Mario Vargas Ljosa (Mario Vargas Llosa) - ro�en 1936. godine u Arekipi (Peru). Diplomirao knji�evnost u Limi, a doktorirao u Madridu. �ezdesetih i sedamdesetih �iveo u Parizu, Londonu i Barseloni, a 1975. vratio se u Peru. Napisao studije Gabrijel Garsija Markes: istorija jednog bogoubistva (1971) i Ve�na orgija: Flober i "Madam Bovari" (1975) i o Floberu. Kao prozaist se oglasio 1958. godine zbirkom pripovedaka �efovi; slede romani Grad i pitomci (1962), Zelena ku�a (1966) - za koju dobija nagradu "Romulo Galjegos", Razgovor u katedrali (1969), Teta Julija i piskaralo (1977). Romani Panteleon i posetiteljke (1973) i Rat za smak sveta (1981) ubrajaju se u vrhove moderne latinoameri�ke knji�evnosti. Dobitnik brojnih nacionalnih i me�unarodnih knji�evnih nagrada, me�u ostalim i Servantesove nagrade za 1994. godinu.
Pored proza, studija i autobiografskih spisa, napisao i drame: Gospo�ica iz Takne (La senorita de Tacna,1981), Kejti i nilski konj (Kathie y el hipop�tamo, 1983), La Chunga (1986) i Ludak sa balkona (El Loco de los balcones, 1993).

PROTEZE UMESTO O�IJU

Socijalna kriti�nost, slo�ena ironijska distanca, oniri�na za�udnost - kao neke od osnovnih karakteristika izuzetne pripovedne i romaneskne proze Marija Vargasa Ljose - uo�avaju se i u njegovoj drami LEPE O�I, RU�NE SLIKE. Pri tom, sli�no postupku koji Ljosa koristi u prozama poput pripovedne zbirke �efovi, ili epohalnog romana Rat za smak sveta, i u ovom komadu sa tematikom iz urbanih intelektualnih krugova savremenog Perua, autor tka zavidnu mre�u atributa koji ukazuju na tzv. psiholo�ki realizam; me�utim, ve� pri drugom pogledu, otkrivamo da je ta realisti�ko-veristi�ka povr�ina umnogome maska, �ifra pomo�u koje se ulazi u dublje emocionalne, spoznajne, eti�ke i paraesteti�ke slojeve.
Zadata situacija je, u skladu s tim, prividno jednostavna: uticajni likovni kriti�ar i arbiter elegantiorum prestoni�kih galerija Eduardo Sanelji dovodi u svoj stan mladog Rubena Sevaljosa, uveren da je ovaj mladi mornari�ki poru�nik "gej" s kojim �e do�iveti avanturu; no, ispostavlja se da je slavni �ovek sam sebi spremio zamku - gost je ogor�eni heteroljubavnik, �ijoj devojci Alisiji je Sanelji - kao vrhovni autoritet uzor - razorio slikarsku karijeru i na kraju i �ivot. Dvostruko razotkrivanje - kako Saneljijevih frustracija i nesigurnosti, tako i Sevaljosovih o�ajni�kih nastojanja da otrgne Alisiju od demona umetni�ke slave - predstavlja ne samo eruditsku, strasnu i igrivu kombinaciju kriti�kih opa�anja i dubinskih psiholo�kih uvida, nego i originalnu, scenski koncipiranu varijaciju Ljosinog majstorskog "dijaloga koji se uru�ava". Naime, na delu su asocijativni nizovi koji efikasnije pokre�u zbivanje od spolja�njeg lanca doga�aja: od cerebralno intoniranih a istovremeno zajedljivih razlikovanja "konstrukcije" i "talenta", do ma�tovitog variranja motiva sa Mondrijanove slike u psiholo�kom, moralnom ili esteti�kom klju�u.
Ljosina �uvena polifonost iskazana je u komadu LEPE O�I, RU�NE SLIKE ne samo na planu dijaloga i intrige ve�, �to je scenski daleko provokativnije, na nivou samog statusa radnje. S jedne strane, lik Alisije uspostavlja novu vrstu scenske dinamike, ali i jednu vrstu iluzionisti�kog otklona, "ulaze�i" i "izlaze�i" iz verbalnog sukoba dvojice mu�karaca mimo svake konvencionalne i o�ekivane poeti�ke i dramatur�ke konvencije. Povrh toga, �injenica da nam zavr�nica drame otkriva isku�avaju�i - dakle, dodatno stilizacijski - karakter samog Sevaljosovog razotkrivanja/klopke, prevodi vizuelno akcentovanu snovitost "magijskog realizma" u sfere koje su svakako Ljosina specifi�nost: sfere oniri�ke kriti�nosti, strasnog i osloba�aju�eg poteza koji ne samo �to razobli�ava dru�tvene anomalije i psiholo�ke bizarnosti ve� i �itav arsenal kulturolo�kih i civilizacijskih oru�a moderne urbane usamljene gomile predo�ava kao svojevrsnu protezu, kao neuspelu zamenu za izgubljenu autenti�nost �ivota.

Svetislav JOVANOV

L I C A

EDUARDO SANELJI
�ezdeset godina
RUBEN SEVALJOS
trideset godina
ALISIJA SUNJIGA
izme�u dvadeset i dvadeset pet godina

Radnja se de�ava u malom stanu - deseti sprat jedne zgrade, stambena �etvrt srednje klase - gde �ivi likovni kriti�ar i profesor umetnosti Eduardo Sanelji, u uspomeni ili ma�ti Rubena Sevaljosa.
U Saneljijevom ateljeu, pored knjiga, diskova, gramofona (CD plejera) i nekoliko slika, izdvaja se katalog sa jedne izlo�be Pita Mondrijana.

Lima, danas.

I VERNISSAGE1

Eduardo i Ruben ulaze u stan. Jedna vrata se otvaraju i zatvaraju. Mrmljanje, prigu�en smeh.

EDUARDO: U�i, u�i, de�ko moj. Ose�aj se kao kod svoje ku�e.
RUBEN: �ove�e, kakav divan pogled! Odavde, Lima izgleda veli�anstveno. I kakav lep stan.
EDUARDO: Da ti sipam viski? Pravi, �kotski iz �kotske. Ono �to su nam dali na otvaranju izlo�be bio je bolivijski viski. Sutra �e nas boleti stomak.
RUBEN: I koliko knjiga iz umetnosti! A tako malo slika. To me ba� �udi.
EDUARDO: Za�to te �udi?
RUBEN: Tako poznati likovni kriti�ar morao bi da ima ku�u punu slika.
EDUARDO: A �ime da ih kupim? I gde da ih stavim u ovoj pe�ini po kojoj jedva mogu da se kre�em? Da ti sipam viski?
RUBEN: S malo leda, molim. Mo�da i jeste mali, ali ba� si ga ukusno sredio. Jesu li ove boje na zidovima bile tvoja ideja?
EDUARDO: Izvoli. �iveli, de�ko moj!

Kucaju se �a�ama.

RUBEN: Samo nekom koga odlikuju elegancija i dobar ukus mo�e da padne na pamet da kombinuje boju tre�nje sa braon. Lepo, zaista lepo.
EDUARDO: Zeza� me?
RUBEN: Delim ti komplimete.
EDUARDO: �iveli, de�ko moj.
RUBEN: Ako �eli� da me opije� da bismo to lak�e obavili, gubi� vreme. Vrlo sam otporan, nikada se ne opijem.
EDUARDO: Poku�avam SEBE da opijem. Meni ovakve stvari nikada ne padaju lako.
RUBEN: Nervozan si, vidim. Primetio sam to na otvaranju izlo�be. Pio si onaj bolivijski viski jedan za drugim, kao da je voda. Kakva te samo no� �eka!
EDUARDO: Ti si kriv zbog mojih �ivaca, de�ko moj, a ne viski.
RUBEN: I to mi je jasno. Kada sam po�eo da ti se sme�kam i da ti nazdravljam, izdaleka, lice ti se izmenilo. Crveneo si, bledeo. Bilo te je strah da ne primete drugi?
EDUARDO: Bio sam zbunjen tvojom bestidno��u. Dobro, ne samo tim. Veoma si lep. Lepota nekog mladi�a uvek me pomalo uznemiri.
RUBEN: Ba� i nisam vi�e mladi�. Imam trideset godina.
EDUARDO: Bez svih tih bolivijskih viskija ne bih se usudio da ti pri�em. A pogotovo ne da te pozovem kod sebe u stan.
RUBEN: Likovni kriti�ar lista Ekonomist, strah i trepet za slikare i vajare, stidljiv?
EDUARDO: Za neke stvari. Zeza� me? Zezao si me na otvaranju izlo�be?
RUBEN: Ne zna� �ak ni kako se zovem.
EDUARDO: Istina, nisam bio u stanju da te pitam. Bio sam zbunjen, ve� sam ti rekao. Zato �to si veoma lep. I zato �to su me uznemirili ti pogledi puni aluzija, ti osmesi i zdravice koje si mi upu�ivao pred svim onim kretenima. Trebalo je da te pitam za ime, naravno. Oprosti mi. Kako se zove�?
RUBEN: Ruben Sevaljos. Nemoj mi govoriti svoje, znam ga vrlo dobro, kao i svi. Eduardo Sanelji. Ili mo�da Eduardo de Sanelji? Likovni kriti�ar, kreator dobrog ukusa Lime, predava�, profesor. Svim tim kretenima? Zar to misli� o svojim fanovima? Kakva nezahvalnost! Svi ljudi koji su bili na otvaranju izlo�be po�tuju te i obo�avaju. Prvenstveno �ene. I svi prilago�avaju svoj ukus tvom.
EDUARDO: A ti mene zeza� po svom ukusu, je l' da? �iveli, de�ko moj.
RUBEN: Dakle, stidljiv. Ko bi to rekao. Hajde, sipaj nam jo� po jedan viski, mo�da �e� od toga malo �ivnuti. (Smeje se, podrugljivo.)
EDUARDO: Daj mi svoju �a�u. Ako �eli� da moja stidljivost nestane, mora�e� da mi pomogne�. Kada mi govori� tim hvalisavim tonom, samo me jo� vi�e pla�i�.
RUBEN: Pla�im te? Ja tebe? Obi�na protuva, nikogovi� poput mene, pla�i mo�nog kriti�ara �ije pero kuje u zvezde ili uni�tava sve umetnike redom?
EDUARDO: Izvoli, on the rocks. Pla�i� me jer, mada sam stariji od tebe, sigurno u tim stvarima ima� vi�e iskustva nego ja, mladi gr�ki bo�e.
RUBEN: U tim stvarima? Kojim?
EDUARDO: �iveli, Rubene! Cheers! Sant�! Salute! Prost! Skal!
RUBEN: Misli� na pe�ovanske stvari?
EDUARDO: Recimo, na gay. Nema potrebe da budemo vulgarni.
RUBEN: Vulgarnost ti umanjuje �elju?
EDUARDO: Gadi mi se, kao i sve �to je ru�no. A vulgarnost je jo� ru�nija iz usta tako lepog de�ka kao �to si ti.
RUBEN: Ma nemoj, moj po�tovani kriti�aru. Sad je meni jasno �ta je istina. Ti si stidljivko i �onja.
EDUARDO: Po �emu si to zaklju�io?
RUBEN: Po tome �to si jako bled. Po na�inu na koji ti drhti ruka. Zato �to ludi� od �elje da mi pri�e�, da me dodirne� i da zatra�i� od mene da odemo u krevet. Ali ne usu�uje� se. �iveli, arbitrum elegantiorum! Da li se tako ka�e: arbitrum elegantiorum?
EDUARDO: Mo�e li se znati kakvu to igru igra�? Nije ti namera da me samo zeza�, ima tu jo� ne�eg?
RUBEN: �iveli, likovni kriti�aru! Nije mi bilo ni na kraj pameti! Nikome u Limi ne bi na um palo. Zna� li �ta mi je rekla ona devojka iz �kole lepih umetnosti s kojom sam bio na otvaranju izlo�be kad si mi kona�no pri�ao? "Evo dolazi gosn peder. Pripremi se, zato �to dolazi zbog tebe, a ne zbog mene."
EDUARDO: Ne govori vi�e tu re�, molim te.
RUBEN: Peder?
EDUARDO: Grozna je. Nagr�uje pojam. Ako ve� mora� ne�to da ka�e�, reci gay, to je lep�e. Zato �to to zna�i i veseo.
RUBEN: Mogu li da ka�em peder?
EDUARDO: Ne, ni to. Ta re� je jo� ru�nija. Re�i su kao osobe. Imaju lice i telo. Ona koju si prvo rekao sva je izbrazdana od boginja. A po ovoj drugoj rastu malje i �irevi.
RUBEN: Dakle, jesi li ili nisi?
EDUARDO: �eli� da ti ka�em �ta sam? Onda, slu�aj, de�ko moj. Pristojan peder. Eto to sam.

