Vi�estruka ste dobitnica Sterijine nagrade; ipak, pretpostavljam da se i uzbu�enje dobitnika menja s vremenom, da je druga�ije od onog prvi put?
� Moram priznati da se uvek iznenadim kada me obaveste da sam dobila neku nagradu, retko prisustvujem festivalima, tako da nisam u toku kada se odr�avaju i kada se igra neka od mojih predstava. Sterijina nagrada za Tako je moralo biti opet je bila iznena�enje. Sterijino pozorje na� je najzna�ajniji pozori�ni festival, ta nagrada nosi posebnu specifi�nu te�inu i zato mi je svaka od tih nagrada posebno, i na svoj na�in draga, po�ev�i od prve, 1995, za Konte Zanovi�a, preko Gorskog vjenca, Karoline Nojber, Nedozvanih, pa do Barbela i Tako je moralo biti. Ne mislim da su nagrade jedino merilo kvaliteta i uspeha, ali svakom umetniku prija da bude zapa�en a njegov rad izdvojen i nagra�en.

Vrednost nagrade odre�uje i ja�ina konkurencije u kojoj je osvojena. Kako procenjujete ovogodi�nju prezentaciju kostimografskog rada na Sterijinom pozorju?
� Na�alost nisam prisustvovala Festivalu zbog obaveza oko pripreme dve nove premijere, a ve�inu predstava koje su u�estvovale nisam videla, tako da nisam u mogu�nosti da procenim kakva je bila konkurencija.

Ima li bitnijih inovacija u kostimografiji na�eg pozori�ta, prime�ujete li neke zanimljive idejne prodore?
� Ve� nekoliko godina nisam u prilici da kontinuirano pratim produkcije u na�em pozori�tu. Zbog �estih putovanja, tek s vremena na vreme pogledam neku od premijera u Beogradu. Nisam od onih pozori�nih stvaralaca koji su fokusirani samo na svoj deo posla. Predstave gledam u celini i pamtim ih po celokupnom utisku koje su ostavile na mene. Mislim da se situacija u na�em pozori�tu kre�e u smeru savremenog evropskog pozori�ta, gde reditelji preuzimaju dominantnu ulogu, tako da je vizuelna komponenta predstave potpuno podre�ena rediteljskom konceptu. Scena i kostimi su dobri samo ako podr�avaju i oboga�uju taj koncept. To ne do�ivljavam kao negativnu pojavu ili ne�to �to bi trebalo da hendikepira scenografe ili kostimografe, ve� samo kao �injenicu sada�njeg pozori�nog trenutka.

Koliko novi mediji uti�u na kostim? Da li, i koliko, o njima mislite dok radite?
� De�ava se zanimljiva pojava u odnosu moda� savremeni kostim i pozori�te�scenski kostim. Moda postaje sve teatralnija, koristi tehnike koje su ranije bile isklju�ivo rezervisane za scenski kostim, a scenski kostim sve vi�e se pribli�ava onome �to smo ranije smatrali isklju�ivo savremenim modnim kostimom. Mo�da ta promena nije zanimljiva samo u spolja�njoj formi, ve� ima dublje korene u strukturi novih pozori�nih predstava ili u su�tinskoj promeni pozori�ta. Sve vi�e na sceni vi�amo glumce obu�ene u savremenu ode�u, svedenu do mere da ne mo�emo da odvojimo publiku i glumca. Arpad �iling u svom Galebu sme�ta glumce u publiku i oni se uop�te ne razlikuju, gotovo da nema scenografije i pozori�nog svetla, sva scenska sredstva svedena su na minimum ili potpuno ukinuta, a predstava ostavlja jak teatarski do�ivljaj. U vremenu televizije, videa, filma, pozori�te opstaje, ali menja oblik, osloba�a se la�nog, teatralnog i postaje sve vi�e realno, blisko �ivotu. Skida se sve �to je suvi�no, la�no, ve�ta�ko, da bismo �to vi�e verovali glumcu. Toma� Pandur je na otvaranju moje izlo�be rekao da ja ne obla�im glumce, ve� im poma�em da se svuku kako bi mogli da govore istinu. To je zanimljiv rediteljski pogled na kostimografiju u dana�njem trenutku.

Da li je, s obzirom na tehnolo�ki napredak, proces realizacije kostimografskih ideja danas pojednostavljen?
� Da, danas je mogu�e ve�inu kostima kupiti u prodavnici, jer ponuda je raznovrsna, naro�ito ako je u pitanju savremena predstava ili novo �itanje klasi�nog teksta. Ali, to ipak nije lak posao, scenski kostim je mnogo zahtevniji od onoga �to je svakodnevno kori��enje ode�e. Ono �to glumci rade na sceni, prevazilazi zahteve koji se postavljaju pred konfekcijsku izradu. Zato se danas u pozori�tu i savremeni kostimi �iju, i to od dobrih i kvalitetnih materijala, sa specijalno u�vr��enim delovima ili detaljima koji olak�avaju pokret. Oni moraju biti trajni, jer se iz ve�eri u ve�e kidaju, tro�e, kvase�

�ta je to u procesu realizacije �to ne mo�e da uradi tehnologija, ve� samo ruke majstora zanata?
� Za izradu istorijskih kostima neophodni su stari zanati: obu�ari, kroja�i, modistkinje� koji uglavnom izumiru, kako kod nas, tako i u Evropi. Samo sam jo� u Rusiji srela �ivu pozori�nu tradiciju koja neguje sve vrste umetni�kih zanata, bez kojih pozori�te ne mo�e da opstane. Tamo je mogu�e uraditi sve �to se zamisli, jer za svaku ideju postoji stru�njak ili inventivni umetnik koji to mo�e da realizuje. Imala sam prilike da pove�em pozori�te u Madridu s radionicama u Rusiji i to je bio fantasti�an spoj.

Ko su Va�i najdragoceniji saradnici, ko su ti nezamenljivi?
� Mnoge od predstava koje sam radila u inostranstvu ne bi mogle da budu realizovane bez mojih saradnika iz Beograda, koji su radili sve ono �to nije bilo mogu�e da se izvede u Atini, Madridu, Solunu� Fascinantni oklopi u Kaliguli, koje su izradili vajar �ika Radenkovi� i njegova porodica, maske u Ti�inama Balkana � kreacije pokojnog Tihomira Ma�kovi�a, perje raznovrsnih egzoti�nih ptica koje je preparirala Olga Stepanov, ukrasilo je kostime za San letnje no�i ali je stiglo i do Soluna, Ljubljane, Skoplja�Cipele koje je uradio �uveni obu�ar Vasa iz JDP-a pro�etale su mnogim ex-jugoslovenskim scenama. Moje kolege Sne�ana Pe�i�, Dejan Panteli� i Maja Nedeljkovi� bili su deo savr�enog tima koji mi je pomogao u realizaciji kostima za Evrosong.

razgovarala Branka KRILOVI