( o d l o m c i )

Ne jednom bio sam u situaciji da, kada me pitaju �ta novo radim, po�to ka�em - �ehova - �ujem: "Ah, sjajno... Kakav fantasti�an komad" i sl. Isto mi se desilo i nedavno dok sam po�injao TRI SESTRE... ("Blago tebi! Genijalan komad!")... Da li to ljudi ka�u ne razmi�ljaju�i, po nekakvoj ve� ustaljenoj navici kada se spomene ovaj pisac, ili zaista tako misle (ili je, najverovatnije, u pitanju i jedno i drugo), u svakom slu�aju, kada ka�ete da �ete raditi �ehova, �ujete da je neko stavio na repertoar neku njegovu dramu, gotovo da se i ne postavlja pitanje - za�to? Mo�da se jedino sa �ekspirom sli�no de�ava.
Dakle: �ta je to �ime taj klasik modernog pozori�ta i posle jednog veka privla�i pa�nju, uvek iznova, podjednako svaku novu pozori�nu generaciju... za�to mu se uvek vra�amo, kao neodoljivom isku�enju? �ta je to �to prepoznajemo kao svoje vreme... �ta danas mo�e da nam zna�i ta "dramaturgija svakodnevice", stara �itav jedan vek? Mislim da sam ova, ili sli�na pitanja, �uo jo� dok sam studirao na Akademiji. Danas ih slu�aju moji studenti. Pitanja su prili�no stara, ali izgleda neprestano tra�e nove odgovore. Svaka nova predstava - jedan mogu�i odgovor. �ehov, kao neka �ifrovana poruka koja se prenosi kroz vreme - a svako vreme, svaka generacija upisuje ne�to novo - prepoznaje u njemu ne�to specifi�no svoje - beskona�no prepoznavanje. (...)

Ne se�am se kada sam prvi put pomislio da �u, ako budem imao sre�e da re�iram sve �ehovljeve drame, od svih predstava napraviti - jednu! Kada sam ideju saop�tio jednom od na�ih najzna�ajnijih pisaca, osmehnuo se i upitao me: "Da... zvu�i zanimljivo, samo da li je to mogu�e?" Naravno, to isto pitam se i ja ve� godinama. Sigurno da je na neki na�in mogu�e ("u pozori�tu je sve mogu�e"), ali kako bi to, u stvari, moglo da izgleda? Napraviti predstavu od celog �ehovljevog dela zna�ilo bi, pre svega, da se ceo materijal posmatra kao jedna dramska situacija. Odredili bismo teme koje pro�imaju svaku pojedina�nu dramu, prepoznali ono �to im je zajedni�ko, zatim postavili sve to u odre�eni "sistem sila" - izme�u likova... Na taj na�in do�li bismo i do sredi�njeg sistema kojim �ehovljevo dramsko delo funkcioni�e... Po sumnji�avom izrazu na licu mog sagovornika osetio sam da mu je sve zazvu�alo kao prili�no komplikovana matematika. Me�utim, ideja me i dalje privla�i, svakom novom predstavom upisujem u svoje bele�ke pone�to novo za tu - budu�u, i tako, polako, nastaje ne�to kao dnevnik.***
Da ne bi sve ostalo samo prazna pri�a, poku�ao sam da skiciram koje bi to ideje bile na kojima bih gradio predstavu, ujedno �ta je to �to mi je bilo najva�nije, �to me je do sada vodilo dok sam re�irao �ehova.

1.

