| |
Dru�tvo "L'Espace d'un instant", kulturna institucija stvorena 1985,
kojom rukovode Selin Bark i Dominik Dolmije, obuhvata istra�iva�ki centar, mre�u
saradnika, izdava�ku ku�u i pozori�nu trupu. Njena aktivnost, kulturno-umetni�ko
stvaranje, po�iva na razmeni iskustava i kreativnim susretima s predstavnicima
kultura Isto�ne Evrope.
Slede�i isti put gotovo petnaest godina, udru�enje
"L'Espace d'un instant" stvorilo je "isto�noevropski kutak",
�iji cilj je o�uvanje, prevo�enje, izdavanje i predstavljanje pozori�nih tekstova
iz ovog dela Evrope profesionalcima i publici s frankofonih podru�ja.
Od 1989,
pod okriljem Dominika Dolmijea i Selin Bark, dru�tvo je ostvarilo, u okviru te
velike zamisli, zaista kolosalan posao koji je obuhvatao nekoliko desetina prevoda,
publikacija, postavljanja i koprodukcija komada, organizovanje raznih manifestacija,
animacije u ateljeima, stru�ne seminare i stvaranje mre�e. Jedinstveno iskustvo
istra�ivanja, otkrivanja, ukr�tanja kulturnih i pozori�nih ideja daleko od institucionalizovanih,
utabanih puteva i izloga supermarketa u kojima se nudi potro�a�ka kultura.
Rad
dru�tva, koncentrisan u prvo vreme na zemlje Balkana i Kavkaza, s akcentom na
najugro�enije kulture (�e�eni, Romi), danas se �iri na zemlje Isto�ne Evrope,
Centralne Azije, Bliskog i Srednjeg istoka.
Prostor, nazvan "Ku�a Evrope
i Istoka", trebalo bi uskoro da bude otvoren u Parizu i u njemu �e biti primane
druge umetni�ke dru�ine koje �ele da predstave svoje projekte. Suprotno
institucionalnoj kulturnoj politici koja propisuje povremene "izlete"
na Istok, tvoja posve�enost Isto�noj Evropi traje ve� dugo, a va� rad zasnovan
je na razmenama, susretima, me�usobnom upoznavanju, umetni�koj solidarnosti. Iskustvo
putuju�eg komada Mali/mali bilo je jedno od najzna�ajnijih u va�em radu. Kojom
ste se filozofijom rukovodili?
- Na� postupak ne ogleda se u stavu jednih
prema kulturi drugih, nego u zajedni�kom radu, u duhu razmene i otkri�a. Mali/mali
bio je multikulturalni spektakl, sastavljen od 19 kratkih komada igranih na 18
jezika, koji je krstario (od 22. marta do 27. maja 2001) Kavkazom, Balkanom, Mediteranom
i Francuskom. Autobus je vozio 50 umetnika i tehni�ara koji su bili predstavnici
23 nacionalnosti. Bilo je to putovanje kroz dvadesetak zemalja i 19 gradova -
od Tbilisija u Gruziji do Vitrija na Seni, a usput kroz Erevan (Jermenija), Batumi
(Ad�arija), Izmir (Turska), Sufli (Gr�ka), �kodru (Albanija), Cetinje i Podgoricu
(Crna Gora), Beograd (Srbija), Novi Sad (Vojvodina), Zagreb (Hrvatska), Trst (Italija),
Aja�io (Korzika). Politi�ki i umetni�ki smisao tog poduhvata bio je da radimo
i da zajedno idemo na mesta na koja, iz razli�itih razloga kao �to su, na primer,
otvoreni ili prikriveni sukobi, ne mogu svi da idu: mi smo, na primer, odveli
jermenske umetnike u Tursku, Albance u Srbiju, Srbe u Hrvatsku itd. Prikazivanje
Pinokija u Beogradu bio je nezaboravan doga�aj. U politi�kom smislu, cilj nam
je bio da izbegnemo, koliko je to bilo mogu�e, velike kulturne centre i da idemo
u manje gradove i regije gde nema mnogo ili nema uop�te kontakata i razmena sa
stranim umetnicima, posebno francuskim. Na umetni�kom planu, glavni cilj tog putuju�eg
poduhvata bio je da podelimo jedni s drugima utiske, da obogatimo iskustvo, na�in
rada i poimanja sveta i stvarnosti, da stavimo svoj rad na probu u ote�anim, neizvesnim
okolnostima tog nepredvidivog putovanja, najzad da se suo�imo s kulturama razli�itih
naroda i zajednica. To nam je zaista i uspelo!
