| |
Pored reke Moskve, blizu parka Gorki, sme�tena par metara iznad autoputa, stoji,
izrezana u prirodnoj veli�ini, figura �oveka obu�enog u poslovno odelo, ispru�enih
ruku, spremnog da sko�i. Ispod figure mo�e se pro�itati napis: "Pre nego
�to sko�ite, razmislite. Uzmite aparat za merenje stresa."
U na�em dobu
globalizacije, mo�da jedina stvar koja zaista povezuje �itav svet, vi�e nego Internet,
pop-kultura ili takozvano slobodno tr�i�te, jeste to ose�anje propadanja, taj
nagon da se sko�i. Rusija je vekovima bila poti�tena; danas, sa terorizmom, krhkom
ekonomijom i kulturnim rasulom, Amerika je susti�e.
Moja nova drama, �ETVRTA
SESTRA, inspirisana je �ehovljevim komadom TRI SESTRE, ali ona nije ni fikcijski
nastavak, ni nova verzija, ali ni pasti� �ehova. To je samo ironi�na aluzija na
�ehovljevu dramu, koja ukazuje na nekoliko obeshrabruju�ih koraka koje je svet
u�inio od vremena kada ga je �ehov posmatrao.
Osnovno ube�enje �ehovljevih
likova bilo je da �e, uprkos tome �to je njihov sopstveni �ivot ispunjen isku�enjima
i patnjama, svet njihove dece biti bolji. �ehovu je bilo lak�e da gaji izvesne
nade u budu�nost na kraju devetnaestog veka, kada su pojmovi istine, �asti, odanosti
i ljubavi bili shvatani ozbiljno (ponekad suvi�e ozbiljno, po�to su se ruski oficiri
tog vremena upu�tali u dvoboje kada bi uvredili jedan drugog, ili pucali sebi
u glavu kada bi nai�li na odbijanje kod �ena).
Ali dana�nja Moskva ima veoma
malo zajedni�kog s onom �ehovljevom. Nema vi�e "trojki", a gotovo da
i ne postoje uzvi�eni snovi. Bio sam u Moskvi pre otprilike �etiri godine, kada
se Rusija spremala za rat sa �e�enijom. �etao sam centrom Moskve sa Svetlanom,
�etrnaestogodi�njom k�erkom voza�a iz Ministarstva kulture, koji me je vozio po
�itavom gradu. Prolazili smo pored disko kluba "Srp i �eki�", prodavnice
"�or�o Armani", restorana "Gore i dole" mafija�kog izgleda,
kao i pored avganistanskih veterana koji su prosja�ili na trotoarima. Ovi ratni
heroji imali su medalje, ali su bili bez nogu; oni su mra�no posmatrali kako policajci,
koji bi trebalo da gone kriminalce, salutiraju mafija�ima koji krstare u duga�kim
crnim limuzinama. U dvadeset prvom veku, peta supstanca, novac, trijumfuje nad
�etiri drevna elementa - vatrom, zemljom, vodom i vazduhom.
Prethodnog dana,
u Moskvi je eksplodirala bomba; za eksploziju su optu�eni �e�eni. Ali ljudi su
�aputali da je to u stvari delo KGB-a, po�to je ta slu�ba htela da opravda predstoje�i
rat i skrene pa�nju sa bednog stanja u kome se zemlja nalazi. Svetlana je drhtala
od gneva. Dok je nekoliko vozila hitne pomo�i i blindiranih automobila prolazilo
pored nas, razjareno mi je ispri�ala kako je nedavno pro�itala da je najve�i umetnik
dvadesetog veka bio Iv Sen-Loran. A potom je dodala: "Nema �anse! Svako zna
da je to bio Versa�e!"
Mo�da je Ni�e bio u pravu kada je rekao da je humor
- epitaf na grobu bolnog pam�enja. Napisao sam ovu dramu iz o�ajanja - mo�da je
zbog toga tako zabavna. Jedan od tvoraca teatra apsurda, Semjuel Beket, po�to
je pre�iveo dva svetska rata, spoznao je da Godo nikada ne�e do�i i da ni�ta nije
zabavnije od nesre�e. Iako je �ehov �iveo u devetnaestom veku, ovo ose�anje nije
mu bilo strano, samo �to je njegov smeh uvek bio pro�et sa�aljenjem.
Za vreme
komunisti�kog re�ima, dok sam jo� �iveo u Var�avi, ministar kulture je cenzurisao
komediju koju sam napisao. Kada sam ga upitao zbog �ega, objasnio mi je kako je
shvatio da je smeh neophodan i da se on sam smeje najmanje deset minuta svakog
dana - sa �topericom u ruci - radi mentalne higijene. Ali nakon toga mi je poverio
kako postoje samo dve vrste smeha: konstruktivan (ili prokomunisti�ki) i destruktivan
(to jest antikomunisti�ki). Nadam se da �ETVRTA SESTRA spada u tre�u kategoriju.
U
�ETVRTOJ SESTRI, �ija premijera predstoji u �etvrtak na "of-Brodveju",
u pozori�tu Vinjard, naj�e��e izgovarana replika je "Ja sam poti�ten",
naizgled neobi�na replika za komediju. U stvari, ne mogu pouzdano da ka�em da
li je moja drama komedija ili tragedija, ali razliku izme�u njih ponekad je vrlo
rizi�no odrediti.