BOLJE JE NE RE�I SVE NEGO RE�I PREVI�E

�itaju�i �ehovljeva pisma, prona�ao sam mnoga korisna uputstva reditelju, mada su ona, naravno, uglavnom namenjena piscima.

br. 217 J. M. �avrovoj-Just:
"...Vi imate jedan, po mom mi�ljenju, veliki nedostatak - Vi ne doterujete svoje stvari, pa one zbog toga ponegde deluju razvu�eno i pretrpano, u njima nema one kompaktnosti koje kratke stvari �ini �ivim. U va�im povestima ima pameti, ima talenta, ima beletristike, ali nema dovoljno umetnosti. Vi figuru vajate pravilno, ali ne i plasti�no. Vi ne�ete, ili Vas mrzi, da dletom odstranite sve �to je suvi�no. A isklesati lice u mramoru, to zna�i odbaciti sve ono �to tom licu ne pripada."

br. 223 L. A. Avilovoj
"Vi ne radite na svojoj re�enici; nju treba izgra�ivati - u tome je umetnost. Treba izbacivati sve �to je suvi�no, osloba�ati re�enicu... treba paziti na njenu muzikalnost... (...)

2.

VREME JE LIK U PREDSTAVI

(Ljubljana, 24. novembar 2003. - Slovena�ki nacionalni teatar, posle probe GALEBA)

Sneg... Stigao do stana. Kuvam �aj, razmi�ljam o probi, sceni koju smo ve�eras postavljali... Ne znam za�to, ali posle du�eg vremena ponovo uzimam pisma �ehova. Nisam ba� koncentrisan... Ponovo se vra�am na zapo�eto pismo. �itam... i ponovo odlutam. Ne vredi. Pogledam slu�ajno datum pisma: 24. novembar 1897.
"Slu�aj-komedijant" - rekao bi moj omiljeni pisac... "�ivot se ne menja - on prolazi". Sve je se�anje.
�ini mi se da sam oduvek verovao da svakih trideset... pedeset, stotinu godina... �ivot ponavlja neke stvari, pojave, doga�aje... Pojavljuju se isti ljudi... Ve�no kru�enje istih stvari. Svi imamo iste strasti, �elje, strahove... zapisane negde duboko u nama, od pre sto, dvesta godina... �ehov je deo tog istog sistema. Zato re�enice Ver�injina, Ma�e, Irine... Tuzenbaha... Trepljeva, Nine, Ivanova, Ujka Vanje... prepoznajemo kao svoje. �ehova treba re�irati zajedno: pro�lim, sada�njim i budu�im vremenom (istovremeno). Upravo tako sada po�inju TRI SESTRE... GALEB u Ljubljani tako�e, PLATONOV u Solunu... Na kraju smo ponovo na po�etku, ni�ta se nije promenilo - "�ivot �e se nastaviti, on se uvek nastavlja, mada se u me�uvremeno desilo ne�to nepovratno i dalekose�no". Vreme po�etka drame i kraja isto je. Ivanov (Theater "Amore", Atina), jo� na po�etku, dok publika ulazi, le�i nepomi�no na podu... zaspao. Sa�a pored njega dr�i �a�u vode i posmatra ga. Ona mu kasnije u drami pri�a tu sliku, koja se desila pre dve godine. Na istom mestu, na kraju, Ivanov �e le�ati mrtav. Sa�a je u ven�anici, uzima onu istu �a�u vode, s po�etka... (...)

Kao �to u BEKSTVU, na kraju, junak nosi �ute cipele, zbog jedne fotografije Bulgakova koju sam prona�ao i pisma u kojem spominje te iste, �ute cipele, na po�etku TRI SESTRE, negde u daljini �uju se udarci sekire u drvo, glasovi drvose�a... koji dolaze, naravno, iz VI�NJIKA. (...)

