Po cenu simplifikacije kakva �esto zna da baci novo svetlo na mnogo puta �itane tekstove, za �ekspirove �etiri velike tragedije mo�e se re�i da ostvaruju tematski kontinuitet time �to predo�avaju sve uloge koje mu�karac igra u �ivotu: HAMLET je zaokupljen konfliktnim sinovljevim identitetom, OTELO usredsre�en na stra�nu zabludu tragi�nog ljubavnika, MAGBET govori o dramati�nom disbalansu zlo�ina i li�ne ambicije, dok je KRALJ LIR tragedija o pogre�no shva�enoj ulozi oca.
Ve� i samim tim �to tematizuju odnos pojedinca i vrednosnog sistema, u �ekspirovim tragedijama ponavljaju se obrasci klasi�ne drame. Otelova du�evna pometenost u nastupima ljubomore mo�e se uporediti s dramati�nim promenama Pentejevog pona�anja pod uticajem boga Dionisa u Euripidovim BAKHAMA; transformacija je utoliko bolnija �to Otelo s po�etka drame predstavlja gotovo idealno otelovljenje dionizijskih na�ela, manifestuju�i sna�ne emocije i instinkte, ali i njihovu svesnu kontrolu. Me�utim, anksioznost socijalne pozicije, koja znatno doprinosi tragi�nom stradanju, �ekspirovog Mavra bitno pribli�ava Euripidovoj Medeji: oboje su stranci koji svoje puno poverenje poklanjaju braku kao obe�anju civilizacijske integracije u novoj sredini, da bi potom iskusili izdaju i moralni kolaps. Medeja u bra�ni savez investira vi�e, njen rez je radikalniji budu�i da zbog obe�anja ljubavi ne samo �to napu�ta rodni dom, porodicu, polo�aj i hijerarhijske privilegije, nego sve veze odlu�no preseca bratoubistvom. Izdaja i zlo�in ukidaju mogu�nost povratka a kad Jasonov odlazak ukine i mogu�nost opstanka preostaje joj samo regresija u odmetni�tvo i varvarstvo. Otelova izolacija neumitna je koliko i njena; polo�aj pripadnika druge rase i kulture nesiguran je koliko i polo�aj �ene, �ija sudbina zavisi od ozbiljnosti bra�nog zaveta.
Brak kao vid integracije jedan je od sporednih motiva i u KRALJU LIRU, ali ovo �ekspirovo delo ipak se vi�e bavi temom uvek aktuelnom u svetu tragedije - anatomizovanjem patrijarhalne hijerarhije. Disfunkcionalnost porodi�nih odnosa pokazuje se kobna po vrednosni sistem pojedinca i dr�ave, i �ekspir �ak ose�a potrebu da je predo�i u prividno suvi�nom paralelnom zapletu. KRALJ LIR razvija likove dvojice o�eva �ija se pogre�na procena sopstvene dece reflektuje na odnos prema zemaljskom i bo�anskom poretku. Lir i Gloster kao da i svojom patnjom i svojim odlukama otelovljuju Edipa, vi�e gre�nika nego silnika, nemo�nog, slepog i skrhanog, usamljenog, samo s jednim od sve svoje dece kraj sebe. Vernost i poslu�nost te dece �e, opet, biti izvor krize, �to se vidi u paralelama koje je mogu�e uspostaviti izme�u Lirove k�eri Kordelije i Glosterovog zakonitog sina Edgara s Antigonom. Dok Edgar bdi nad svojim slepim ocem kao njegov lekar, sluga i u�itelj, Kordelija �e patrijarhalni poredak koji nala�e poslu�nost vladaru dovesti u pitanje tako �to �e prednost dati nepisanim zakonima porodi�nih veza.
Lirova podela kraljevstva je emotivna ucena kakvoj pribegava samo silnik razapet izme�u ritualnog svevla��a i realne stara�ke nemo�i. Pre edipovske sudbine izgnanstva, vidimo ga, nakratko, kao verziju autokrate Kreonta. Zahtevaju�i da mu k�eri pru�e bezuslovnu materinsku ljubav, Lir ne zahteva samo ukidanje samo�e nego i ukidanje smrti, jer bi ga takva ljubav simboli�no vratila na po�etak �ivota, u ulogu deteta. Re�ima da ga voli onoliko koliko joj to du�nost k�eri nala�e, Kordelija upozorava oca da mu ne mo�e pru�iti maj�insku ljubav. Lirova gnevna reakcija koja sledi umnogome podse�a na Pentejevo dionizijsko ludilo u kom se zaboravljaju svi humani obziri: pogrde i javno odricanje od o�inske brige ponavljaju mitolo�ko ubistvo dece kao vid prkosa bogovima.
