Tokom 38. Bitefa verni posetioci najpresti�nijeg doma�eg pozori�nog festivala, kao i oni koji su se tokom te dve septembarske sedmice u prostorima malobrojnih beogradskih pozori�ta nalazili iz pokad�to parateatarskih pobuda (manje videti, vi�e biti vi�en), bili su u prilici da, kako iz ve�eri u ve�e tako i tokom dnevnih izvo�enja, odlu�e kojim �e se merilima rukovoditi prilikom procenjivanja dometa ovogodi�njeg Festivala: da li �e se rukovoditi o�ekivanjima zasnovanim na iskustvima i dometima prethodnih skoro �etrdeset godina, ili �e pozvane i prikazane predstave gledati bez namere da ih sme�taju u "Prokrustove postelje" ljupkog oksimorona kao �to je tradicija avangarde. Po�to je i sam moto "Nove pozori�ne tendencije... i druge strasti" pod kojim je Festival odr�an obavezivao svoje autore, tako su i kriti�ari bili du�ni da obrate pa�nju na svrsishodnost gesla koje je trebalo da imenuje i objedini namere i o�ekivanja od jednog festivala. Suo�eni s posledicama idejnih i stvarala�kih promena u svetskim teatrima koje su tokom vi�egodi�nje izolacije mimoi�le pozori�nu praksu u na�oj zemlji, ili su joj se za to vreme ukazivale u vrlo ograni�anoj meri upravo pregala�kim posredstvom Bitefa, i posmatra�i i prakti�ari na�li su se u situaciji da pretpostavljaju koje su to osobine ili pak kvaliteti koji jednu predstavu �ine pravom bitefovskom predstavom.
Posledica ovakvog uverenja neretko je vodila do stava da cilj gledanja nekog odabranog pozori�nog �ina nije prepoznavanje dobrog teatarskog jezika, ve� je ono trebalo da bude usmereno ka tra�enju novih pozori�nih tendencija. Na�alost, pretpostavke su �esto bile u raskoraku i s novim (�an �ene: HOTEL SPLENDID/Splendid's, Motus, Rimini, Italija, r. Daniela Nicolo i Enrico Casagrande; HLEBA I IGARA/Panem et circensis, Slova�ko vojvo�ansko pozori�te, Ba�ki Petrovac, SCG, r. Miroslav Benka), i s tendencijama (Henri Edam, KOM�IJE/The People Next Door, Traverse Theatre, Edinburg, Velika Britanija, r. Ian Grieve), pa i s pozori�tem (PSIHOZA I SMRT AUTORA: ALGORITAM YU 03 / 04.13, Univerzitet umetnosti Beograd i TKH-centar za teoriju i praksu izvo�a�kih umetnosti, Beograd, SCG). U takvim i sli�nim nesporazumima u vezi s motom Festivala jedino i druge strasti nisu izgubile ni snagu ni smisao, pre svega zato �to su posedovale vezu s pozori�tem u njegovoj sveobuhvatnosti, a najupe�atljivije strasti bile su, paradoksalno, ostvarene s najve�om merom rada, discipline i razuma.
Kada govorimo o paradoksima suo�avamo se, ne bez zadovoljstva, sa �injenicom da je upravo predstava iz domena lutkarskog teatra STALJINGRADSKA BITKA, nastala pre punih deset godina u produkciji Tbiliskog gradskog teatr-studija iz Tbilisija, Gruzija, i to u re�iji drugog najstarijeg (Rezo Gabriadze - 1936, Pjotr Fomenko 1932) reditelja ovogodi�njeg Bitefa, bila - ne usled manje vrednosti drugih, nego zbog (i u mnogo �irim okvirima) neuporedivih teatarskih i humanisti�kih vrlina koje nosi - najvi�i domet 38. Bitefa, kao i Belefa avgusta pro�le godine, kada je na�a publika imala prvi put priliku da se susretne s ovom jedinstvenom svetskom i scenskom atrakcijom.
