S prvim danima jeseni �or�e Lebovi� kao da je po�urio da ne do�eka jo� jednu zimu na�eg nezadovoljstva i da u toj velikoj, dalekoj a nama neznanoj nigdini sustigne mnoge sebi drage i ka�e im tihim, odmerenim, pomalo introvertnim tonom �ta je to sad drugo u nama i oko nas. A druga�ije je, na�alost, sve i ni�ta nije isto.
Ro�eni Somborac (27. jun 1928), sa nepunih petnaest godina obezli�en je u petocifreni broj, koji mu je utetoviran negde ispod krematorijumskih dimnjaka O�vjencima, da bi do kraja onog, Drugog rata, ni njemu znano kako, uspeo da pre�ivi mo�vare B�e�inke, Gros-Rozen, Zeksenhauzen, Ginkirhen, bombardovanja, Mauthauzen, glad, pegavac... �eleo je da postane pozori�ni reditelj, a upisao je tehnologiju i diplomirao filosofiju. No�u je bio student a danju nosa�, zidar, kubika�, nastavnik, statista u pozori�tu, vaspita� i humorista. Po zavr�etku studija, nakratko, novinar je Radio Novog Sada, potom kustos Muzeja pozori�ne umetnosti Srbije, ali i upravnik Izlo�benog paviljona, onog u Masarikovoj ulici, u Beogradu.
No, bez obzira �ta je u �ivotu radio i �ime se bavio, mogao je, s pravom, poput Luja �uvea, da ka�e: "Ja imam samo jedan zanat; niti sam bio, niti jesam i�ta drugo do pozori�ni �ovek." Ili, �to je ta�nije, �ovek koji je pisao i mislio pozori�te. Dakako, na�e skromno, kratko i po�esto bahato pam�enje spremno je, pri tom, da poboravi njegove brojne radio-dramske tekstove emitovane diljem negda�nje nam otad�bine, na srpskohrvatskom, slovena�kom, makedonskom, ma�arskom, albanskom, turskom i italijanskom jeziku, ali i u Belgiji, SR i DR Nema�koj, Ma�arskoj, Poljskoj, Slova�koj, Rumuniji, Italiji, Izraelu... - od kojih su dva, Svetlosti i senke i Sahrana po�inje obi�no u podne, svojevremeno, progla�ena najboljim na Festivalu jugoslovenske radio-drame - nekoliko televizijskih drama �to ih je realizovala Televizija Beograd (Milojeva smrt, Nesre�a, Samo�a, Lutka sa kreveta 21 i Pesma, po istoimenom romanu Oskara Davi�a), kao i sedam filmskih scenarija (Nebeski odred, Ubica na odsustvu, Glineni golub, Neka daleka svetlost, Most, Devojka sa Kosmaja, Konvoj za El �at), kojima, s mnogih razloga, valja pridodati i osmi, za onaj u Kini najpopularniji i najgledaniji film, Valter brani Sarajevo.
Ipak, i iznad svega, �or�e Lebovi� �e, �elim da verujem, ostati i opstati u razu�enom svetu mnogih pozori�tnika po jedinstvenoj impresivnosti svog dramskog opusa, koji doti�e sam vrh na�eg savremenog literarno-scenskog stvaranja i mi�ljenja, trilogijom o logora�ima Drugog svetskog rata: Nebeski odred (napisan zajedno sa Aleksandrom Obrenovi�em), Haleluja i Viktorija, triptihom Svetlosti i senke (Hiljadita no�, Svetionik, Sne�na padina), Dovi�enja, dru�e Gale, Groteska, Cirkus (sa Aleksandrom Obrenovi�em), �arlatan (sa Josipom Le�i�em), Srebrno u�e, Usamljena gomila, Novo jevan�elje, Dolnja zemlja, Ravangrad, Sentandrejska rapsodija, Traganje po pepelu, Malj za ve�tice... potom kao jedan od malobrojnih i, svojevremeno, najizvo�enijih dramati�ara i u zemlji i u inostranstvu (SR i DR Nema�ka, Poljska, Sovjetski Savez, Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave, Ma�arska, �SSR, Austrija, Rumunija...), ali i kao nosilac triju Sterijinih odli�ja i drugih, brojnih.
Bio je me�u na�im prvim, tada malobrojnim dramskim autorima, ako ne ba� i prvi, koji - makar i zakratko - nije odoleo opakoj zavodljivosti Beketa i Joneska (Svetlosti i senke napisane su 1959), onaj, koji je opet, zajedno sa Aleksandrom Obrenovi�em, jo� 1961, sva na�a onovremena zbitija smestio u cirkus, me�u �ivotinje, ali i redak prilje�nik koji je strpljivo brusio svoja i tu�a dela, menjaju�i im, ponaj�e��e, i oblik i formu. Tako je, recimo, 1956, u martovskom broju beogradskog "Dela", najpre �tampan prozni tekst Sahrana po�inje obi�no popodne, potom je po njemu sa�injena istoimena radio-drama i napisan (ali ne i realizovan) filmski scenarij, da bi, najzad, nastao dramski tekst sa prenominacijom jednog od stavova iz Hendlovog Mesije. Pojedine scene iz Lutke sa kreveta 21 imaju, opet, jaku rezonansu u prizorima Viktorije, ba� kao �to je dramski triptih Svetlosti i senke sa�injen od nekih, donekle modifikovanih, ali i ranije napisanih, i emitovanih radio-drama. Romaneskni i pripovedni predlo�ci Jakova Ignjatovi�a, Veljka Petrovi�a ili Oskara Davi�a bili su najneposrednija izvori�ta i inspiracija njegovim dramama, odnosno jednom televizijskom scenariju. Najzad, kako razlu�iti Dolnju zemlju od Sent-andrejske rapsodije? I tako dalje, i tako redom, eda bi se dostiglo vi�e i postiglo bolje, �to, priznajem, nije ba� �est slu�aj u na�oj savremenoj dramskoj literaturi.
