Glumac Aron Bala�, po nepodeljenom mi�ljenju, spada me�u retke talente na koje pozori�ta �ekaju i godinama da se pojave i osvoje scenu. U desetak godina otkako je diplomirao, odigrao je mnoge glavne uloge na sceni mati�nog, Novosadskog pozori�ta / �jvid�ki Sz�nh�za, ali i na drugim scenama. Dobitnik je ugledne gluma�ke nagrade Patakijev prsten, a odnedavno i Sterijine nagrade za ulogu Frenka N. Furtera u mjuziklu Roki horor �ou Ri�arda O� Brajana, u re�iji Viktora Na�a i izvo�enju �jvid�ki Sz�nh�za.

Svi misle da je uloga Frenka atraktivna, ali ima tu vi�e ote�avaju�ih okolnosti. Postoji film �Roki horor �ou� kao predlo�ak, a s druge strane, ne mo�e se uloga transvestita odigrati tako da samo proizvede efekat kod publike. Na �ta onda glumac mora da obrati pa�nju? Kako stvara taj lik?
� Kao �to ste pomenuli, postoji film, gledao sam ga dok smo spremali predstavu, prikazivan je gotovo na svakom TV kanalu. To jeste te�ko�a, po�to je film dobro ura�en, s velikim gluma�kim imenima, ali nije zdravo ako se �ovek zadr�i samo na tome, i razmi�lja samo o tome. Kako sam stvarao? Pa, nije bilo puno razmi�ljanja, jer tekst i pomalo detinjasta situacija, u dobrom smislu, vuku �oveka. Razgovaralo se s rediteljem o tome da se ne mo�e predvideti kako ovaj lik reaguje, jer ima o�tre prelaze. Nikad se ne zna kako �e Frenk da reaguje, ekstreman je kada su ose�anja u pitanju. U radu je to, sporije ili br�e, dolazilo na svoje mesto, i stigli smo do ovoga �to imamo. Kako �e uspeti, i da li �e biti �ablonska uloga, o tome nisam ni razmi�ljao, po�to se to nikad ne zna.

Koliko je kostim uticao i odre�ivao taj lik kao i sve ostale?
� U po�etku je bilo malo neobi�no u �tiklama, �arapama, korsetu... No, to je u ovom komadu prirodno, nije nametnuto, ili izmi�ljeno da �emo se u ovoj predstavi ba� tako obla�iti... Ipak se glumac druga�ije kre�e u tim cipelama. Nije najudobnije, ali nekako se mora izdr�ati u tome. Ako se opusti ne�e biti dobro, ali sve to je na pravi na�in odra�avalo kontraste. Ako se neko pona�a kao �ensko, naravno da takvo pona�anje dobro ide uz taj kostim, ali ako ispolji mu�kost, onda je sve to �okantnije ili interesantnije.

Ipak, ne bi svi mogli tako lako da u�u u taj lik, mada bi mo�da pomislili da to mo�e da se uradi ba� lako. Me�utim, najva�niji utisak o tom liku je dvopolnost koja je evidentna, a to je i bio cilj?
� Jeste, jer se ne zna u kakvom obliku �e zlo da se pojavi, da li je mu�ko ili �ensko. To je neuhvatljivo.

Da li su Vam je taj lik, i kostim, stvarali neku vrstu nelagode?
� Ne, u�ivao sam u tome.

I ranije ste govorili da volite da igrate i negativne likove. �ta Vas privla�i tome? Je li monotono igrati samo dobre i heroje?
� Kada postoji negativac, zanimljivije je kad ne znamo ba� stoprocentno koliko je zao u du�i, ili mo�da ima vi�e boja, jer ako ho�emo nekoga da navu�emo na zlo ili da postupimo po zlu, ne mo�emo to uraditi olako. Ipak ga moramo �navu�i� da uradi ne�to �to ho�emo, ili okupiti ljude oko sebe da se uradi ne�to zlo. Sigurno je da ima vi�e boja, rada, razmi�ljanja kako se to mo�e uraditi. Kompleksniji su takvi likovi i...
...privla�niji za glumce?
� Ne znam, kako kome. Mene privla�i to �to pru�aju vi�e mogu�nosti u radu.