Da, svetskom i scenskom: svet koji prikazuje ovo proslavljeno delo veterana sovjetskog i gruzijskog teatra Reza Gabriadzea sme�ten je na sceni ne du�oj od tri metra, a pokriva opseg vi�e hiljada kilometara, od srednjoazijskih stepa do berlinskih kafea, od nostalgi�no mirnih 1930. do pakla bitke na Volgi i njenih posledica. Glumci-lutkari iz Gruzije, svojim rukama i vrhunskim ume�em, vodili su kolege i koleginice marionete i javanke, visoke izme�u jednog pedlja i pola metra, kroz svetove feldmar�ala, generala, zanatlija, dendija, vojnika, cirkuskih i vu�nih konja pa sve do mrava. Smenjuju�i scene pune istinske tuge sa scenama pro�etim lucidnom komikom, kre�u�i se od istorijskih citata do fantazmagorija o potrazi jednog mrava za svojim detetom, prikazuju�i i ljubavni bol mitraljesca Ja�e - ostavljenog verenika sa fronta i ljubavlju vo�enu potragu po boji�tima majstora scene Aljo�e za zaslu�nom umetnicom ba�kirske ASSR Nata�om - a re� je o konjima, kojih je samo tokom Staljingradske bitke ubijeno deset hiljada - Gabriadze stvara jedinstveni scenski lament nad sudbinama koje su nestale u jednoj od najve�ih klanica u istoriji �ove�anstva. Bez pompe, bez preterivanje, bez proma�enog akcenta, bez mane - STALJINGRADSKA BITKA poziva gledaoca da se ponada - pa bio on ljubitelj, prakti�ar ili kriti�ar - da �e mu se jo� koji put za zemaljskog �ivota ukazati prilika, ili bolje re�eno �ast, da prisustvuje Gabriadzeovom ne�nom, plemenitom i mudrom stvaranju ma�ije koja od lutaka �ini najuzbudljivije glumce koji hodaju ili lebde pozori�nom scenom. Kako smo ovaj pregled 38. Bitefa po�eli od poslednje odigrane predstave, moramo pohvaliti i odluku organizatora kojom je STALJINGRADSKA BITKA izvedena na samom kraju Festivala. Tako je izbegnuta sasvim izvesna situacija u kojoj bi sve druge predstave, ukoliko bi bile vi�ene posle nje, ostavile ne�to slabiji utisak no �to zaista zaslu�uju.
Izbor selektora Jovana �irilova je, pored estetskih zahteva, zadovoljio i sklonosti verne publike za raznoliko��u u pozori�nim oblicima i misaonim sadr�ajima. Ako bismo poku�ali da po bliskosti pove�emo vredne i/ili one koje su proizvele veliko zanimanje, predstave bismo mogli da razvrstamo u plesne ili predstave teatra pokreta (RAJ/Eden, Apocrif Codex II deo, Bitef teatar i Umetni�ka radionica "Kanji�ki krug", Kanji�a, Srbija i Crna Gora, r. Jo�ef Na�, muzika Ako� Selvenji; RADOST/Joy, Yossi Yungman Dance Company, Tel Aviv, Izrael, r. Josi Jungman), postavke dela Sare Kejn (Sara Kejn, O�I��ENI/Cleansed), Teatr Wspolczesny, Vroclav, Poljska, r. Kri�tof Varlikovski; Sara Kejn, PSIHOZA U 4.48/Psycchosis 4:48, Akademia E Arteve, Tirana, Albanija, r. Alfred Trebicka) i predstave posve�ene novom �itanju klasike (Hajner Miler, ANATOMIJA TIT PAD RIMA/Anatomie Titus Fall of Rome, Muenchner Kammerspiele, Minhen, Nema�ka, r. Johan Simons; Vilijam �ekspir, ROMEO I JULIJA/Romeo and Juliet, Oskaras Kor�unovas Teatar, Vilna, Litvanija, r. Oskaras Kor�unovas; Vilijam �ekspir, MLETA�KI TRGOVAC/The Merchant of Venice, Jugoslovensko dramsko pozori�te, Beograd, SCG, r. Egon Savin; Eduardo de Filipo, FILUMENA MARTURANO, HNK Ivana pl. Zajca, Rijeka, Hrvatska r. Jago� Markovi�; A. P. �ehov, TRI SESTRE, Slovensko mladinsko gledali��e, Ljubljana, Slovenija, r. Tomi Jane�i�; L. N. Tolstoj, RAT I MIR. PO�ETAK ROMANA. SCENE/War and Peace. Beginnig of the Novel. Scenes, Masterskaja P. Fomenko, Moskva, Rusija, r. Pjotr Fomenko).