Smeje se, nervozno. Ruben se tako�e nasmeje, uz la�an osmeh.

II PRISTOJAN PEDER U DRU�TVU KRETENA

RUBEN: Opa! Dakle, ponekad i ti koristi� tu re�, s boginjama. Objasni mi �ta je to pristojan peder.
EDUARDO: (Bez traga malopre�a�nje vedrine.) Osoba koja je to vi�e po ideji nego po �injenju, vi�e u ma�ti i �elji nego u stvarnosti svog �ivota. Onaj koji se toliko dr�i forme da je to napola, ili �ak vi�e to i nije.
RUBEN: Peder�i� koji je to, a pri tom i kukavica? Onaj koji se pla�i da bude to �to jeste? Da li to ho�e� da ka�e�?
EDUARDO: Onaj koji i �eli i ne �eli da to bude. U mom slu�aju, to nema nikakve veze sa hrabro��u niti kukavi�lukom.
RUBEN: U �emu je onda stvar?
EDUARDO: Misli� da me je briga �ta o meni misle jadni kreteni u ovom gradu kretena? Nije me ni najmanje briga! To ima veze samo sa mnom. Ja sam protivnik rituala, scenografije, glupih predgovora. To se kosi s mojim sistemom, mojom ljubavlju prema formi, mojim estetskim vrednostima. Svaka mise en scene mi se duboko gadi. Zbog toga to radim tako lo�e, kao �to i sam mo�e� da se uveri�.
RUBEN: To radi� lo�e zato �to se u klju�nom trenutku upla�i� i povu�e�?
EDUARDO: Nikada ne do�e klju�ni trenutak. Dobro, skoro nikada. Normalno je da mi se desi to �to mi se desilo ve�eras, s tobom. Ogromna iluzija, rasplamsavanje duha, �marci po telu, divno uzbu�enje adolescenta. Tada se odva�im. Na�inim korak. Kao na otvaranju izlo�be, malo�as. Nakon tre�eg ili �etvrtog bolivijskog viskija, pri�ao sam i pozvao te. Moje telo je po�elo da iskri. Dok smo i�li do kola, bilo mi je najlep�e. Ose�ao sam se kao da hodam po zvezdama, kao da �u biti krunisan za kralja.
RUBEN: Ali �im sam po�eo da se �alim s tobom i da te zezam, paf, sav si se spuvao. Kao guma od bicikla.
EDUARDO: �elja je uvek ovde unutra, tinja. Zato �to si veoma lep, kao mali gr�ki bog. Ali sada je stigao uljez. I on je ovde unutra. Kameni gost. Ose�am se sme�no. Nelagodno. Lo�e. Ose�am neprijatnost koja �e uslediti. Napokon, izrazimo to jednom od onih pogrdnih re�i koje nikada ne koristim: stvar je sjebana. Dovr�imo viski i oprostimo se kao dobri prijatelji.
RUBEN: �iveli, arbitrum elegantiorum!
EDUARDO: �iveli, de�ko moj. (Kucnu se �a�ama. Ti�ina.) �eli� li da slu�amo muziku? Voli� li klasiku? Da li voli� Malera?
RUBEN: Ne znam ko je to. Pusti �ta ho�e�. Ovo je tvoja ku�a.
EDUARDO: Da vidim. Dobro, onda Maler. Poslednja simfonija koju je komponovao: Das Lied von der Erde. Evo ga. (Dijalog se nastavlja, uz Malerovu muziku u pozadini.) Mo�e li se znati �ime se bavi�? Ti nisi profesionalac u ovome, zar ne?
RUBEN: Profesionalni peder? Ne, naravno da nisam. Veoma �e� se iznenaditi kad sazna� �ta sam.
EDUARDO: Maskirani sve�tenik u potrazi za preverznjacima sa namerom da ih vrati na pravi put?
RUBEN: Mornar.
EDUARDO: Vojno lice?
RUBEN: Rekao sam ti da �e� ostati bez teksta.
EDUARDO: Dobro, jeste, stvarno je iznena�enje. Zaista si mornar?
RUBEN: Prvi poru�nik Armade. Idu�e godine bi�u unapre�en u kapetana fregate.
EDUARDO: Bo�e, bo�e. Treba mi jo� jedan viski. Tebi tako�e. Daj mi �a�u. Do �avola. Prvi poru�nik Armade. Dakle, �uvena nacionalna Marina ima svoje gays.

�uje se zveckanje �a�a dok sipa viski.

RUBEN: Ne znam.
EDUARDO: Evo, izvoli. Ne zna�? Nisi imao avanture sa mi�i�avim mornar�i�ima?
RUBEN: Ni jednu jedinu.
EDUARDO: Opet me zeza�?
RUBEN: Priredi�u ti jo� jedno veliko iznena�enje ve�eras, Eduardo Sanelji. Ja zapravo nisam gay.

Ti�ina. Malerova muzika se poja�ava i na trenutak zaglu�uje dijalog.

EDUARDO: Ozbiljno?
RUBEN: Nikada u �ivotu nisam dodirnuo mu�karca. Niti nameravam da to u�inim u budu�nosti. Svi�aju mi se samo �ene.

Pauza, ispunjena Malerovom muzikom.

EDUARDO: �ta onda zna�i sve ovo ve�eras? Osmesi na otvaranju izlo�be, nazdravljanja, papazjanija da bi me naveo da pomislim da si peder.
RUBEN: Zar ti ta re� nije bila ru�na?
EDUARDO: Da nisi ucenjiva�? Pokvarenjak? Ili si samo obi�an �aljivd�ija?
RUBEN: Ve� sam ti rekao �ta sam. Mornar. Popij malo i smiri se. �iveli!
EDUARDO: Uradio si to da bi dobio opkladu?
RUBEN: �eleo sam nasamo da razgovaram s tobom. Palo mi je na pamet da je to najsigurniji na�in. I, vidi�, uspelo je.
EDUARDO: Trebalo je da predosetim da je posredi farsa. Zato mi se iluzija tako brzo raspr�ila. Bilo je previ�e �arobno da bi bilo istina. Mladi Adonis se nabacuje starom upla�enom satiru. Jesi li smislio tu predstavu da bi dobio opkladu? Ili samo da bi se zabavio, tako �to �e� zagor�ati �ivot nekome koga mnogi kreteni smatraju zna�ajnim?
RUBEN: �eleo sam nasamo da razgovaram s tobom.
EDUARDO: O �emu? O slikarstvu? O umetnosti si �eleo nasamo da razgovara� sa mnom? Ti nisi jedan od onih kretena koji dolaze na moja predavanja i �itaju moje kritike. Da ne�e� mo�da da mi ka�e� da si sve to smislio da bi mi tra�io autogram?
RUBEN: Ne�u autogram, niti da razgovaramo o umetnosti ili slikarstvu. Ve� o jednoj devojci.
EDUARDO: O kojoj devojci?
RUBEN: Pa, o jednoj od onih koje spadaju u kretene. Od onih koje nikada nisu propustile nijedno tvoje predavanje i koje �itaju sve tvoje kritike.