HASANAGINICA Ljubomira Simovi�a, iako temom i zapletom tesno vezana za istoimenu narodnu baladu, razmatra, kao i �ekspir, brak kao socijalnu integraciju koju diktira patrijarhalni poredak, i tragi�ne posledice hira i jarosti silnika koji se odri�e bo�anskih zakona i obi�ajnih prava. Glavna junakinja je u svetu neumoljivih maskulinih vrednosti, utemeljenih samo na snazi ja�eg, osu�ena na ulogu politi�kog i socijalnog mamca, na uzaludan poku�aj da pojmi sitnosopstveni�ke i monomanija�ke interese koji se igraju njenom sudbinom, ignori�u�i i bo�anske zakone i obi�aje zajednice. Oglu�uju�i se o njenu �elju da se uda za imotskog kadiju, beg Pintorovi� svoju sestru udaje za Hasanagu, koji suprugu proteruje iz ku�e nakon sedam godina, upravo onda kad materinstvo Hasanagini�inom bra�nom ropstvu prida su�tinsku va�nost i najvi�i smisao. U �elji da sa�uva porodi�nu �ast i defini�e politi�ke interese, beg stupa u politi�ki pakt sa silama mraka i onostranog. On ugovara brak sa sestrinom nepre�aljenom ljubavlju, jedini znaju�i da je imotski kadija samo posthumni mlado�enja. Ovaj �in nije samo surova manipulacija sudbinom jedne �ene, nego i zakonima poretka, koji se samovoljno podre�uju politi�koj igri.
Simovi�evu dramu presudno obele�ava krajnje samovoljan i kapriciozan raskid braka. Ne samo �to Hasanaga u hiru i besu razvrgava svetu zajednicu sklopljenu pred Bogom i ljudskim zakonima, ne samo �to se odri�e svoje najve�e politi�ke i emotivne investicije nego i �in apsolutne poslu�nosti i potpunog pokoravanja ka�njava kao najve�u pobunu. Hasanaginica ispa�ta zato �to se njenom mu�u u�inilo da joj je vi�e stalo do patrijarhalnih obi�aja nego do njega; on ne shvata da ga, u svom poimanju straha i du�nosti, njegova supruga od tog poretka vrednosti ne odvaja. Legitimizovano nasilje jednog dru�tva ima Agino lice. Hasanaga primenjuje silu zato �to mu ona zamenjuje ljubav: njegova fizi�ka nadmo�, te obi�aji i zakoni koji ga podr�avaju koriste se da izazovu emocije kod �ene koja ga nikad ne�e voleti. Hasanagini�in stid, strah i ga�enje predstavljaju o�ajni�ki odr�avan i podstican surogat supru�anske ljubavi.
Hasanagini�in odnos prema mu�u replicira odnose kakvi se u �ekspirovim tragedijama uspostavljaju izme�u Hamleta i Ofelije, Otela i Dezdemone, Lira i Kordelije zato �to se temelji na imaginarnoj krivici: Hasanaginica je optu�ena za pasivnost i odsustvo revnosti koje je Hamlet zamerao Ofeliji, za pokornost i trpeljivost s kakvima Dezdemona prima Otelove ljubomorne uvrede i udarce, za po�tovanje socijalno definisanih veza koje je razba�tinilo Kordeliju. Simovi� prepoznaje onaj vi�ak strasti i manjak razuma usled kog �ekspirovi tragi�ni junaci �ensku vernost sankcioni�u kao neposlu�nost, efektno dramatizuju�i bezizlaz �enskog polo�aja vidljiv jo� u Euripidovim tragedijama: Hasanaginica je obespravljena kao Medeja, �iji brak zavisi samo od jedne mu�ke re�i. Brak se sklapa odlukom razuma a razvrgava odlukom zaslepljene strasti. Brak je obe�anje koje ne obe�ava ni�ta. Takvo nesigurno obe�anje odre�uje �eninu dru�tvenu poziciju. Ispunjavaju�i sve zahteve patrijarhalnog poretka, odri�u�i se identiteta i individualnosti u prilog bra�nog ugovora koji im name�e apsolutnog gospodara njihove sudbine, i Medeja i Hasanaginica do�ivljavaju da ih sam patrijarhalni zakon gura u bezakonje i pretvara u izgnanice. Dok je Jason, po sopstvenom uverenju, varvarki koju naziva "grdilom �to oca izdade i zemlju hranilju" u�inio �ast dovev�i je u "dom helenski", Hasanaginica je u brak u�la kao visoko socijalno privilegovana; u miraz u�arskom sinu i begovima neophodnom �uvaru nemirne granice donosi status i poreklo koji se, me�utim, tokom drame konstantno obezvre�uju, da bi �enu koja simbolizuje obe�anje dru�tvenog uzdignu�a sveli na Medejinu poziciju autsajdera. �enski potpuno podre�eni polo�aj ne samo �to devalorizuje svaku njenu eventualnu prednost nego je preobra�a u prestupnika. Medeja, sli�no Dezdemoni, do�ivljava da se njena �rtva preobrati u dokaz krivice - obema napu�tanje o�inskog doma i domovine zarad ljubavi postaje �ig imaginarne krivice - dok se u slu�aju Hasanaginice revnost tuma�i kao prestup.