Izraelska RADOST bila je, van svake sumnje, dobar primer prate�e predstave bez koje se moglo ne samo na ovom ve� i na nekim oskudnijim izdanjima Bitefa, a njena glavna vrlina bila je oli�ena ne u korektnom vizuelnom aspektu, nego u vrhunskoj auditivnoj podlozi zasnovanoj na glasovnim mogu�nostima peva�a Ravida Kahlanija uz muziku Reza Natala. Za razliku od ove simpati�ne, neinspirativne i blagotvorno kratke plesne etide, RAJ Jo�efa Na�a je delo koje je imalo zaslu�eno mesto na otvaranju Festivala. Na�ovo ostvarenje, koje se odli�no nadovezuje na njegova prethodna traganja, pokazalo je da se dobro postavljenim kreativnim putem mo�e i�i dalje bez nepotrebnog ponavljanja, mada to u slu�aju ovog autora ne bismo ni shvatili kao manu. Na�in na koji njegovi saradnici - glumci, plesa�i i muzi�ari - stvaraju �ivi scenski organizam koji se kre�e i pona�a na pozornici po sebi svojstvenim i unutra�njom logikom opravdanim re�enjima, kao da iziskuje neki novi na�in da se o njemu govori: tu ne bi bila re� o verbalnom opisu ilustrovanja velikih tema, ve� o re�ima koje bi mogle da budu korelat suptilnoj, svedenoj i, ako ho�ete, basterkitonovskoj komici precizno osmi�ljenoj i zbog toga, kada se otelotvori na sceni, ni�ta manje umetni�koj ili inspirativnoj. Tela �ivih aktera ove, kao i ranijih Na�ovih predstava, ostvaruju �eljeni stepen oneobi�avanja i izra�ajnosti s kakvima se susre�emo samo u predstavama u njegovoj re�iji - ili u nekim uspelijim od onih nastalih pod njegovim uticajem.
Pitanje tela dovodi nas do slede�e grupe predstava - onih nastalih po delima Sare Kejn. Jer upravo su tela glumaca, manje ili vi�e uspe�no, bila predmet patnje figura - po�to je re� likovi u ovom slu�aju prete�ka - njenih komada, a tela su bila tu, neizbe�no, da poslu�e za ilustracije njihovih te�kih du�evnih patnji odnosno devijacija. Govore�i o nevelikom, ali u jednom (dodu�e ve� okon�anom) razdoblju izuzetno uticajnom korpusu dramskih i paradramskih tekstova Sare Kejn, ne�e se samo kriti�ar ve� i neprofesionalni posetilac pozori�ta suo�iti sa svojevrsnom moralnom ucenom, do koje dolazi uvek kada se kao vanestetski i sveopravdavaju�i argument uzima u obzir saznanje o njenom kratkom i, u stanju klini�ke depresije, okon�anom �ivotu. Re�ju, kao da se postavlja pitanje dobrog ukusa ako se o njenim delima govori kriti�ki, a da se s druge strane pitanje dobrog ukusa ne postavlja kada je re� o pretpostavljenoj potrebi za njihovim izvo�enjem. Uz to se - makar u, od Velike Britanije, vremenski i prostorno udaljenim kulturnim sredinama - �ak kao izvesna vrsta moralnog imperativa isti�e potreba za igranjem ovih dela, �to, �ini se, pre svega ima za cilj kurentno legitimisanje odre�ene sredine kao napredne i u toku, a navodnim duhom vremena. Dve predstave sa oboda pomenutog britanskog uticaja - iz Poljske i iz Albanije - ispunile su za potrebe Bitefa ovaj zavet za bivanjem en vogue, i prva me�u njima, O�I��ENI, uspela je da ostavi �eljeni jak i opor ukus, sasvim u skladu sa htenjima reditelja K�i�tofa Varlikovskog. Scenski ko�mar o ljudima koji sami dolaze u imaginarnu instituciju gde �e se, zbog vlastite nesposobnosti da iska�u ljubav, dobrovoljno podvrgnuti mu�enjima, poni�avanjima, seksualnim aberacijama i saka�enjima, poljski glumci predstavili su vi�e nego upe�atljivo. �ak se mo�e re�i da su u nekim momentima bili toliko maestralni da su i svi oni, koji su do�li sa �arkom �eljom da vide svet Sare Kejn, mogli da osete isto ono po �ta su figure iz O�I��ENIH oti�le kod svog psihoti�nog sadiste Tinkera. No, ako je ova predstava postigla efektan odnos �eljene forme i postoje�eg (?) smisla, PSIHOZA U 4,48 je nehotice ostvarila za�udan efekat autenti�nosti. Naime, te predsmrtne bele�ke Sare Kejn bile su - uprkos stanju u kome su nastale - ipak postavljene kao pozori�na predstava, a njihov prevod na srpski bio je projektovan na zadnji zid scene Bitef teatra. Me�utim, snop svetla je u potpunosti onemogu�avao njihovo �itanje i tako doveo do nehoti�ne imitacije odnosa autorke prema svetu, koji je nije mogao razumeti ba� kao �to skoro niko u publici nije mogao da razume albanski jezik. Tako je publika bila usmerena na tuma�enje fizi�kih radnji mlade Eme Andree, �iji je ljupki izgled bio u neskladu s likom autorke koju je igrala, �ine�i to bez o�ekivane mere psihoze iz naslova.
