Izme�u prve zna�ajne knjige o bulevarskim pozori�tima M. Albera iz 1902. i knjige B. Brine nalazi se prili�no brojna bibliografija koja svedo�i o kontinuiranom interesovanju u Francuskoj za ovakvu vrstu dramskog teksta, ali i o potrebi da se govori o ovom ustaljenom literarnom i pozori�nom �anru, koji je tokom razvoja vi�e pretrpeo kritike od pretencioznih recenzenata nego priznanja od prou�avalaca dramskog teksta.
Knjigu Bri�it Brine �ine tri dela koja se skladno spajaju u celinu: "Bulevarsko pozori�te i dru�tvo", "Registri bulevarskog pozori�ta" i "Dramaturgija bulevarske komike". U aneksima su dve tabele svih pariskih bulevarskih pozori�ta, s podacima o vremenu njihovih delovanja, razlozima zbog kojih su pojedina pozori�ta prestala da rade i njihovim eventualnim novim adresama, zatim indeks 79 navedenih pisaca i indeks oko 240 dramskih dela.
Prvi deo, zapravo, studija konteksta nastanka ovog pozori�ta i podse�anje na njegovu "mladost", omogu�uje nam da bolje shvatimo kako se gradio njegov multiplicirani identitet. Jo� u 17. i 18. veku Pari�ani su imali izbor izme�u predstava u oficijelnim, subvencionisanim pozori�tima (od strane kralja) i predstava nezavisnih trupa koje su delovale sezonski, naj�e��e na va�arima i narodnim slavljima. Konkurencija novoformiranih trupa �inila je da je svaka od njih morala da prona�e sopstveni na�in da pridobije publiku. Zanatlije i trgovci me�ali su se s akrobatama, �onglerima, dreserima �ivotinja, lutkarima, glumcima. Ra�ale su se predstave sposobne da privuku dosta gledalaca jer su prelazile uspostavljene granice slobode izraza. Likovi Arlekina i Skaramu�a, a potom satira i parodija uspeli su da zainteresuju razli�ite dru�tvene slojeve. Sa va�ari�ta, u 18. veku, ovakvo pozori�te prelazi na pariske bulevare; vremenom njegov inicijalni rivalitet sa zvani�nim pozori�tima �ini da predstave koje se igraju na bulevarima postanu pozori�te zabave, drsko i ma�tovito, koje �e u 19. veku prihvatiti �iroko parisko gra�anstvo. Ova homogenizacija publike, koja ima vlastite vrednosti i ukus, iskristalisa�e specifi�an �anr bulevarskog pozori�ta.
Publika u salama na bulevarima htela je da vidi sebe na sceni; pisci su te�ili realnoj slici gra�anske klase, po�tuju�i njene kodove i vrednosti. Ve�ina autora i sama je poticala iz gra�anske elite tog dru�tva, poznavaju�i ga savr�eno i uzimaju�i ga kao obavezan okvir za dramsku radnju koja po�iva na brizi o poslu (konflikt interesa, klasne opozicije) i porodici (bra�no neverstvo, sukob generacija).
Iz takvog pristupa realizmu proizlazi i estetika ovog pozori�ta koje je tokom 19. veka zagovaralo konformisti�ki moral. Autorka knjige ka�e (str. 23) da ve�ina dramskih pisaca objavljuje dela koja se pre udvaraju gra�anskoj naravi nego �to je kritikuju: Skribovi vodvilji vrcaju od vesele ma�tovitosti, a ne doti�u se ljudskih mana, Emil O�ije opeva vrline gra�anske porodice, Labi� ka�e u pismu Emilu Zoli da je on pre svega neko ko se smeje. Autor bulevarskih komada pi�e da zabavi, a ne da izrazi makar i mali revolt protiv ustaljenog reda; zbog toga je ovo pozori�te konformisti�ko. Autori svrstani u grupu "�kole dobrog smisla" (Skrib, O�ije, Dima Sin, Sardu) �ine odre�ena odstupanja, ali i dalje ostaju moralizatori. Bulevarsko pozori�te, po�to se sociolo�ki definisalo, raskida sa slobodom kakvu je imalo na svojim po�ecima, iz straha od posledica kakve bi nekada�nji smeh mogao sada da izazove.