III DEVOJKA

ALISIJA: Reklo bi se da si ljubomoran na njega. Ljubomoran si na njega? Priznaj, Rubene.
RUBEN: Dobro, Alisija, priznajem. Ljubomoran sam na njega. Ho�e� li da me poljubi�, po�to sam priznao?
ALISIJA: (Nasmeje se.) Ali on je matorac! Mislim, u pore�enju s tobom i sa mnom.
RUBEN: Kakve to ima veze. Poznato je da se sve devojke zaljubljuju u svoje profesore, po�to ve� ne mogu u svoje o�eve.
ALISIJA: (Sve vreme se smeju�i.) Zar stvarno misli� da bih mogla da se zaljubim u tog tako ozbiljnog gospodina, takvog formalistu, tako nedodirljivog, takvog �ta sve ne?
RUBEN: Da, takvog �ta sve ne, koga idealizuje� i obo�ava�, ne la�i. I zato �to sve vreme pri�a� o njemu jo� me nisi ni poljubila. Naravno da ga idealizuje� i obo�ava�. Mada je mator i mada je peder�i�.
ALISIJA: Ne, nije. To je kleveta zavidnika. Ogovaranje zato �to je ostao ne�enja. Da nisu mo�da svi neo�enjeni mu�karci peder�i�i?
RUBEN: Vidi�? Brani� ga kao da ti mnogo zna�i.
ALISIJA: Naravno da mi mnogo zna�i. Nau�ila sam od njega hiljadu stvari. Da gledam slike, da shvatim slikarstvo. Da vidim stvari u samoj sebi, tako�e. Bez njega, nikada ne bih otkrila svoju sklonost. Ono �to ose�am prema doktoru Saneljiju, pored toga �to mu se divim, jeste zahvalnost i veliko po�tovanje.
RUBEN: Ti se, naravno, ne se�a� Alisije.
EDUARDO: Desetine, stotine �ena dolaze na moja predavanja i moje kurseve. Devedeset odsto mojih �aka su �ene. Ti bi da se se�am imena svih njih?
RUBEN: Za�to se ljuti�?
EDUARDO: Zato �to sam ve� umoran od ove igre. Ho�u da se okupam, legnem i spavam. Prema tome, ku�i, mornaru. Isprati�u te do vrata.
RUBEN: Sipaj mi jo� jedan viski. Jo� ne odlazim.
EDUARDO: Da li je to pretnja? O tome je re�? Preti� mi?
RUBEN: Ho�u da razgovaramo o Alisiji, ve� sam ti rekao. Sipaj mi jo� jedan viski i sedi. Umori�e� se tako stoje�i.
EDUARDO: A ako ka�em da ne�u? Ako zahtevam da ode�?
RUBEN: Vrlo dobro zna� da ne mo�e� da me izbaci�. Mla�i sam i ja�i od tebe, je li tako? Osim toga, uz tvoj ose�aj da si sme�an, nikada ne bi izazvao skandal koji bi probudio kom�ije iz zgrade, zar ne? Hajde, napuni �a�e pa da razgovaramo. �u�e� zanimljive stvari, obe�avam ti.

Pauza. �uje se Eduardo, kako sipa viski. Polako utihne Malerova muzika.
EDUARDO: Dobro. Jo� ovaj viski i odlazi�. Za to vreme, hajde da razgovaramo o Alisiji. Ko je ona? �ta ho�e od mene?
ALISIJA: Da shvatim Pikasa. Da shvatim kubizam. Da shvatim apstraktnu umetnost. Da shvatim Kandinskog. Da shvatim lirsku apstrakciju. Da shvatim D�eksona Poloka. Da shvatim ekspresionizam, dadaizam, nadrealizam, op-art, pop-art. Da shvatim celo moderno slikarstvo. Nije lako sna�i se u toj �umi, u tom lavirintu. Sada, napokon, po�injem da se snalazim. Polako. Korak po korak. Zahvaljuju�i doktoru Saneljiju.
EDUARDO: Nisam doktor. Nemam �ak ni fakultetsku diplomu. Nemam nikakvu titulu. Nisam stigao dalje od mature.
ALISIJA: Stavi dijapozitiv i ugasi svetlo. I po�ne da obja�njava. Malo-pomalo mrlje od boje prestaju da budu hladne. Te linije i oblici, ti mrtvi prostori kao da po�nu da o�ivljavaju. Pokrenu se, postanu ideje, ose�anja, strasti. Kada za�uti i upali svetlo, slika govori, vi�e. I vidimo hiljadu stvari. Razume�?
RUBEN: Ne ba�, Alisija. Ali odu�evljava me to �to vidim da si tako zadovoljna tim svojim kursom. Ho�e� li sada da me poljubi�?
ALISIJA: (Sve vi�e uzbu�ena.) Da vidim mogu li da ti objasnim to nekim primerom. Pogledaj ovu reprodukciju. To je Mondrijan, holandski slikar. �ta vidi� na njoj?
RUBEN: Dva plava kvadrata na beloj pozadini. Dva para simetri�nih, horizontalnih i popre�nih linija. Zar je to slika?
EDUARDO: To je ljudski �ivot kome su oduzeli razlog da �ivi. Ispraznili su mu �itav vitalni sadr�aj i sveli ga na �istu formu. Odnosno, na niz rutina: ustane, putuje autobusom, u�e u kancelariju ili fabriku, provede osam sati popunjavaju�i formulare ili udevaju�i konac u iglu, iza�e na ulicu, putuje autobusom. I tako svaki dan, svake nedelje, svakog meseca, svake godine. �ivot koji je izgubio inovativnost, nadu, iluzije i du�u. Egzistencija koja se pretvorila u puko ponavljanje, u luda�ku ko�ulju, u zatvor.
RUBEN: To zna�e ti prazni kvadrati�i? Pobogu, Alisija! Ali, ako me poljubi�, poverova�u ti.
ALISIJA: Ne rugaj se, Rubene. Ja ne znam to da objasnim. Ali doktor Sanelji i te kako ume. Kada nam je govorio o ovoj slici, koja je i meni u po�etku izgledala kao dva prazna kvadrati�a, srce mi je sna�no kucalo.
RUBEN: Kao �to meni kuca kada si ti blizu?
ALISIJA: Kvadrati�i su simbol jednog u�asnog �ivota. Koncentracionih logora, �elija, zaglupljuju�ih poslova, egzistencija bez smisla, tih nesre�nih, pro�erdanih sudbina usled svakodnevnih frustracija, polagana smrt.
RUBEN: Dobro, Eduardo Sanelji mora da je �arobnjak kada je u stanju da vidi sve to u paru plavih kvadrati�a na beloj pozadini.
ALISIJA: Navede nas da to osetimo. Kada to �uje�, shvati� da je - da bi Mondrijan stigao do te krajnje forme apstrakcije, do tog slikarstva koje je geometrija - �ivot morao da do�e do stepena depersonalizacije, dehumanizacije, porodice da se raspadnu a pojedinac da postane �ivi mrtvac, zombi. No, ja ne znam to da objasnim. Ali on stvarno ume, Rubene. Za�to me tako gleda�? Li�i� na psa koji �eka da ga izvedu u �etnju kako bi obavio nu�du. Dobro, poljubi�u te. Samo jednom, da se ne navikne�.
EDUARDO: Ona je poha�ala jedan od onih kurseva koje dr�im u galeriji Trapez?
RUBEN: Tri godine zaredom, u prvom redu i ne propustiv�i nijedan �as, siguran sam. I i�la je na sva tvoja javna predavanja. I pro�itala je i isekla sve tvoje kritike iz lista "Ekonomist". I zalepila ih u jednu veliku svesku s plavim koricama koju sam joj li�no poklonio.
EDUARDO: Ah, ona je jedna od tih: odanih feti�istkinja, hagiografkinja. Ako te ba� zanima, to su kreteni koje najvi�e mrzim. Uglavnom imaju brkove i podvaljak. Je li i Alisija takva? Rugoba?
RUBEN: Ne, ona je lepa kao �okonda. A impresionirao si je vi�e nego ikoga tim svojim pri�ama i Mondrijanovim kvadrati�ima.
ALISIJA: Vi�e nego �to mo�e� da zamisli�, Rubene. Ulio mi je veru u samu sebe. Sada vi�e uop�te ne sumnjam �ta �elim da radim. Eduardo Sanelji mi je promenio �ivot, kunem ti se.
EDUARDO: Dakle, ona je slikarka. Majko mila. Jo� jedna?
ALISIJA: Jo� ne, nisam, ali znam da mogu to da postanem, Rubene. Zahvaljuju�i doktoru Saneljiju znam da �u to biti.
EDUARDO: Nikada nisam podstakao nijednu devojku da se bavi slikarstvom. Niti mladi�a. Uvek se trudim da ih obeshrabrim, u stvari. Svima im stavljam do znanja da ima previ�e slikara na ovom svetu. Da je �etiri petine postoje�ih vi�ak. Ta devojka te je slagala.
RUBEN: Ti nisi ni znao da je podsti�e�. Dr�ao si svoje �asove, pretvarao Mondrijanove kvadrati�e u potla�ene gomile, u robote bez du�e, u bi�a kojima je �ivot postao potpuno prazan, a u Alisiji se nagomilavala vera, iluzija da bi mogla da slika. No, takva kakva je, verovatno se nikada nije usudila da ti pri�a o svojoj sklonosti.
EDUARDO: Da je to uradila, lo�e bi se provela. Potencijalnim umetnicima koji tra�e od mene savete odgovaram kao sve�tenik po�etnicima koji kucaju na vrata zen budisti�kog manastira.
RUBEN: A to je?
EDUARDO: Vre�am ih i poku�avam da im razbijem stolicu o glavu. Metafori�ki, naravno. �inim sve �to mogu da ih uverim da najverovatnije nemaju talenta i da �e, i ako ga imaju, gotovo sigurno propasti, zato �to je svet slikarstva u rukama d�elata dostojnih prezira, koji nemaju nikakvu predstavu o tome �ta je dobro, lo�e ili u�asno.
RUBEN: Ako nakon toga nastave da dolaze na tvoje �asove i da ti se dive poput Alisije, u pravu si �to o njima govori� na takav na�in. Mora biti da su kreteni.
EDUARDO: Preterao sam.
RUBEN: Naravno da si preterao.
EDUARDO: De�ava se upravo to da su oni koji se usude da mi pri�u i da mi dosa�uju, uvek glupi kreteni sigurni u same sebe, idioti koji slikaju da bi postali bogati i poznati. Ne odbacujem mogu�nost da me�u njima ima ponekih sa istinskim talentom. Ali, ti mi ne prilaze: stidljivi su i pla�e me se. Ako Alisija pripada toj �a�ici, bolje za nju.
RUBEN: Jesi li i ti bio takav, kao mlad? Stidljiv, ose�ajan, povu�en? Nisi se usu�ivao nikome da ka�e� da ti je san da bude� najbolji kriti�ar u svetu umetnosti?