U tre�oj, najve�oj i najboljoj grupi naslova sa Bitefa, vezu s prethodnom mogla bi da ostvari ANATOMIJA TIT PAD RIMA Hajnera Milera, zasnovana na �ekspirovom najsurovijem delu, koje je ovakvu reputaciju steklo bestijalnim surovostima i saka�enjima likova drame - ali sa neuporedivo vi�e dramskog opravdanja i samim tim i smisla od O�I��ENIH. Uz mnoge druge razlike izme�u to dvoje pisaca, odnosno izme�u prethodno pomenutih i predstava o kojima �e ovde biti re�i, isti�e se �injenica da kod ovih drugih nema samozadovoljnog uverenja da se mo�e po�i od stvari koje tek treba dokazati kao od ve� dokazanih. Hajner Miler je svojom adaptacijom TITA ANDRONIKA uspeo da izbegne takvu zamku. Dok je dekonstrukcijom predlo�ka (a ovde smo primorani da koristimo i taj rogobatni izraz) nagovestio probleme koje savremena Zapadna Evropa ima sa svojim identitetom te sa pretpostavljenim vlastitim vrlinama, reditelj Johan Simons ih je predstavio na moderan i ubedljiv na�in. U scenografiji Berta Nojmana, koja do�arava i bioskopsku salu i unutra�njost otetog aviona koji ponire u propast, Milerovi odnosno �ekspirovi junaci suo�avaju se s posledicama svojih prepu�tanja pogubnim strastima. Sve brojne surovosti odigrane su stilizovano, a opominju�a poruka o varvarima koji osvajaju "stari svet" usmerena je na ra�un ne varvara, nego Evropljana.
"Novo �itanje klasike" vi�eno u ROMEU I JULIJI iz Litvanije i u MLETA�KOM TRGOVCU iz SCG pokazalo je, pre svega, tra�enje re�enja u promeni �anra. Tako je tragi�na povest o ljubavnicima iz Verone pretvorena u kalambur, a komedija o Jevrejinu �ajloku i njegovoj parnici u politi�ku dramu. U oba slu�aja susreli smo se s izuzetno zanimljivim i nadahnutim scenskim dizajnom, ali ne i s jednako opravdanim rediteljskim postupkom. Mlada zvezda litvanskog pozori�ta reditelj Kor�unovas upleo se, kao u testo upotrebljeno u predstavi, u vrlo primamljivu zamku o�evidno uspele komike prvog dela, da bi se u drugom na�ao bez mogu�nosti da se izbori s tragi�nim raspletom ROMEA I JULIJE.
Za razliku od njega, Egon Savin je MLETA�KOG TRGOVCA i sjajnom scenografijom Miodraga Taba�kog i kostimima Kristine Ignjatovi� uspe�no locirao u period uspona fa�izma u Italiji, razviv�i povest o sukobu poni�enih ljudi i njihovih bahatih progonitelja na nekoliko nivoa. Isti�u�i homoerotsku liniju fabule kao okosnice zapleta, s briljantnom travestijom polova u kojoj glumac Dragan Mi�anovi� maestralno tuma�i lik Porcije, Savin je na suveren na�in dokazao da teza o �ekspiru kao na�em savremeniku nije puka fraza. Ne slu�ajno nastala u trenutku koji zloslutno podse�a na ambijent u kojem se odigrava ovo �itanje MLETA�KOG TRGOVCA, Savin svojom predstavom dokazuje da zlo poga�a �rtve �iji postupci jo� vi�e potcrtavaju njihov autsajderski polo�aj - u ovom slu�aju �ene, Jevreje i homoseksualce, a njihova nesre�a je utoliko ve�a �to su joj vlastitom nepa�njom, strastima ili nepromi�ljenostima sami doprineli.
