e� da napi�e� srpski naslov svoje drame. U Srbiji deca se ne igraju u �Piaskownici�, igraju se �U pesku�.
� Ne znam kako izraz U pesku funkcioni�e na srpskom. �ini mi se da bi takav naslov, s pozicije nekog ko govori poljski jezik, bio suvi�e uop�ten. Ako odaberem varijantu Igre u pesku, nekako odmah to povezujem s de�jim igrali�tem i �ini mi se da takav naslov izaziva odgovaraju�e asocijacije. Da, Igre u pesku zvu�i dobro. Naslov mora da bude jasan. Ne bih voleo da se promeni u ne�to suvi�e rafinirano; dakle � bez mistifikacije. Potraga u nekom drugom kontekstu, u drugim temama, bila bi ve� odre�ena interpretacija. Mo�emo to nazvati i inicijacija u pesku ili prva ljubav ili, ne znam, tako ne�to... Te�ko mi je da odaberem bilo �ta drugo osim Piaskownica; re� je upravo o tom pesku, na tom mestu, o ne�emu �to je svima blisko i poznato.

Za�to se u tom pesku igraju Mi�ka i Protazek?
� Moj prijatelj je imao devojku koja se zvala Mi�ka i jako mi se to ime dopalo. Ono je veoma retko i originalno, �enstveno i lepo. Izaziva isklju�ivo pozitivne asocijacije. Prelepo ime koje predstavlja ljubav i �enu. Protazek je potpuno suprotan. To je neugledno i prosto ime, takvo da ga se stidimo.

Likovi drame i odnosi me�u njima skrivaju se u metafori�nom jeziku Betmenovih monologa. Kakvim jezikom, u stvari, govore deca u tvojim �Igrama�?
� To je jedna od prvih drama koje sam napisao. Za mene je taj tekst bio odre�ena inicijacija u svet pozori�ta. Osetio sam ne�to i to sam napisao. Zami�ljao sam kako bi predstava mogla da izgleda i tra�io sam odgovaraju�e re�i. Zapisivao sam sve o �emu sam razmi�ljao, komentari�u�i zami�ljenu sliku. Rezultat je nedostatak ravnote�e u koli�ini teksta koji likovi izgovaraju. On govori mnogo, ona veoma malo. Na po�etku mi se �inilo da je to gre�ka, da ne mogu tako, da gre�im u strukturi drame. Kada sam video prve realizacije po pozori�tima, bilo mi je jasno da je upravo zbog toga on tako o�igledno prikazan kao vo�a koji kontroli�e situaciju, a ona kao Pepeljuga. Tek sada, nakon izvesnog vremena, znam da sam napravio upravo dobru stvar, da se izme�u malo re�i koje ona izgovara doga�a veoma mnogo.
Jezik de�aka nije dosledni kalk nekog jezika. On �ak, i kada ho�e da poka�e agresiju, nije do kraja vulgaran. On je negde pored re�enica koje izgovara i ne identifikuje se potpuno s jezikom kojim govori. Taj jezik mu nije udoban. On poku�ava da bude ma�o, a u stvari sve vreme se stra�no trudi. Psovke i �itav horor situacije ne ose�a, nije mu to prirodno, nije okrutan zato �to je zaista okrutan, �ak i ne ume to da bude do kraja. Razli�ito to glumci ose�aju i predstavljaju, ali to treba da se vidi, i to je, u stvari, zabavno.
Nakon premijere u Valb�ihu dogodilo se da mi starije gospo�e prilaze i zahvaljuju za tekst koji na tako divan na�in govori o tome kako je televizija �tetna. Nisu razumele da de�ak samo kreira taj jezik, da poku�ava da bude ono �to mu se �ini da treba da bude. On ne ponavlja ne�to �to je pokupio sa TV-a, samo sledi tragove, i to je njegov plus, a ne nedostatak.

Ti nisi nikada re�irao �Igre u pesku�?
� Ne, taj tekst nisam. Neke druge svoje tekstove sam i re�irao u pozori�tu.

Rekao si, povodom re�ije jedne svoje drame, da nakon tog iskustva zna� �ta scena ne mo�e da podnese. �ta misli� da ne mo�e u slu�aju �Igara u pesku�?
� Video sam mnoge predstave Igara u pesku. Tekst je �esto postavljan u pozori�tima. Mene je uvek zanimalo kako se on na sceni razvija, kako na sceni po�inje da �ivi, kako raste. Likovi U pesku u�estvuju u utakmici, a publika �eka rezultat me�a. Nije mi se svidela varijanta da reditelj i glumci, po�to znaju kakav je kraj, odmah na po�etku to prodaju i postavljaju stvar tako da je on psihopata i da nikada ne�e uspeti da nju na bilo koji na�in osvoji. Ili je potpuno suprotno: on je toliki egoista i toliko je siguran u sebe, da za njega devoj�ica uop�te ne postoji. Najve�a opasnost je, u stvari, u tome da ne treba re�i prerano publici kakav je rezultat utakmice. Ukoliko utakmica traje, ukoliko se de�ava me�u likovima na sceni, dobro je. Druga stvar je pitanje devoj�ice. To �to ona ima malo teksta ne �ini je manje vrednim likom. De�ak je atraktivniji, odmah uspostavlja kontakt s publikom, �ivlji je, a zapravo toliko govori jer se jako nervira. On mora da se trudi da ostavi utisak. Zato devoj�ica mora da bude stra�no jaka, ona u njemu izaziva toliko re�i i samo svojim prisustvom ona je motor koji izaziva situaciju. To je, u stvari, u njihovom odnosu najzanimljivije. Mislim da se rediteljima �ini da su Igre u pesku tekst koji se sam od sebe postavlja na sceni. Da je sve napisano i da je sve u tekstu jasno re�eno. Treba samo napraviti ilustraciju i gotovo. Zato je najve�a gre�ka ukoliko reditelj o�ekuje od glumaca da glume stereotip. Onda se de�avaju situacije o kojima sam govorio.

Da li misli� da je tema �Igara u pesku� zaista univerzalna, ili mo�da bi bolje pitanje bilo: da li je u trendu? Ko danas pi�e o ljubavi i metaforama?
� Nije mogu�e Igre u pesku klasifikovati kao monotematski tekst. On nije napisan na osnovu nekog recepta kako treba pisati. Posmatram njegov put od objavljivanja u Dijalogu, premijernog izvo�enja, pa do razli�itih novih �itanja teksta. Po�elo je od toga da je to mala, intimna drama, zatim je to bio tekst o inicijaciji, nakon toga, u nekoj slede�oj realizaciji, likove igraju stariji glumci i predstavljen je svet starih i usamljenih ljudi. Mo�da ba� zato �to je tema toliko staromodna i �to nije u trendu, ima mnogo potencijala da iznenadi.

