Na�im neizmerno inspirativnim prijateljima s podijuma koji sve kapiraju a i dalje tako �ive. Bez njih ovaj rad bio bi nemogu�. A i bez nas.

Kada govorimo o clubbingu kao performansu bitno je napomenuti da �emo u ovom izlaganju clubbing posmatrati iz studija performansi, ta�nije "performance studies". Performans �emo koristiti isklju�ivo kao metodolo�ko oru�e kroz koje mogu da se posmatraju mnoge razli�ite prakse i forme izvo�enja u kulturi i dru�tvu. Taj pristup zasniva se na osnovnoj metodologiji studija performansa Ri�arda �eknera i on u predgovoru knjige TEACHING PERFORMANCE STUDIES izvodi jasnu razradu teze da performans nije �anr niti disciplina, nego metodolo�ki pojam studija performansa pomo�u kojih se prakse iz razli�itih oblasti posmatraju kao performansi. Ovakav pristup jo� jasnije razvijen je u uvodu Mekenzijeve knjige PERFORM OR ELSE, gde on uvodi �iroki pojam (stratum, naslagu) performansa u kulturi i umetnosti, ekonomiji i tehnologiji.
Poku�a�emo da kroz jednu konstruisanu istoriju clubbinga ispitamo identitete i tela clubbera da bismo utvrdile do kakvih je promena do�lo i na koji na�in bi se to moglo posmatrati u jednoj konstruisanoj budu�nosti. Postavi�emo tri ta�ke posmatranja koje su karakteristi�ne za studije performansa od �ezdesetih godina do danas.
1. Prvo �emo poku�ati da utvrdimo odnos clubbinga i transi�nih rituala, referiraju�i na �eknera i njegove antropolo�ke studije rituala i performansi; i u tom kontekstu ispitiva�emo statuse svesti, tela, razdvajanje duhovnog i telesnog� zatim odnose u�esnika rituala prema socijalnoj zajednici i pararitualni karakter tih rituala tj. clubbinga.
2. Zatim �emo razmatrati clubbing u sada�njosti kao jednu od najartificijelnijih praksi koje svakodnevni �ivot pretvaraju u performans. Tu �emo referirati na Bodrijara, Mekenzija i Mi�ka �uvakovi�a; i u tom kontekstu �emo poku�ati da utvrdimo probleme tela i figure koji se javljaju u sada�njosti, i da odgovorimo na pitanje: Da li je clubbing bunt i osloba�anje od podre�enosti odre�enom sistemu dru�tvenih vrednosti, hijerarhijskih struktura i mogu�nost individualnog izra�avanja i stvaranja sopstvenog identiteta, ili je clubbing samo uranjanje u taj isti sistem koji je sada uspostavljen unutar kluba.
3. U tre�em delu, koji je i najop�irniji, projektova�emo budu�nost clubbinga, u kojoj �emo klubing posmatrati kao segment potpuno simulirane realnosti svakodnevnog �ivota, identiteta i tela koje se shvata kao proslava individualnosti sajberidentiteta koji sam clubber kreira i kontroli�e. U ovom delu izlaganja uglavnom �emo referirati na MANIFEST KIBORGA Done Haravej i esej Simptomi tehno tela Bojane Kunst.

Poznato je jo� od klasi�nih transi�nih rituala da, u zavisnosti od stimulansa, trans mo�e biti niskog i visokog intenziteta, a samo ula�enje u stanje transa mo�e se uporediti s dejstvom hemijskih narkotika. Potreba izmene svesti postojala je jo� tada, ali �injenica je da su ti rituali ve� i tada �esto bili pararitualnog karaktera. Mi�ko �uvakovi� u knjizi PARAGRAMI TELA-FIGURE obja�njava da se pararitualnim nazivaju "oni citatni, kola�ni, monta�ni i simulacijski postupci kojima se odre�eni ili apstraktni ritual izvodi kao da je stvarni ritual". Ali i oni rituali koje smatramo izvornim �esto su pararituali - pa je, recimo, poznato da Baline�ani danas prire�uju i izvode svoje "izvorne" rituale za turiste i oni tada li�e na rituale ali imaju sasvim druga�iju funkciju.