Kada danas �itamo �uvene re�enice �ehovljevih junaka o budu�nosti, o tome �ta �e ljudi misliti o nama za dvesta, trista godina, naravno da ne mo�emo a da ne pomislimo da smo upravo mi ta budu�nost, ti ljudi o kojima je pisao. Da je upravo na� �ivot taj svet koji je �ehov zami�ljao, o kojem je govorio.
Ako bismo se sada, za trenutak, mi to isto zapitali: kakav �e zaista biti �ivot za sto, dvesta godina? Kakvo �e biti pozori�te? �ta �e ljudi jesti, o �emu razgovarati, kako, gde �e putovati... Kako �e uop�te izgledati, �ta �e obla�iti... �ta �e misliti o nama i na�em vremenu? Da li �e uop�te kroz sto godina sebi postavljati ova pitanja... ima li sre�e za nas... pitanje vere, ljubavi?
Nikada do sada nisam toliko razmi�ljao o tome kao u poslednje vreme.
Verovatno zbog svoje dece pitam se o svemu tome sada mnogo vi�e nego ranije? U svakom slu�aju, mislim da �e mnogo toga biti druga�ije, verujem da ni �ovek ne�e vi�e biti ovakav kakav je sada, kakvi smo mi... Mo�da je to ona budu�nost koja je ve� po�ela u glavi Stivena Hokinga? Pitanje da li �e biti bolje ili gore izgleda vi�e se i ne postavlja. Danas je ve� mnogo gore nego u vreme �ehova, a tek smo na pola puta. TRI SESTRE su danas onoliko druga�ija predstava koliko je Moskva sada druga�ija od one iz vremena kada su sestre ma�tale o njoj. U toku proba sti�u nam vesti o otmici dece u �koli u Bohunu. Naslovne strane novina koje �ebutikin danas �ita u sceni, na probi, prepune su stra�nih slika polunage dece koju roditelji iznose iz �kole. (...)

3.

PRAVE SU SAMO ONE LJUBAVI KOJE SE NISU DESILE

Kada u GALEBU, na po�etku, Medvedenko pita Ma�u: "Za�to vi uvek nosite crninu?" - i ona odgovori: "Ja sam nesre�na", a Medvedenko odmah zatim ka�e "Ne razumem" - za mene je tu klju�! "Ne razumem" - tako sve po�inje, i zavr�ava! Nemogu�nost da ljudi razumeju jedni druge, u stvari - nemogu�nost ljubavi. (...)

TRI SESTRE - jo� jedna pri�a o �ivotu koji se nije dogodio.
Ni�ta se ne mo�e desiti �to mo�e promeniti �ivote TRI SESTRE, jer nemaju ljubavi u �ivotu. Moskva ne postoji. Moskva je, u stvari, �elja da se �ivot �ivi!
Ako nema ljubavi - nema ni �ivota. I upravo zbog nemanja ljubavi ti likovi su tako nesre�ni likovi. A tragi�nost �ivota jeste u tome �to, kada se pojavi ljubav, kao kod Ma�e, ili kod Tuzenbaha - nemogu�e ju je ostvariti?!
Ono �to jedino ostaje jeste: Nada. To nam ostavlja �ehov. Sre�a sveta je neostvariv san, ali uprkos tome �ovek mora neprestano da se nada da �e njegova deca, deca njegove dece... (Ver�injin), �iveti u nekom boljem, sre�nijem svetu.
"Hajde da �ivimo", na kraju predstave, jeste krik, ali vi�e ilustracija �elje nego uverenje da je to mogu�e. (...)

Jedna ljubavna pri�a:
M. J., prevodilac �ehova koga sam upravo zavr�io, jedan je od najzna�ajnijih savremenih pesnika. Poslednji put u pozori�tu GALEB se igrao pre dvadeset godina i, kako to obi�no biva, glumac koji je igrao Trepljeva sada igra Trigorina (Dorna), Nina je sada Arkadina... U svakom slu�aju, napravili smo novi prevod, a u me�uvremenu sam od M. J. dobio na poklon i njegovu poslednju zbirku poezije. Tih dana nekako sam i saznao za njegovu ljubavnu pri�u koja je jedna od najlep�ih koje znam, kao da je iz �ehova. Jo� u srednjo�kolskim danima M. J. je bio zaljubljen u devojku zbog koje je nastao i prvi grafit u gradu. Jednog jutra preko �itavog zida u glavnoj ulici osvanulo je desetak metara duga�ko: "Volim te I..."
Zbog takvog postupka pisac je, naravno, u to vreme morao da bude ka�njen, tako da je proveo i koji dan u zatvoru, za primer drugima... Vlasnica grafita, me�utim, nikada nije postala devojka pisca, kasnije se udala za drugog, s njim imala decu... ali �itavog �ivota ostala je pesnikova najve�a, u stvari jedina ljubav. M. J. se nije �enio. Sada, kada su oboje u �ezdesetim, i kada ona ve� ima unuke (njen suprug je umro pre nekoliko godina), M. J. je zaprosio I., i sada �ive zajedno. Na premijeri sam upoznao I. Gledao sam baku koja se ljubazno pozdravila sa mnom, pesnika pored nje... i �itave ve�eri, u stvari, stalno sam gledao u njih. (...)