Na primer, jedan od likova u drami, penzionisani general
koji se borio u Berlinu i Kabulu, poku�ava da na�e posao kao model da bi mogao
da plati �asove plesa za najmla�u k�erku. Najstarija k�erka je seksualna igra�ka
o�enjenog politi�ara koji mrzi Jevreje, premda je i sam napola Jevrejin. Srednja
k�erka je zavr�ila prava, ali zara�uje za �ivot tako �to hrani �ivotinje u cirkusu.
Samo nekoliko godina ranije, oni su znali �ta mogu da o�ekuju od �ivota. Sada
se ose�aju izgubljeni.
Najmla�a k�erka, Tanja, ima bolji plan. Iako brka Dostojevskog
sa Versa�eom i Bulgakova sa Britni Spirs, u njenom �ivotu postoji moralna ideja-vodilja:
film "Zgodna �ena" sa D�ulijom Roberts. U staro vreme, prostitutke su
glumile da su device. U na�e doba, device se pretvaraju da su prostitutke.
Tanja
je jedanput posetila muzej i jedino delo koje je privuklo njenu pa�nju bila je
slika Marka �agala na kojoj je prikazan de�ak s jednom cipelom koji visi naopa�ke.
Mo�da ju je to podse�alo na ne�to. Tanja se ne uzbu�uje mnogo zbog smrti trideset
�ena i dece, spaljenih u eksploziji automobila-bombe. Ali to ne zna�i da je ona
bezdu�na. Ona je verovatno isplakala sve svoje suze, pla�u�i pet dana, zajedno
sa �itavom planetom, zbog smrti Princeze Di. Pro�itao sam u novinama da je jedanaesti
septembar potresao srca Evropljana gotovo isto tako duboko kao i smrt Princeze.
U �ETVRTOJ SESTRI, naturalizam se me�a s nadrealizmom, a razliku izme�u njih postaje
gotovo nemogu�e utvrditi.
�ehova su mu�ile sumnje o tome da li ima moralno
pravo da pi�e, po�to nije mogao da odgovori �ak ni na osnovno pitanje: "Kako
treba �iveti?"
U mojoj drami, penzionisani ruski general postavlja mnogo
jednostavnija pitanja: "Ko ovde vlada? Gde je novac? Kako �e se to sve zavr�iti?".
I niko se naro�ito ne �uri da mu odgovori.
Odlu�io sam da moja drama o Moskvi
otpo�ne u Holivudu, na ceremoniji dodele Oskara, koju televizija prenosi �irom
sveta i koja je postala deo na�e nove globalne povezanosti, poput CCN-a. Si-En-En
gledaju oni koji di�u ambasade u vazduh i oni koji ih �tite, oni koji uzimaju
taoce, kao i oni koji ih spasavaju. Jedan egipatski pisac koga sam sreo u Njujorku
ispri�ao mi je da se "navukao" na ameri�ku televiziju. Znao je vi�e
od mene o O. D�ej Simpsonu i va�ingtonskim tra�evima, ali je bio istinski za�u�en
kada je shvatio da postoje i neki religiozni Njujor�ani.
Za neke druge televizija
je nedosti�na, kao na primer za moskovsku decu koja �ive u kanalizaciji i prljavim
javnim toaletima. Toj deci po pravilu nedostaju skoro svi zubi, ali zato ona umeju
da koriste oru�je. Danas, deca posvuda to po�inju da �ine u vrlo ranom uzrastu.
Ova u Moskvi, ubijaju za paklicu "marlboroa". Po nalogu mafije, ona
odstreljuju ljude koje nikada u �ivotu nisu videli. Po�to su to ipak deca, ona
�esto prave gre�ke, ubijaju�i pogre�ne ljude. Ali, u stvari, i sama mafija povremeno
stvara zbrku, po�to je prezaposlena.
Mnogi fotoreporteri i filmski reditelji
tumaraju moskovskim ulicama snimaju�i dokumente o mafiji i de�joj prostituciji.
Prikazao sam jednog od takvih reditelja u svojoj drami. On je dobio Oskara za
potresnu iskrenost svog dokumentarca DECA MOSKVE, koji govori o de�joj prostituciji
u Rusiji. Samo �to u dana�nje vreme postaje gotovo nemogu�e razlu�iti istinu od
la�i.
Vratio sam se ku�i s dve najpopularnije ruske igra�ke. Jednu sam dobio
od svog voza�a, Svetlaninog oca: bio je to Vanka Vstanka, jedna vrsta ruskog Supermena.
Ako ga pritisnete sa strane, on se uvek iznova uspravlja u stoje�i stav, "na
gotovs". "Pazi", rekao je voza�, "niko ne mo�e da savlada
Rusiju". Drugu igra�ku sam kupio s�m: bila je to �uvena "matrjo�ka",
obojena lutka koja u sebi sadr�i sopstvenu, manju verziju, ali sa druk�ijim licem.
Unutar ove manje verzije nalazi se jo� manja, s novim licem, a u ovoj jo� manja
i tako redom. Pitam se, kakvo �e lice Rusija pokazati u narednim godinama.
Krajem
devetnaestog veka, �ehov je pisao da Rusi vole pro�lost, mrze sada�njost i pla�e
se budu�nosti. Oni ne shvataju kada budu�nost postaje sada�njost koju toliko mrze
i, trenutak kasnije, pro�lost koja im toliko nedostaje.
Za �ehovljeve TRI SESTRE,
�arobno mesto koje pru�a nadu u bolji �ivot i sre�u bila je Moskva. Za mene je,
dok sam �iveo u Var�avi u doba komunizma, obe�ana zemlja bila Amerika. U �ETVRTOJ
SESTRI, likovi ne znaju kuda bi mogli da odu. ("New York Times", novembar
2002) S engleskog preveo Svetislav JOVANOV |