Da li zbog toga kriti�ari u Poljskoj uglavnom pi�u o tebi kao o autoru koji je vratio metaforu u dramski tekst, usred mode brutalizma?
� Veoma je popularno mi�ljenje da je potrebno vratiti metaforu u pozori�te. S druge strane, percepcija je ipak postavljena tako da to onemogu�i. Na primer, u poslednjoj antologiji poljske drame, toj velikoj od rata pa do danas, autor antologije poslu�io se Igrama u pesku kao metaforom �itavog pokolenja. Pokolenje Igara u pesku kao nezrelo. I niko ne razmi�lja o tome �ta to zna�i, ne samo za pokolenje, �ta uop�te zna�i, ve� se samo jedna generacija kategori�e kao generacija koja je jo� u pesku. Isti je slu�aj i s mojim ostalim dramama. Za Put u unutra�njost sobe pisali su da je to drama o nezaposlenosti, o problemu nezaposlenosti u Poljskoj. Nekako, sve to se razilazi sa su�tinom.

Tvoji tekstovi su u obe antologije savremene poljske drame, i u �Pokolenju porno� i u drugoj �Eha, replike, fantazmati�, svojevrsnom odgovoru na �Pokolenje�. U kojoj sebe vidi�?
� Mislim da se ta generacijska klasifikacija zavr�ila i da je kriti�arima dosadila. Naslov Pokolenje porno bio je marketin�ki trik koji je upalio. Pavlovski je izmislio naslov, a onda su ga svi prihvatili doslovno. Jedna novinarka me je krajnje ozbiljno pitala kakav je program grupe Pokolenje porno, kakav je na� manifest. Dobro je da toga vi�e nema. Vidim sebe kao pisca, a ne kao pripadnika grupe. Na kraju krajeva, u centru pa�nje medija ponovu su reditelji, a ne pisci.

A tvoja drama �Prvi put� je o tome �ta se desilo kada su junaci �Igara� odrasli?
� Ne, nije. Oni �ak imaju i potpuno druga imena. Mo�e se to, mo�da, tako do�iveti s pozicije dramske strukture teksta. Nisam to hteo da postignem. Nudili su mi nekoliko puta da dopi�em Igre u pesku ili da napi�em nastavak, ali svaki put kada sam o tome razmi�ljao drama mi se �inila zavr�enom i zatvorenom, a svaki poku�aj njenog nastavka lo�. U Narodnom pozori�tu u Var�avi, u obema predstavam igraju isti glumci. To mo�e biti zanimljivo za njih, ali za mene kao autora teksta to je potpuno neva�no.

�Igre u pesku� ili �Prvi put� potpuno se razlikuju od �Rudnika� ili nove drame o var�avskom stadionu, kako ovde vole da ka�u � najve�em buvljaku centralne Evrope. Da li je ve�i izazov pisati o intimnim ili o javnim prostorima?
� Da, jedne su kamerne drame, a druge mi dozvoljavaju da u njim ka�em zaista mnogo. Pomislio sam da bi moglo biti zanimljivo pisati o stadionu. Napraviti od stadiona metaforu i dramu tipa Vispjanjski. Opsada je velika i sve je zami�ljeno kao monumentalna drama. Rudnik sam pisao po narud�bi pozori�ta iz Valb�iha. Tekst je o gradu. Bila je to ogromna bitka s gradom, nisam hteo da dozvolim Valb�ihu da me pojede. Morao sam u njemu da prona�em odgovaraju�u metaforu. Rezultat je tekst o gradu kao svetu za sebe. Ne o gradu kao o tamo nekom Valb�ihu, nego kao o prostoru koji nas odre�uje, kao habitusu.

�Igre u pesku� su prevedene na nekoliko jezika. Kakva je percepcija teksta u inostranstvu?
� Prvi prevodi su bili na nema�ki i engleski, kasnije i na neke druge jezike. Put u unutra�njost sobe tako�e je preveden na nekoliko jezika. Sad sam ba� bio u �e�koj na premijeri. Ipak, Igre u pesku ostaju moj najve�i izvozni proizvod. Verovatno zbog toga �to je to moj najuniverzalniji tekst. On nekako svuda bez problema poprima lokalni kontekst. Ukoliko je dobro preveden, taj tekst u svakoj zemlji postaje tekst o toj zemlji. U Italiji su napravili jako lepu predstavu na osnovu Igara u pesku. Izazvala je zaista dobre reakcije. Pri�ali su mi kasnije da se tekst savr�eno uklopio u njihovu tradiciju glume. Svima se tekst �inio veoma poznat. Video sam u Nema�koj jednu brutalnu varijantu Igara, brutalnu pri�u o odnosima me�u ljudima i polovima.

Pavel Mi�kjevi� je u svojoj predstavi �Igre u dvori�tu� povezao dramu Edne Mazije, �Porodi�ne pri�e� Biljane Srbljanovi� i tvoje �Igre u pesku�. Da li misli� da su to sli�ni tekstovi?
� Ne. Kontekst je potpuno druga�iji. �ini mi se da su moje Igre u pesku univerzalnije. Barem sam hteo da tako bude, hteo sam da predstavim jedan intimni svet, bez nekog dodatnog anga�mana.

Kako bi �eleo da te predstavim?
� Pre svega kao dramskog pisca. Pone�to sam i re�irao, zavr�io sam re�iju. To su dve stvari koje su va�ne.

(Povodom prevoda na srpski Igara u pesku Mihala Val�aka, s autorom razgovarao Goran Injac)