To iskustvo za nas je bio i
jedan vid kulturnog otpora prema institucijama koje, uglavnom, nude proizvode
skovane po meri kulturne trgovine. Kako i po kom kriterijumu ste odabrali
trupe koje su u�estvovale na putovanju?
- Imali smo nekoliko li�nih kontakata,
veza uspostavljenih jo� ranije i te trupe pozvali smo odmah na po�etku. Ostali
kontakti s umetnicima i trupama ostvareni su preko posrednika, odnosno kulturnih
i diplomatskih mre�a. Glavni kriterijum za pristupanje projektu bila je potreba
za reagovanjem, �elja i mogu�nost da se odgovori na umetni�ke i materijalne uslove
ponude, temeljene na principima solidarnosti i reciprociteta, bez ikakve materijalne
koristi. Na primer, dru�tvo "L'Espace d'un instant" pobrinulo se za
organizaciju poduhvata, ali svaka trupa u svom gradu morala je da se postara za
sme�taj cele grupe. Koji je u to vreme bio cilj tog putuju�eg projekta?
-
Putovanje nam je bilo glavni motor koji nas je podsticao da se kre�emo, da otkrivamo,
sre�emo se s ljudima, poma�emo im da se me�usobno upoznaju i da zajedno rade.
Ta nomadska avantura komada "Mali/mali" po isto�noj Evropi
rezultirala je stvaranjem mre�e. Kako ona funkcioni�e? Kakva joj je perspektiva?
-
Mre�a je stvorena u vreme izvo�enja komada Mali/mali od umetnika koji su �eleli
da nastave da rade, uvek prema istim principima susreta, razmene, �irenja i promocije
dramaturgije koju smo po�eli da oblikujemo. Imali smo i projekat "Od Jadranskog
do Crnog mora" i to je, naravno, obnovilo saradnju. Struktura mre�e nije
organizovana prema principu zemlje i nacionalnosti, nego prema principu jezika,
a funkcioni�e uz pomo� dvadesetak odbora. Trenutno, pokriva sve jezike Balkana,
Anadolije, Kavkaza, Irana i Kurdistana. Oboga�ujemo je i drugim jezicima koji
se govore u Turskoj i Iranu, kao i u Srednjoj Evropi i balti�koj oblasti, gde
stvaramo prvi beloruski odbor.
Ovaj posao bi�e dopunjen mre�om nezavisnih evropskih
trupa koja se upravo razvija sa SYNAVI-jem i, nadam se, uskoro, i Evropskim forumom
za umetnosti i ba�tinu Dragana Klai�a. Ta grupacija otvori�e nove horizonte trupama
Isto�ne Evrope, ali i francuskim trupama �iji reditelji, kako u poslednje vreme
s nevericom otkrivam, uglavnom ne govore �ak ni engleski. Za po�etak, mre�a �e
omogu�iti trupama da razmenjuju informacije, da komuniciraju, da se sre�u. Velikom
broju trupa to je veoma va�no, jer, stalno suo�eni s problemima opstanka, imaju
retko priliku za kontakte s inostranstvom. U va�em nastojanju da otkrijete
i uvedete u pozori�te isto�noevropsku dramaturgiju suo�eni ste s problemom prevo�enja
tekstova pisanih na retkim, malo poznatim jezicima...
- Na po�etku, "pokupili"
smo ono �to su prevodioci ve� imali po fiokama ili tekstove koji su ve� bili prevedeni,
igrani ili objavljeni u Engleskoj, Nema�koj, SAD, Australiji i drugde, osim...
u Francuskoj! Za novootkrivene autore trebalo je prona�i nove prevodioce i nau�iti
ih pozori�nom prevo�enju. Ima malo specijalizovanih za taj posao i oni su veoma
tra�eni. Mi smo �ak predlo�ili Institutu isto�nja�kih jezika da ponudi stipendije
studentima koji bi prevodili pozori�ne komade s nekih retkih jezika. Na�alost,
to je ostalo mrtvo slovo na papiru. Repertoar dru�tva "L'Espace
d'un instant" danas je zaista bogat. Ipak, neki komadi vrlo te�ko se probijaju
u na�im pozori�tima. Kako to obja�njava�?
