Opet se bavite autorom koji na neki na�in �ini deo va�e trupe.
- Da, posle IVANOVA i TRI SESTRE, koje sam dva puta re�irao, i GALEBA, ovo je moj peti susret sa �ehovom. Pored autor� koji su deo na�eg repertoara - Sofokla, Marivoa, Rasina, Klodela, redovno se vra�am �ehovu i zahvaljuju�i tom "tajnom bratstvu" usudio sam se da se uhvatim u ko�tac i s PLATONOVOM, tim pretrpanim delom, genijalnom skicom, reklo bi se. Pre deset godina ne bih se usudio to da uradim. Sresti se s mladim �ehovom, nakon �to sam pomalo (ali zaista pomalo, po�to nisam specijalista) upoznao zrelog �oveka, dovr�enog autora, omogu�ava mi da mu se pribli�im mirno, le�erno i sa zadovoljstvom... Nikako usiljeno, nego kao da bratski razgovaram s jednim mladim �ovekom. Iako smo naviknuti na brige i sumnje, neodvojive od na�e profesije, PLATONOVA smo radili sa zadovoljstvom i bez optere�enosti, uprkos zna�aju onog �to smo u taj posao ulo�ili. Kakva god da bude predstava, mi unapred znamo da �emo biti nezadovoljni, da �e deo pitanja ostati bez odgovora i to je razlog zbog kog predstava uvek ostaje da se doradi, jo� i jo�... Kad bih jednom predstavom dobio odgovore na sva pitanja koja sebi postavljam, posvetio bih se ne�emu drugom i ne bih se vi�e bavio pozori�tem!
Dakle, predstava evoluira?
- Odvojio sam rad u Dvori�tu po�asti u Papskoj palati u Avinjonu od onog koji �e biti neophodan za reprize na turneji u zatvorenim pozori�tima. Nije re� o dve razli�ite predstave, nego o dve razli�ite scenografije, ali igra ostaje ista i predstavljaju je isti glumci. Volim Dvori�te po�asti, mislim da je lepo, "va�no". Ono je mesto jednog popularnog i zna�ajnog skupa. Vilar je govorio da na tom mestu mo�e da pri�a sa zvezdama. Za jednu trupu kao �to je na�a to je, tako�e, i prilika za jedno izuzetno putovanje: �ive�emo zajedno neko vreme, na hiljade kilometara daleko od svojih domova. Iako Festival nema vi�e onu crtu marginalnosti koju je imao na po�etku, ipak on nije deo na�eg svakodnevnog posla, �ak i ako se radi o instituciji. Da, ja �u tamo da nastupam jer volim to Dvori�te i ba� zato, da bih dokazao da ga volim. Zvezda ne�e biti PLATONOV, ni Lakaskad, nego Dvori�te. Trudi�emo se da mu poslu�imo najbolje �to umemo.
Da ga po�astvujete?
- Nadam se, jednim lepim delom, u adaptaciji koju sam uradio inspirisan prethodnim radovima, posebno filmom Mihalkova. Svaki reditelj voli da odabere u bogatstvu tog komada ono �to odgovara njegovim �eljama, ono �to o�ekuje od svojih glumaca... Jedan ide u su�tinu, drugi se bavi sporednim detaljima... Ovaj izbor da po svom naho�enju obra�ujemo PLATONOVA doprinosi njegovoj privla�nosti. Ja se trudim da sa�uvam njegov romaneskni i duboko epski duh tako �to isti�em "ki�meni stub", kostur tog dela, da bi publika mogla da spozna koliko je ono zaista bogato.
Kako ste pri�li liku Platonova?