IGRE U PESKU
u �est scena


SCENA 1
(Ogra�eni prostor s peskom. De�je igrali�te. ON se igra. Igra�ke: automobil, �ove�uljak, Betmen.)
(ON zaigran.) Brzzzvvrrr... i zatim automobil fjuu! Pada u provaliju, samo �to ne eksplodira, zssppzzz... a Betmen sve to posmatra, mogao bi da sko�i tamo, dole, ali samo gleda, gleda kako auto po�inje da gori u toj provaliji i Betmen ka�e: al� si dobro zviznuo, mamu ti... ja �u te ovaj put sjeeeeb... I kao neka prerija ili tako ne�to je okolo, samo neka prerija unaokolo, takva, niotkud ne mo�e� da o�ekuje� pomo�. I Betmen ka�e, �to je prokleto vru�e ove zime u Var�avi, znoj mi se cedi ispod maske, i u tom trenutku pali se automobil fffjjs��暚��... Betmen zna da �e automobil za trenutak da eksplodira, takav dim kulja odole, a Betmen samo ponavlja: u�as, koje vru�ine ovog prole�a, gleda dole, he he he, ka�e, a tamo neko prignje�en u autobobilu poku�ava da se izvu�e, vi�e aaaaaaaa, help, help! Udara o�ajni�ki, d��! D��! U ta vrata zaglavljena od pada u tu stra�nu provaliju... vetar duva s prerije ��������... I tada Betmen pole�e kao neki orao, ovako fiijuuuuuuuu!
(Ulazi ONA. U rukama dr�i lutku. Pribli�ava se pesku.)
ON: Tuddududu... Betmen pote�e pi�tolj za svaki slu�aj, ttududd! Repetira, svoj superpi�tolj, hiljadupucaju�i s mogu�no��u pucanja kao mitraljez, automatski, s malim smrtonosnim mecima, jo� i otrovnim, pogodi te Betmen takvim jednim metkom i sine, nema, mrtav si, takvi su Betmenovi meci...
(ONA izuva cipele, ostavlja ih na zidi�u, ulazi u pesak, pevu�i.)
ON: Betmenovi koraci �kripe na pesku, u toj prokletoj provaliji, h��, h���, h���, dok prilazi automobilu, koji �e za petnaest sekundi da eksplodira, i to u pizdu materinu da eksplodira! Betmen vadi pucaljku, cilja u automobil, ali ne�e valjda �oveka tamo da ostavi... a lik se po�teno dere: Help! Help! Help!... I Betmen, �ta �e, kad se lik ve� toliko dere, d�����, �estoko udara i razvaljuje vrata, Betmen jednim pokretom ruke hvata lika i izvla�i ga, automobil bi trebalo da eksplodira za tri sekunde, i tada se Betmen podrugljivo osmehnu i polete s tim likom na vrh provalije, mislim prema gore, tamo gde je bio ranije, i u tom momentu fjuuu! Bammmmm! Leti u vazduh automobil... pesak leti ba� ovako, visoko ��������! A Betmen s tim likom, koji je ceo izranjavan, sle�e na ivicu provalije, ispu�ta ga s ga�enjem, ka�e: koja kukavica, krv mu ide iz nosa, lik skoro pada u nesvest, a Betmen ga �uta, buuh! U stomak i pita: ej, kako se zove�?...
ONA: Mila.
ON: ...A lik ustaje, polako dolazi sebi, i gleda Betmena, ali ga zaslepljuje zalazak sunca u Var�avi, ka�e nekim tankim glasom, piskavim glasom meku�ca: radim u NASA nuklearnoj laboratoriji, u automobilu su ostale najve�e tajne �itavog nau�nog sveta,... i ponovo pada u nesvest, �ove�e, a Betmen prasnu u smeh, i ka�e: �ta me bre briga za tvoje tajne, klovnu jedan! Ali vidi da je lik opet pao u nesvest, i �ta �e, ponovo ga �uta u stomak i pita: i kako se zove�?...
ONA: Mila
ON: ...a taj lik se ponovo savija od bola, podi�e glavu, ...gleda Betmena, shvata da je to Betmen, �ove�e... i ka�e... D�on... mislim, D�on ovaj... D�on D�onson ili tako nekako... Ne, ne�u, �itava zabava je pokvarena! E, ne�u! U klju�nom momentu! Sjebala si mi celu zabavu!
ONA: Ja?
ON: A ko? Mo�da ja, aaa?
ONA: Mislila sam da...
ON: Bo�e, koja debilka!
ONA: Mislila sam...
ON: A �ta me briga �ta si ti mislila! �ta me briga?
ONA: Izvini...
ON: E sad, sad, izvini.
ONA (samo �to ne zapla�e): Nisam htela...
ON: Ej, samo nemoj tu da mi pla�e� u mom pesku!
ONA: U tvom pesku?
ON: U mom, nego �ta?
ONA: Ni�ta. Mislila sam da je to zajedni�ko igrali�te.
ON: �ta me briga �ta si ti mislila? U�as, a tako se lepo sve razijalo. U svakom slu�aju, mora� da me zamoli� za dozvolu ako ho�e� da se igra� u ovom pesku.
ONA: Zamolim?
ON: Naravno! I to najljubaznije zamoli�.
ONA: �ali� se.
ON: Sad �e� da vidi� da li se �alim. Brojim do deset. Ako me ne zamoli�...
ONA: Ma, �ta? �ta?
ON: Ma... zube �u da ti razbijem.
ONA: Molim? E, ovo ti je dobro! Mali, ko te nau�io da se tako pona�a�?
ON: Jedan. Dva.
ONA: Njegov pesak! Uf, na�ao si me.
ON (ustaje, stresa pesak sa sebe): Tri. �etiri.
(ONA pevu�i.)
ON: Pet. �est. Sedam. Osam.
ONA: Kreten.
ON: Devet. Deset. (Baca se na nju i zavr�e joj ruku): Zamoli me!
ONA: Nikad!
ON: Zamoli me!
ONA: Aua!
ON: Moli! Je l� me �uje�!
ONA: Dobro! Dobro! Molim te... ho�e� mi dozvoliti da se igram u tvom, ponavljam, tvom pesku?
ON: Ka�e� da ho�e� da se igra� u mom pesku?
ONA: Da, �elim, ma�tam o tome da se igram u tvom pesku.
ON: Hm... ne znam... moram da razmislim. Razmi�ljam...
ONA: Samo brzo.
ON: Dozvoljavam...
ONA: Kona�no.
ON: ...pod jednim uslovom.
ONA: Kojim?
ON: Igra�emo se svako za sebe.
ONA: Dobro. Nisam ni mislila da se s tobom igram.
ON (ustaje): Ja se igram sam.
ONA (ustaje): Zbog tebe sam sva od peska.
ON: Oduvek samo sam. Je l� �uje�?
ONA: Da, da.
ON: I... kako se zove�?
ONA: Mila.
ON: Aha.
ONA: A ti?
ON: �ta ja?
ONA: Kako se zove�?
ON: Protazek.
(ONA se smeje.)
ON: �ta, ne svi�a ti se?
ONA: Ma ne, jako lepo ime.
ON: A s ribama, to se uop�te ne igram. Je l� razume�?
ONA: Razumem, pa rekla sam ti ve�.
ON (odlazi do svojih igra�aka): Onda, dobro. Dobro... Da bude jasno!
ONA: U�as, �ak mi je i kosa puna peska.