�ekner u svojoj knjizi BUDU�NOST RITUALA obja�njava da se individualne i kolektivne anksioznosti osloba�aju kroz rituale. Njihove osobine kao �to su repeticija, ritmi�nost, preterivanje, kondenzacija i simplifikacija stimuli�u mozak da osloba�a endorfin direktno u krv, �to nas osloba�a osetljivosti na bol a proizvodi zadovoljstvo. On tako�e navodi da izlaganje raznovrsnim, intenzivnim, repetitivnim stimulansima proizvodi uniformisanost pona�anja kod u�esnika rituala.
U transi�nim ritualima osnovni cilj je promena svesti performera do koje se dolazi postepeno, upotrebom spolja�njih sredstava. Ve� tada je postojala potreba za razdvajanjem duhovnog i telesnog, koja �e kasnije biti vrlo izra�ena i u clubbingu, po�ev�i od velikih �urki i koncerata "dece cve�a" sedamdesetih, preko razvoja tehno muzike osamdesetih i devedesetih i rejvova i trens festivala u prirodi koji postoje i dan danas. Transi�ni rituali su verovatno najve�i uticaj imali na pravac u muzici koji je po njima i dobio ime trens, ali i na �itavu ideologiju koju su trenseri razvili odatle, po�ev od na�ina obla�enja odnosno kostimiranja, preko igara vatrom koju su direktno preuzeli iz transi�nih rituala i odnosa pojedinaca unutar zajednice odnosno dru�tva. Tu je happy tribalizam postavljen kao imperativni princip stvaranja jedne homogene ili kvazihomogene grupe koja sebe do�ivljava kao zajednicu. Ali problem je u tome �to se ona sastoji od grupe pojedinaca koja nema nikakvu dru�tvenu mo�. Happy tribalizam je uspostavljanje jednog la�nog zajedni�tva koji nema potencijal dru�tvene promene.
Danas se hemijskim drogama kao �to su ekstazi, LSD, mikrodotovi itd. posti�u sli�ni efekti kao i kod transi�nih rituala, a tu je opet prisutna i stalna potreba da se telo izmesti u neku drugu dimenziju. Me�utim, stimulansi postaju sve vi�e spolja�nji i ve�ta�ki u odnosu na po�etnu instancu vezanu za rituale. U dana�njem kontekstu ubrzanog �ivota skra�uje se vreme ula�enja u stanje neosetljivosti ili hipersenzibilnosti. Efekat ekstazija, koji je i dobio naziv od transi�ne ekstaze, s jedne strane uti�e na telesno tako �to ga �ini potpuno neosetljivim na spoljne nadra�aje, recimo bolove (kao �to se Baline�ani u svojim ritualima u stanju transa bodu ma�evima i ni�ta ne ose�aju), a s druge strane stvara hipersenzualna �ulna iskustva.
