Kristijan Benedeti postavio je u Francuskoj komad Biljane Srbljanovi� AMERIKA, DRUGI DEO
Datum 11. septembar, tri godine nakon teroristi�kog napada koji je pogodio Sjedinjene Dr�ave, simboli�no je odabran za premijeru

Istorijski datum 11. septembar, dan kad je napadnut centar najve�e svetske sile, dan kad se dogodilo "nemogu�e". Doga�aj �ije su posledice nesagledive, koji je zadao zavr�ni udarac ameri�kom mitu �iji je simbol Njujork - srce obe�ane zemlje postale od vi�e slojeva emigranata i centar svetske ekonomije i biznisa. Amerika, koja je u pozori�tu Biljane Srbljanovi� arhetip zemaljskog raja, zemlja izobilja, krajnji cilj emigranata.
Kao u dijalogu s privi�enjem koji je Kafka napisao u svom romanu o ameri�koj fatamorgani uspeha, Biljana Srbljanovi� daje detaljan pregled ameri�ke stvarnosti nakon 11. septembra 2001: dru�tvo i sudbine pojedinaca sagledani bez la�nih predstava, uhva�eni u trivijalnost svakodnevice, pot�injeni sistemu selektivnih vrednosti koje, bez milosti, proizvode ili pobednike ili gubitnike.
Radnja se odvija u Njujorku, nekoliko dana pre Bo�i�a, godinu dana nakon 11. septembra. Dok se Amerika sprema za novi rat, dok helikopteri patroliraju nebom, a policija kontroli�e sve vodene prilaze i druga strate�ki va�na mesta u gradu, jer bezbednost je iznad svega, Njujork se priprema za praznike: eufori�na kupovina, ulice koje ble�te od ukrasa, svetle�e bo�i�ne jelke. U toj istovremeno i napetoj i prazni�noj atmosferi prisustvujemo silasku u pakao Karla Rosmana, imigranta (mo�da Jevrejina?) koji je stekao ogroman imetak, a onda iznenada izgubio sve: posao, bogatstvo, najboljeg prijatelja Danijela koji umire od prekomerne doze droge, dok Danijelova �ena Mafi, velika ali nikad ostvarena Karlova ljubav, odlazi da zapo�ne novi �ivot na Floridi. Prezadu�en, bez izvora prihoda, Karl iznenada otkriva da ne vredi vi�e od prosjaka kog sre�e u metrou.
Li�en obele�ja "bogata�a" i srozan na dru�tvenoj lestvici, on vi�e nema pravo na po�tovanje, te postaje meta konobara iz obli�njeg restorana i portira u svojoj zgradi koji ne prestaju da ga vre�aju i poni�avaju. Ipak, i on sam poni�ava�e prodava�icu delikatesa koja prema njemu ose�a divljenje. Je li to zbog toga �to se on vi�e ne prepoznaje u slici onog Karla Rosmana na koga ga ona podse�a? Sve je oko njega odjednom prazno, kao da je postao neko drugi. Ili, mo�da, nikada i nije bio onaj Karl Rosman koji se trudio da bude? Mo�da nikad nije uspeo da se uvu�e u kalup standardnog ameri�kog identiteta, da igra igru, da �ivi bez se�anja, u prividu? Da li ga upravo ta gre�ka, ta tajna krivica kao tumor izjeda i uni�tava? Ko je crni de�ak koga jedino Karl vidi u metrou? Ko je mladi� koji je nestao, prethodni stanar u njegovom stanu �ije se fantomsko prisustvo stalno name�e zahvaljuju�i telefonskim pozivima njegove majke koja ga uporno tra�i? �uje li on i vidi li ono �to ne bi smelo da se �uje i vidi? Ono �to se ne uklapa u pozitivnu sliku sveta kome on, na kraju, ipak ne uspeva da se prilagodi?
Biljana Srbljanovi� napada ameri�ki mit dr�e�i se onoga �to �ini njegovu prirodu: stereotip, imid�, kli�e. Ti likovi, na prvi pogled, izgledaju nam kao �eme, kao karikature. A mo�da su oni to i u stvarnosti, tako prilago�eni standardnom modelu mi�ljenja, pona�anja, slici koju su prinu�eni da predstavljaju. Napukle slike, li�ene svakog smisla i humanosti.