- Nisam krenuo od lika, nego od glumca koji mi je u trupi u kojoj radim ve� dugo vremena, izgledao najbli�i liku, najspremniji da savlada ulogu. Kristof Gregoar (koji je igrao Trepljeva u GALEBU) tako je optere�en velikom odgovorno��u, jer je imao tu �ast da ga kolege odaberu. Taj izbor bila je veoma pametna odluka, ali i gest prijateljstva. Isto tako izabrana je i Mirijel Kolve (Arkadina u GALEBU) za ulogu Generalice: to je glumica �ija je igra zaista originalna i rasko�na. Posao po�iva na tome da se ta �enska humanost pribli�i ulozi koja �e je, bez sumnje, navesti na neka razmi�ljanja o sebi. Ulogu treba prou�avati s radoznalo��u, voleti je do te mere da mo�ete prihvatiti rizik da �e ona iziskivati da se pitate o samom sebi. �uve veoma lepo pri�a o toj vrsti dijaloga: kad igra Magbeta ili Hamleta, on pi�e svake ve�eri Hamletu ili Magbetu da bi se sastao s njima. Ne morate postati taj lik, ali ja verujem u dijalog s idejom, s fantomom. Radimo ne�to o ne�emu, na ne�emu, s vremena na vreme mu se pribli�avamo, on se pribli�ava, �esto izmi�e, a ponekad do�ivimo i spajanje, momente naklonosti koja se ose�a u vazduhu i koje nema ba� u svakom komadu. Ti momenti susreta s likovima izgledaju mi dovoljni. Ono �to �elim, to je, dakle, da radim na granici onog �to �ini li�nost, individualnost glumca i lika. Kako te dve sile me�usobno komuniciraju? Ako vidimo samo glumca, pogled nam je ograni�en, ako vidimo samo lik, vidimo samo fantoma, ideju. Veza izme�u glumca-bi�a i lika-fantoma formira se preko teksta i to je taj spori susret, ta obostrana strepnja na kojoj trenutno radimo.
Komad ujedinjuje mno�tvo glumaca i zapletenost radnje. Istovremeno je i epski i intiman. Da li je zamorno za reditelja da razjasni sav taj haos?
- Dugotrajan posao na adaptaciji omogu�io mi je da napravim izbor i osetim, ako ne i defini�em, glavne linije na koje sam �eleo da se oslonim. Zatim sam predlo�io glumcima svoja pravila igre da bismo dobili vi�e prostora za psiholo�ku problematiku. Improvizovali smo ono �to sam ja predlo�io, pa je svaki glumac uve�bao sve mu�ke uloge, a svaka glumica �enske, sve dok svako nije nau�io svaku ulogu. Posao je bio ba� mukotrpan. Svako ima pravo da posmatra, komentari�e, popravlja. Kolega koji ima sasvim malu ulogu mo�e, na primer, da predlo�i smelu improvizaciju punu ironije za ulogu Platonova, �to omogu�ava glumcu koji je za tu ulogu zadu�en (to je prava re�) i upravo zbog te odgovornosti pomalo u gr�u, da se otvori i da slobodnije di�e. Tako �e se, na dan premijere, roditi komad osna�en idejama cele trupe. Ova putanja koju prelazimo zajedno �ini da nismo vlasnici na�ih ideja, jer svako od nas pozajmljuje mnogo svojim drugovima. Svako od nas je nosilac ne�eg zajedni�kog.
Vi odr�avate probe u svom pozori�tu ispred makete fasade Dvori�ta po�asti, umanjene tri puta u odnosu na prirodnu veli�inu. Izgleda da koristite praznu pozornicu, mo�da vernu Vilarovoj estetici: jedan projektor, jedan glumac�
- Ta estetika je ta�na, posebno pretpostavka da je glumac osnova rada. Poku�avam da se ne zaustavim tu i da vidim kako za publiku i glumca mo�e da se obogati ta ogoljenost znakova koju je, pro�lih godina, savremena pozori�na praksa izmislila. Poku�avam da evoluiram izme�u neophodne arhai�nosti i modernosti, ali ne tako da stvaram moderno. Ne borim se protiv modernog dru�tva, poku�avam da na�em pravo mesto mom radu u tom spektakularnom medijskom korpusu da publika ne bi imala ose�aj da gleda muzejski komad, niti da prisustvuje savremenom, multidimenzionalnom pseudoperformansu.
Pre nego �to ste do�li na �elo velike pozori�ne institucije, s Gijom Alu�erijem radili ste u trupi poznatoj po fantazijama. Da li ste i "Platonovu" pristupili s tom duhovito��u?
- Da, ako mislite na "kico�ki" stil humora, na poeziju bezna�a o kojoj je pri�ao Breton. U �ehovljevim komadima likovi prelaze iz jednog stanja u drugo s izvesnom prirodno��u, bezbri�no��u koja ostavlja sna�an utisak ljudske istine. Da bismo ostvarili taj humor u PLATONOVU trudili smo se da se ne u�aurimo u sporosti, ni u farsi, ni u tragi�nosti, ni dosadi, ni komediji. Odbio sam da od toga napravim malogra�ansku dramu. A �ta je u stvari taj komad? Komedija? Tragedija? Je li puna potmulog besa? Cinizma? Naravno, u PLATONOVU ima mnogo DON �UANA, o tome je ve� dosta re�eno... Pridr�avaju�i se zadatka koji smo sebi zacrtali, poku�avamo da se usredsredimo na me�uprostor koji je zapravo su�tina pozori�ne umetnosti: me�uprostor izme�u publike i glumca, glumca i lika koji tuma�i, lika i publike, izme�u dana koji umire i no�i koja se ra�a, izme�u �ivog i mrtvog, izme�u forme i �ivota... Vite ka�e da predstava po�iva na me�uprostoru publike i glumca. U tom me�uprostoru le�i pozori�na tajna; to je ponor, bezdan, crni kamen ili crni mesec...