Kao �to se �esto misli da je Danteov pakao mnogo �ivlji i ubedljiviji od raja?
� Govorio sam da je sigurno mnogo zabavnije u paklu nego u raju.

Pojedine Va�e uloge dolazile su u trenutku kada je trebalo da ih odigrate, i tako sti�e red i na Hamleta. Za�to nemate �elju da ga odigrate? �ta je u tom liku, ili va�em odbijanju, hajde da ka�emo, za sada?
� Da mi neko ponudi tu ulogu, ne bih rekao da ne�u, ali nemam �elju da po svaku cenu odigram Hamleta. Ima uloga koje pru�aju puno mogu�nosti za dokazivanje kvaliteta, zrelosti, da se ne�to poru�i, da se ne�to ka�e.������

Jeste li deo toga ve� rekli, pa zato ne �urite mnogo ka Hamletu koji je ipak pri�a za sebe?
� Ne�e mi biti �ao ako ga ne odigram. Kako se kome dogodi. Hamlet jeste velika drama.

Kako biste razmi�ljali o tom liku i drami da� morate da ga odigrate?
� Toliko je puta Hamlet ura�en i na filmu i na� sceni. Ne razmi�ljam o tome dok ne do�e na red. Sve u svoje vreme.

Igrali ste i u Subotici i u Ma�arskoj, ali sti�e se utisak da se uvek vra�ate u Novi Sad i da gostovanja smatrate privremenim izletima?
� I o tome sam razmi�ljao, ali nikad nisam odlu�io. Ne mogu da se �alim na uloge koje radim ovde, ko zna �ta bih tamo radio. Sebe smatram malo starijim da bih sad kucao na neka druga vrata, da tamo tra�im svoje mesto. Onda dolazi odmeravanje �ta se mo�e staviti na ovu stranu i �ta bi me dr�alo na drugoj strani. Ali, nemam �ta da stavim na drugi tas.

U Ma�arskoj su Vas dobro primali. Da li �itate kritike? Da li Vas optere�uju?
� U po�etku su me optere�ivale. Ali, dobio sam i u Ma�arskoj lo�u kritiku, za� predstavu Nedeljom ne sahranjujemo koju je, po tekstu Bohumila Hrabala, re�irala Kinga Mezei u �Barka sinhazu� u Budimpe�ti, ali to me nije �ubilo�. Rekli su da za ulogu koju sam igrao nije bilo potrebno da se pozove neko iz inostranstva, jer ima i tamo onih koji to mogu da urade.

Ali to nisu umetni�ki razlozi?
� Svejedno, nije mi prijalo, ali sad ne�u da razmi�ljam o tome, �ivot ide dalje. I lo�e kritike sti�u, ali i od toga �ovek mo�e da nau�i.

�ta je za Vas uspeh? Smatrate li sebe uspe�nim? Uspeh ispunjava, ali mo�e i da uljuljka? Imati ose�aj da si uspe�an zna�i da nisi nezadovoljan, da ne smatra� da si uskra�en za ne�to, u bilo kom poslu. Da li smatrate da ste na tom putu uspeha, ili mislite da Vam jo� ne�to nedostaje?
� Uspeh sigurno donosi neko zadovoljstvo. Tako je i kad stolar napravi ormar, u �ta je uneo sve �to je znao, i to je kvalitetno i lepo, i neko kupi ormar i odnese ku�i, i jo� se nekome hvali. Dobro, to stolar ne zna, hvale ga iza le�a, ali ipak je dao sve od sebe. To je za njega uspeh, to �to se ormar nekome dopada. Kao i u svakom poslu, bilo da je u pitanju automehani�ar, ili cve�ar koji se bavi biljkama i neguje ih, daje sve od sebe.����

Ali u va�em poslu ipak dobijate nagradu, kao �to je aplauz, ili to �to neko kupi kartu da bi vas gledao. I to je nagrada?
� Jeste, za to se radi, do�la je nagrada, ali ne mogu tu nagradu zauvek da dr�im nad glavom, treba da idemo dalje. Poku�avam da se ose�am najbolje �to mogu dok radim, dok igram, i �elim da se i publika dobro ose�a, i da to nagradi aplauzom, ili da se o tome kasnije razgovara. To je na�a plata.�

Kakve savete dajete svojim studentima? Da li je bitno da glumac predaje budu�im glumcima, kao �to ste profesor �andor Laslo i Vi, njegov asistent, glumci koje studenti imaju prilike da gledaju na sceni, da vide �ta i kako rade?
� Dobro je �to se bavimo, ili �emo se baviti istim poslom. Ako studenti nai�u na neke te�ko�e, imamo vi�e mogu�nosti za dobre savete kako bi se prevazi�li neki problemi. Kada gledam kako rade neku scenu, i sam razmi�ljam o tome kako bih mogao da prevazi�em problem na koji nai�em. Isto i oni rade, razmi�ljaju, mo�da druga�ije, pa ako jedna ideja ne uspe, onda imamo ideje i profesor �andor Laslo i ja. Ne mo�e se gluma u�iti iz knjiga, odnosno mo�e, ali kako �emo je praktikovati?

Kako ste se Vi upisali na glumu? �ta je Vas privuklo na akademiju?
� Kada sam bio mali, u Bajmoku je radilo amatersko dru�tvo. Drugovi su i�li, pa su me zvali da se pridru�im. Zavoleo sam glumu, posle je do�lo Sala�arsko pozori�te, i 1995, 1996, do�ao sam na Akademiju u Novi Sad da probam, da vidim ho�u li uspeti ili ne, da mi stru�njaci ka�u da li sam za to.�

Smatrate li sebe ambicioznim ili ne?
� Ah, kako kad. �ovek nekad ose�a da ima jako puno da daje, pa se to iscrpi, pa nije ambiciozan...

Pa ode na pecanje?
� Ili se odmori, ili tra�i ne�to drugo.�
Da li je va�no da postoji ne�to drugo, alternativa koja puni baterije?
� Kad se �ovek isprazni, onda sve puni baterije, samo ako je pozitivno... dobro dru�tvo, pecanje, �etnja, muzika, ili se �ovek zaklju�a u stan. Mo�e to da bude i dobra re� ili zagrljaj.

Imali ste prilike da glumite i na filmu, u ��urci� Aleksandra Davi�a. Da li biste voleli da ste imali vi�e prilike?
� Voleo bih, to je druga vrsta glume. Prvi put sam se ose�ao nespreman. Posle snimanja razmi�ljao sam za�to ulogu nisam uradio onako kako sam hteo. Sigurno da za to treba vremena i prakse, jer se godine iskustva na sceni ipak ne mogu odmah odbaciti. Tu fali praksa. Meni je falila. Kod nas se ba� ne snima mnogo, tako da je nemam.

Kako sara�ujete s rediteljima?
� Obi�no nemam problema s rediteljima, dobro se sla�emo. Ako ne�to ne razumem, pitam, ako se s ne�im ne sla�em, i onda pitam... Ili, ako imam neku ideju, ka�em, pa ako se ne prihvati, ne�u se ljutiti.

Da li glumac o�ekuje i mo�e li da predvidi reakciju publike, da oseti da li joj se predstava dopala, kad se zavesa spusti i kad krene aplauz?
� Publika je uvek druga�ijeg sastava. Desilo se da je ono �to smo u Novom Sadu igrali publika dobro primila, ali da je u Subotici bio �raspad sistema�. Uvek je druga�ije. Sredine su razli�ite, kao i to kome je i �ta zabavno, ili surovo, ili tu�no.

A u Sala�arskom pozori�tu? Da li vas tamo publika gleda druga�ije, jer pozori�te je za njih ve�a magija nego za one koji stalno dolaze u teatar?
� Sala�arsko pozori�te je druga�ije, obi�no su komadi otvoreniji prema publici. Za nas, glumce, Sala�arsko pozori�te je dobro iskustvo. Mada, fizi�ki je mnogo te�e. Glumci sve sami sklapaju, rasklapaju, peru kostime, pakuju, skidaju svetla posle predstave, pa ih sutradan opet montiraju. To je kao mali putuju�i cirkus. Naporno je, ali dobro iskustvo.