Drugi deo knjige �eli da defini�e i objasni razli�ite pod�anrove koji postoje u okviru jedinstvenog bulevarskog pozori�ta. Bri�it Brine, predstavljaju�i autore i dela, izdvaja tri vrste ozbiljnog bulevarskog pozori�ta:
- �arolije (sa mitolo�kim temama i legendama iz 17. i 18. veka i komplikovanom scenskom ma�inerijom radi efekata koji favorizuju iluziju)
- melodramu
- dramu
i tri komi�ne bulevarske vrste:
- komi�nu operu i operetu
- vodvilj
- bulevarsku komediju
Bri�it Brine u "klasi�noj" melodrami u prozi (za razliku od klasi�nog repertoara) razlikuje dve grupe likova: s jedne strane dobre, likove s vrlinama, a s druge nasrtljivce i izdajnike; stereotipska inkarnacija dobra i zla. Primere za ovakvu podelu uzima iz komada Pikserekura (str. 28-29). Dramska akcija melodrame je jednostavna, zasnovana na tradicionalnoj tematici progona �rtve. U prvom �inu lik s vrlinama �ivi sre�no u porodi�nom krugu sa perspektivom braka, iznenada stupa izdajnik, a s njim i pretnja da �e neka davna�nja dobro skrivana tajna, vezana za identitet glavnog lika, ugledati svetlo dana. U drugom �inu negativni lik otvoreno se pokazuje kao neprijatelj porodice; njegovim ucenama, pretnjama i la�ima ugro�ena je vrlina. Napetost se produ�uva do slede�eg �ina u kojem je potrebna legitimizacija vrline i scena prepoznavanja. Misterija o identitetu lika s vrlinama je otkrivena, dok je izdajnik dru�tveno eliminisan: fizi�ki (smrt) ili simboli�ki (policija). U raspletu dolaze do izra�aja vrednosti judeo-kristijanizma: razotkriven, lo� lik se kaje, dok junak ili junakinja kora�a na putu svoje sre�e. B. Brine ovo pokazuje na primerima KELINA ILI DETE TAJNE i VIKTOR ILI DECA �UME Renea �arla Gilbera de Pikserekura i KR�MA ADRE Robera Makera), dok tekstove Viktora Dikan�a TEREZA ILI SIRO�E IZ �ENEVE koristi radi ilustracije ritma u melodrami i osobenosti njene patetike (str. 29-34). Didakti�ki obojena, melodrama koja je poprimila ustaljene vrednosti gra�anskog dru�tva bila je vrlo zastupljena u bulevarskom pozori�tu prve polovine 19. veka. Mada je na istoj sceni svoje mesto prepustila vodvilju, njeni prosedei i danas funkcioni�u u fotoromanima, TV serijama i sentimentalnim komedijama.
Autori drame bulevarskog pozori�ta, koja se koleba izme�u odrednica "gra�anska drama" i "ozbiljna komedija", portparoli su nove dominantne klase i njenih vrednosti. Ovaj �anr slavi gra�anstvo koje proizvodi i napreduje, za razliku od retrogradne aristokracije. Novac (Aleksandar Dima Sin, NOV�ANO PITANJE i VANBRA�NI SIN) i slika savremene naravi: razvod - �ENA KLOD, GOSPO�A KAVERLE (Dima Sin), prostitucija - DAMA SA KAMELIJAMA, POLUSVET (Dima Sin), religiozna hipokrizija - LAVOVI I LISICE (Emil O�ije) name�u bulevarskoj drami realisti�ki teatar koji postavlja probleme, ali on ipak ostaje konvencionalan i konformisti�ki.
Komi�na opera, komad s instrumentalnim i vokalnim deonicama komponovanim specijalno za nju (�to nije slu�aj s muzikom kupleta u vodvilju) nije pre�ivela, za razliku od operete, dijalo�kog komada s originalnim arijama, koje i danas imaju brojnu publiku.