Tako, na primer, Danijel, �ele�i da izgleda mlad, veseo, sre�an i dinami�an, tr�i za �enama, vremenom, novcem, nekontrolisano uzima drogu. Njegova supruga Mafi, koja odgovara tipu korpulentne Amerikanke, ne�ne i pune maj�inskih ose�anja, su�ta je suprotnost Ireni, Danijelovoj ljubavnici, koja odgovara modelu nedosti�ne �ene, seksualnoj fantaziji mu�karaca. Portir, konobar i prodava�ica predstavljeni su u skladu sa svojim profesionalnim identitetom.
Ubedljivom igrom, koja se strogo dr�i okvira stvarnosti, glumci stvaraju likove uhva�ene u zamku sopstvenih prividnih identiteta, svojih fizi�kih "maski". Kristijan Benedeti, koji glumi Karla Rosmana, s izuzetnom senzibilno��u pokazuje istovremeno fizi�ko propadanje i gubljenje identiteta glavnog lika, predstavljenog ogoljeno, bez svega onoga �to je bilo potvrda njegovog dru�tvenog uspeha. Zbunjen, ne shvataju�i �ta mu se de�ava i ne veruju�i da je to mogu�e, on se trudi da se odupre, da se suprotstavi nekorektnom pona�anju portira i konobara prema njemu i preponiznom divljenju prodava�ice.
U re�iji komada AMERIKA, DRUGI DEO Kristijan Benedeti, pored onog �to on zove "prividna tema" komada, a to su egzil i te�ko�a da se prona�e identitet, posve�uje se pronala�enju i ispitivanju dubokih, potisnutih razloga za nasilje i surovost u odnosima glavnih likova: Za�to jedni drugima postaju d�elati? Kako ih njihova identifikacija s maskom, s ulogom u koju su se u�iveli li�ava svake humanosti? Re�ija je jasna, britka, zadivljuju�e fluidne konstrukcije i rasporeda scena.
Scenografija Kristijana Benedetija �ini nerazdvojni deo scenske dramaturgije. Zasnovana je na principu o�iglednosti, nizanja elemenata i njihovog pro�imanja. Kroz stakleni zid Karlovog apartmana �uje se i vidi grad sa zgradama �ije se slike, kao njujor�ki kli�e, projektuju u dnu scene. Urbana arhitektura i moderan stil Karlovog stana u potpunom su skladu.
Upadljiva igra svetlosti Dominika Fortena deli, na momente, taj prostor, osvetljava razli�ita mesta radnje: ulaz u zgradu s portirovim pultom, police s delikatesima u supermarketu, peron u metrou, restoran, Karlov stan. Nalazimo se u svetu slike, privi�enja, predstave, u dru�tvu organizovanom prema logici uspeha u kome nema mesta za one koji to pravilo kr�e.
Nakon �to je postavio SUPERMARKET Biljane Srbljanovi� u januaru 2003, Kristijan Benedeti otvara, komadom AMERIKA, DRUGI DEO, sezonu 2004/2005. u Pozori�nom studiju Alforvil, kojim rukovodi.
Kojim politi�kim, eti�kim i umetni�kim stavovima odgovara tvoj rad, izbor autora i tekstova?
- Biram pozori�ni komad za koji primetim da uti�e na moj �ivot, na�in razmi�ljanja i pona�anja. Ako pozori�te mo�e da promeni ne�iji �ivot, mo�e da promeni i dru�tvo, jer ono je sastavljeno od pojedinaca. Svaka umetnost je politika, ali umetnost mora da bude radikalnija od politike. "Kako biti human u nehumanom dru�tvu?", ka�e Edvard Bond - to je pitanje. Prema mom mi�ljenju, postavljati savremene autore nema ni�eg zajedni�kog s modom ili trgovinom, to je ozbiljan zadatak uz obavezu da vodimo ra�una o mapi sveta. Pozori�te, kao i umetnost demokratije, mora da se suo�i s granicama, da poku�a da razume �ta su ljudska bi�a i kako se stvara njihova humanost. Sara Kejn je govorila: "Moramo ponekad u pakao oti�i u ma�ti, kako nam se to ne bi desilo u stvarnosti." Ako uz pomo� umetnosti mo�emo da ispitujemo ne�to, mo�da �emo postati sposobni da promenimo sopstvenu budu�nost. Ja, kao reditelj, imam odgovornost samo prema istini. Umetni�ki put Sare Kejn, koji je od komada do komada stalno menjao pravce, za mene je uzor. Na repertoaru uvek imamo autore koji su se sukobili s neumoljivo��u poretka i koji nam svojom umetno��u poma�u da promenimo na�e shvatanje sveta. Oni imaju isti ose�aj odgovornosti prema istini i ja rado postavljam njihove komade.