SCENA 2
(Pesak na de�jem igrali�tu. Narednog dana. ON se igra sa �ove�uljkom, Betmenom i automobilom. Dolazi ONA s lutkom, pevu�e�i.)
ON: Brmmmmmm, ide Betmen svojim superkolima kroz grad, a kola imaju raketni pogon i motor vuuuuu da, super rade, i odjednom neki lik mu prepre�i put, Betmen misli, ma, mo�da da ga zgazim da ga jednostavno, a lik zadovoljan i dalje mu prepre�uje put, na �ta Betmen misli, e ne�e�, �to se ne bih poigrao s tim likom, i zaustavlja superautomobil, a taj lik misli da je to neka krntija, a ne superauto, po�to su Betmenova kola, naravno, maskirana...
ONA: Zdravo, Protazek.
ON: Zdravo. I lik gleda, gleda kako Betmen izlazi iz kola, a Betmen je to uradio tako da ga lik, naravno, ne prepozna, mislim ne prepozna da je to slavni Betmen...
ONA: �ta radi�?
ON: I ka�e Betmenu, brate, ti prebrzo vozi�. A Betmena to samo zasmejava i smeje se podrugljivo i hvata lika za rever i ka�e: Ne�to ti ne odgovara? Ne�to si danas poranila.
ONA: Pa da, iz stana iznose name�taj i ne znam �ta �u sa sobom.
ON: Aha.
ONA: Ina�e, dobila sam ju�e po�teno jer sam se vratila sva od peska.
ON: Briga me. Nego, lik prestra�en, ka�e, Bo�e pusti me, udavi�u se, a Betmen podrugljivo, jo� �u malo da te dr�im, da oseti� �ta je to bol u �ivotu... I �ta me se to ti�e?
ONA: Ni�ta. Samo ka�em.
ON: Zna� �ta, objasnio sam ti da je tvoja polovina peska tamo. Je l� mo�e� da bude� tako ljubazna...
ONA: Tamo? Ja sam mislila da je i ovo jo� uvek moj deo.
ON: Ne, tvoj deo po�inje odande.
ONA: Odande?
ON: Je l� treba da ti nacrtam? Evo (povla�i nogom crtu). To je tvoja polovina, a ovo je moja, va�i?
ONA: Tvoja polovina je upola ve�a od moje.
ON: Zna� �ta, ma nervira� me. Ovo je moj pesak, i bolje budi sre�na �to ti dozvoljavam da se tu igra�, je l� ti jasno?
ONA: Jeste. �to si dobar.
ON: Mada, iskreno govore�i, po�inje da mi bude krivo �to sam ti dozvolio.
ONA: Mo�da bolje da ja idem.
ON: Ne, ne radi se o tome. Jednostavno... dr�imo se odgovaraju�ih proporcija.
ONA: Zna�, ipak idem, ne�u da ti smetam, kad ti je tako krivo...
ON: Naravno, uze�e� igra�ke i oti�i, je l� tako? Ba� me interesuje kuda.
ONA: Idem na drugo igrali�te.
ON: Tu u kvartu nema drugih igrali�ta. Sva su uni�tena. Ovo moje je poslednje mesto s peskom.
ONA: Iza one zgrade je jo� jedno.
ON: Iza one zgrade? Ma daj... Tamo svi mogu�i psi seru.
ONA: �ta da radi�.
ON: I tamo se niko ne igra.
ONA: Nije ta�no, igra se tamo jedan de�ak. Ima jako lepo ime. Karol.
ON: Karol? Pa, to je totalni kreten!
ONA: Ti si kreten!
ON: A ti.... ma idi! I tako mi se ne svi�a�!
(ONA odlazi.)
ON: Bo�e, prestani da se ljuti�. Mo�e� da ostane�, stvarno. Samo... nemoj da mi smeta�, razume�? Hej! Mo�e� da ostane�, je l� me �uje�? Mila! E, idi, napasti jedna! Odli�no. Kona�no, mogu na miru da se igram. I taj lik jedva di�e, a Betmen ga pu�ta s podrugljivim osmehom i govori mu: Ma bri�i, budalo! A lik odmah pojuri ko� kreten i jo� se dere po celoj ulici: Ti si, bre, nenormalan! A Betmen se na to podrugljivo osmehuje i ka�e: Hvala na komplimentu, i puca od smeha, podrugljivog smeha, na sav glas, i to tako da stakla na prozorima po�inju da pucaju i taj lik be�i od straha, jer se boji, naravno...
(ONA se vra�a s lutkom u ruci, ulazi u pesak, prethodno izuva cipele.)
ON: ...i Betmen se jo� dugo smeje tim podrugljivim smehom na sav glas i sva stakla pucaju, ovako pucaju, d�d�d�d���d�, a Betmen se jo� glasnije smeje ha, ha, ha (smeje se podrugljivim smehom). Onda seda u svoj superauto, i nego �ta, pali supermegamotor, brmmmmm, koja vatra izle�e iz auta, to je bre raketni motor...
(ONA se igra lutkama na svojoj polovini, pevu�i.)
ON: ...i smeje se podrugljivo i ka�e: Jo� �emo se sresti, gade, dobi�e� svoje, zabava jo� nije gotova, o ne, zapamti�e� me, pi�ka ti materina, i kre�e kao raketa, naravno, takvom raketnom brzinom.
ONA: Hej.
ON: I odjednom iz tog automobila izlaze kao neka krila, koja dozvoljavaju Betmenu da vozi jo� br�e, i da leti, ali Betmenu se sada ne leti, samo bi tog lika da uhvati, Jo� �emo se mi sresti, ka�e podrugljivo Betmen... �ta je sad?
ONA: Vidim, igra� se.
ON: �ta?
ONA: Ka�em, vidim da se igra�.
ON: Na �ta misli�?
ONA: Na to, da bi mogao da se igra� malo ti�e.
ON: A �to? Smeta ti?
ONA: Smeta. Ne mogu da se koncentri�em na svoju igru.
ON: �ta me briga? (Nastavlja da se igra, ONA nastavlja da se igra lutkama, pevu�i): I Betmen juri za likom, ono munjevito, i sakrio se lik iza �o�ka i skriva se, nego... Svako se igra onako kako ume, zar ne? I Betmen ka�e, Sad �u te razbiti, gade, i cilja u lika i puni ga svojim supermecima, �to ne izazivaju smrt automatski, nego se razilaze po celom organizmu, po svim organima, i nedelju dana ih uni�tavaju izazivaju�i najve�i na svetu bol, i to mu�enje, i lik je gotov, d�d�d�d��! Razvaljuje u njega ceo �an�er metaka i lik aaaaaaaaaa! Udarac ga odbacuje deset kilometara dalje, ali bukvalno deset, pahh! (Baca figuricu �oveka blizu granice): Betmen izlazi iz svojih superkola, gleda, gleda tipa, koji se tamo negde deset kilometara dalje previja, gleda ga i smeje se svojim podrugljivim osmehom, ha, ha, ha...
(ONA pevu�e�i ustaje i poskakuje s lutkom u ruci, zauzeta igrom.)
ON: ...i taj Betmenov smeh budi opet sve redom ljude u celoj Var�avi, i oni gledaju s prozora, a Betmen ka�e...
ONA (staje na igra�ku):Auuuuua!
ON: ...a Betmen ka�e: Ma jebe mi se za sve vas... ti�ina!
(ONA se savija od bola.)
ON (ustaje): �ta ti je?
ONA (pla�e): Noga...
ON: A, jaoo! Uni�tila si mi igra�ku!
(ONA seda na zidi� i pla�e.)
ON: Uni�tila si mi igra�ku! Moju omiljenu igra�ku! Ima da kupi� novu!
(ONA pla�e od bola.)
ON: Moja omiljena igra�ka... znao sam da �e tako biti... umukni! Prestani da cmizdri�, je l� me �uje�? �ta ti je? Jesi se povredila? Gde? Daj, �ajde, smiri se... Poka�i. Ajao, tako mala rana a ti cmizdri�... �to si, kog �avola, skidala cipele?
ONA (kroz pla�): Rekla mi mama...
ON: �Ajde, ne pla�i. Sad �emo o�istiti ranu od peska i ni�ta ti ne�e biti.
(ONA �mrca.)
ON: Mora� da pazi� kako se igra�...
ONA: A ti pazi gde baca� svoje glupe igra�ke!
ON: Nije trebalo da prelazi� granicu!
ONA: Nisam ni pre�la!
ON: Jesi!
ONA: Glup si!
ON: �ta si rekla?
ONA: Da si glup!
ON: Molim... ma... da si porekla to!
ONA (kroz pla�): Glupav!
ON: Poreci to, i to ovog momenta! Je l� �uje�!
ONA: Pusti me!
ON: Poreci! Je l� �uje� �ta ti govorim? Poreci!
ONA (kroz pla�): Pori�em...
ON: Prestani da cmizdri�... sama si kriva... Da mi se vi�e nikada, ali nikad, nisi tako obratila. Je l� ti jasno? Je l� jasno?
ONA: Jeste... pusti...
ON: I... i prestani da slini�... evo ti maramica... poka�i jo� jednom nogu... vidi�, nema vi�e peska. I rana se jedva vidi. Daj mi maramicu, eto, zavi�emo ranu, obu�e� cipele i ne�e vi�e boleti... va�i?
ONA (�mrcaju�i): Va�i...
ON: Gotovo. I je l� jo� boli? Mila... je l� boli?
ONA: Malo...
ON: Eto vidi�... je l� trebalo... tako plakati... O Bo�e! (ON ustaje, ide na svoju polovinu.)
ONA: �ta je bilo?
ON: Ni�ta, ni�ta.
ONA: Ne, stvarno, o �emu se radi?
ON (nastavlja da se igra): Ma, ni�ta, stvarno.
ONA: Ka�i. Je l� se stidi�?
ON: Ma �ta ti je, ne... samo... Bo�e, pa ti tamo ni�ta nema�!
ONA: Gde?
ON: Pa... ispod haljine...
ONA: Kako to misli�, nemam ni�ta?
ON: Pa, jednostavno ni�ta. Ni�ta.
ONA: Ne razumem.
ON: Svi tamo ne�to imaju.
ONA: �ta bulazni�?
ON: Treba da ide� kod lekara.
ONA: Zna� �ta, ti si stvarno neki nenormalan.
ON: To je potpuno nenormalno, taj nedostatak, ta praznina...
ONA: Ola isto tamo nema ni�ta, ako na to misli�.
ON: U tom slu�aju trebalo bi obe da idete kod lekara. A ko je Ola?
ONA: Idem. Vidimo se.
ON: Sa�ekaj!... �to odmah ide�?
ONA: Moram. Uskoro �e ru�ak.
ON: Zaboravila si lutke.
ONA: A, da, hvala. Pa, �ajde �ao.
ON: �Ajde. �ao. Zna� �ta!
ONA: �ta?
ON: Zna�... ma, ni�ta.
(ONA odlazi. ON nastavlja da se igra.)