- Institucionalizovana pozori�ta
malo se interesuju za te dramaturgije koje smatraju minornim. Ve�ina direktora
ih i ne poznaje i zbog toga ih se pla�i. Zadovoljavaju se time da popune kvotu
balkanskih autora postavljaju�i, s vremena na vreme, neki komad Biljane Srbljanovi�,
Du�ana Kova�evi�a ili Ljubomira Simovi�a. Srpsko pozori�te je, o�igledno, najprisutnije
kod nas. Ja ne dovodim u pitanje talenat i zna�aj ovih autora, naprotiv. Ali,
videli smo Porodi�ne pri�e u Nacionalnom pozori�tu Kolin u Parizu pretvorene u
tipi�nu, egzoti�nu bur�oasku predstavu, iako je taj komad zapravo univerzalan.
Profesionalac, u pozori�tu Abes, u turbo-folk verziji, bez ikakve energije, iako
komad vrca od snage. Ali, pre svega, oni sklanjaju u stranu sve �to je malo druga�ije,
�to bi moglo da iznenadi ili dovede u pitanje stavove ovda�nje publike o tim pozori�tima
i zemljama iz kojih dolaze. Komadi s Balkana se mnogo bolje uklapaju u nezavisni
sektor, tradicionalno su neobi�ni i u boljoj relaciji sa svojom publikom. Treba
samo videti uspeh Kristijana Benedetija, postignut, jednostavno, vernom re�ijom,
li�enom besmislica.
Sli�an negativan stav prime�ujemo i na univerzitetima.
Studenti koji biraju da izu�avaju balkansku teatrologiju odustaju, jer nemaju
nikog da im predaje. Tako se onemogu�ava izu�avanje tih pozori�ta, a istra�ivanja
studenata mogla bi, malo-pomalo, postaviti osnovu njihovog prodora na frankofona
podru�ja. �teta. Kako i prema kojim kriterijumima birate tekstove za
prevo�enje i objavljivanje?
- Svi tekstovi koje nam �alju autori s tih
podru�ja su registrovani, zavedeni i arhivirani. Te tekstove �itaju �lanovi odbora
za svaki jezik, oni daju svoje mi�ljenje i zadu�eni su da predlo�e tekst koji
bi mogao biti preveden na francuski. Odbori su sastavljeni od ljudi razli�itog
godi�ta, zaposlenih u dr�avnim i nezavisnim institucijama, pozori�nih radnika,
novinara, profesora, umetnika drugih disciplina, iz Francuske, iz zemlje u kojoj
se odre�eni jezik govori, ili iz neke tre�e zemlje, �to garantuje razli�it pristup
tekstovima.
Za bosanski, hrvatski i srpski postoji jedinstven komitet u kome
su: Enisa Ali�ehi�, Sava An�elkovi�, Tatjana Breidi, Fransis Bueb, Milo� Lazin,
Borka Legras, Ivan Medenica, Dragan Milinkovi�, Darinka Nikoli�, Mirej Roben i
Ubavka Zari�.
Izbor je orijentisan, pre svega, na savremene tekstove, ali
uzimaju se u obzir i najva�nija dela koja �ine deo tradicije. Kriterijumi su u
saglasnosti s na�om izdava�kom delatno��u - kriti�ki pogled, dru�tvena i politi�ka
anga�ovanost, ali naravno i neka veza sa zapadnim pozori�tem. U proseku, objavljujemo
desetak naslova godi�nje. Od tekstova koje sad imamo preve��emo i objaviti neke
od brojnih autora iz biv�e Jugoslavije, me�u kojima su: Igor Bojovi�, Dejan Dukovski,
Almir Im�irevi�, Du�an Jovanovi�, D�evad Karahasan, Jordan Plevne�, Slobodan �najder,
Goran Stefanovski i drugi. Objavi�emo i dve knjige razmi�ljanja i svedo�enja -
Op�ta balkanizacija, prikaz susreta u Parizu 2002. na engleskom i francuskom i
Hronika Malih u Isto�noj Evropi. Koje su danas osnovne postavke va�eg
rada i stvaranja?
- Mi volimo da organizujemo javna predstavljanja tekstova,
ali i da ih, na kraju, postavimo na scenu. Tako smo, na primer, postavili Bosanski
lonac u Parizu, Igora Bojovi�a u Gar o teatru, ili Putovanje u Unmikistan, komad
nekoliko autora s Kosova kojima je rukovodio Danijel Lemaje u Prizrenu 2003. Trenutno
radimo na komadu Dejana Dukovskog Mamu mu ko je prvi po�eo i postavi�emo ga u
Parizu u maju 2005. �to se ti�e predstavljanja tekstova pre postavke, �esto organizujemo
javna �itanja i susrete publike i profesionalaca s autorima. Me�u najva�nijima
istakao bih Op�tu balkanizaciju u Parizu 2002, koja je ujedinila pozori�ta s Balkana
i Francuske. Uprili�ili smo vi�e od dvadeset �itanja balkanskih tekstova u francuskim
trupama.