Rije�ka FILUMENA MARTURANO u prepoznatljivoj re�iji Jago�a Markovi�a do�arala nam je jednu viziju Mediterana i mediteranskih naravi zasnovanu na pozitivnim stereotipima. Upravo su Markovi�ev optimisti�ki humanizam i neskriveno hedonisti�ko prepu�tanje �arima pozori�ne igre donekle zasmetali tzv. "pravovernim bitefovcima", nesklonim temama i postupcima udaljenim od uverenja da su samo depresija i cinizam zato�nici valjane pozori�ne umetnosti. Kako god bilo, �ak i ako je ovaj komad o porodi�nim vrednostima i ljubavnim strastima Markovi�u pru�io priliku da se poslu�i citatima iz vlastitog opusa, to opet ne mo�e da opovrgne �injenicu da je publika imala priliku da vidi delo koje je, na svoj nepretenciozan na�in, imalo mnogo vi�e veze s umetno��u teatra nego mnoga druga, hvaljena iz programsko-ideolo�kih razloga.
�ehovljeve TRI SESTRE su bile, godinu i po dana posle prvog gostovanja u Beogradu, s pravom pozvane na Bitef. Revolucionarni zna�aj �ehovljevog dramskog opusa naizgled je nespojiv s njegovim dramama u kojima se, opet naizgled, ni�ta ne doga�a. Rediteljski postupak Tomija Jane�i�a zasnovan na u�enju Stanislavskog i Strazberga je (opet) naizgled nespojiv s aktuelnim poimanjem modernog u pozori�tu. A ipak... Minuciozno re�irana, zadivljuju�e odigrana drama o ljudima koji i ne slute koliko njihove obi�ne sudbine ve� stotinu godina mogu zna�iti �ove�anstvu, bile su zato�ene ne u namerno prostranom prostoru, ve� u svesno razvu�enom vremenu. Upravo je vreme element koji je �ehov uveo u istoriju dramskog stvarala�tva i ono zaista - kao i u Jane�i�evoj re�iji - ima odlike �etvrte dimenzije. Artefakti iz epohe, na�in na koji se glumci igraju�i likove drame me�usobno ophode, pro�ivljavanje ne ilustrovanih emocija, nego protoka vremena, do�arali su svojevrsnu vremensku kapsulu koja kao vi�a sila odre�uje kako postojanje likova na sceni tako i na�e u �ivotu. Gotovo da je te�ko poverovati da je re� o pozori�noj predstavi koja se mo�e ponoviti, i gotovo da je te�ko zamisliti ako ne bolja a ono upe�atljivija ostvarenja od onih Ive Babi� kao Olge, Romane �alehar kao Ma�e i Janje Majzelj kao Irine.
Kona�no, sedmogodi�nji rad doajena Pjotra Fomenka s predanim saradnicima i, mo�e se re�i, koautorima glumcima na predstavi RAT I MIR. PO�ETAK ROMANA. SCENE pokazao je da je u pozori�tu mogu�e i nemogu�e. Koriste�i po�etak Tolstojevog romana kao osnovu za beskrajno ma�tovitu scensku igru, moskovski umetnici postigli su paradoksalni efekat: po�inju�i da �itaju prve replike i odmah prelaze�i na stvaranje lika, odnosa i situacije na sceni li�enoj svega �to bi sputavalo, oni su postigli da ne samo vremenski nego i statusno najudaljenije likove u�ine najbliskijim savremenom gledaocu. Rusko plemstvo nam se ukazalo kao dobro poznati i dragi �lan porodice, njihove velike strasti, ljubavi, pakosti ili nedoumice postajale su nam jasne i prepoznatljive, a njihova detinjasta komi�nost otkrivala je i dostojanstvo dubokih ose�anja. Skoro tri puta vi�e likova na pozornici nego �to je u�estvovalo glumaca u predstavi bili su u svakoj od scena ne samo jasno o�ivljeni nego se i njihov razvoj mogao osetiti kao logi�an i neminovan. Ova �arolija, izvedena s najmanje rekvizita i kostima i najvi�e ma�te i sugestivnosti, �ini se da je ostvarena gotovo bez ikakvog napora ume�em i entuzijazmom jedinstvenih glumaca Ilje Ljubimova, Ksenije Kutepove, Madlen D�abrailove, Karena Badalova, Andreja Kazakova i drugih. Fomenkova predstava bila je doga�aj toliko jedinstven da se ne mo�e, zbog svoje neponovljivosti, do�iveti kao tendencija, ali na 38. Bitefu pokazala je lepotu strasti za lepotom stvaranja. I dokle god se budemo se�ali ove i jo� poneke ovogodi�nje predstave, mo�i �emo s rado��u da i��ekujemo slede�i septembar.