Potreba za razli�itim hiper�ulnim iskustvima koja se uglavnom posti�u spolja�nijm sredstvima oduvek je postojala, a sada �emo poku�ati da utvrdimo na koji na�in su razli�iti dru�veni konteksti uticali na razvoj clubbinga odnosno clubbinga kao performansa. Re� clubbing skoro uvek asocira na neki zatvoreni, zagu�ljivi prostor kluba gde pojedinci, �esto pod dejstvom narkotika ili alkohola, dolaze da se zabavljaju i igraju. (U Vujakliji se navodi pojam "gregarizam"", koji se odnosi na potrebu ni�ih �ivotinjskih oblika da se okupljaju i zajedno raduju.) U ovom izlaganju re� clubbing, koja je uglavnom karakteristi�na za sada�nje vreme, koristimo u razli�itim kontekstima. Zanimljiva je ta promena prostora - iz otvorenog prostora u zatvorene prostore klubova i ona je od sedamdesetih godina pa do danas uglavnom bila uslovljena odre�enim dru�tvenim okolnostima i promenama shvatanja pojedinca u dru�tvu. Danas na tim velikim festivalima na otvorenom jo� uvek postoji nostalgija za sedamdesetim godinama. Sedamdesetih godina su velike �urke "dece cve�a" jo� bile neki poku�aj slamanja zapadnog kapitalisti�kog dru�tva. Danas takvih utopija vi�e nema. Dodu�e, tokom devedesetih godina, kada je dolazilo do postepenog uspostavljanja globalnog dru�tva posle "revolucionarnog" pada Berlinskog zida, jo� uvek je postojala iluzija o mogu�nosti promene sveta. Zato su tada�nji rejvovi i imali mnogo sli�nosti sa hipi i rok koncertima sedamdesetih. U dvehiljaditim imamo jedan povratak redu gde vi�e nema utopizma, niti poku�aja promene sveta i zatvoreni klub kao prostor idealno je mesto za hijerarhijski postavljene odnose koji uspostavljaju elitisti�ku grupu.
Status clubbinga u savremenom dru�tvu mo�e se posmatrati na dva na�ina:
1. Da je clubbing bunt i osloba�anje od podre�enosti odre�enom sistemu dru�tvenih vrednosti, hijerarhijskih struktura i mogu�nost individualnog izra�avanja i stvaranja sopstvenog identiteta - nove konfiguracije individualnosti, novi odnosi s vlasititim identitetom.
2. Da je clubbing ambijentalni prostor koji stvara homogenu masu individua koje postaju nesvesne svog sopstvenog identiteta, prazni ozna�itelji spremni da proizvedu bilo kakvo zna�enje. Clubberi postaju performeri a da toga nisu ni svesni, opet se uspostavlja brisanje granice izme�u izvo�a�a i publike, ali u ovom slu�aju ni jedni ni drugi nisu svesni zna�enja koje proizvode. U ovakvim uslovima clubbing ne predstavlja pobunu protiv sistema i odre�enih dru�tvenih normi i vrednosti, ve� uranjanje u taj isti sistem uspostavljen unutar kluba. Da bismo opisale jasnu i nepromenjivu hijerarhiju unutar kluba i podelu rada, mo�emo koristiti analogiju sa hijerarhijom unutar dr�ave, a mo�emo se vratiti i na klasi�ni dramski teatar i uspostaviti evidentne sli�nosti u strukturi bez nekih preteranih obja�njenja: DJ kao reditelj, dirigent / rukovodilac scenske realizacije, koristi plo�e kao sredstvo kontrole GOD IS A DJ, odre�uje pauze, klimaks, celokupnu koncepciju predstave kao i izvo�a�ki stil� ima potpunu kontrolu nad scenom i svesnu manipulaciju nad performerima odnosno publikom. Ima svog asistenta re�ije na ulazu u klub u vidu IZBACIVA�A ili FACE CONTROL, koji bira sve �lanove izvo�a�ke ekipe u zavisnosti od ideje predstave. Njegovi asistenti i desne ruke multipliciraju se unutar samog kluba u vidu konobara, �ankera, majstora svetla i zvuka od kojih tako�e zavise tehni�ka ispravnost i vizuelni identitet predstave. Dozvoljena je upoteba svih rekvizita, osim onih koji ugro�avaju �ivote drugih performera a u to nisu uklju�ene opojne droge. Rekviziter u vidu dilera vodi�e ra�una da svi "potrebni rekviziti budu uvek pripravni na odgovaraju�em mestu i u upotrebnom stanju". Naravno, svaki klub ima svoj repertoar koji odre�uje PR kluba koji je, ujedno, i izvr�ni producent manifestacije. U ovakvom sistemu neophodno je da se stvori kult zvezda, performera koji �e uvek biti IN THE SPOT LIGHT i �iji �e identiteti biti poznati i van granica kluba tj. performansa.