SCENA 3
(Ispred vrata NJENOG stana. ON popravlja frizuru. Zvoni. ONA polako otvara vrata.)
ON: Zdravo.
ONA: Zdravo.
ON: Kako si?
ONA: Dobro. A ti?
ON: Dobro. Kako noga?
ONA: Kakva noga?
ON: Pa... ogrebala si se.
ONA: A, noga. Dobro je, dobro.
ON: Ne boli te vi�e?
ONA: Ne, ne boli.
ON: Aha.
ONA: �ta ho�e�?
ON: Ni�ta, nai�ao sam... tek onako...
ONA: A �ta je s peskom?
ON: Ni�ta, eno ga, tamo.
ONA: Zna� �ta, sad sam ne�to zauzeta, mogao bi... A, da, sa�ekaj, imam ne�to za tebe.
ON: Za mene?
ONA: Da. Evo. Isti je, zar ne?
ON: Nije trebalo da kupuje�, �ta ti je...
ONA: Pa, rekao si mi da kupim novi.
ON: Samo sam... �alio sam se, Mila, stvarno, nije trebalo...
ONA: Uzmi, ja sam kriva �to sam pre�la na tvoju polovinu.
ON: Ali ne treba, stvarno...
ONA: Pa, �ajde, vidimo se.
ON: Sa�ekaj samo...
ONA: Bo�e, �ta je sad?
ON: Hteo sam da ti ka�em da... lepo izgleda�.
ONA: Kako izgledam?
ON: Pa... betmenski.
ONA: Aha.
ON: Mislo sam...
ONA: Ej, �ove�e, konkretno! O �emu se radi? Skrati pri�u.
ON: Hteo sam da te pozovem!
ONA: Pozove�? A, gde?
ON: Pa, na igrali�te, u pesak.
ONA: U pesak? �ta me zeza�?
ON: Pa... a bolje ne... vidimo se...
ONA: Sa�ekaj! Na igrali�te? U pesak?
ON: Pa... da... jer...
ONA: Ali �to me zove�, pa sama �u do�i ako mi se bude dolazilo.
ON: Upravo to...
ONA: Sada?
ON: Hm.
ONA: Pa, ne znam... Aj�, va�i, sa�ekaj trenutak. Kako je napolju? Je l� toplo? (Odlazi unutra.)
ON: Jeste, jeste, jako je toplo.
ONA (izlazi iz stana s lutkom): Pa, hajdemo. (Idu na igrali�te.)
ON: Hajdemo, daj, pone�u ti lutku.
ONA: Lutku? Za�to?
ON: Onako... da ti bude lak�e.
ONA: Ne treba. Je l� tebi dobro?
ON: Molim? Da, jeste. �ta ima da mi ne bude dobro?
ONA: Ne znam. Ne�to �udno izgleda�.
ON: A to je... zato �to me boli stomak.
ONA: Aha.
(Ulaze u pesak.)
ON: Samo pazi da ne pre�e� liniju... jesi li razumela?
ONA: Naravno.
ON: Ja se igram sam. (Po�inju da se igraju, svako svojim igra�kama.) Betmen spava, i tako spava na sve�em vazduhu, u nekoj preriji, i odjednom �uje kako se neko pribli�ava, neka nenormalna buka koju obi�ni ljudi ne �uju, jer Betmen ima savr�en natprirodni sluh, ma takav da sve �uje i gleda a tamo opet taj lik se mota, taj brat od tog drugog kog je Betmen preklju�e tako super razbio �ar�erom smrtonosnih otrovnih metaka... Mila!
ONA: �ta je?
ON: Ne�to sam razmi�ljao, kako ti mo�e�... kako mo�e� da se igra� lutkama. Pa, to je u�asno, ma do bola je dosadno.
ONA: Moja stvar. Za mene su automobili i neki �ove�uljci dosadni.
ON: Pa, ne znam ba�. U svakom slu�aju, mislim da na svetu postoji milion zanimljivijih stvari nego igrati se lutkama. Mislim da kroz to gubi�.... kontakt sa stvarno��u. Jednostavno se, ono, zatvara� u svoj svet i ne vidi� ni�ta drugo, ni�ta �to se oko tebe de�ava.
ONA: To je moja stvar. Ja ti ne govorim �ime ti treba da se igra�.
ON: Naravno, naravno. Ne�u ti vi�e ni�ta re�i. Ali ipak, mogla bi da ne bude� tako... isfolirana. (Nastavlja da se igra.) I Betmen vidi kako brat onog lika, mislim njegov brat blizanac, po�to je, �ove�e, potpuno identi�an, dolazi da se osveti, �ta drugo, i Betmen be�umno ustaje i ka�e: I...�ajde kad moram, sad �u i njega da razbijem, kad ho�e da se sveti, jer Betmen ima specijalne pucaljke za sve vrste �rtvi, mislim za �ene jedne, za decu druge, za dede i babe tre�e, i �ak za marsovce ima specijalnu neku laserku pucu...
ONA: Jaoo!
ON: �ta je?
ONA: Vidi, buba!
ON: Gde?
ONA: Tu. Do�i brzo, vidi!
ON (prilazi): Vidi, pa to nije buba, to je glista.
ONA: Glista je isto buba.
ON: Nije. Glista je, ovaj... �lankoviti crv.
ONA: Fuj! Odvratna je.
ON: Odvratna? Za�to? Divota! Fantasti�na je!
ONA: Odvratnost jedna!
ON: Mm, njam, njam... prelepa je, mesnata... Ma, prste da poli�e�!
ONA: Ba� si glup.
ON: Ako ho�e�, mogu da je pojedem. Misli� da ne�u? E, gledaj! (Guta glistu): Mmmm. �to je dobra. Ukusna. Ho�e� malo?
ONA (seda na zidi�, igra se lutkom): Idiot.
ON: Mmmm, njam, njam, njam...
(ONA pevu�i i sedi na zidi�u.)
ON: I... kako noga?
ONA: Dobro. Ve� si me pitao.
ON: Daj da vidim.
ONA: Za�to?
ON: Ho�u da proverim... mo�da si opet zaprljala ranu peskom... daj da vidim. Vidi� kako lepo zarasta, a se�a� se kako si plakala. (Pauza): Mila, zna� �ta...
ONA: �ta ho�e�?
ON: �to se ti meni uop�te ne divi�?
ONA: A �to da ti se divim?
ON: Ne misli� valjda da mi je ta glista stvarno bila ukusna. Ja to za tebe...
ONA: Ne razmem o �emu se radi.
ON: Ni o �emu. Ni o �emu. Ja samo ono... Malo �u tu da sednem, na tvoju polovinu, va�i? Ne da bih se igrao s tobom, nego onako... ovde kod tebe je sunce.
ONA: Na tvojoj strani je isto sunce.
ON: Jeste... ali tamo slabije greje... sija pod drugim uglom.
ONA: Aha.
ON: Milka.
ONA: Mmm?
ON: Ne�to sam mislio... zna�, meni to stvarno ne smeta �to ti tamo ni�ta nema�.
ONA: Gde?
ON: Pa, ispod haljine. Stvarno, ni�ta mi to ne smeta. Mo�e� takva i da ostane� ako ho�e�. Mislim, ne mora� odmah da ide� kod lekara.
ONA: Hvala.
ON: Mislim, prihvatam te takvu kakva si. Mada, priznajem da je malo neobi�no da tamo nema ni�ta.
ONA: Ne znam.
ON: Naravno, bolje bi bilo kad bi tamo ne�to imala, ali kad si se ve� tako rodila, pa i nije to tako stra�no. Ali apsolutno ne mo�emo da se igramo zajedno, takva mogu�nost otpada, da li me razume�?
ONA: Naravno.
ON: Stvarno, jako bih hteo da se s tobom igram, ali zbog toga... zna� ve�... Je l� se ljuti�?
ONA: Ne, za�to.
ON: Onda, dogovoreno?
ONA: Dogovoreno. Daj, pusti ve� jednom.
ON(vadi kutiju cigareta): Ho�e� cigaru?
ONA: Hvala, ne pu�im. A i mama mi ne dozvoljava.
ON: Ma, �ajde, niko ne�e videti. (ONA uzima cigaretu, ON joj pali cigaretu.)
ONA: Ej...
ON: Mmm?
ONA: �ta misli�, �to su uni�tili sva igrali�ta?
ON: Ne znam. Valjda ljudi vi�e ne�e da se igraju u pesku.
ONA: Za�to?
ON: Mo�da se boje buba.
ONA: Aha. Sigurno se boje buba.

