�ehov je ve� za sobom imao 120 napisanih novela, kad je 1884. (u 24. godini) po�eo da pi�e PLATONOVA. Komad u prvobitnoj formi namenio je gospo�i Jermolovoj iz Malog teatra u Moskvi. �ehov je tada bio nepoznat u pozori�nim krugovima. Komad je odbijen i on je nastavio da ga dora�uje. Zatim ga je ostavio po strani da bi napisao IVANOVA, koji je prvi put igran 1887, a zatim 1889. Nakon �to ga je gospo�a Jermolova odbila, �ehov je ponovo napisao ceo komad. Njegov brat Mihail Pavlovi� rukom ga je prepisao u dva primerka, �ale�i se da je to bio veoma dugotrajan posao (pogledati njihovu prepisku). Ispravljena verzija i dalje je preduga�ka. Do smrti, optere�en svakodnevnim brigama pisca, �ehov nikad nije dovr�io to delo, iako je ve� bilo napisano. Odlo�io ga je u fioku i do kraja �ivota unosio je u njega izmene. PLATONOV, dakle, za �ehovljevog �ivota ostaje u ladici, zatim, nakon njegove smrti, zavr�ava u Centralnom arhivu Moskve do 1923, kad Arhiv objavljuje jednu verziju prona�enu u Melikovu, njegovoj seoskoj ku�i udaljenoj jedan sat od Moskve.
Posle Drugog svetskog rata, Dr�avna edicija lepe knji�evnosti odlu�uje da izda �ehovljeva celokupna dela u 20 tomova, s prepiskom, pismima s obja�njenjima, raznim varijantama tekstova i komentarima. Tomovi su izlazili u periodu od 1944. do 1951. U sveskama iz 1949. pojavljuje se i ovaj komad sa svim napomenama i obja�njenjima koja pokazuju kako je �ehov na njemu radio. Te sveske bile su posebno izdate za sovjetske studente dramske umetnosti. Tu se nalaze sve �ehovljeve teme: gubitak imovine, period pre revolucije, konflikti u kojima su sve �ene jake i odlu�ne, a mu�karci slabi i neodlu�ni, uloga zelena�a i nepokretne imovine, tragi�ne budala�tine provincijskog �ivota, strah i prezir prema religioznim temama (�ehov je bio agnostik).
Pi��ev glavni zaklju�ak: karakter odre�uje sudbinu. To, me�utim, ne zna�i, kao kod na�ih klasika, da svi likovi imaju karakter. �ehov je jednom na tu temu rekao: "Za�to bih zasnovao svoje likove na jednom jedinom ose�anju, kad je �ivot slo�en i kad je jedna ista li�nost istovremeno uzvi�ena i niska, hrabra i kukavica itd." Tema: Bolna i sme�na sudbina onoga kog �ene ne mogu da ne vole. Platonov ka�e: "Bolje da sam ih ubio u naletu strasti, na �panski na�in, nego da ih uni�tavam malo-pomalo, na ruski." Platonov je skromni provincijski u�itelj. Komad se zavr�ava tragi�no. Smrt Platonova. Pa, ipak, ton predstave je sme�an, �ivahan i humoristi�an.

Kako mladi danas shvataju �ehova? Da li i oni �ine istu gre�ku kao mi nekad? Da li �itaju�i dela Antona Pavlovi�a u�ivaju u sumornosti njegovih likova? �ehov, ba� kao i na� Molijer, i u kratkim i u dugim komedijama, u stvari je veliki �aljivd�ija. Njegovi likovi su, ipak, sme�ni i u najbolnijim �asovima svojih malih sudbina pripadaju, ma �ta da su i ma �ta da ka�u, �ak i dok uzaludno �ekaju da im se ostvari �ivot, svetu ironije. �ehov nije Labi� bezna�a. Znam, tu je Trepljev, tu je Nina, Ivanov i drugi. Ali, svojom genijalno��u i sklono��u ka su�tinskom, �ehov, dobar satiri�ar kakav je bio, uveo je u komediju smrt i samoubistvo, a da to uop�te ne izgleda neobi�no. Po profesiji lekar, i sam bolestan, on suvi�e dobro poznaje psihologiju da bi uzeo zaozbiljno zanose i razo�aranja svojih junaka. Smrt, u ovom pozori�tu, deo je pomo�nih komi�kih rekvizita, a bezna�ajnost je sredstvo farse. Ukratko, ja ne vidim nikakvu tugu u svim tim bankrotstvima i neuspesima, u tom iznemoglom svetu. �ak i smrt adolescenta je obi�an doga�aj. Daleko smo od �atertona. Preko svojih "svakodnevnih" likova �ehov, sme�e�i se, proteruje romantizam iz motiva smrti i propasti. Treba �itati i igrati �ehovljeve komade, prijatelju �itao�e, kao komedije. Oni su sme�ni. Oni se rugaju. Oni su �ivi.