Iz ovoga se mo�e projektovati budu�nost u potpunoj simuliranoj realnosti koja se mo�e tuma�iti kao proslava individualnosti. Tu se individualnost ne odnosi na autonomiju pojedinca, nego na mogu�nost individualnog kreiranja njegovog ili njenog sajber-identiteta, zato �to u sajberrealnosti svaki clubber digitalno kreira svoj identitet i svestan je tog svog delovanja.
Ve� i u sada postoje�im klubovima bri�u se granice izme�u ma�ine i tela (simptomi tehno tela) i ma�ine i �ula. Putem �ula sluha, zvuk po�inje da nas kontroli�e, na izvestan na�in postajemo kiborzi. Sajberprostor, sajberrealnost je svet kluba budu�nosti, hiper�ulna stimulacija koja odre�uje telesne pokrete. Ovakva zamisao poznata je od ranije. Recimo, prema Delakrozovom odnosu muzike i telesnih pokreta - visina zvuka uti�e na polo�aj i smer gestikulacije u prostoru, ja�ina zvuka uti�e na mi�i�nu dinamiku, boja na razli�itost telesnih oblika�
Prema tome, budu�nost clubbinga mogla bi da bude u hologramskim �urkama, gde �e pojedinac svoje prisustvo mo�i da ostvaruje kroz svoju hologramsku simulaciju u realnom prostoru kluba. S druge strane, sajber �urke postaju mesto gde se identiteti uspostavljaju isklju�ivo unutar sajberprostora. Clubber postaje kiborg, a razdvajanjem telesnog i �ulnog i preno�enjem tela na ekran kluber kona�no dobija mogu�nost da svesno kontroli�e vlasititi identitet i kretanje kroz prostor. To bi, u stvari, uvelo sasvim druga�ije poimanje clubbinga, koje je po�elo onog momenta kada je pojedinac odlu�io da subotu uve�e provede u chat roomu ili u igraonici za counter strikeom umesto da ide u clubbing.
Mekenzi u svojoj knjizi PERFORM OR ELSE navodi da s programima kao �to su "lifeforms" koreografi mogu da generi�u sekvence pokreta i na taj na�in naprave �itave koreografije na kompjuteru, a onda da ih downloaduju u svojim studijima u igraju�a tela. Senzori za pokret prate gestikulacije performera a zatim se to digitalno procesuje i sa�uva da bi se nakon toga stvarale kompjuterske animacije.
Dona Haravej je u knjizi MANIFEST KIBORGA izvela tezu da su ma�ine dvadesetog veka sasvim zamaglile razliku izme�u prirodnog i ve�ta�kog, duha i tela, "na�e ma�ine su neprijatno �ive a mi smo sami jezivo nedelatni". Ono �to je bitno u ovom slu�aju jeste da po�inje da se otkriva druga�iji odnos prema ve�ta�kom. A samim tim, mora�emo ponovo da preispitamo i ono �to smatramo prirodnim. Tako Bojana Kunst u eseju Simptomi tehno tela izvodi zaklju�ak da se odnos izme�u tela i ma�ine u na�em veku radikalno menja, i da zato �to se menja status ve�ta�kog moramo po�eti da preispitujemo i sumnjamo u vlastitu prirodu, a samim tim i da razmi�ljamo o na�inima njenog rekonstruisanja. I upravo ta mogu�nost rekonstruisanja prirode i prirodnog proizvodi izvestan dru�tveni potencijal.