SCENA 4
(Pesak na de�jem igrali�tu. ON se igra svojim igra�kama.)
ON: Brmmmbrm... jure Betmenova kola po preriji, i ispada da ih je ukrao onaj lik, ispalo da je jak i uhvatio Betmena i zavezao ga, ma nekim laserskim zracima, zbog kojih Betmen gubi svoju mo�, i ide sad taj lik Betmenovim kolima na specijalni zadatak, a Betmen misli kako ga je lako lik sredio... i sad se taj lik smeje tim podrugljivim smehom ha, ha, ha! Na sav glas. A Betmen mu ka�e, Za�epi budalo, a lik ga s takvom prezirom �uta u stomak, �ove�e, vd���! I sad se Betmen savija od bola, a lik mu ka�e Ne�e� mi ti, kretenu, govoriti �ta da radim! E, sad sam ja glavni...
(Ulazi ONA s lutkom.)
ON: Zdravo.
ONA (ulazi u pesak, po�inje da se igra na svojoj strani): Zdravo.
ON: �ta ima novo?
ONA: Zavisi gde.
ON: �to si tako neraspolo�ena.
ONA: Ne ti�e te se.
ON: ...i taj lik, �ove�e, �uta svom snagom Betmena u stomak, bah! Bah! Bah! A Betmenu ono ve� krv te�e iz usta, vuaaau! A lik se dere sav ponosan, e eto ti, gade! To ti je za mog brata!
ONA: Jednostavno se nisam naspavala.
ON: Aha. I onda ga lik, �ove�e, udara Betmena iz sve snage u facu, tako da mu krv �iklja iz o�iju, ma iz sve snage, bah!... Nisi se naspavala?
ONA: Ma, da. Spavala sam samo tri sata.
ON: Pa �ta si radila celu no�?
ONA: Ni�ta. Pomagala sam mami i spremala stan.
ON: Aha. Pomagala mami i spremala stan. I Betmen pada u nesvest, a taj se lik smeje podrugljivim smehom, ha! Ha! Na sav glas... Ha! Ha!
ONA: Zna� �ta?
ON: �ta?
ONA: Je l� uvek kad se igra� mora� da pri�a� sa sobom?
ON: A �to? Nisam o tome razmi�ljao. Izgleda da moram. To stvara atmosferu.
ONA: Meni se �ini da to govori o nekim kompleksima.
ON: Pre o koncentraciji.
ONA: Moja mama je u pravu.
ON: I? �ta je rekla?
ONA: Da se ne igram s tobom, jer si... �udan.
ON: Pa, onda se ne igraj. Idi kod Karola, u njegov usrani pesak...
ONA: E, da zna� da ho�u.
ON: Idi. I igraj se s njim. Kao i pro�le no�i, je l� da?
ONA: Ti budalo... pratio si me! U stvari, �ta me briga. Mo�e� da me prati� koliko ho�e�. Igra�u se s kim ja budem htela.
ON: Naravno. Igra�e� se s idiotom u govnjivom pesku.
ONA: Ne znam �ta si umislio. Pa, igramo se samo u istom pesku na istom igrali�tu, ni�ta vi�e.
ON: Ni�ta.
ONA: To je samo igra, razume�?
ON: Naravno. Samo igra.
ONA: Karol je jako... pametan... ose�ajan. I igramo se zajedno, ali ba� zajedno, razume� me? Nema nikakve granice, moja lutka razgovara s njegovim igra�kama i uop�te...
ON: Zna� �ta si ti, ti si, ma ti si...
ONA: Hajde reci, slu�am te.
ON: Takva si klikna. Totalno si detinjasta. Misli� da ja ne mogu da se igram tvojom lutkom?
ONA: Ne, ti to ne ume�.
ON: Daj lutku.
ONA: Skini mi se.
ON: Daj. Sad �u da ti poka�em da znam.
ONA: Pre�ao si me.
ON: Daj!
ONA: Ne dam! Jesi ti normalan! (ON joj otima lutku.) Totalno si poludeo!
ON: Je li? E, gledaj, gledaj kako �u super da se igram.
ONA: Idiot.
ON: Vidi, vidi. I taj lik vozi Betmena na mu�ili�te, izvla�i Betmena bez svesti, vezanog laserskim zracima i samo ga onako, izbacuje iz kola u pustu preriju i ka�e mu: sad �u mamu da ti jebem...
ONA: Prestani da psuje�!
ON: U�uti i gledaj! I stavlja Betmena na sto za mu�enje i vadi neke superure�aje za mu�enje, no�eve, laserske mu�ilice i �priceve pune superbolne te�nosti za mu�enje, ispostavilo se da je lik superspecijalista mu�itelj, i Betmenu, koji samo �to je do�ao sebi, ubrizgava tu te�nost, ka�e: sad �e�, brate, polako da umire�, a Betmen prasne u podrugljiv smeh, ha! Ha! Ha! Ne�e� me slomiti, budalo, niko me ne�e slomiti, je l� me �uje�! I ve� je Betmen prihvatio �injenicu da �e tako glupo da umre, i psuje u sebi, a lik sre�an �to je tako... i odjednom nailazi devojka, obi�na turistkinja, �etala onako bez veze po toj preriji, i vidi kako Betmena mu�i taj lik, a Betmen joj je jednom spasio �ivot, i ona vadi pucaljku, jer takve usamljene turistkinje nose sa sobom pi�tolje i d�d�d�d�d�dd���� � puni tog lika koji mu�i Betmena celim �ar�erom metaka, bam! Bam! A taj lik se zatetura i pada me�u sva ta oru�a za mu�enje, i gleda devojku iskola�enih o�iju od �uda, bam! Pada mrtav u toj preriji, negde tamo pada u provaliju, fijuuuuuuud�d���! Na to Betmen uzdahne s olak�anjem, uhhhh! Misli, jo� nisam umro, i ka�e devojci, Odve�i mi te proklete laserske zrake..... A devojka, kojoj je Betmen tamo jednom spasao �ivot, bila je od tog momenta zaljubljena u Betmena i i�la je po toj preriji da ga na�e, i brzo prilazi i odvezuje Betmena, a on ka�e: Mislio sam da je to kraj. A ona ka�e: ne, nije, to nije kraj, znala sam da �u te spasiti jer... te... ovaj...
ONA: I �ta?
ON: Hm, jer te... ovaj... volim, i onda on brzo ustaje i ka�e, dobro �to si nai�la, mislim, hvala ti puno, a ona ka�e samo, poljubi me. A Betmen se, naravno, �udi i ka�e joj, nema �anse, razume�, ja imam svoja pravila, da... ovaj... da sam s�m, uvek sam, razume� me? A ona... rastu�ila se, jednostavno joj bilo krivo i ka�e...
ONA: Ti si stvarno nenormalan.
ON: Ne svi�a ti se moja igra?
ONA: Vrati mi lutku.
ON: Za�to? Ne, ne, sa�ekaj, to jo� nije kraj.
ONA: Vrati! Ostavi je!
ON (odgurne NJU): Rekao sam da jo� nisam zavr�io! Gledaj! Je l� �uje�? Sad dolazi ono najbolje. I oni se tako ljube, ono, ljube se ovako, ovako... ovaj, strasno, kao da se sve dobro zavr�ilo, a odjednom taj lik �to ga je kao ubila, budi se, ispostavilo se da nije mrtav, imao je neki pancirni prsluk otporan na metke, i uop�te taj lik je bio besmrtan, �ove�e, i ustaje, i vadi neku megapucaljku i, fah! Fah! Ispaljuje u Betmena ceo �ar�er metaka, i to tako da Betmena odbacuje skoro u kosmos, a devojka je, naravno, �okirana, ona je mislila da �e sve dobro da se zavr�i, i okre�e se i po�inje da vri�ti, vaaaaaaa! A lik prasne u podrugljiv smeh, ha! Ha! Ha! Ona vadi svoj pi�tolj�i� i poku�ava da puca u lika, koji je ionako besmrtan, ali u�as, nestaje joj municije, a lik prestaje da se smeje i kre�e na devojku, ona po�inje da be�i, a tip vi�e � nikakav Betmen ti ne�e vi�e pomo�i, ribooooo! I hvata je, �ove�e, laserskim lasom je hvata i stavlja na sto za mu�enje, uzima svoje superno�eve i po�inje da se�e, se�e, dok je ne raspori i dok joj creva ne poispadaju, ovako...
ONA: �ta to radi�?
ON: I se�e je ovako, paf! Paf! Paf! Fiu! Fiu! �ah!
ONA (prasne u pla�): Jesi li poludeo? Ostavi je! Ostavi!
ON: I tip se�e tu ribu, �ove�e, tim laserskim no�evima, �ah! Fju! Dok je nije iseckao na komadi�e! I onda prasne u podrugljiv smeh, ha! Ha! Ba� takav podrugljiv smeh, ha! Ha!
ONA: Bo�e! Bo�e! �ta si uradio!
ON: Ali, Mila, to je samo igra.
ONA: Moja omiljena lutka...
ON: I �ta? Za�ije� je i ni�ta se ne�e videti.
ONA: Ne�u takvu, ti, ti... kretenu!
ON: Mogu da ti kupim novu ako ho�e�. Ovu �u da zadr�im. Dobro �e mi do�i takva lutkica. Dobro �e mi do�i u igri.
ONA (odlazi pla�u�i): Vi�e nikad, ali nikad ne�u ni re� s tobom progovoriti! Psihopato!
ON: Mila! Kupi�u ti novu! Je l� �uje�? A kad porastem, napravi�u ogromno igrali�te i pesak samo za tebe i mene. Mila, je l� �uje�? Oti�la, jebi ga. A taj lik prilazi Betmenu, koji le�i jedva �iv tamo negde, i ka�e mu i tako ti, dru�kane, ta devojka nije pomogla, ta smrtonosna te�nost koju sam ti ubrizgao, zna�, umira�e� u najgorim mukama... nedelju dana, nego... mo�e� da sakupi� svoju dragu, ostavljam te da umre� polako... i prasnu u smeh... Stvarno dobra ta lutka. Donosi u igru ne�to novo...