U jednom periodu ste u Novosadskom pozori�tu igrali predstave okrenute istra�ivanju pozori�nog izraza, kao one koje je re�irala Kinga Mezei, i u kojima su igrali Krista Sor�ik, Gabor Na�pal i drugi. Jesu li one ostavile neki trag na vas kao glumca, ili su prosto deo va�eg iskustva kao i sve ostale?
� To je isto iskustvo. Kao i ono koje imate s rediteljima. Nijedan nije isti. Druga�iji im je pristup, razmi�ljanje, i upravo time navode i glumca da razmi�lja druga�ije.�

Ne priklanjate se nekoj odre�enoj estetici?
� Svako donosi svoje razmi�ljanje, o�ekivanje, tako da se glumac u svemu mora prilagoditi.

Imali ste prilike da glumite i na srpskom jeziku, u predstavi �Pravo na Rusa� Srpskog narodnog pozori�ta. Da li to smatrate incidentom koji se dogodio sticajem okolnosti i ne�e se ponoviti ili...?
� Ne�e mi biti �ao ako se ponovi, jer tu nema jezi�ke barijere, ali, ipak, po�to srpski jezik nije moj maternji jezik, te�e mi je da glumim. Bilo je naporno, iako tada nisam imao puno teksta, ali ipak je trebalo raditi na tome da se ne oseti akcenat.�

Ima li na glumca ma�arskog pozori�ta u Novom Sadu uticaja sredina, sam grad u kojem radi, i da li je to pozori�te druga�ije u odnosu na ma�arsko pozori�te u Ma�arskoj? Da li i oni ose�aju razliku, druga�iji senzibilitet?
� Naravno, tu je i mentalitet u pitanju. I oni sigurno ose�aju razliku. Mi smo ipak, u dobrom smislu, na Balkanu. Jesmo mi ma�arsko pozori�te, ali kad iza�em na ulicu, ne koristim samo ma�arski jezik. Sigurno je da i kultura ima uticaj na �oveka. Druga�ije �u razmi�ljati o nekom komadu jer imam iskustva ovda�njeg, �istorijskog�, koje nama ne�to drugo zna�i nego drugima. To bi se sigurno videlo kad bi neki reditelj do�ao ovamo, napravio predstavu, a onda istu tu predstavu uradio negde drugde. Sigurno bi se ose�ala razlika, iako bi on predstavu radio isto.�

�ta vam ka�e reditelj Viktor Na� iz Ma�arske ili neko drugi ko do�e ovamo? Kakvu oni razliku ose�aju u odnosu na druga pozori�ta? Ma�arsko pozori�te u Rumuniji ima svoju specifi�nost, ovda�nje svoju....
� Mislim da smo mi bogatiji. I u Rumuniji postoji pozori�te na ma�arskom jeziku, i tamo su bogatiji, po�to i na njih uti�u okolina, kultura. Ipak smo mi pome�ani. Isto bi bilo i da� u Ma�arskoj postoji srpsko pozori�te. Bilo bi mnogo druga�ije nego ovda�nje.�

�ta mislite o nagradama uop�te? Do�li ste na Sterijino pozorje, da li ste i�ta o�ekivali, ili vam je samo bilo stalo da dobro igrate?
� Naravno da nismo, ko �e igrati i ra�unati na nagradu. Ne mo�e se tako. Ipak to ljudi gledaju i ocenjuju. A mo�da bi, da je sastav �irija bio druga�iji, neko drugi dobio nagradu. Naravno da smo �eleli da �to bolje uradimo predstavu i, hvala bogu, desilo se da dobijemo nagrade. Prija mi to, svakako.

Dobili ste i Patakijev prsten, ne mo�ete re�i da vas publika i kritika dosad nisu dobro primili?�
�� Pa, ne mogu re�i. Jeste, prija mi i ba� sam sre�an, ali kao �to sam rekao, idemo dalje. Ne mogu da se postavim tako da, eto, dobitnik sam Sterijine nagrade, ba� me briga, radi�u po svome. Treba �ovek da se sa�uva mentalno, da bi dalje radio. To jeste po�tovanje, nagra�ivanje tog rada ili napora, a u ovoj struci svaki dan mora� da bude� bolji. Ne bih da odem na drugu stranu i da se uljuljkujem. Ako za tri godine opet dobijem nagradu, naravno da �u se radovati, jer sam uspeo ne�to da uradim, a da pri tom nisam snizio nivo.

razgovarala Nata�a PEJ�I