Staviv�i vremenom akcenat na govorni tekst, vodvilj je zanemario muziku popularnih arija (zahvaljuju�i Pikaru, Skribu i Labi�u) i postao vrlo vesela komedija zasnovana na komici situacije, s namerom da zabavi gledaoca. Vodvilj je nesumnjivo naj�ilaviji oblik bulevarskog pozori�ta (tri veka postojanja) koji s velikim uspehom puni i dana�nje pariske dvorane. Po�etkom 20. veka u nekim vodviljima pojedinih autora tonalitet le�ernosti povla�i se pred komikom koja nije vi�e samo komika situacije, ve� i komika karaktera, naravi. �or� Fejdo ga "orijenti�e ve� od 1908. prema gorkoj farsi u kojoj smeh ne ra�a vi�e znala�ka ustoli�enja intrige" (str. 59), Tristan Bernar u tekstu Prijatelj Argentinac je do�ao me�a tonove sentimentalne komedije, komedije intrige i komedije naravi. Labi� i Fejdo, koji su svojevremeno patili zbog elitisti�ke kritike, �esto se nalaze na repertoaru renomirane Komedi fransez. Posebne celine u poglavlju o vodvilju Bri�it Brine posve�uje Skribu, obnovitelju vodvilja, Labi�u koji je na granici apsurda kao novog izvora komike i najigranijem Fejdou, koji pi�e u tradiciji dobro skrojenog komada, posve�uju�i ovom poslednjem prili�no prostora, ona stavlja akcenat na njegove komi�ke prosedee u delima KROJA� ZA DAME, DAMA IZ MAKSIMA, IDEM U LOV, MA�KA U D�AKU i POZABAVI SE AMELIJOM.
Bulevarsku komediju Brine predstavlja kao:
- komediju o�trog stila (str. 76-80) koja je crpila izvore iz ozbiljne komedije Henrija Beka GAVRANOVI; ova komedija je violentna, brutalna, bez sentimentalnih namera (sa predstavnicima: �or� de Porto-Ri�, �il Renar i �or� Kurtelin)
- komediju pome�anih tonova (str. 80-83) sa oznakama vodvilja, ali s komikom koja nijansira naravi iz komedije karaktera i sentimentalne komedije (�ak Deval, Eduard Burde, Marsel Panjol, Marsel A�ar)
- pozori�te na sceni (str. 84-90) koje reflektuje odnos prema teatru, upitanost autora o su�tini pozori�ne igre i kompleksnim odnosima iluzije i realnosti, �iji su predstavnici: Sa�a Gitri, �an Anuj, Andre Rusen i Fransoaz Doren
Tre�i deo knjige Bri�it Brine je istra�ivanje dramaturgije bulevarske komike. Ona nam predstavlja prosedee specifi�ne za dramski �anr bulevarskog pozori�ta, dok naro�itu pa�nju obra�a na strukturu dramskog dela. Scene ekspozicije, raspored intrige, zaplet koji se sve vi�e komplikuje i zahuktava, rasplet, sve na primerima iz dela Fejdoa, Labi�a, Andre Rusena i Fransoaz Doren.
Scene nepredvi�enih i neugodnih susreta (Fejdo je jednom izjavio da, kada pi�e komad, naj�e��e susre�e na sceni one likove koji ne bi trebalo da se sretnu), kao i kiprokoi, ra�aju iznena�enja u kojima likovi moraju da se prilagode situaciji, koliko spektakularnoj toliko sme�noj, izuzetno su bogati komi�ki prosedei. Izlasci i ulasci likova, jurnjave, padovi, udarci, poljupci, mogu se posmatrati i kao koreografsko ume�e, dok didaskalije potvr�uju va�nost scenskog gesta. Impulsivnost gestova i brzina reagovanja povla�e likove u nove, ne�eljene avanture, u dramaturgiju u�asno brzog tempa.
Posebna pa�nja u knjizi posve�ena je va�nim dramatur�kim kategorijama: likovima, prostoru i vremenu (str.102-119), kao i retorici bulevarskog pozori�ta, kodovima u govoru likova: jeziku i jezi�kim registrima, odstupanjima od norme (str. 120-122), dijalogu i aparte govoru.
Odbijaju�i elitizam i intelektualizam autori bulevarskog pozori�ta stekli su reputaciju pisaca povr�nih dramskih tekstova. B. Brine zaklju�uje da "bulevarsko pozori�te preporu�uje �ivot bez iluzija, ali da se zabavlja njima", da "raspola�e laganom filozofijom", da je bulevarski komad "pre svega tekst za scenu, a ne za �itanje (�), pozori�te trenutaka i zajedni�kog smeha" u kojem "se realno i iluzija susre�u" i �ine da je i sam �ivot jedna komedija (str. 143).