SCENA 5
(Pred vratima NJENOG stana. ON s buketom ru�a. Zvoni. ONA otvara.)
ON: Zdravo.
ONA: Zdravo.
ON: Zna�... ovo je za tebe.
ONA: A �to mi daje� cve�e?
ON: Pa... hteo sam da ti se izvinim... Mila...
ONA: Za �ta?
ON: Pa... ovaj... za ju�e...
ONA: U redu je.
ON: Uzmi. Nemoj da se ljuti�.
ONA: Ne�u od tebe cve�e.
ON: Aha... evo, kupio sam ti novu lutku, izvoli. Je l� ista?
ONA: Nije, nije ista.
ON: Kako nije? Identi�na je.
ONA: Ona moja je imala ve�e o�i. Ne�u ovu.
ON: Pa... uzmi barem cve�e.
ONA: Rekla sam ti da ne�u. Me�u nama je gotovo.
ON: Mila, ...ali... ne�e� vi�e dolaziti u pesak?
ONA: Ne.
ON: Ali, Mila, ja... izvini... stvarno izvini... nisam hteo... samo...
ONA: �ta jo� ima� da mi ka�e�?
ON: Hajde da se od sada igramo zajedno, ho�e�? Nema vi�e nikakve granice, Mila, pa, od danas to �e biti i tvoj pesak.
ONA: Ne�u tvoj pesak. Na kraju krajeva, mama mi je rekla da sam ve� dovoljno velika da se ne igram u pesku, i... nisu mi vi�e ni lutke potrebne.
ON: �ta ti je, uop�te nije tako... Daj, pa ne misli� valjda da se vi�e nikada ne�e� igrati... Mila, je si poludela? Pa...
ONA: Ej, �ove�e, ostavi me na miru. Zavr�imo tu komediju.
ON: Da... u pravu si, zavr�imo komediju... A za�to si uop�te dolazila, a?
ONA: Kako za�to. Pa, tako mi do�lo.
ON: Aha, do�lo ti. I meni si pri�la je l� ti je do�lo?
ONA: �ove�e, �ta lupeta�?
ON: A mo�da mi nisi pri�la? �ovek se sam lepo igra u pesku, sve igre mi ispadale dobro. A otkad si se ti pojavila, ni�ta, ni�ta nije kako treba, razume�?
ONA: �ta me briga. Tvoja stvar. I za�to mi to govori�? Uvek mora� da brblja� dok se igra�?
ON: Kako za�to? Pa...
ONA: Sad �e� mo�i da se igra� kao nekada i nema problema.
ON: I �ta, nikada vi�e...
ONA: Nikada.
ON: Zna� �ta...
ONA: �ak se i ne radi o tebi...
ON: A o kome? O onom kretenu, ako mu ja tamo...
ONA: Joj, �to si glup. Sutra se selimo.
ON: �ta? Seli� se? Kuda?
ONA: Nije va�no... na �olibo�.
ON: E, jebi ga... I �ta ja sad da radim?
ONA: Ne znam.
ON: I... ne�e� cve�e?
ONA: Ne�u.
ON: Ni lutku?
ONA: Ne.
ON: Stvarno je identi�na, kad ti ka�em, stvarno...
ONA: Zna� �ta, �ajde idi...
ON: Pa onda...
ONA: Vidimo se.
ON: Sa�ekaj, Mila!... Ja...
ONA: O Bo�e, �ta je sad?
ON: Ja... ma... ni�ta, ni�ta. Vidimo se.