Zbog �ega ti komadi Edvarda Bonda, Sare Kejn i Biljane Srbljanovi� izgledaju sadr�ajem i formom najpogodniji da predstave stanje savremenog sveta? Postoji li neka veza izme�u ovih autora?
- Veza se ogleda u radikalnosti i sposobnosti da se prika�e stvarnost. Me�utim, Srbljanovi� nije Kejn. Kejn nas u�i o nama i ukazuje nam na ono �to se trudimo da sakrijemo. Srbljanovi� se usredsre�uje na dru�tvene mehanizme i menja, od komada do komada, su�tinska pitanja: identitet, nasilje koje trpimo i �inimo, sposobnost da se borimo protiv tog nasilja, odgovornost.
Kao i Edvard Bond, Biljana Srbljanovi� bila je pridru�eni autor Pozori�nog Studija. Koji su principi i ciljevi te vrste radnog odnosa? Da li autori u�estvuju u postavljanju komada?
- Veza s Edvardom Bondom i Biljanom Srbljanovi� po�iva na jednostavnom principu. Svaki napisani komad najpre pro�itamo i odlu�ujemo da li �emo da ga postavimo ili ne. Ako ga prihvatimo, a to je dosad bila praksa, ostvarujemo istinsku saradnju koja se ogleda u dijalogu, razmeni mi�ljenja, u�e��u na probama, i pomo�i u premo��avanju prelaza s teksta na pozornicu i s likova na glumce. Veza autora i ekipe jeste zajedni�ki cilj, a to je stvaranje novog na�ina razumevanja. Oni, tako�e, direktno u�estvuju u �ivotu pozori�ta, u njegovom funkcionisanju i osmi�ljavanju programa... Danas je Edvard Bond pridru�eni autor u na�em pozori�tu. Biljana Srbljanovi� to vi�e ne �eli da bude. �ekamo njeno obja�njenje i �elimo da ona do�e da vidi komad koji jo� nije videla.
Nakon "Supermarketa", postavlja� "Ameriku, drugi deo". Na �emu se zasniva taj kontinuitet izme�u dve predstave i u �emu se ogleda njihova scenska bliskost?
- Ono �to vezuje SUPERMARKET i AMERIKU, DRUGI DEO rezimirano je u ovom kratkom govoru Biljane Srbljanovi�:
"Dozvolite mi da se predstavim: ja sam ljudsko bi�e kome su ukrali identitet. Jedino �to o sebi mogu sa sigurno��u da tvrdim jeste da sam �ena, da sam na pragu zrelosti i da �ivim u Evropi, u trenutku u kome se smenjuju dva milenijuma. Sve drugo je nejasno, neodre�eno i nedefinisano."
Osnovna veza je svakako autor, po�to je komade napisala ista �ena... U BEOGRADSKOJ TRILOGIJI: Bo�i�, jelke, kraj i po�etak godine, gubitak sopstvenog identiteta... U PORODI�NIM PRI�AMA: radikalno gubljenje nevinosti, gubitak svesti, gubitak posebnosti... U PADU: gubljenje razuma, granica, gubitak onoga na �emu po�iva na�a li�nost... U SUPERMARKETU: izlog, trgovina, seks, novac, laganje sebe i drugih, gubljenje memorije, gubljenje smisla. U AMERICI, DRUGI DEO sve se to ponovo pojavljuje i sve se me�a prouzrokuju�i zastra�uju�u vrtoglavicu, fatalno gubljenje ravnote�e. Ako padne�, umire�. Veza je i motiv providnog izloga SUPERMARKETA i prozora u komadu AMERIKA, DRUGI DEO. Ovakve stvari uvek ukazuju na ne�to.
"Amerika. Trebalo je odmah da odem u Ameriku. Tamo je druga�ije. Bio bih kao svi drugi. Tamo je svako odnekud do�ao", vi�e Leo �varc, imigrant bez i�eg posebnog u biografiji, na kraju SUPERMARKETA.