Simovi�eva drama po�inje Hasanaginim nastupom duboke odvratnosti prema �enama, koja je sli�na Lirovom zgra�anju nad surovo��u svojih k�eri, a jo� i vi�e Hamletovom gnu�anju prema slabom i prevrtljivom polu. Kao �to reakciju danskog kraljevi�a prema celom rodu izaziva pona�anje jedne �ene, njegove majke, i Hasanaga svoj bes generalizuje. Gertruda svoje seksualne �elje realizuje na na�in jedino mogu� u poretku - ponovnom udajom - dok Agina �ena bespogovorno po�tuje mu�evljevu naredbu potpune izolacije od sveta. Kordelija ispa�ta zato �to obaveze prema suprugu izjedna�ava s obavezama prema ocu. Ogor�eni o�evi, sinovi i mu�evi tra�e najstra�niju kaznu za ceo �enski rod: Lir moli bogove da utru seme iz koga nastaje nezahvalni �ovek, Hamlet tvrdi da brakova vi�e ne�e biti, Hasan-aga ka�e da "zbog �ena ni carevina ne valja". Simovi� njegov bes ne prikazuje na sceni, nego pu�ta da za�u�eni i ogor�eni vojnici opisuju kako im vo�a crveni, peni, vi�e i vri�ti, sumnjaju�i da je �ovek koji je "�uo i kad u sedmoj sobi za�u�te dimije" od te�kih rana ostao impotentan. �igosan bolesnom ljubomorom, osoran i razmetljiv, Hasanaga kao da je gra�en po uzoru na pomahnitalog i ogor�enog Otela �ija munjevita metamorfoza od dostojanstvenog ratnika u agresivnog o�ajnika pokazuje kako je lako postati nesiguran i upla�en u tu�em svetu. I Hasanaga i Otelo status duguju nu�nosti dr�ave da bude branjena i odbranjena: oni su pla�enici koji krvave ruke za ra�un tu�e udobnosti, dobijaju�i �enu kao garant politi�kog saveza i olak�anje "nelagodnosti u kulturi". Obojica su stranci prihva�eni iz nu�de, sa nepoverenjem, nerado, i njihova su�tinska neadaptabilnost artikuli�e se samo kroz nasilje prema �eni, vi�enoj kao iznevereno obe�anje socijalne integracije.
Neosvojivost �enske ljubavi dovodi do neopozive odluke da se ta neosvojivost kazni: Hasanaginica je oterana s izgovorom da ranjenog mu�a puna �etiri meseca nijednom nije posetila. Razloge nedolaska Hasanaga pripisuje njenoj navodnoj razma�enoj otmenosti: budu�i "staro gospodsko koleno, stara loza", Hasanaginica ne �eli svoju "gospodsku nogu" da stavi u vojni�ki logor. "Sad nek vidi / kolko �e je ko�tati njena gospo�tina!", trijumfalno ka�e Hasan-aga, kao �to i kralj Lir Kordeliji, na njeno racionalno predo�avanje k�erinske ljubavi, ka�e "neka ti istina bude miraz". Patrijarhalna kazna sti�e �ene zato �to nisu prepoznale trenutak u kome moraju da svoju bezuslovnu odanost stave iznad uobi�ajenog po�tovanja obi�aja. I Kordelija i Hasanaginica ispunjavaju svoju du�nost u zabludi da �ine ono �to se od njih o�ekuje, ne shvataju�i kojom se brzinom i neumitno��u ta o�ekivanja mogu promeniti. Kordelija je izrekla tek jedan op�teprihva�en stav o podeli �enske ljubavi i staranja izme�u oca i mu�a, ali ba� onda kad njen otac zahteva potpunu posve�enost. Hasanaginica je, po re�ima Hasanaginog savetnika efendije Jusufa, "�uvala svoj stid, Kuranom propisan": Jusuf kao glasnogovornik zajednice njeno pona�anje progla�ava ispravnim, kritikuju�i Hasanagu zbog nedoslednosti i nerazumnosti onako kako Kent kritikuje Lira. Uzalud, jer su i Hasanaga i Lir svoju mo� spremni da doka�u krajnjim sredstvima - demantovanjem sopstvenih odluka.
