KABALA VESELJAKA
(psihodrama)
Za B. M.

O�amu�en sparinom koja proti�e kroz geometrijski podmuklo popodne Versaja, �an-Batist Poklen odbacuje nervoznim zamahom pero. Lavirint �enskih garderoba odi�e spokojem i prokrijum�arenim "apsintom" koji nestaje u Poklenovom prezasi�enom grlu; du� otrovnih sekretarskih hodnika promi�u aveti u masnim kapulja�ama, a izme�u njih - poput smaragdnih ostrvaca - umiljato gmi�u pretendentkinje na ulogu Agneze. �an-Batist se pla�ljivo osvr�e prema nepouzdanim zastorima, potom vadi raskupusani, grimizni quarto ispod gomile kutija s bezbrojnim Amandinim �izmama. Ljubomorna strepnja, opakija od Paskalovog demona pravednosti, samo za tren mu parali�e �eljne prste: a �ta ako je taj mladi asketski varvarin, autor Andromahe, ipak sa�injen od istog materijala kao i neuporedivi Vil? Ali ve� narednog trenutka - odbacuju�i tu pomisao kao �to subreta odbacuje zakasnelog obo�avaoca na sporednom pozori�nom ulazu - �an-Batist bogoboja�ljivo otvara quarto i po�inje da se moli svetom nerastu sa Ejvona.

VINO I BODE�
(sonet)
Za K. K.

Dok podrugljivi �kljocaj brave na svitanjem ogoljenim vratima ispra�a sklisku, crnpurastu androginu niz stepenice svrati�ta, njegovi iscrpljeni prsti opipavaju �eli�nonarand�asti poklopac sna. Izjuriti smesta napolje, u dan, poput srebrne "gvineje" iz bludnikove kese, ili ostati sklup�an pri dnu, u bezbednoj struji prise�anja: Romeo pod prismotrom nasme�enih crkvenjaka, zadihani Falstaf u korpi, pose�en pogledom male ri�okose pralje; srce, ta ve�na ri�ardovska grba. A potom blistavo prazne kr�me i smrdljive dvorane, u kojima je svaki bode� iz Hamburga a nijedno vino nije iz Rosijona. Biti spreman, ali za �ta? mrmlja Vil i najzad probija opnu koja ga deli od klicanja uli�nih prodavaca, zadaha pe�ene ov�etine i aprilskog pljuska svetlosti nad kloakama Sautvorka. Sutra �u biti spreman da odem, �apu�e, sutra �e biti taj dan; po senovitim uglovima sobe, u smrvljenoj pau�ini stihova, androgine snishodljivo klimaju glavom u znak odobravanja.

NEZALJUBLJENI �EKSPIR
(Work-shop)
Za K. M.

Ser Kenet Brana, skladatelj prole�nih potpurija i ljubavnik, �urno promi�e sipkavim stazama Krajst-�er� koled�a u Oksfordu, zasutim lecima protiv kloniranja, genetskog in�enjeringa i grupe Moloko. Iz non�alantno potkresanog grmlja izle�e teniska loptica, a za njom oznojane kovrd�e i kvarcovana kolena princeze Gvinet (e-mail za tajne obo�avaoce: cyberwonder.edu); istoga trena, usredsre�enost g. Brane na predstoje�i sastanak s Velikim savetom Kerolovske lige (Tolkin, Adams, Gejmen) po�inje da se nezaustavljivo kruni. Podigav�i lopticu s narastaju�im ponosom gre�nika, on se prepu�ta princezinim dugim prstima koji ga omotavaju njusmagazinskim otkosima septembarskih sutona, histerijom radijatorskog laka, Pukovim vilenja�kim Schaumbadom. Da je Timon iz Atine imao k�erke - spekulira me�u Gvinetinim antivirusnim kolenima ve� poluobeznanjeni ser Brana - da li bi ga one uni�tile, kao Lira, ili spasle, kao Lota? Na�alost, ni pregrejani softver staza, ni zamiru�i teniserski hor vilenjaka ne nude nikakav zadovoljavaju�i odgovor. Samo se ispod zakikotane senice, u vrisku bugenvilije, nazire kako gospo�ica Bulok, stidljiva goropadnica letnjih blockbustera, uve�bava novi �ar�er osmeha.

DVOSTRUKI POGODAK
(istorijska hronika)
Za D. P.

Gospodin Petar Kralj, princ po zanimanju, �acuje jedanaestu bilijarsku dijagonalu u nakiseljenom, gluvom zvonu kafane "Vra�ar". Iz oznojenog sifona kaplju replike i rastapaju se u �ipkastoj mo�vari Kaleni�eve pijace kao ju�era�nji oglasi. Nigde diktatora, ni traga juna�kim monolozima, setno se presabira gospodin Kralj, savijen u "mucijevsku" petlju; ne igrati Koriolana, to ipak nije neoprostivo - ali ne videti, nikada, ledeno se�ivo Ejvona koje se zariva u grudi kao Kresidin opro�taj? Samo mirno, nani�animo: telo je moj koporan, ja sam sme� i realisti�an. Gospodin Kralj podi�e bilijarski �tap kao tjudorsko koplje i energi�no zamahuje prema srcu vra�arskog predve�erja.