IV FRUSTRIRAN I ZLOVOLJAN

EDUARDO: (Sa prvim znacima da viski po�inje da deluje.) Niko ne sanja o tome da postane likovni kriti�ar. To se postaje eleminacijom ili impotencijom. Ja nisam �eleo da budem karikatura od umetnika, ve� istinski umetnik. Kao mlad, sanjao sam o tome da budem slikar.
RUBEN: Kao Alisija.
ALISIJA: Slikarka, da, da, da. Ne da bih postala poznata, ko govori o tome? Da bih preto�ila u slike te demone koje nosimo u sebi.
EDUARDO: Da bih dao oblik strastima, profil nostalgiji, boju i oblik snovima.
ALISIJA: Mogu�e je, Rubene. Doktor Sanelji je to rekao.
EDUARDO: Talenat nije uro�en, on je tvorevina. Svaki umetnik ga sebi gradi, kao ku�u: radom, strpljenjem, ube�enjem, disciplinom i uporno��u.
ALISIJA: Zar ja nemam sve to? Za�to onda ne bih mogla da budem slikarka?
EDUARDO: �eleo sam da budem slikar otkad znam za sebe. Mo�da i ranije. Jedino �to sam �eleo da budem, oduvek, jedino �to mi je bilo savr�eno jasno, dokle mi se�anje se�e. I, ako �eli� da sazna� moju tajnu, jo� uvek ne mogu da se pomirim s tim da to nisam postao. Ima no�i kada se probudim, sav u znoju od teskobe: ne�u to postati, nikada to ne�u biti. I osetim kako me probada, ovde, u dnu stomaka. Ne bih ti ovo rekao bez svih viskija koje imam u sebi, naravno.
RUBEN: Eduardo Sanelji sebe, dakle, smatra frustriranim.
EDUARDO: Kao i ve�ina kriti�ara, pretpostavljam. Barem onih koji nisu postali maloumni.
RUBEN: A za�to si do�iveo neuspeh kao slikar?
EDUARDO: Iz najjednostavnijeg razloga: zbog manjka talenta.
RUBEN: Zar se talenat ne gradi kao ku�a: radom, strpljenjem, ube�enjem itd.?
EDUARDO: Ta teorija je dobra da se izrecituje kretenima na �asu. Daje im nadu, nudi iluzije. Ali zapravo nije tako. Talenat je beleg od ro�enja. Uro�ena mana. Ne mo�e se ste�i. Ali se mo�e izle�iti. To da. Pri�a o umetnosti puna je kratkotrajnih, rasutih talenata. On se ne osipa kad �ovek do�e u godine, ne zarasta. Ako se ne rodi s tobom, ako nije u tvojoj prirodi, u tvojim genima, kao alergija, ako nije u srcu, tu se ni�ta ne mo�e u�initi.
RUBEN: Dakle, lagao si Alisiju. Ona ti je poverovala da je talenat delo truda. I posvetila se duhom i telom ubijanju od posla da bi postala slikarka.
EDUARDO: Ja sam i s�m sebe lagao, dugo. Protra�io sam mladost rade�i kao rob, ne bih li pobedio neizle�ivu bolest. Ovde, u �koli lepih umetnosti. U Madridu, na akademiji San Fernando. Rade�i, u�e�i, kopiraju�i, posmatraju�i, insistiraju�i. �ekaju�i da do�e. Ali nikada nije do�ao.
RUBEN: Ko je do�ao do tog zaklju�ka? Neki kriti�ar koga si veoma po�tovao?
EDUARDO: S�m sam to znao, oduvek.
RUBEN: A nije bilo mogu�e da gre�i�?
EDUARDO: Nikada ne gre�im u tome gde talenta ima a gde ne. To je i uni�tilo moju karijeru umetnika. To �to sam previ�e inteligentan.
ALISIJA: Ali, profesore Sanelji, �ovek ne treba da bude prostak da bi postao veliki slikar.
EDUARDO: Treba da oseti to u stomaku, intuicijom i �ulima. Pre svega �ulima. U slikarstvu, �ula su va�nija od ideja. Velikim umetnicima svet ulazi kroz o�i i prste, a ne kroz glavu. Inteligencija je obi�no velika prepreka u trenutku slikanja.
RUBEN: Kakav divan na�in da uzvisi� sam sebe, pri�om o svojim neuspesima.
EDUARDO: Vara� se, nisam nimalo ponosan na svoje sposobnosti. Moj briljantan um mi je sjebao �ivot. Isfrustrirao me je i kao gaya i kao umetnika, usadiv�i mi ose�aj da sam sme�an, koji ne mogu da odagnam. �emu mi slu�i inteligencija? Da me pritiska svakodnevno, otkrivaju�i mi da �ivim okru�en debilima. I, uz sve to, zatvorila mi je vrata fizi�kog u�ivanja i uni�tila mi karijeru. Time �to sam inteligentan predstavljam duplu karikaturu: pristojnog pedera i komentatora tu�eg slikarstva.
RUBEN: Ko bi to rekao: najva�niji kriti�ar u Limi nije zadovoljan svojom sre�om.
EDUARDO: Po�to sam jedini, pla�im se da ono "najva�niji" ne zna�i bogzna �ta. Ili mo�da jo� neko pi�e likovnu kritiku u groznoj Limi?
RUBEN: Ne znam. Nikada u novinama ne �itam strane posve�ene umetnosti.
EDUARDO: Da li je Alisija inteligentna?
RUBEN: Da jeste, ne bi verovala od re�i do re�i onome �to pi�e� niti kojekakvim pri�ama kojima truje� svoje �ake na kursevima, poput one o Mondrijanovim kvadrati�ima, i o tome da je talenat delo truda.
EDUARDO: Ona je tvoja devojka? Tvoja ljubavnica?
RUBEN: Nameravali smo da se ven�amo.
EDUARDO: Ostavila te je zbog slikarstva? Zbog nekog slikara? Zamenila te je za nekog mladi�a boema, koji pu�i marihuanu i ima dugu kosu, i koji je jebeni genijalac?
RUBEN: Glas je po�eo da ti drhti. Uhvatilo te je pi�e?
EDUARDO: Da, uhvatilo me je. Samo kada sam pijan govorim ru�ne re�i. �ta tra�i� ovde u mojoj ku�i? �ta koji kurac ho�e� od mene? Da odem da vidim Alisijine slike i da joj ka�em da su genijalne? Jesi li zato do�ao u moju ku�u pretvaraju�i se da si peder?
RUBEN: Pri�ali smo o tebi. O tvojim mladala�kim ambicijama. U Madridu si otkrio da nikada ne�e� biti Pikaso. I rekao si sebi: "Kad nema hleba, dobra je i torta." Ako ne mogu da budem slikar, bi�u kriti�ar. Je li tako bilo?
EDUARDO: Ne. To se desilo a da nisam ni bio svestan. Tamo, u �paniji, umirao sam od gladi; imao sam mizernu stipendiju. Po�eo sam da �aljem �lanke u ovda�nje �asopise, da bih zaradio koji dinar. I tako sam se, malo-pomalo, uhvatio u paukovu mre�u. Ono �to je po�elo kao posao da bih pre�iveo, na kraju mi je uni�tilo �itav �ivot. Ali, mo�e li se znati �ta je tebe briga za moj �ivot? Ho�e� li mi ve� jednom re�i kakve su ti namere? �ta radi� ovde, u mojoj ku�i?
RUBEN: Sada te bolje razumem, Sanelji. Poza cinika da bi sakrio ono �to stvarno jesi. Ogor�en i zlovoljan tip.
EDUARDO: Ogor�en i zlovoljan tip? Zar to nije isto? Ne, u pravu si; razlika je u nijansi, izme�u individualnog i socijalnog. Ogor�enost je autotortura, zlovolja je opasnost po druge.
RUBEN: U tom slu�aju, ti si prvenstveno zlovoljan.
EDUARDO: Da, verovatno. Verujem da sam zapravo i jedno i drugo. Osim kada pi�em svoje kritike. Moja frustriranost mi ne naru�ava prosu�ivanje. Kod njih sam uvek objektivan i koncentrisan. I, generalno, te kritike su prili�no dobre. Pitaj Alisiju. (Pauza.) Idem da sipam sebi jo� jedan viski, nametljivi mornaru. Da ti napunim �a�u?
RUBEN: Ve� sam dosta popio. Ali ti samo napred, opij se. Zar je jedino dejstvo alkohola na tebe to �to govori� ru�ne re�i? Ne poma�e ti da se ne ose�a� sme�nim? Da li bi se usudio da mi predlo�i� da odemo u krevet kada se dobro ulije�?
EDUARDO: (Dok sipa viski.) Ako se jedva usudim da predlo�im tako ne�to pravim gays, jednom la�nom gayu i uz to oficiru Armade ne bih se usudio ni u komi. Zar nisi primetio da sam, pored toga �to sam cinik, tako�e i iskren? Eto, to sam zapravo: prevarant, �iva farsa.
RUBEN: Dakle, mrzi� da pi�e� te �lanke za "Ekonomist"?
EDUARDO: Ne, to mi nije mrsko. Deprimira me to �to znam da ni�emu ne slu�e, da ih nosi vetar. Me�utim, ose�am izvesnu ne�nost prema svojim kritikama. To je jedino �to znam da radim. Mada mi ponekad te�ko pada.
RUBEN: To �to mora� da prisustvuje� tako lo�im izlo�bama kao �to je ova ve�eras?
EDUARDO: Na otvaranjima izlo�be slike se ne mogu oceniti. Odem da ih vidim narednog dana, kada je galerija prazna. Na otvaranja odlazim da vidim prijatelje i, pre svega, neprijatelje. I da besplatno pijem te�ka peruanska vina i bolivijski viski. Ne pada mi te�ko lo�e slikarstvo, na to sam navikao. Te�ko mi padaju slike koje su dobre, ili bi to mogle biti, one koje me dotaknu ili zaintrigiraju. One koje bih voleo da sam s�m naslikao.
RUBEN: Te�ko ti pada kada otkrije� u nekom mladom umetniku talenat koji ti nisi imao?
EDUARDO: �ekaj, to nisam dobro objasnio, moram da razjasnim. Pada mi te�ko i pada mi lako, u isto vreme. Zavist ne osuje�uje po�tovanje; ja�a ga. Osim toga, talenat drugih iziskuje vi�e rada u trenutku pisanja kritike. Mnogo je te�e re�i pametne stvari o dobroj izlo�bi nego o prose�noj. Treba mi dvostruko ili trostruko vi�e vremena.
RUBEN: Onda ti je kritika koju si napisao o Alisijinoj izlo�bi u Trapezu oduzela pet minuta.
EDUARDO: Napisao sam lo�u kritiku o tvojoj biv�oj devojci? Do�ao si da mi naplati� zbog lo�e kritike dela tvoje devojke? Napokon si otkrio karte. �ta bi drugo i moglo da se o�ekuje od jednog mornar�i�a?
RUBEN: To nije bila lo�a kritika. To je bio masakr. A, kad smo ve� kod toga, kako si znao da Alisija ima lepe o�i? Zar nisi rekao da je se ne se�a�? Kada si pisao o njenoj izlo�bi u "Ekonomistu", dobro si se se�ao njenog lica. Ili barem njenih o�iju.
EDUARDO: O �emu govori�?
RUBEN: Zar se ne se�a� ni tog �lanka? Ni poetskog naslova koji si mu dao: "Lepe o�i, ru�ne slike"?
EDUARDO: �ekaj, pusti me da vidim koji je to bio �lanak.