Osmislili smo i ateljee za pisanje. Tako, na primer, Danijel Lemaje,
francuski pisac i reditelj, vodio je jedan atelje na Univerzitetu u Pri�tini 2003,
koji je okupljao dobar deo umetnika nove generacije, ali i potvr�ene autore s
Kosova, kao i Albance i Rome.
Osim toga, redovno u�estvujemo na razli�itim
nacionalnim i internacionalnim susretima autora, predstavljanjima knjiga, javnim
�itanjima, i forumima. Na po�etku sezone 2004/2005. u Parizu pripremili smo �itanja
i susrete s Igorom Bojovi�em, Mihaijem Fusuijem i Ru�dijom Sejdovi�, od 15. do
17. oktobra 2004, u okviru "Praznika knjige", u pozori�tu Ron Poen i
u Me�unarodnom studentskom gradu, kao i program pri�a s Balkana i Kavkaza u "Teatru
d'Oprime" i pozori�tu "Lavoar modern parizjen" od novembra 2004.
Planiramo
da organizujemo i ateljee i stru�na putovanja u Isto�nu Evropu i Srednju Aziju
da bismo razvili na� centar. Imamo u planu i atelje s Draganom Milinkovi�em i
Zajednicom Roma Crne Gore, ali to je projekat na duge staze. Trenutno, nedostaje
nam osnova da bismo radili projekte na duge staze. Ostvarenje ovakvih ideja zavisi,
tako�e, od kvaliteta veza ambasada i kulturnih institucija i njihove volje da
se anga�uju na poslu koji ima dubinu i trajanje. Na kojim finansijskim
osnovama po�iva rad dru�tva "L'Espace d'un instant"?
- "L'Espace
d'un instant", osniva�ka trupa, o�ivljava zamisao zajedni�kog rada u Isto�noj
Evropi. Najzna�ajnija finansijska podr�ka dolazi nam iz Ministarstva za socijalna
pitanja, posebno iz Fonda za delovanje i podr�ku integrisanju i borbu protiv rasizma.
Mi smo prva trupa koja radi u Isto�noj Evropi, a koju finansira taj organizam,
kao i Ministarstvo kulture, Regionalni savet i grad Pariz. Otvaranje
Ku�e Evrope i Istoka obele�i�e novu etapu u va�em radu. �ta je najva�nije u tom
projektu? Koji su ciljevi?
- Asocijacija "L'Espace d'un instant"
dosad je bila u tesnim, privremenim prostorijama, neadaptiranim za rad, koje smo
morali da napustimo. Grad Pariz se anga�ovao da nam dodeli prostor od 130 kvadrata
i nov�anu pomo� za odr�avanje prostora da bismo tu smestili Ku�u Evrope i Istoka.
Ona je neophodna kao mesto gde �emo se okupljati i organizovati slede�e projekte.
Kao
stalno mesto za rad ona �e obuhvatati: knji�aru-galeriju u kojoj �e mo�i da se
na�u knjige iz evropskih i isto�nih zemalja, istra�iva�ki centar u kome �e se
�uvati pozori�ni tekstovi (trenutno vi�e od 1000 dela, prevedenih ili na originalnim
jezicima), kancelariju za koordinaciju mre�e saradnika i aktivnosti na prevo�enju,
izdava�ku ku�u i pozori�nu trupu. Taj prostor otvoren za pozori�ta Isto�ne Evrope
organizovao bi i javna �itanja, obu�avanje itd.
Osim prakti�nih funkcija, ovaj
projekat, za�et prema modelu saradnje Evrope i Istoka, ima�e ulogu kulturnog centra
Jugoistoka i mosta izme�u kultura. Ali omogu�ava�e, tako�e, i pristup kulturama
Isto�ne Evrope, �to je veoma va�no, jer dobar deo zemalja tog regiona nema u Francuskoj
nikakav institut niti kulturni centar. Razgovor vodila Irene SADOWSKA GUILLON S
francuskog prevela Bojana JANJU�EVI� |