U drugim komadima Biljana pri�a o konfliktima u kojima je Amerika igrala zna�ajnu ulogu, a istovremeno morala da prihvati brojne emigrante. (U BEOGRADSKOJ TRILOGIJI i, posebno, u SUPERMARKETU.) Zemlja u koju su emigrinti do�li je obmana... Niko u njoj ne uspeva da se sna�e, niti da zapo�ne novi �ivot. Leo u SUPERMARKETU, malo-pomalo, gubi svoje poreklo: Crnojevi�... �varc... Blek. Za ulazak u Ameriku, nije neophodna samo viza, nego i obred pro�i��enja (voda i vatra... na kraju sedmog dana u SUPERMARKETU). Amerika prihvata ljude ne onakve kakvi jesu, nego kakvi treba da budu. U komadu AMERIKA, DRUGI DEO Biljana zatvara krug oko mita i njegovog porekla i, prvi put, problem predstavlja iznutra.
Kafkin roman ukazao je Biljani Srbljanovi� na to kako da u komadu "Amerika, drugi deo", pri�e stvarnosti ameri�kog sna...
- O Sjedinjenim Ameri�kim Dr�avama, zajedni�kim imenom nazvanim Amerika, oduvek su sanjale hiljade ljudi. Nepregledna prostranstva, mesto za svakog, jednake �anse za uspeh. To je nagla�eno u pri�ama koje su postale legendarne: "Stric koji sti�e u njujor�ku luku s jednim dolarom u d�epu, postaje milijarder za nekoliko godina." Te pri�e uljuljkivale su nadu onima koji su se spremali da dignu sidro. Ne kro�iv�i nikad u Ameriku, Franc Kafka napisao je veoma lep i uznemiruju�i roman namenjen potencijalnim emigrantima. Amerika je, tako�e, i veliko razo�aranje i surova borba za opstanak. Mo�da zbog toga �to je ostao nedovr�en, Kafkin roman ostavlja neku nadu da �e se Karl Rosman, glavni junak, ipak jednog dana izvu�i i ponovo uspeti. Ali to je bilo u godinama pre i posle Drugog svetskog rata, kad je Amerika jo� izgledala "meka". Manje od jednog veka kasnije, tokom svog boravka u SAD, Biljana se bavi istom temom. U me�uvremenu, Eldorado postaje ko�mar. AMERIKA, DRUGI DEO jeste Amerika posle 11. septembra. Kao i uvek u Biljaninim tekstovima, centar zbivanja je pojedinac koji je u sukobu sa samim sobom. Biljana razotkriva duboku usamljenost i nemir ljudskog bi�a u tom dru�tvu kojim vladaju mediji i marketing, industrija zabave i privida... Istorijski i dru�tveni kontekst samo je zavesa u dnu pozornice. Njen komad po�inje jedne ve�eri, nedelju dana pre Bo�i�a u Njujorku. Potro�a�ko dru�tvo je na vrhuncu euforije... Naravno, oni koji imaju novca...
Koji je tvoj stav prema komadu? Da li na tebe uti�u didaskalije, predlozi, vizija samog autora?
- Postaviti tu�i komad jeste velika odgovornost. Reditelj je tu da u�ini stvari mogu�im, da pomogne glumcima da se suo�e sa situacijama i prona�u odgovore. Njegov zadatak jeste da im poka�e pravac i smer... da bude putokaz. Zatim, da im pomogne da preuzmu odgovornost za ono �to govore i rade na pozornici. Reditelj mora na sebe prihvatiti odgovornost da komad u�ini logi�nim i da re�ijom poka�e koliko mogu�nosti nudi ta logika i koliko ona mo�e biti plodonosna. Didaskalije su, zna�i, kao hijeroglifi. Oni daju ta�na uputstva. Treba ih de�ifrovati i slediti. Govorim o smislu, naravno. To je kao da ste u poseti, a autor nam ka�e: sad tuda, sad ovuda. Uvek moramo da osetimo da treba da krenemo nekim putem.
Za�to si po�eleo da se u predstavu uklju�i� i kao glumac? Koji je tvoj odnos s likom Karla?
- Ja sam, pre svega, glumac. Jedan reditelj ne mo�e da dotakne ono �to Bond naziva "nevidljivi predmet". On mo�e samo da poka�e gde bi taj predmet mogao da bude. Glumac mo�e vi�e od toga. To zadovoljstvo i tu odgovornost �eleo sam da otkrijem. I da vidim da li mogu jednim pokretom ili pogledom da menjam prostor.
Kako je publika primila komade "Supermarket" i "Amerika, drugi deo"?
Razli�ito... Publika je o�ekivala drugi deo komada, nastavak predstave, dakle, o�ekivala je da se dobro nasmeje. Ali nije bilo tako. Ako ho�e, gledaoci se mogu smejati, ali ovaj put iz drugih razloga... da ne bi plakali.

Prevela Bojana JANJU�EVI