Me�utim, ono �to na poseban na�in kvalifikuje �or�a Lebovi�a jeste dugogodi�nja privr�enost Srpskom narodnom pozori�tu. Ne previ�aju�i ni jednog jedinog trenutka zna�aj Jovana Konjovi�a, Bogdana �ipli�a ili Zorana Petrovi�a, dr�im da je Lebovi�, zasigurno, bio njegov najodaniji ku�ni autor, institucija, dakle, dotad skoro potpuno preboravljena u na�em teatru. Sem u slu�aju Nebeskog odreda, �ije je praizvo�enje odr�ano u Pokrajinskom narodnom pozori�tu - Drami na srpskohrvatskom jeziku u Pri�tini, ni tri tek meseca pre novosadske premijere, Haleluja, Viktoriju, Dolnju zemlju i Ravangrad (realizovan u koprodukciji s Narodnim pozori�tem, Sombor) Lebovi� je pisao sa �eljom i naumom da prvi put budu prikazane na srpskonarodnopozori�noj sceni, pri �emu nikako ne treba gubiti iz vida podstreka�ku ulogu i zna�aj onovremenog upravnika Milo�a Had�i�a, odnosno reditelj� Dimitrija �urkovi�a i Dejana Mija�a. Tako je pet njegovih nesumnjivo najzna�ajnijih dela postalo okosnicom dramskog repertoara najstarijeg profesionalnog teatra u Srba, ali i njegovi jedinstveni reprezentanti na mnogim festivalima i gostovanjima.
Dok je Nebeski odred bio drama o ljudima u paklu, o paklu u ljudima, dotle je Haleluja drama o �ovekovom putu od smrti ka �ivotu, a Viktorija osloba�anje od pakla, ali ne i paklenih muka. Otuda, valjda, u tom hodu, dugom i umornom, od inferna ka �ivotu, raspetom izme�u si�u�ne nade i bezmernog straha, i ima toliko uzbudljivog i potresnog, otuda izabranicima ovog mar�a �ivota izgled o�ivelih mrtvaca, otuda njihovo neprekinuto drugovanje sa smr�u i opsednutost njome, s koje bi nekako da uklone tragove obe��ove�enja, otuda, kona�no, ono njihovo nesnala�enje, ali i potreba za potvr�ivanjem dostojanstva osporavanog godinama. Jer, ne zaboravimo, to su ljudi kojih je bio prepun svet Lebovi�evog de�a�tva, s kojim je koliko do ju�e �iveo i u ime kojih je, s pravom, optu�ivao.
Pi�u�i o Nebeskom odredu, jo� 1958, ugledni poljski kriti�ar i teatrolog �tefan Treugut zabele�io je da su posle Himmelkomanda "beketovski zaklju�ci o beznade�nosti samo prijatan razgovor ljudi koji uz kafu filosofiraju o smrti".
Zanimljivo je da je Nebeski odred bio i povod jednoj od prvih knji�evno-pozori�nih polemika kod nas, u kojoj se Bora Gli�i�, tada pozori�ni kriti�ar NIN-a, suprotstavio autorskim "poluistinama" i "poetici nasilja" koja "tragi�ni motiv tretira animalno". Mudri Du�an Mati�, �ovijalni Borislav Mihajlovi� Mihiz i odmereni Ivan Ivanji poku�ali su i uspeli da doka�u uva�enom kriti�aru da je u krivu i da je u pitanju "jedan u�asni vid tragedije modernog �oveka".
Dolnja zemlja i Ravangrad bili su ne�to drugo. U njima Lebovi� nije neposredno svedo�io i optu�ivao, ali je oslanjaju�i se tiho, nekako iznutra, na motive proz� Jakova Ignjatovi�a, "srpskog Balzaka", a pre svega na konkretno, po�esto neugodno pam�enje Veljka Petrovi�a, umeo scenski da artikuli�e nimalo svetle strane u karakterima i �ivotu malenih panonskih gradova "Vojvodine stare", postavljaju�i zamke svakovrsnoj idili, o�troumno, do poslednjeg prizora precizno, sociolo�ki gotovo prate�i na�e novokomponovane bogata�e onih davnih dana suprotstavljene sala�arima u zavazda neokon�anom boju nerava, krvi i imetka. To uzorima neokrnjeno stanje �ivotnosti, bez karnera u�tivosti i nau�enih manira, uvek je bilo na strani istinitosti i nagona, dakako.
Znam da je �or�u Lebovi�u, poput njegovog Jojoa, sada sasvim svejedno kom �e pedlju zemlje pripasti grudva njegovog pepela, ali se opominjem i njegovog straha "nad na�om prezrenom sada�njicom. Jer, nisu svi logori ogra�eni bodljikavim �icama i nisu krematorijumske pe�i jedine loma�e u istoriji".
Aleluja!