4.

POTREBNE SU NOVE FORME

Pro�itav�i MALOGRA�ANE, �ehov pi�e Gorkom:
"Kao �to sam i o�ekivao, drama je veoma dobra, prava gorkijevska, originalna, veoma zanimljiva i, ako treba po�eti od nedostataka, ja sam primetio samo jedan, nepopravljiv kao ri�a kosa u ri�eg �oveka - to je konzervatizam forme. Nove, originalne ljude Vi primoravate da pevaju nove pesme po starim notama..."
Originalnost je uslov koji �ehov �esto pominje. Hrabrost da se na nov na�in otkriju poznate stvari. (...)

"U potrazi za istinom budi spreman na neo�ekivano, jer ona se te�ko nalazi, i zbunjuje kada je prona�e�."
Heraklit

5.

IZNENADITI POZNATIM

"...Svaki lik �ehova treba obraditi posebno... a veza me�u njima uvek je slo�ena, sakrivena, i nije direktna... U tragi�nom je uvek negde sakriveno komi�no i obrnuto... Junaci �ehova jedno govore, drugo misle, tre�e rade... (mnogo je va�nije ono �to likovi ne ka�u nego ono �to ka�u)... �ehov ne trpi nikakav radikalno spoljni pristup, ve� upu�uje uvek na zrelije, suptilnije analize. �ehov je govorio da je svaka pojedina�na sudbina u TRI SESTRE jedna mala tragi�na pri�a... Lirski dramati�ar ili surovi posmatra�, sa skalpelom u ruci?"
Bezbroj puta sam, u razli�itim situacijama, slu�ao ove i mnoge druge sli�ne stvari. Me�utim, ako probate ne�to od ovoga da ka�ete glumcima i da im na taj na�in pribli�ite komad, vide�ete - ni�ta se ne�e desiti. Ve�ina je to uglavnom ve� �ula, u me�uvremenu je sve postalo op�te mesto. �ta �emo s tim na sceni? Pozornica �ehova li�i na ve� pretrpan sto na koji i dalje neprestano donose ista jela. Prvo treba skloniti sve, da bismo mogli da postavimo ne�to drugo. Probe PLATONOVA zato po�injemo improvizacijama na zadate teme. Proveriti svaku re�, zna�enje... Ni�ta nije unapred trasirano (ili jako malo toga). Svaka re� je va�na. Sve treba proveriti iznova.
Na po�etku PLATONOVA Ana Petrovna i Doktor igraju �ah. "�ta Vam je", pita Doktor. "Dosadno mi je", odgovara Ana Petrovna.
U predstavi National Theatre Thessaloniki, Ana Petrovna na po�etku predstave ulazi s �itavim vojnim truba�kim orkestrom! Puna energije, igra izme�u svira�a, peva, zabavalja se s njima (jednom je uzela �apku i stavila sebi na glavu)... vodi ih zatim u park u dubini scene, popela se na klupu, truba�i je slede... smeh, puno smeha... dobrog raspolo�enja! Doktor je u�ao, ne veruju�i svojim o�ima �ta vidi, dobacio: "�ta vam je?"
"Dosadno mi je!!!" - uzvra�a mu divlje, preko muzike, Ana Petrovna i nastavlja da luduje s orkestrom. Kada ih "otpusti", vra�a se do Doktora, sedaju za ve� pripremljeni sto sa �ahom... Ana Petrovna, sva zadihana, pali cigaretu i duboko povu�e dim! (...)