ALISIJA: "Lepe o�i, ru�ne slike." Ono �to mi najvi�e privla�i pa�nju jeste to u vezi s mojim o�ima, Rubene. On ne zna da li su one velike ili malecke, plave ili crne, da li sam razroka, �orava ili imam �etvoro o�iju. On me nikada nije pogledao. Ili, bolje re�eno, gleda me ali me ne vidi. Njegove o�i klize po u�ionici kao da smo mi studenti stvari, ili nevidljivi. Kunem ti se: nikada me nije video, ne zna kako izgledam. Nije napisao to o mojim "lepim o�ima" zato �to misli da su lepe. Uradio je to zbog igre re�ima i kontrasta prideva, da bi naglasio prezir. Jesi li primetio da dva puta ponavlja to "lepe o�i, ru�ne slike"? U naslovu i u poslednjoj re�enici kritike. Ne misli da su lepe. Aludira na to da sam ni�tavna, devojka iz dru�tva koja je poverovala da bi mogla biti slikarka, jo� jedan njen hir kome oni koji je okru�uju �ude da udovolje. Eto to doktor Sanelji misli o meni. Shvata� koliko je nepravedan, Rubene? Uz �rtvu koju je na�inila moja majka da bih mogla da provedem te godine na studijama, da bih mogla da slikam. Po�to me �ak i ne poznaje, niti je progovorio dve re�i sa mnom, moje slike podstakle su u njemu sve te prezrive ideje. Kako li su samo lo�e morale da mu deluju da bi stvorio tako tu�nu ideju o tome kakva sam. Ne preterujem, Rubene. To o "lepim o�ima" je najuvredljivije u njegovom �lanku. �eli da me stavi tamo gde pripadam. �eli da mi stavi do znanja da nikada ne�u biti umetnica. I, najgore od svega, jeste to �to on odjednom ima pravo, Rubene. On zna, koliko god me to bolelo. On ima to �to meni nedostaje: talenat, genij. Mo�da nisam dovoljno radila, mo�da sam po�urila sa izlo�bom pre nego �to zavr�im obrazovanje. Mo�da dve godine priprema za ovu izlo�bu nije bilo dovoljno. Nego... da nisam nesposobna? Ti si me video u mojoj sobi na terasi, deset, dvanaest sati dnevno, praznikom, vikendom... Kako slikam, bri�em naslikano, ponovo slikam, uni�tavam, ponovo radim. Zar se mo�e raditi vi�e? Da li su ovo ruke nesposobne devojke? Vi�e li�e na ruke slu�avke: pune kvrga, �uljeva, perutave, prsti svi u ranama. Da li si me ikada video da vodim ra�una o svojim rukama? Ili o svojim o�ima? Ili o ode�i? Zar mi se nisi uvek smejao �to mi je tako malo stalo do zavodljivog izgleda? Zar mi ne govori� uvek da hodam naokolo poput nekog hipika? To me najvi�e boli u njegovom �lanku. Ne to �to ka�e da mom slikarstvu nedostaju zanat i du�a, ma�ta i ukus, sigurnost i smernica. Sve to on ka�e. Nau�ila sam napamet, kao �to se u�e stihovi koji ti se dopadaju. Mogla bih da ti izrecitujem od po�etka do kraja. Naravno da me rastu�uje to �to neko koga toliko po�tujem ima tako lo�e mi�ljenje o onome �to radim. Ali ono �to me je povredilo jeste to �to se ose�ao du�nim da me ismeje, da posumnja u moju sklonost, u moju ljubav prema slikarstvu. �ta je jo� trebalo da uradim da ih pokazala da sam spremna na svaku �rtvu kako bih postala umetnica? Zar pet godina truda nije dovoljno? Ne, naravno da nije. �itav �ivot nije dovoljan da bi neko postao slikar ako za to nema dara. Ali, zar mu nije bilo dovoljno da ka�e da oskudevam u talentu? �emu ono o "lepim o�ima"? Za�to je morao da me ismeje pred svima? Nije meni va�no mi�ljenje drugih. Da ti iskreno ka�em, jedino mi�ljenje koje mi je bilo va�no jeste mi�ljenje Eduarda Saneljija. Ne ni moje majke, ni mojih kolega iz �kole, ni mojih prijatelja. �ak mi ni tvoje mi�ljenje nije bilo bitno, Rubene. Samo njegovo. Ne ljuti� se, je l' da? To je istina. Tako je bilo, tako je bilo. Te dve godine, dok sam pripremala izlo�bu u Trapezu, ono �to mi je davalo snage jeste pomisao da �e se on pohvalno izraziti o njoj. Da �e mi dati dobru ocenu, da se izrazim �kolski. Moja velika iluzija nije bila da mi se slike prodaju, ve� da on napi�e pohvalni komentar u svojoj kolumni u �asopisu "Ekonomist". Nisam ti to rekla zato �to sam znala da bi bio ljubomoran. Zar ne pomisli� ponekad da sam zaljubljena u njega? A tu se zaista vara�. Nikada nisam bila zaljubljena u njega. On mi je bio uzor, u�itelj, mentor, duhovni otac. Istina je da sve �to jesam, �to mi se svi�a, �to �elim da budem u �ivotu, dugujem njemu. Otkad sam pro�itala - kada sam po�la u srednju �kolu, kada sam imala samo petnaest godina - onu njegovu knjigu "�ta je umetnost", onu koju sam ti pozajmila i koju nikada nisi dovr�io. U pogre�nom trenutku sam je pro�itala. Od tada, moj �ivot su oblikovale ruke doktora Saneljija. Bila sam njegova tvorevina, njegova kreacija. Da je on znao kako me je promenio, kako me je naveo da sanjam o tome da budem slikarka, ne bi napisao ono o "lepim o�ima", ne bi bio tako okrutan. Ili mo�da bi. Zato �to je �ovek od principa. Kriti�ar koji se ne upravlja tu�im mi�ljenjem jeste Estetika. On uvek navodi jednu Degaovu re�enicu: "Moramo iscrpeti umetni�ke nagone." Razu-me se, to se odnosi na one koji ne zaslu�uju da budu pohvaljeni. To je, dakle, moj slu�aj. To bi bila njegova reakcija kada je u�ao u Trapez i video moje slike: "Nagon koji proizvodi ovu svinjariju mora biti smesta iskorenjen. Likvidiran, izbrisan, odstranjen. Da se ne bi uve�ala preterana ru�no�a koja ve� postoji u svetu." U redu, nemam prava da mu prebacujem. Ako je to ono �to misli, dobro je uradio �to je to rekao. Jedan kriti�ar ne bi trebalo ni sa kim da se �eni. Ali, zar nije bilo previ�e ono o "lepim o�ima"? Zar ne misli�, Rubene, da je iskalio svoj bes time �to je dodao tu uvredu svojoj kritici?

VI TU�NA I OGOR�ENA

RUBEN: Da, bilo je previ�e. Uvreda je bila nepotrebna.
EDUARDO: Najzad shvatam za�to si do�ao. Da me natera� da progutam �lanak od pet stotina koji je uznemirio histeri�nu devojku.
RUBEN: Eto, sad je ponovo vre�a�.
EDUARDO: Ne vre�am je. Tuma�im je, razla�em, analiziram i ocenjujem. Ako je prestala da slika zato �to je dobila lo�u kritiku, ili je histeri�na ili luda. Ili, radije, ohola devojka. Kakav je to umetni�ki nagon koji nestaje pri prvom udaru? Dakle, do�ao si da ispravi� nepravdu na�injenu prema tvojoj dami, hrabri Don Kihote od Mora. Ho�e� da mi udari� �amar da bi obe�tetio uvre�enu slikarku?

(Pauza.)