"Sede�i ovde, / ja sam njemu obraz �uvala, / onako kako je on tra�io da se �uva!", ka�e Hasanaginica, �ude�i se �to mu� koji joj je sedam godina branio da iza�e iz ku�e o�ekuje da ona svojom voljom do�e u planinu me�u vojnike. Od nje se o�ekivala slobodna volja i samostalna odluka, ono na �ta nikad u svom braku nije imala pravo. "Druge su mogle da prekora�e / i jaruge, i stid, i obi�aj! I takvu ti ljubav - mo�e� je d�ukcu o rep! - koja ustukne pred obi�ajem i zakonom!", ka�e Hasanaga, povre�en �to je njeno po�tovanje obi�aja ve�e od ljubavi prema njemu. Od zlostavljane i upla�ene �ene o�ekivala se, eto, jo� i bezuslovna ljubav! Ta ljubav koju Hasanaga prezrivo odbacuje nije ni postojala: zamenjivali su je stid, strah, odbojnost i prezir, ose�anja pred kojima je Hasanaga gubio volju i snagu. "Ne treba meni uteha; / meni treba da razumem!", ka�e Hasanaginica, tragaju�i za smislom u afektivnoj odluci. Navikla da patrijarhalni poredak ima opravdanje �ak i za najapsurdnije zabrane, ona o�ekuje nekakvo obja�njenje kazne: Kordelija je zahtevala da kralj svima iznese razlog sa kog se odri�e k�eri, da bi se znalo da nije po�inila ni zlo�in ni sramotu. Jedini �enski uslov bezuslovne pokornosti jeste da joj se predo�i razlog njene nezaslu�ene patnje, makar to bio i argument gole sile. Tra�e�i taj razlog, Hasanaginica shvata da i age i begovi i konju�ari i askeri "kroje Alaha prema sebi, / kao da je Alah ko�ulja", da zakoni ne formuli�u silu, nego volju, ne�to jo� stra�nije, nepravednije i nepredvidljivije nego �to je sila.
Budu�i da je �ena u patrijarhalnom poretku vrednost merljiva snagom politi�kog saveza koji iz njene udaje proishodi, beg Pintorovi� �e sestru iskoristiti kao na�in sticanja mo�i i uticaja, ali i poni�avanja Hasanage. Izbor imotskog kadije je, pri svemu, demago�ko udovoljavanje sestri, koja je njega �elela za mu�a pre sedam godina. Kad pita brata odakle je "danas iskopo" kadiju, Hasanaginica i nehotice prozire njegovu igru prividima. Kadija je umro od ljubavi prema njoj, i on je metafora ledenog prisustva smrti, jedinog izbora za �enu li�enu identiteta, otrgnutu od jedine uloge koju je s ljubavlju obavljala - uloge majke. Na sli�an na�in, privid je i francuski kralj, koji odvodi najmla�u k�er kralja Lira, i potom misteriozno nestaje iz sveta drame, nestaje tako potpuno i neopozivo da Kordelija preuzima njegove kraljevske ingerencije, postav�i �ak i zapovednik njegove vojske. Kordelija se bori na �elu mu�evljeve vojske za krunu svog oca, daju�i tako primat k�erinskoj du�nosti i zanemaruju�i obaveze supruge i kraljice. Kao �to u KRALJU LIRU odsustvo majki sna�no potencira socijalne i eti�ke aspekte uloge oca, tako i misteriozno odsustvo novog Hasanagini�inog supruga treba da naglasi fiktivnost i proizvoljnost bra�nih veza spram apsolutnosti krvnih.
Hasanagini�in tragi�an kraj najbolje obja�njavaju re�i askera Muse: "Da nije umrla, niko joj ne bi verovo." �ena u patrijarhalnom poretku nema jezik, ni slobodu govora, njenim re�ima se ne veruje, dok se, opet, njeno nemo�no �utanje tuma�i kao odsustvo emocija i obzira. Ona mo�e svoje postojanje da iska�e samo smr�u. Dokaz njenog integriteta je smrt, a smrt je i mera njene lojalnosti. �ekspir je svestan toga kad u komediju uvodi konvenciju prividne smrti kao sredstvo obrta u odnosu prema �enskoj vrlini. Smrt je postupak revirginizacije: mrtva �ena prestaje da bude seksualno bi�e �ija je �elja nespoznatljiva i van kontrole mu�karca. Smrt ukida opasnu i zloslutnu seksualnost njenog tela koja ra�a greh. Zarad zadevi�enja Otelo ubija Dezdemonu a �ekspir �rtvuje Kordeliju i Ofeliju, jer je smrt jedini na�in da se potvrdi njihova odanost. Mrtva Dezdemona vi�e nije oli�enje seksualnog greha, mrtva Ofelija je ponovo verna draga, mrtva Gertruda iznova postaje odana majka, mrtva Kordelija incestuozno vlasni�tvo svog oca a jedino mrtva Hasanaginica mo�e da s potpunim mirom i gotovo��u primi erotski dodir svoga mu�a.