�esto me pitaju za�to toliko �ehova? Za�to se njime toliko bavim?
Od svih pisaca �ehov mi se �ini nekako najbliskiji, njegove re�enice za mene nose najdublje poruke. Postoji ne�to u njima �to nalazi odjeka u mojoj ma�ti, i ja neprekidno u�im od njega. �ehov nas u stvari vra�a samima sebi. Slika sveta koju danas imamo, to je slika koju nam nude mediji, politika, slavne li�nosti, tra�evi, skandali... sve povr�no, jeftino, plitke stvari. Jedna u�asna industrija zabave. To je toliko iskrivljena slika sveta da gotovo vi�e i ne znamo �ta je stvarni �ivot; on je skoro pao u zaborav. Zato nam neprestano treba �ehov. Zbog mentalne higijene. Svi imamo neke unutra�nje �ivote drugima nepoznate, izgaramo od strasti koje smo negde izgubili i, mada imamo razli�ita iskustva, postoji ipak ne�to zajedni�ko: svi tra�imo u �ivotu sre�u, �elimo da budemo sre�ni, da budemo zaljubljeni, borimo se sa usamljeno��u... To je ono �to nosimo u sebi a prepoznajemo kod �ehova, u njegovim likovima. Ono �to je u svakom vremenu isto, �to prepoznajemo kao vlastito iskustvo, jeste emotivno iskustvo - arhetip - i samo na tom emotivnom planu bilo koji komad �ehova uvek �e biti savremena pri�a, nikada na nekakvom banalnom, dana�njem osavremenjavanju. Klju� se mora prona�i iznutra. To zna�i da prvo treba prodreti u ose�anje teksta, svake re�enice... (imati glumce koji to mogu osetiti, izneti!) (...)

Svaka re�enica ima bar tri stepena: na prvom svi sve razumemo - (na nivou informacije smo). Na drugom je znak, simbol. Na tre�em - tajna... (...)

Pripremaju�i se za svaku novu predstavu, uvek iznova �itam nekoliko istih knjiga: biografiju, nekoliko izvrsnih studija, �ehovljeva pisma, pri�e... listam 3-4 omiljene monografije, i, naravno, ponovo sve drame. Unapred znaju�i da �u ponovo biti iznena�en, kao ve� toliko puta do sada, �to �u otkriti nove stvari, uvek se de�ava isto: re�enice koje sam ve� toliko puta �itao, podvukao, veruju�i da ih ve� znam napamet, odjednom zazvu�e druga�ije, otvore ne�to novo, postave neko novo pitanje... (Andrej: "Kako se �udno menja, kako obmanjuje ovaj �ivot" - danas me proganja �itav dan, kao da sam prvi put pro�itao)... Neke druge, opet, na koje do sada nisam obra�ao pa�nju, pojave se kao va�ne. Kao i uvek, mnogo toga se promenilo izme�u dva �itanja. �ehov je "isti", ali ja sam izgleda ne�to druga�iji, u druga�ijem svetu, druga�ije raspolo�en. Ipak, posle svega, posle svih mogu�ih predstava koje sam u me�uvremenu video, najrazli�itijih poku�aja tuma�enja, igranja... (koliko se samo novih pojavi svake godine!?), mislim da i dalje najbolje razumem �ehova iz samog �ehova: Joni�, Dosadna pri�a, Strah, Dvojica u jednom, �ovek u futroli... Susedi, Dvoboj... Crni monah, Dama sa psetancetom... naj�e��e tu pronalazim re�enja za predstave, odnose me�u likovima... ti�ine, sukobe... razne obrte. To je ono �to mi najvi�e poma�e da bolje �ujem Ma�u, Trepljeva, Arkadinu, Ivanova... Anu Petrovnu, Platonova... (...)