Sajberkluber se, artikuli�u�i vlastitu subjektivnost, donekle osloba�a hijerarhije vrednosti koja je uspostavljena unutar kluba. Sajberkluber postaje performer svestan zna�enja koje proizvodi. Unutar sajberprostora on je u mogu�nosti da uspostavlja interakcije s ostalim sajberkluberima i da istovremeno ima jasan stav o svojoj ulozi unutar sajberprostora. Da li je tu u pitanju odsutnost stvarnog prisustva? I da li se na ovaj na�in menja status stvarnog prisustva? I ako se vratimo na klasi�no postavljeno i shva�eno telo na sceni, opet dobijamo tezu Mi�ka �uvakovi�a "Ja je neko drugi, ali ja sam ipak negde jo� uvek ja".. U sajberrealnosti konstitui�u se nove mre�e i centri mo�i. Bri�u se mnoge (dru�tvene) granica, ali postavlja se pitanje da li sajberrealnost dovodi do istih onih problema koji postoje i van te digitalne utopije jer ipak postoji faktor ljudskog i naro�ito faktor ljudskih dru�tvenih normi koje se prenose u sajberprostore. Uglavnom postoje dve struje mi�ljenja: jedna sa Virilioom na �elu, koja smatra da �e nestajanjem granica izme�u prirodnog i ve�ta�kog do�i do promene u tradicionalnom poimanju geografije i da �e �itava interaktivnost kolonizovati i �ovekovu unutra�njost, pa �e samim tim sve na�e �elje biti podre�ene sistemu. Druga je dijametralno suprotna, jer ona u brisanju granica vidi osloba�anje od tradicionalnih hijerarhija i mogu�nost individualnog izra�avanja. A za filozofa Michaela Heima sajberprostor je "metafizi�ka laboratorija, oru�e za prou�avanje na�eg ose�aja za realnost". Telesno i ve�ta�ko se, u stvari, kao sprega nalaze u specifi�noj me�uzavisnosti. Verovatno je oduvek bilo tako. U mnogim dru�tvima je, jo� u vremenu pre prvih ma�ina, postojala teza o razdvojenosti duha i tela, a zatim i simulakrumi, a u veku tehnolo�kog napretka to je postalo veoma lako vidljivo. Telo postaje naro�ito vidljivo u savremenim na�inima nestajanja tih granica, ono postaje hibridno i po�inje da problematizuje uobi�ajene na�ine svoje reprezentacije. Mi se tek stvaranjem sajbertela i sajberidentiteta po prvi put suo�avamo s mogu�nostima i nemogu�nostima rekonstrukcije vlastitog tela i prirode. Ne nestaje realno telo, ve� se stalno uspostavlja odnos izme�u telesnog, odnosno �ulnog i virtuelnih stimulacija koje su hiper�ulne stimulacije. U odnosu sa sajberrealno��u pro�irujemo opseg �ulnih stimulacija, a ne ukidamo one koje �e uvek postojati u realnom �ivotu dokle god realno telo postoji kao takvo. To je situacija kada najzad mo�emo sebe da ugledamo na ekranu i do�ivimo kao ne�to konstruisano i artificijelno. Odatle i taj ve�iti strah ljudi od ma�ina i virtuelne realnosti. Jer, to je upravo strah od suo�avanja sa samim sobom, strah od ograni�enosti subjekta koji sada u sajberprostoru kona�no biva oslobo�en svojih fizi�kih i dru�tvenih nemo�i i ko�nica u realnosti.
Mi�ko �uvakovi� u knjizi PARAGRAMI TELA-FIGURE obja�njava da je �itava rasprava o sajberrealnosti vezana za sudbinu tela. Poslednja faza postmodernog teatra je uspostavljanje mehanizma prikazivanja prikazanog, mimezisa mimezisa, koja ukazuje da je svako telo, i teatarsko i vanteatarsko, figura. U postmodernom teatru nikad se ne pojavljuje samo doslovno telo, ve� figura figure. Postmoderna ne predstavlja telo ili bi�e, ona iskazuje bi�e privida pokazuju�i figurom druge figure kulture. Figura je u u�ivanju interpretativnog preobra�aja tela, a telo je u gr�u otpora prema figuri� kada figura sasvim savlada telo, nastaje predstava simbola, a kada se telo u potpunosti odupre figuri, na sceni je sam �ivot, ise�ak ogoljene egzistencije koji je nemogu�.