SCENA 6
(ON sam, igra se u pesku.)
ON: I... ide... ovaj... ide Betmen... onako ide... po toj... ma toj preriji... Ma nek to sve ide do �avola!
ON: I... ide taj Betmen ceo ovako... krvav... ovaj... jer ga je taj lik... onako ga je ba�... sredio... i ide tako... ide... i misli...
ON: U�as! Ne mogu vi�e...
ON: I ide Betmen sav krvav na mesto zlo�ina, gde ga je prvo taj lik mu�io a onda ta devojka do�la i spasila ga, i ide tako Betmen i misli, da je u su�tini bila ba� lepa ta devojka i ba� ga interesuje da li je jo� uvek �iva, i misli Betmen, i onda jedva, poslednjim ostacima snage dolazi na mesto zlo�ina, stra�nih zlo�ina i vidi, vidi kako je devojka sva iseckana, i Betmenu tu�no... ovaj... tu�no mu...
ON: I misli... pa... u su�tini ona, ta... devojka, �ak ju je... zavoleo ju je, zavoleo nekako, i na kraju spasila mu je i �ivot, mislim na kraju uvek... ipak, ...i gleda na te raskomadane deli�e tela, i tako misli o... misli...
ON: ...misli o tome kako je �teta, �teta �to ona vi�e nije �iva... i pada mu na pamet kako �e i on umreti od te smrtonosne te�nosti... onako... ba�...
ON: I odjednom pada mu na pamet da postoji negde na svetu jedan supermega �arobnjak, koji je Betmenov stari drugar, i taj �arobnjak ima lek za sve, ali sve mogu�e! Ponavljam � sve! Za bolesti i rane i sve... i setio se Betmen u poslednjem momentu, setio se da taj, taj super�arobnjak ili ne�to tako, zna i ljude da sastavlja, od takvih komadi�a, i pomisli da on mo�e i tu devojku da sastavi ponovo, mislim, onako da opet bude �iva... i Betmen se ba� obradovao, mislim, najvi�e se obradovao �to �e taj da ga izle�i i �to �e mo�i onog kretena da sredi, i �to �e ta devojka opet da o�ivi i uop�te... sve �e biti OK... onako ba�...
ON: Tako �e biti, pomisli Betmen, tako! I Betmen sakuplja sve, ali bukvalno sve deli�e tela te devojke, koju je onaj kreten isekao, i sla�e ih u neku specijalnu torbu, ovako...
ON: I kad je pokupio sve komadi�e, odjednom oseti da..., uglavnom, on pokupi sve komadi�e, stavi ih u torbu, ...pomisli, moram sad da prona�em tog tipa, tog super�arobnjaka. Moram da prona�em tog super�arobnjaka.