(Posle francuske predstave TRI SESTRE)
...I dalje se vrtimo u krug, izme�u dva ekstrema: predstave stra�no staromodne (�ini se starije i od samog originala) ili toliko "moderne", da ako ne �ujem imena junaka: Olga, Ma�a... Ver�injin, te�ko prepoznajem �ta gledam, u kojem sam komadu. Pitanje mo�da nije toliiko ILI - ILI, koliko I - I? (...)

�ehov mi se �ini najte�im, ali i najpreciznijim pozori�nim testom. Mislim da nigde tako jasno ne mo�e� da vidi� koliko je reditelj originalan, ma�tovit, osetljiv, koliko "duboko" ide... kao kada vidi� kako re�ira �ehova. Sve to, naravno, va�i i za glumce (u stvari sve saradnike). Kako bi Bob Vilson re�irao TRI SESTRE? �ta li bi �ehov rekao da vidi predstavu Marthalera koju sam nedavno gledao? (...)

...Kroz prozor stana posmatram ogromni cepelin kako potpuno nadrealno, kao nekakav d�inovski kit, tromo pliva iznad grada. �ta danas u Atini 2004, kojom leti cepelin i snima svaki pokret na ulici, zna�e TRI SESTRE? Svi pri�amo uglavnom o mogu�im teroristi�kim napadima u vreme Olimpijade, i na svakom koraku se ose�a napetost, strah. Pravimo raspored proba u odnosu na to da li glumci �ele da budu u Atini u vreme trajanja Olimpijade. Mo�da da napravimo pauzu te tri nedelje? Ne, glupo je... ipak �emo raditi, ako toliko hiljada ljudi koji dolaze nije strah... Kada sam u Beogradu 1996. hteo da radim TRI SESTRE, znali smo da, kada se ka�e: "U Moskvu, u Moskvu", to zna�i - �to dalje iz Beograda, iz Srbije, bilo gde... (predstavu ina�e nismo po�eli da radimo jer se za samo nekoliko dana desilo ne�to neverovatno: Tuzenbah je odlu�io da ostane u manastiru, Andrej je morao da ode u vojsku, Nata�a je ostala u drugom stanju!?)... ali...
Atina 2004. danas je najlep�i grad na svetu, svi �ele da budu ovde!
Moskva: �elja da se �ivot �ivi - bilo gde, bilo kad!

Tokom proba svake predstave koju sam radio de�avaju mi se neke paralelne pri�e, stvari koje naizgled nemaju direktne veze s predstavom, ali ih naro�ito pamtim, kao ne�to posebno.
Recimo, kada smo ve� skoro postavili TRI SESTRE, otkrili smo da se u svakom �inu ne�to de�ava sa satom, vremenom... Sa scenografom brojim koliko puta u prvom �inu, drugom... mnogo je, zaklju�ujemo. Ali kako da izbacimo sada, kada smo ve� usvojili i, �ini se, treba nam? Razmi�ljam �itav dan, �itavu no�... Ujutro se probudim, potpuno neispavan, pogledam na svoj ru�ni sat i - ustanovim da ne radi! Imam ga ve� toliko godina, i nikada do sada nije stao!
Ili: prona�ao sam vino koje neprestano uzimam u istom podrumu u Atini. Pitam: odakle je? - Sa Santorinija. Istog dana saznajem da je omiljeno vino �ehova bilo sa Santorinija, koje je poru�ivao i specijalno su mu nabavljali s ostrva i slali.
Na probi smo pri�ali o humoru, ironiji u komadu... i de�ava se slede�a scena: sedimo za stolom, �itamo, analiziramo, tra�imo... Ve� je prili�no kasno, pono� prolazi, i vidim da bi trebalo da privodim probu kraju. Danas je bilo dosta dobro, mislim, zanimljivih pitanja... glumci su se oslobodili, mnogo vi�e pri�aju nego prethodnih dana. �ekam da Andrej do kraja pro�ita svoj monolog, pa �emo da zavr�imo. Krajem oka primetim glumicu koja kradom ispod stola vadi ne�to iz torbe, a onda vidim kako stavlja keks u usta i polako po�inje da �va�e. Glumica do nje to vidi i, gestikuliraju�i, tra�i da joj da jedan, ova je poslu�i, i sada "neprimetno" njih dve jedu keks. Me�utim, i glumac s njene desne strane to prime�uje, i o�ima je pita da mu da jedan i, naravno, ona ga poslu�i. Za dva minuta, �itava strana oko glumice "ne�ujno" u ustima mulja keks. Lica su im pri tom veoma ozbljna, pa�ljivo slu�aju Andreja, paze�i da ga ne ometu, a on upravo �ita: "banalan, dosadan �ivot. Ljudi samo jedu, spavaju... svi se prave da ni�ta ne vide" i sl...
Mo�da su to nekakve "�ale" �ehova? (...)