Crni komad �ija bi glavna tema bio proma�aj? Da li je Platonov gubitnik?
- Ako je �ivot neuspeh, koji potvr�uje smrt, onda je PLATONOV zaista pri�a o jednom od gubitnika. Ali ja ne�u da seckam pri�u o tom anarhisti, slobodoumnom i oslobo�enom, a u isto vreme u potpunosti pot�injenom instituciji, koji ne ume da svoj �ivot pro�ivi prema merilima sopstvenih ideja. Ta drama na�e sudbine, te�ko�a da u svakodnevnom �ivotu �ivimo svoju ideju vodilju, taj gotovo "hristovski" put Platonova koji zavr�ava kao pokajnik-�rtva grupe, taj narcizam koji �ini osnovu drame, nemogu�nost da se vidimo druga�ijima nego �to smo u o�ima drugih, ta neprekidna �elja za zavo�enjem, koja stvara unutra�nju prazninu i duboku tugu i vodi u bezna�e o kome poezija mo�e da pri�a samo humorom i samo u nagove�tajima... Platonov je veoma �ivahan, jer �e umreti. I svi protagonisti nastaju od njega i on nastaje od svih drugih, jer postoji u njihovom pogledu. On je kao ona ma�ina na va�aru po kojoj se udara da bi se izmerila snaga. On je glavna osovina koju bi trebalo izmisliti kad ne bi postojala. Uostalom, zar i nije izmi�ljen? Kad on nije tu, ne�to njegovo, ne�to od njegovog duha je prisutno, nastavlja da postoji... Svi �ehovljevi komadi nastali su iz te podeljenosti, te misli koja se formira u grupi. Iznenada, jedan lik, ili jedan glumac, izdvoji se iz grupe kojom se hranio, preuzme individualnu re� koja je, me�utim, ipak nastala pod uticajem grupe; bori se za ono �to misli da je najve�a prednost, a to je individualnost, ali grupa ga odmah ��epa i upije kao da �eli da ga kazni zato �to se izdvojio. Taj naizmeni�ni pokret izgleda mi su�tinski u �ehovljevom delu.
Govori li se u "Platonovu" i o mudrosti?
- Mudrosti, ne znam. Potrazi, da, i to uz pomo� fantasti�nog pomeranja smisla. Ima Baala u PLATONOVU. Nema ni�eg goreg od mlakosti, zar ne? Ovaj komad stalno ide iz krajnosti u krajnost.
Vi ste na �elu jednog nacionalnog dramskog centra u okviru umetni�ke misije od javnog zna�aja za jednu populaciju, jedan grad, jedan region. Da li uspevate da odgovorite zahtevima posla?
- Rukovoditi velikom institucijom koja dobija finansijska sredstva od dr�ave ili nezavisnom trupom, to je pre svega poetski �in. A svaki poetski �in ima u sebi nekog revolta, �elje da se promeni �ivot, da se pro�ivi sopstveno iskustvo koje ne mora biti identi�no iskustvu o�eva. Pozori�te se, prema mom mi�ljenju, hrani tom kontradiktorno��u: kako ostati inventivan, buntovnik, ako ipak prihvata� pravila institucije? Ako sad u�ivam vi�e olak�ica, to ne zna�i da sam promenio na�in rada, duh igre, odnos s umetnicima, tehni�arima ili administracijom. Ali nije se promenio ni moj ekonomi�ni duh: prazna pozornica i glumci, poput Vilara. To zna�i da se vi�e novca tro�i na glumce nego na dekor. Moje predstave i dalje ko�taju kao i ranije. �injenica da se sada rade u okviru jedne velike institucije daje im te�inu i obezbe�uje nam izvesni "mir", ali tro�kovi mojih predstava ostali su isti kao dok sam radio s trupom. Nekih stvari sam se odrekao, ali toga nisam.

(iz publikacije "Ne�to o Platonovu", objavljene u povodu istoimene izlo�be u Ku�i �ana Vilara, jula 2002)

Prevela Bojana JANJU�EVI