RUBEN: Se�a� li se Alisijine izlo�be u Trapezu?
EDUARDO: Njene izlo�be ne, uop�te. Maglovito se se�am svog �lanka ili, bolje re�eno, se�am se njegovog naslova. Genijalno, priznaj. "Lepe o�i, ru�ne slike." Privla�i pa�nju, zar ne? Oduvek sam imao pote�ko�a s naslovima; ali, taj put mi je ba� po�lo za rukom. Da, sada mi se vra�a se�anje, ideju mi je dala jedna Selind�erova pri�a.
RUBEN: Jesu li njene slike bile veoma lo�e?
EDUARDO: Pretpostavljam da su bile u�asne, kada ih se �ak i ne se�am.
RUBEN: Zar ti nije bilo dovoljno da to ka�e�? Za�to si morao jo� i da je ismeva�?
EDUARDO: Jedi govna. Da sam trezan, upla�io bi me. Pijanog, ne. Kukavica sam samo kad sam trezan. Ti me ne�e� prozivati zbog onoga �to pi�em. �uo si: jedi govna.
RUBEN: Bolje da popijem jo� jedan viski. Po�to ti toliko drhte ruke, bolje da s�m sipam. Ti bi mogao da prospe�. (Pauza. Ruben barata fla�om, �a�ama i kockama leda.) Da li ti ruke drhte zato �to si pijan? Da mo�da i ne umire� od straha?
EDUARDO: Ne, nije to. Da bi se �ovek pla�io, mora da bude ose�ajan i ma�tovit. A meni viski oduzima ose�ajnost i ma�tu. Ti mora da si jako hrabar, zar ne, mornar�i�u? Naravno. Hrabrost je stvar tupoglavih ljudi, za slu�aj da to ne zna�. Sirotih �avola bez ma�te, bez zami�ljenog leta. Ruke mi drhte zato �to sam se u poslednje vreme malo predao alkoholu. Seti se da sam i ja isfrustriran, kao i Alisija. Isfrustriran kao peder i kao slikar, i zbog toga se posve�ujem usamljeni�kim porocima: alkoholu, duvci itd.
RUBEN: Zar i tome?
EDUARDO: Duvci? S velikim zadovoljstvom. �ta bi mi ostalo, da nije toga? Sada kad ode�, poduva�u jednu misle�i na tebe, Popaje. �ak i ako me isprebija�. Jesi li zato do�ao? Da me isprebija�? Onda me udari ve� jednom, juna�ino.
RUBEN: �iveli!
EDUARDO: �ta �e� da mi uradi�?
RUBEN: Ispri�a�u ti pri�u o Alisiji. Zar te ne zanima da �uje� �ta je bilo s njom, nakon �to si je izmasakrirao?
EDUARDO: Prestala je da slika, to si mi ve� rekao. Pa �ta? Bolje za sve. A naro�ito za nju. Ako nema talenta, bolje da se posveti ne�em produktivnijem nego �to je uni�tavanje platna i kartona i vre�anje pogleda osetljivih ljudi. Neka se ugleda na mene, neka postane likovni kriti�ar. Propali slikari su obi�no izvanredni kriti�ari. Dobro, nastavi. �ta je bilo s njom?
RUBEN: Prestala je da slika. Ali kako je to, tvojom krivicom, bilo jedino �to ju je u �ivotu zanimalo, pretvorila se u Mondrijanov kvadrati�. Prazna iznutra, postala je samo kora bez sadr�ine. To si od nje ti napravio.
EDUARDO: �eli� da osetim gri�u savesti?
RUBEN: Izgubila je interesovanje za sve i svakoga. Postala je tu�na i ogor�ena.
EDUARDO: Bacila se na marihuanu, alkohol, kokain, poput heroine u venecuelanskoj telenoveli.
RUBEN: Ni�ta od toga. Istina je da, nakon tog jednog puta, onog dana kada je iza�ao u �asopisu, nikada vi�e nije pomenula tvoj �lanak.
EDUARDO: Odlu�ila je da kazni preverznog kriti�ara aristokratskim prezirom. Uf! Uradila je pravu stvar, naravno. Pretpostavljam da vi�e nikada nije prisustvovala mom �asu.
RUBEN: Nikada vi�e.
EDUARDO: Prestala je da �ita moje �lanke?
RUBEN: Ako ih je i �itala, �inila je to tajno. Nikada mi nije govorila o njima. Ni pomenula te nije.
EDUARDO: Kakva nezahvalna u�enica! Kakva prevrtljiva �itateljka!
RUBEN: Na�la je posao, da bi pomogla majci, udovici koja je prili�no skromno �ivela. Taj detalj je zapravo iz telenovele. Ali, tako je bilo.
EDUARDO: Kakav posao?
RUBEN: Sekretarica, u jednom arhitektonskom birou. Osam sati dnevno i prili�no dobro pla�en.
EDUARDO: Na �ta se onda �ali? Pro�la je bolje od devedeset odsto slikara na ovom svetu, kojima kr�e creva i �ive na nivou �ista�a ulica. Da je bila uporna u poku�ajima da slika, ne bi prodala nijednu sliku.
RUBEN: Prodala je jednu, tamo, na svojoj prvoj i poslednjoj izlo�bi.
EDUARDO: Da je nisi mo�da ti kupio?
RUBEN: Da, ja sam je kupio. Da ona ne zna. To je jedina koja je pre�ivela, od svih koje je naslikala. Ostale je uni�tila.
EDUARDO: Kakav atentat na umetni�ku domovinu �ove�anstva! �ta jo�? Kako se nastavila ta egzistencija protra�ena usled glupih re�i iz moje kritike?
RUBEN: Unutar dosadne malogra�an�tine.
EDUARDO: �ivot ogromne ve�ine. Miliona, milijardi ljudi. Tebe i mene, me�u njima. Zar nisu na�a plu�a puna zagu�ljive malogra�an�tine koju udi�e �etiri petine ljudskog roda?
RUBEN: Tvojom krivicom Alisija je izgubila najbolje �to je imala. To nisu bile njene o�i, ve� njen entuzijazam. Zbog toga sam se zaljubio u nju. Zato �to se radovala �ivotu, zbog na�ina na koji se zanosila sva�im �to je radila, �ak i glupostima, kao da je to najdivnije na svetu.
EDUARDO: Mojim predavanjima, na primer.
RUBEN: Na primer. I tvojim �asovima i �lancima tako�e. Ali, pre svega, sklono��u ka slikarstvu koju si je naveo da misli da ima, tim talentom koji se, prema tebi, mogao izgraditi kao ku�a.
EDUARDO: Dobro, ako sam joj ja to utuvio u glavu, onda je taj entuzijazam bio moj. Imao sam pravo da joj ga oduzmem.
RUBEN: Nisi imao pravo da joj otme� ono zbog �ega je �ivela. Da je pretvori� u zombija, u apstraktnu sliku Pita Mondrijana.
EDUARDO: Ho�e� li ne�to da zna�? Nikada nisam ni pomislio da moji �lanci mogu da izazovu propast. Tako�e nisam pomi�ljao da je jedan pomorac tako glup kao ti. Za�to se ne o�eni� njome? Odvedi je do oltara, napravi joj ku�u i nekoliko dece. Ni�ta kao �ivot u domu ne mo�e jednoj �eni da izbije iz glave njene umetni�ke prohteve.
RUBEN: Poku�ao sam. Ali bez uspeha. Zato �to je to bila druga posledica tvog �uvenog �lanka od, kako si ono rekao, pet stotina re�i. U�inilo mi se da je bilo i manje. Ne vi�e od jedne kucane strane, s duplim proredom. Da: preko no�i, Alisija me je �utnula, poslala do �avola. Ali, �ta ka�e�? �ta to govori�?

VII RASKID VEZE

ALISIJA: Ne ote�avaj mi, Rubene, molim te.
RUBEN: Zar si poludela? �ta to zna�i? Tako �emo da se razi�emo, bez ikakvog obja�njenja?
ALISIJA: Dajem ti obja�njenje.
RUBEN: To �to mi govori� da je kraj, tebi je obja�njenje? Reci mi zbog �ega. Da ti nisam mo�da ne�to u�inio?
ALISIJA: Ni�ta mi nisi u�inio. Uvek si se lepo pona�ao prema meni.
RUBEN: Dakle? Vi�e ne mo�e� da mi do�e� s pri�om da nismo jedno za drugo, zar ne? S pri�om da nam se ukusi i sklonosti razlikuju.
ALISIJA: Nikada nisam rekla ni�ta od toga.
RUBEN: Nisi to govorila ali si mislila. Zato si se toliko dvoumila i vi�e puta odlagala datum svadbe. Mislila si da �e ven�anje s jednim mornarom ugroziti tvoje slikarsko zvanje.
ALISIJA: Sada je dosta, Rubene. Nema vi�e rasprave. Rastanimo se kao dobri prijatelji.
RUBEN: Ja ne �elim da ti budem prijatelj. Zaljubljen sam u tebe. Volim te. Sanjam o tome da mi bude� �ena. Uvek sam se trudio da se prilagodim tvom ukusu, mada mi je ponekad bilo te�ko. Da li sam se ikada usprotivio tvojoj �elji da bude� umetnica, da se posveti� slikarstvu? Nikada ti ni�ta nisam zabranio, �ak ni da ide� na one odvratne radionice na kojima su pozirali goli mu�karci.
EDUARDO: (Grohotom se smeju�i.) Patio si kao �ugavi pas zami�ljaju�i svoju devoj�icu kako gleda pi�ojke, testise i polne organe koji nisu tvoji? Hahaha!
RUBEN: Ja nisam kriv za to �to se desilo Alisiji. Zar sam ja kriv �to se tom maloumnom peder�i�u Eduardu Saneljiju nije dopala tvoja izlo�ba u Trapezu?
EDUARDO: (Sve vreme se smeju�i.) Maloumni peder�i�? Tako si me zvao, mornar�i�u?
ALISIJA: Ko se sada toga se�a, Rubene?
RUBEN: Ti. I to u detalje. Ne prestaje� da razmi�lja� o tome ni jedan jedini dan, nijedan minut. Sve �to radi� od tada jeste krivica prokletog �lanka tog pedera. Zbog toga si prestala da slika�. Zbog toga si uni�tila slike. Zbog toga si se toliko promenila. Zbog toga se vi�e ne smeje� niti te i�ta zanima. I zbog toga sada ho�e� da se razi�emo.
ALISIJA: Ne znam o �emu govori�, Rubene. Zamolila sam te da se rastanemo iz jednog mnogo jednostavnijeg razloga: zato �to nisam zaljubljena u tebe.
RUBEN: Ah, nisi? Ali pre si bila. Svih tih godina koje smo bili zajedno, volela si me, zar ne? Mo�e li se znati �ta ti je uradio da se odljubi� od mene?
ALISIJA: Ne znam, to se ne mo�e objasniti. Ali sada nisam zaljubljena u tebe i ne �elim da te obmanjujem. Ne ote�avaj mi ovo, Rubene. Molim te, molim te. Ostanimo dobri prijatelji, preklinjem te.
EDUARDO: Plakao si? Pokorno molio? Pao si na kolena pred njene noge mole�i da te ne tera?
RUBEN: Reagovao sam kao ranjena zver. Ja �u ti re�i za�to si prestala da me voli�, za�to si odlu�ila da raskine� sa mnom. Zato �to si, od kada ti se to desilo, postala ogor�ena, zlovoljna.
ALISIJA: Najbolje bi bilo da ve� jednom zavr�imo ovaj razgovor, Rubene.
RUBEN: Ne svi�a ti se da to �uje�, ali istina je. To si postala, otkad je tvoj idol, tvoj u�itelj, razneo u parampar�ad tvoju izlo�bu. A po�to si tako povre�ena, mene tera� da platim to �to se tom tipu ne dopadaju tvoje slike i �to si prestala da slika�.
ALISIJA: Nikada nisam mislila da sam slikarka. Bila je to glupost, �udna ideja koje se �ak i ne se�am. A sada te molim da ode�, Rubene. I ne zovi me niti tra�i, molim te.
RUBEN: Zaljubila si se u nekoga? Zato raskida� sa mnom?
EDUARDO: Da zna� da ova pri�a po�inje da mi bude zanimljiva, de�ko moj? Nastavi, nastavi.
ALISIJA: Do vi�enja, Rubene.
EDUARDO: Postojao je tre�i? Tajni ljubavnik je zauzeo tvoje mesto u njenom srcu?
RUBEN: To sam mislio, u po�etku. Taj raskid bio je tako nagao, tako neo�ekivan, da sam sumnjao. Ali ne, nije postojao niko drugi. U to mi se zaklela njena majka, koja je bila vrlo tu�na �to se Alisija razi�la sa mnom.
EDUARDO: Malogra�anska udovica sanjala je da se njena �erka uda za zgodnog mornara, na zabavi punoj kapetana fregate, mornari�kih oficira i admirala u paradnoj uniformi. Dobro, a ako nije postojao niko drugi, za�to te je otka�ila?
RUBEN: Bio je to dokaz ljubavi.
EDUARDO: Bo�e mili. Mora� da me upozna� s tim stvorenjem. Alisija iz tvoje pri�e deluje originalnije od svojih slika.
RUBEN: Sve je bio deo plana. Ne�to vrlo dobro smi�ljeno. Ona me je i dalje volela. Ali to nije bila velika ljubav, nije bila strast. Ni izdaleka nije li�ila na ono �to je za nju predstavljalo slikarstvo. Ili ti.
EDUARDO: (Smeju�i se ponovo.) Zar ne shvata� koliko je sme�no to �to govori�? Kako sam ja mogao i�ta da zna�im devojci s kojom nikada nisam re� progovorio?
RUBEN: Sme�no je, zaista. Glupo je. Apsurdno. Nema ni glavu ni rep. Ali je tako�e istina. Ti si za Alisiju postao najva�nija osoba na svetu. �ak va�nija od slikarstva. Njen razlog da �ivi. Zvu�i kao la�, kao telenovela, znam. Ali, tako je bilo. Zato ne mogu da ti oprostim to �to si njoj uradio. A usput i meni. Zbog toga sam ovde, maestro Eduardo Sanelji. I zbog toga �u da te ubijem.