Mom prevodiocu u toku proba TRI SESTRE neprestano se de�avaju neprijatne stvari. Nedavno je imala sudar, sre�om bez povreda, danas joj je pukla guma, pre nekoliko dana sin je pao s bicikla i zavr�io u bolnici, ona je zatim zaka�ila neki stoma�ni virus i dva dana samo povra�ala. Dolazi danas na probu i ka�e mi: "Zna�, �ovek u stvari treba da je sre�an svakoga dana kada mu se ni�ta ne desi"! I to je �ehov, mislim. (...)

Jo� nekoliko pisama:

236.
...Mnogi �e re�i: a politika? A dr�avni interesi? Ali veliki pisci i umetnici treba da se bave politikom samo onoliko koliko im je potrebno da bi se od nje odbranili.

266.
...Ja ne verujem u na�u inteligenciju, licemernu, izve�ta�enu, histeri�nu, nevaspitanu i lenju, ne verujem joj �ak ni kada pati i kada se �ali, jer njeni ugnjeta�i izlaze iz njenih nedara. Verujem u pojedine ljude, ja vidim spas u pojedincima ra�trkanim po celoj Rusiji - bez obzira da li su intelektualci ili seljaci - oni predstavljaju snagu, mada ih je jo� malo... Pojedinci o kojima govorim imaju neprimetnu ulogu u dru�tvu, oni ne dominiraju, ali njihov rad se vidi.

294. (O. Kniper)
"...jednom za svagda morate prestati da mislite na uspeh i neuspeh. Neka Vas se to ne ti�e. Va�e je da radite polako, iz dana u dan, bez �urbe, da budete spremni na gre�ke koje su neizbe�ne, na neuspehe, jednom re�ju, da sprovodite svoju gluma�ku liniju, a drugi neka ra�unaju koliko puta Vas je publika izazvala pred zavesu." (...)

*** ...ponekad mi se sve to �ini ba�enim vremenom, imam utisak da svi ti zapisi nemaju nikakav zna�aj, i da su, kao i druga pozori�na se�anja, kratkog veka. Svaki pristojno informisan poznavalac �ehova uglavnom zna te stvari, nemam nikakvih �ansi da ponudim ne�to novo, uostalom, to je vi�e posao teoreti�ara nego reditelja. Ali onda me ipak, za trenutak, ute�i �injenica da su rediteljska otkri�a, u sopstvenim predstavama, proces kroz koji se prolazilo - u odre�enom gradu, pozori�tu, s upravo tim i tim glumcima, u sasvim konkretnim situacijama� neponovljivo, samo rediteljevo iskustvo. Svaka predstava - svet za sebe. I tako, s varljivim raspolo�enjima, veruju�i da put ipak nekud vodi, i dalje bele�im pone�to.