Odnos tela i figure dobija svoje novo zna�enje u sajberrealnosti, jer se telo u potpunosti odvaja od figure a figura postaje proteza tela pomo�u koje ono ostvaruje svoje zna�enje u sajberprostoru. Telo postaje operater ma�ine-figure-ekranskog avatara, koji u ovako postavljenom prostoru funkcioni�e po svom pojedina�nom sistemu vrednosti u okviru unapred postavljenih koordinata ra�unara. Osim tog ograni�enja, mogu�nosti kretanja i delanja avatara su bezbrojne i zavise isklju�ivo od odluka tela i pokreta tela ma�ine. Tu prelazimo iz kulture u sfere tehnokulture i njenih zakonitosti. Prelazimo u sfere virtuelnog, interaktivnih igara, gde je subjekt simuliran i gde va�e zakoni sajberpolitike koju u mnogim slu�ajevima odre�uju sami kiborzi, za razliku od politike u sada�njem "realnom" dru�tvu. Prostor i vreme sa�imaju se i ti sami pojmovi u svom sajberobliku dobijaju sasvim druga zna�enja i relativizuju se (o �emu pi�e i Marina Gr�ini�). Dolazi do potpuno druga�ije deteritorijalizacije, koja je osnova novog svetskog poretka i sveta kao globalnog sela. Pokre�u se mnoga pitanja kao �to je pitanje slobodnog izra�avanja seksualnosti, perverzija, svega onoga �to je i u svom najliberalnijem obliku u realnom svetu i dru�tvu imalo svoja ograni�enja i norme u okviru kojih se kretalo (SAJBERSEX). Iz sfere performansa prelazimo u sferu tehnoteatra. Iz klubova sada�njosti prelazimo u sajberklubove i chat roomove, a iz razli�itih predstava subjekta prelazimo u reprezentacije tehno objekta kojim rukovodi telo �ija je prisutnost odsutna i medijski posredovana. Iz datih medija prelazimo u svet informacijske mre�e koja omogu�ava bezbroj mogu�nosti i algoritama u elektronskom poretku interaktivnih medija. Ulazimo u sajberprostor, ve�ta�ki prostor simulacije hiperrealnog, prema Bodrijaru, gde se ceo svet zasniva na simulacijama i simulakrumima koji nemaju izvor i uzor u realnosti. To je prostor odsutnog ozna�itelja, u ovom slu�aju telesno odsutnog, kao �to je nekada u ritualima postojao proces odsutnosti mentalnog a u tzv. generaciji X namerne odsutnosti svesnog. Telo se u sajberrealnosti pro�iruje i transformi�e i samim tim pro�iruju se �ula, a telo prelazi iz biolo�kog organizma u kiborga.
Ovo je u stvari prei��itavanje onoga �to smo smatrali realnim telom. Tako da na ovaj na�in telo u sajberklubovima ni�ta ne gubi, ve� dobija svoje dve dimenzije: jednu na ekranu i jednu ispred ekrana, koje su uvek u me�uzavisnosti. Pro�iruje se opseg �ulnih iskustava, kao i mogu�nosti kreiranja vi�estrukih identiteta, a ne, kako se �esto smatra, da se telo zarobljava unutar sajberprostora ili da se gubi identitet zbog poistove�ivanja sa sopstvenim avatarom. Ovakav na�in interakcije je diskutabilan i pokre�e ve�itu temu "�tetnosti" virtuelne realnosti koja poni�tava realna �ulna iskustva i samu zamisao pojedina�nog identiteta. �injenica je da je ovakav na�in interakcije uvek u me�uzavisnosti sa dru�tvom u kome nastaje, ali i da ima odre�eni dru�tveni potencijal, jer stvara subjekta koji postaje svestan zna�enja svog tela i identiteta koje sam proizvodi i generi�e, po�to dobija mogu�nost da individualno rekonstrui�e i svoje telo i svoje identitete.