VIII UPLA�ENI MI�

Duga ti�ina, u kojoj se naslu�uje nemirno disanje likovnog kriti�ara.

EDUARDO: U tom slu�aju, popi�u poslednji viski. Trostruki i �ist, po�to sam se upravo istreznio. I ponovo �u pustiti Malera. Nije lo�e kao muzika u pozadini za pogrebnu ceremoniju.

�uju se njegovi koraci, spori; njegove ruke, nespretne, otvaraju bocu, sipaju pi�e i kocke leda u �a�u. I, naposletku, pu�ta ispo�etka Malerovu plo�u.

RUBEN: Bilo bi uzaludno da potr�i� ka vratima. Jednako uzaludno kao i preventivan napad. Na primer, da poku�a� da me udari� tom metalnom skulpturom.
EDUARDO: Nije metalna, ve� od slikane gline. Ne bih uni�tio tako lepu reprodukciju Merkura �ana od Bolonje o tvoju glavurdu punu mr�nje i piljevine. Ose�aj da sam sme�an ne dozvoljava mi da radim takve stvari, mornar�i�u. A ne bih ni mogao. Jako me je strah. Previ�e mi drhte ruke i noge.
RUBEN: Ali mo�e� da se baci� kroz prozor, to da. Na desetom smo, je li? Ako vi�e voli� da umre� spljeskan na asfaltu, nemam ni�a protiv.

Duga pauza.

EDUARDO: Kako �e� me ubiti?
RUBEN: Ovim pi�toljem. Nema prigu�iva�, kao �to vidi�. Ali nema veze. Zbog Malerove muzike, pucanj se ne�e �uti.
EDUARDO: (Nakon jo� jedne duge pauze.) Nije ti va�no �to �e� oti�i u zatvor? Uhvati�e te pre ili kasnije. Ne postoji savr�en zlo�in.
RUBEN: Tvoje masakriranje mlade slikarke Alisije Sunjiga bio je savr�en zlo�in.
EDUARDO: Svi kreteni na otvaranju izlo�be videli su te kako razgovara� sa mnom.
RUBEN: Ali nas niko nije video da izlazimo zajedno. Ti si se za to pobrinuo, zato �to se ose�a� sme�nim. Preduzeo si mere predostro�nosti da niko ne bi �uo da me poziva� na pi�e. Ne se�a� se? Zamolio si me da se na�emo na ulici, na uglu kod Kontinental banke, pod izgovorom da si morao da ode� do parkinga po auto. Nisi �eleo da primete da ima� neki plan sa mnom. I, zapravo nas niko nije video. Tako�e, uradio si sve �to treba da nas ne bi videli kako ulazimo u ovu zgradu, da kom�ije ne bi shvatile da je novinar sa desetog doveo svog malog prijatelja. Zbog toga si ostavio auto u podrumu a popeli smo se liftom za poslugu, pa nas ni ovde niko nije video. Zar nije bilo tako?
EDUARDO: Da, tako je bilo.
RUBEN: Naseo si poput pripitomljenog jagnjeta, Eduardo Sanelji.
EDUARDO: Poput pripitomljenog jagnjeta.
RUBEN: Pored ruku i nogu, drhti ti i glas.
EDUARDO: To je zato �to sam se istreznio, ve� sam ti rekao. Ose�am kako mi ledena reka curi niz le�a. A ma�ta mi se rasplamsava kao vatra.
RUBEN: Zato �to umire� od straha.
EDUARDO: Naprotiv, idiote. Umirem od straha jer mi se ma�ta rasplamsava kao vatra. (Duga pauza.) Stvarno �e� me ubiti? Znam da je pitanje glupo.
RUBEN: Da: pitanje je glupo.

Duga pauza.
EDUARDO: Takva sam kukavica, toliko me je strah u ovom trenutku, da...
RUBEN: Da �ta?
EDUARDO: Da bih bio spreman sve da uradim da se predomisli�.
RUBEN: Da mi ponudi� novac? Ali ti nema� ni prebijene pare, Sanelji.
EDUARDO: �ovek mo�e da ispravi svoje gre�ke. Mogu da odem da se vidim s Alisijom, na primer. Da je zamolim za izvinjenje zbog neukusne �ale, zbog te idiotske �ale sa njenim o�ima i slikama. Mogu da steknem njeno prijateljstvo. Da je podstaknem da ponovo po�ne da slika. Mogu da joj izgradim karijeru umetnice. Mogu da je na�inim slavnom, u dogovoru s tobom a da ona to ne zna. Meni je to u Limi lako. Moje mi�ljenje o umetnosti prati i po�tuje �a�ica kretena koji odlaze na izlo�be i kupuju slike. Kao i kolekcionari, novi bogata�i, stari bogata�i, svi koji �ele da se ose�aju kulturnima, koji �ele da pripadaju eliti. Mogu da u�inim da svi oni kupe njene slike. Mogu da u�inim da Alisija do�ivi uspeh kao umetnica, kunem ti se. Za�to se smeje�, �ubre jedno?
RUBEN: Smejem se jer napokon razumem izraz "upla�en mi�". Tako ti sada izgleda�, Sanelji.
EDUARDO: Ne izgledam. To jesam u ovom trenutku. Upla�en mi�. Misli� da mogu da se pomirim sa �injenicom da �u umreti. �ta ka�e� za moju ponudu? Zar ne �eli� da joj pomognem? Vrati�u joj entuzijazam, onu �ivotnu radost zbog koje si se zaljubio u nju.
RUBEN: Kako da znam da ne�e�, �im nogom kro�im odavde, oti�i u policiju da me prijavi�?
EDUARDO: Potpisa�u ti pismo.
RUBEN: Zar bi papir istrgnut pod pretnjom pi�toljem bio pravosna�an?
EDUARDO: Onda mi ti reci kakvu potvrdu �eli� i da�u ti je. �ta god to bilo. Meni ni�ta ne pada na pamet. Pla�im se, a od straha mi ponestaje ideja. Kunem ti se da �u to ispuniti.
RUBEN: Ali ti ni u �ta ne veruje�, ti si cinik.
EDUARDO: Kunem ti se strahom koji ose�am. U to verujem. Nego, dobro me slu�aj. Nije posredi samo strah. Dajem ti re� da je ovo istina. To �to si mi ispri�ao o Alisiji me je rastu�ilo. Stvarno, iskreno ti to ka�em. Kriti�ar ponekad pi�e ne razmi�ljaju�i o posledicama svog mi�ljenja i svojih sudova. To se de�ava kada se pi�e obaveze radi, svakodnevno, da bi se popunila rubrika. Sa Alisijom sam mogao da se prevarim, da preteram. Priznajem. Misli� da mi je prijatno �to znam da sam uni�tio karijeru devojke koja je toliko verovala u mene? Ti ispadi koje si od mene �uo bili su poza. Da bih prikrio slabost i nelagodnost. Nisam ni cinik ni zao. Samo sam folirant. I to isfrustrirani. Umetni�ki, intelektualno i seksualno. Eto to sam, ni�ta vi�e od toga. I istresam se na sirotim slikarima, slikarkama poput Alisije. Teram ih da plate moju malogra�an�tinu, govore�i da su i oni malogra�ani. Daj mi priliku da se iskupim barem kod devojke koju voli�. Na�i �u na�in da to uradim tako da deluje prirodno. Ona ne�e ni znati. Polako �u joj vratiti veru, razgoreva�u pepeo njene ljubavi prema slikarstvu sve dok njena sklonost ponovo ne po�ne da gori kao baklja.
RUBEN: "Razgoreva�u pepeo njene ljubavi prema slikarstvu sve dok njena sklonost ponovo ne po�ne da gori kao baklja." Divota! Pravi si pesnik, Eduardo Sanelji. Znam da la�e�. �ak i da postoji i najmanja �ansa, jedan prema milion, da govori� istinu, prihvatio bih. �teta �to mi to nije ranije palo na pamet. Sad je ve� kasno. Ne mo�e� je o�iveti.
EDUARDO: Alisija je mrtva?
RUBEN: Masakrirana. A dobro zna� ko je to u�inio. (Pauza.) Pada ti na pamet da me napadne�, da proba� da me savlada�? Da, upravo ti je pro�lo kroz glavu, pro�itao sam ti to u o�ima. Samo se ne usu�uje�. Bolje, tako �u mo�i da ti ispri�am kraj pri�e. Pre ta�no mesec dana, kada sam mislio da nikada vi�e ne�u �uti ni�ta o Alisiji, dobio sam ovo njeno pismo. Pro�itaj ga. Pro�itaj ga.

IX �UDNE OSOBINE

ALISIJA: Dragi Rubene, veoma �e� se iznenaditi kada dobije� ovo pismo, nakon �to se toliko vremena nismo videli niti i�ta �uli jedno o drugom. Bi�e da je pro�lo dve godine, zar ne? Jo� uvek si ljut na mene? Bio si to, jako, onog popod-neva kada smo raskinuli. I, naravno, imao si sve pravo ovoga sveta. Vrlo sam se lo�e ponela prema tebi, tako se posva�av�i, preko no�i, a da se ni�ta nije ni dogodilo, da se �ak nismo ni sva�ali, ni�ta pod milim bogom. Mislio si da sam se zaljubila u drugog; mama mi je ispri�ala da si vi�e puta bio da poku�a� od nje da izvu�e� istinu. Ne, Rubene, nije postojao niko drugi. Nije ga bilo ni za ove dve godine. Niti �e ga biti u budu�nosti. Ti si bio jedini mu�karac u mom �ivotu. Jedini pravi ljubavnik koga sam imala. Oni momci iz srednje �kole bili su igrarija, bezna�ajan flert. Tebe sam stvarno volela i uvek sam se s ne�no��u se�ala mnogih iskustava koja smo pro�li zajedno. I, da budem iskrena, priznajem ti da me je, tokom ove dve godine, grizla savest �to sam tako grubo raskinula s tobom. Ali nisam mogla da se udam, Rubene. Uprkos tome �to sam te volela, nisam imala volju ni �elju koje su bile potrebne za porodi�ni �ivot, vo�enje doma�instva, odgajanje dece, brigu o mu�u... Napokon, za sve te stvari koje si ti od mene o�ekivao. Sve to �e ti pru�iti tvoja �ena, kada se o�eni�. Znam da je to san svih devojaka, da ih najvi�e na svetu pla�i mogu�nost da ostanu usedelice, kako se to ka�e. Meni, naprotiv, udaja nikada nije predstavljala ideal; naprotiv, brak me je oduvek pla�io. Ja ne bih mogla da budem dobra supruga, �ena koja bi pomagala svom mu�u u karijeri, koja bi dr�ala ku�u pod konac. A to je bila tvoja �elja, zar ne? Mene je sama ideja da budem supruga i majka deprimirala, Rubene. Ba� tako kao �to �uje�. Znam da �e ti ovo zvu�ati kao jo� jedna od mojih �udnih osobina. Ali takva sam kakva sam i tu se ni�ta ne mo�e u�initi, zar ne? Mo�da mi je zato dunulo da budem slikarka. Trebalo mi je ne�to da opravda moj nedostatak porodi�nog i materinskog instinkta. Ali, �ena ne mo�e misliti da je umetnik samo zato �to se gadi ideje da bude doma�ica, zar ne, Rubene? Sre�om, doktor Eduardo Sanelji bio je dovoljno priseban da mi skine povez sa o�iju i na vreme me je suo�io s realno��u. Da nije, kasnije bi bilo mnogo gore.
Dobro, dobro, upetljala sam se me�aju�i toliko razli�itih tema. Ovo pismo �e ti delovati pomalo blesavo. �injenica je da nikada nisam bila vi�na pisanju pisama, zato sam ti uvek slala samo razglednice kada si bio na du�nosti i nisi mogao da do�e� da me vidi�.
Napisala sam ti ga samo da bi znao ono �to sam ti rekla na po�etku. Da sam te, iako sam raskinula s tobom, oduvek mnogo volela. Uvek se se�am kako si bio dobar prema meni i velikodu�an u poku�ajima da me razume� �ak i u najte�im trenucima. Prema tome, ako me se seti� s vremena na vreme, nemoj to �initi s mr�njom, dragi Rubene.
Ljubi te Alisija.

X DOBRI NEPRIJATELJI

EDUARDO: Ovo je melodramati�no i histeri�no pismo u kome se jo� jednom vidi u�asan uticaj telenovela.
RUBEN: Ja sam osetio veliku radost kada sam ga dobio. Mislio sam da predstavlja otvorena vrata za pomirenje. Ali, prevario sam se. To je, zapravo, bio njen testament. Da li se to Malerova simfonija zavr�ava?
EDUARDO: Ne! Ne! To je pauza, ima jo� nekoliko minuta. Skloni prst sa okida�a!
RUBEN: Nije ostavila nijedno drugo pismo. Ni svojoj majci, ni policiji, nikome. Zato je bilo toliko glupih verzija njene smrti.
EDUARDO: Kako se ubila?
RUBEN: Bacila se u provaliju sa Malekona, preko puta kluba Regata u �oriljosu. Nisi �itao gnusne insinuacije? Sve te prljave pri�e koje su se ispredale u vezi s njenim le�om? Da je bila drogirana, da je bila silovana i da su je silovatelji bacili u provaliju? Sve pakosti i gluposti ovoga sveta. Ali, autopsija ih je demantovala: nije imala ni drogu niti kap alkohola u krvi. Nije bila ni silovana. Sama se bacila u ponor. Zato �to je i sama bila ponor, prazna poput kvadrati�a bez sadr�ine i bez �ivota, zbog tebe.
EDUARDO: Ja nisam kriv za njeno samoubistvo. Bila je samodestruktivno bi�e, bez sumnje. Zbog toga je napustila taj poziv, zbog toga je napustila i tebe. Zar ne vidi� da to �to ti misli� nema ni glavu ni rep?
RUBEN: Ne mislim. Siguran sam. Jeste se ona bacila u ponor, ali ti si je ubio, uni�tiv�i joj iluzije. Ti si je gurnuo, da se razbije u parampar�ad, na tom smetli�tu gde su je na�li, nakon �to su je izujedali pacovi i psi lutalice.
EDUARDO: �ekaj! �ekaj! Vadi prst odatle. �ekaj. Imam ideju! Dopa��e ti se, kunem ti se. Ideju koja bi se i njoj dopala. Da, da, Alisija bi se odu�evila.
RUBEN: Mo�e� da govori� samo dok ima muzike. Kakvu ideju?
EDUARDO: Onu koja bi mogla najvi�e da joj se dopadne: posthumnu izlo�bu. Svih njenih slika, crte�a i grafika. U Trapezu, u istoj galeriji gde je imala izlo�bu. Ima li boljeg mesta da se popravi �teta koju sam na�inio?
RUBEN: Zar ti nisam rekao da je uni�tila sve svoje slike?
EDUARDO: Nije istina. Nije to uradila. Umetnici takve stvari govore, ali ih nikada ne �ine. Zar nema� ti jednu? Uveravam te da ih ima jo� mnogo, razbacanih po Limi. U Umetni�koj �koli, u galeriji, kod prijatelja, kod rodbine, kod kolega. Zajedno �emo ih potra�iti, sakupiti. Izlo�ba �e biti veliki oma� njoj u spomen. Ja �u je organizovati, napisa�u katalog. Posle �e� me ubiti, ako �eli�. Molim te! Ne, ne pucaj, Rubene!
RUBEN: Izvini, ali gotovo je. Pokaj se za ono �to si u�inio, pederu. (Muzika nestaje. U ti�ini koja sledi, �uje se suv zvuk okida�a pi�tolja kako odzvanja u prazno, izme�u upla�enih jecaja likovnog kriti�ara. Ne �uje se nikakav pucanj. Duga pauza, sa cvokotanjem zuba Eduarda Saneljija.) Ne treba vi�e da bude� na kolenima. Mo�e� i da skloni� ruke s lica. U�asno si sme�an u tom polo�aju. (Eduardo se nespretno ispravlja uz nervozno dahtanje.)
EDUARDO: (Jedva mo�e da govori.) Za�to nisi opalio?
RUBEN: Opalio sam. Ali pi�tolj nije imao metke. Deluje� razo�arano. Jesi li? �ao ti je �to te nisam ubio? Jo� uvek mogu to da u�inim. Ne treba mi pi�tolj. Nekoliko �amara i udaraca nogom bilo bi mi dovoljno. Ili samo jedan karate zahvat. Imam crni pojas, zna�? Alisiju je bilo sramota �to treniram karate, mislila je da je to za majmune. Mogao bih i da te podignem u vazduh i bacim kroz prozor. Tako bi, pre nego �to se pretvori� u ka�u, osetio to �to je morala osetiti ona, prilikom pada.

Pauza.

EDUARDO: Predomislio si se u poslednjem trenutku? Ili si samo hteo da me ponizi�?
RUBEN: �eleo sam da ti presedne.
EDUARDO: Jesi li zadovoljan? Video si me na kolenima, prepla�enog, kako te preklinjem. Upi�ao sam se, a mislim da sam �ak i na putu da se ukenjam, ako ba� ho�e� da zna�. Ose�a� li da je Alisija osve�ena? Ose�a� li se zadovoljnim?
RUBEN: Ne. Niti bih to bio da sam te ubio. Jedino �to bi me stvarno usre�ilo jeste da ona ponovo bude sa mnom. Po�to je to nemogu�e, pobeda je na kraju tvoja.
EDUARDO: Da li bi te ute�ilo kad bih ti rekao da ni ja nisam zadovoljan svojom pobedom?
RUBEN: Ne bi me ni najmanje ute�ilo.
EDUARDO: Ho�e� li sada oti�i?
RUBEN: Pretpostavljam da ne o�ekuje� da provedem no� s tobom.
EDUARDO: Pa... Ne bih imao ni�ta protiv. Ali, bio bi to totalni fijasko nakon ove psihodrame. Uostalom, mislim da nakon ovoga �to se ve�eras dogodilo vi�e nikada u �ivotu ne�u imati erotskih �elja. Mislim da moj libido nije pre�iveo ovaj strah. Jadni�ak mora da je potpuno iscrpljen i uni�ten. �eli� li poslednji viski, za rastanak?
RUBEN: Ne, hvala. Samo me jo� ne�to zanima. Da li �e� biti pa�ljiviji u budu�nosti, prema mladim umetnicama koje izla�u prvi put i o�ekuju tvoju kritiku u stanju transa?
EDUARDO: Sumnjam. Verovatno �u i dalje biti tvrd orah za lo�e slikare. Ali �u zato biti mnogo nepoverljiviji prema mladim i lepim momcima koji mi se sme�kaju i nazdravljaju mi na otvaranju izlo�be.
RUBEN: Ne verujem da �emo se ikada vi�e videti. Ne odlazim na izlo�be niti predavanja o umetnosti. Slikarstvo me nikada nije zanimalo, bio sam zainteresovan za to samo zbog Alisije. Sada mrzim slikarstvo isto koliko mrzim i tebe. Ako se kojim slu�ajem sretnemo, nemoj mi se javljati.
EDUARDO: Razumem, dobri mom�e.
Rubenovi koraci, kako se udaljuju. Otvaraju se i zatvaraju vrata sa ulice.

K r a j