(...)
U svitanje 20. veka, 13 godina pre Oktobarske revolucije koja �e uznemiriti svet, posebno Rusiju, umire onaj koji je, na daskama, kao da se igra, stvarao surovu sliku tog "odlaze�eg" dru�tva, tih nesre�nih du�a i dokonih tela. Ne umem i ne mogu da sa�aljevam Arkadinu i njenog sina, kao ni ostale likove oko njih. Dobro znam da je �ehov saose�ao s onim najnesre�nijim me�u njima, ali je svedo�io o njihovim sudbinama iz ugla �ivih. Definitivno, ma kako nam to izgledalo prilikom prvog �itanja, ne treba glumiti na tu�an i melanholi�an na�in u komadima TRI SESTRE, UJKA VANJA, GALEB... Ne treba tugovati nad njihovom sudbinom. Njih treba preoblikovati u kreacije bez posebnog zna�aja. Dramatizovati melanholiju, "du�u pod maramom", ili kako mi na Zapadu ka�emo, slovensku du�u, zna�ilo bi rugati se �ehovu. Kako su drugi nemilosrdni prema tim likovima, kako ih vode ka propasti, ka beznade�nom kraju nakon nesigurnog i praznog �ivota. To ne zna�i da je �ehovljevo delo mra�no, posebno zbog toga �to je osvetljeno ironijom autora, kao i njegovom plemenito��u, posebnom saose�ajno��u, ali i ravnodu�no��u. On je o�tro protestovao protiv takozvanih doloristi�kih interpretacija svojih komada. Gorki je o tome svedo�io: "O svojim komadima govorio je da su komi�ni i bio je, verujem, iskreno ube�en da pi�e komi�ne komade."
(...)
Kratak �ivot, prekratak, u brigama i siroma�tvu. Da li se �alio? Ne, samo je malo gun�ao. Njegova prepiska svedo�i o srda�nosti i dobroti tog �oveka. On ima sposobnost da zavede. I uvek je uz njega neko ko mu je posve�en, ko mu poma�e da sakupi snagu, ko mu prepisuje rukopise, prikuplja podatke, izuzetno se brine za scensko ostvarenje njegovih dela: njegov brat, na primer, a kasnije Dan�enko i Stanislavski. I mnogi drugi.
Njegov rad, tako�e, izaziva divljenje. Na po�etku karijere pisao je "kratko". Potreba za praksom? Strah? Umetni�ka mudrost? Bar u smislu pozori�ne umetnosti. Po�eo je jedno�inkama, farsama, ske�evima. Znam da je u 22. godini napisao komad-reku, komad bez naslova, skicu i remek-delo istovremeno. Imam integralni prevod tog komada: nedovr�eno delo s napomenama, ponavljanjima, digresijama, lucidnom konstrukcijom. Sve to veoma je lepo, ili skoro veoma lepo, ali, takvo kakvo je, izgleda nemogu�e za postavljanje na scenu. Kad se �ita ta integralna verzija iz 1882, mora se priznati da je mladi pisac umeo da se nametne, slede�i strog put, da bi dostigao �istotu i dramatur�ki red u GALEBU ili VI�NJIKU. Kad pogledamo rukopis PLATONOVA, shvatamo za�to ga je Jer-molova odbila. Razumemo tako�e i za�to Anton Pavlovi� nije instistirao i za�to je, prema re�ima njegovog brata, uni�tio jednu kopiju tog dela.
Ipak, iste godine kad zavr�ava PLATONOVA pi�e i jedno�inku NA VELIKOM PUTU a, tokom narednih godina, vi�e od 200 pri�a i jo� jednu jedno�inku pod nazivom LABUDOVA PESMA (1886). Najzad, 1887. objavljuje svoj prvi komad u �etiri �ina u formi i dramatur�koj strukturi koju �e od tada koristiti, ali ne�e nikad napustiti ske�, kratku komediju i monolog - od PLATONOVA i njegovih 500 kucanih strana do monologa na nekoliko stranica O �tetnosti duvana. Od PLATONOVA do VI�NJIKA, name�e se jedna profesionalna teorija: izmi�ljanje i objavljivanje novih dramatur�kih formi mo�e, prema njegovom mi�ljenju, ali i mi�ljenju ve�ine ostalih pisaca tog vremena, da se ostvari samo preko svakodnevice, govornog jezika i strogo definisane strukture. Proza postaje jedinstveno oru�je dramaturgije. Jedno poglavlje istorije pozori�ta je zavr�eno: poglavlje 19. veka, Getea, �ilera, Klajsta, Igoa i Rostana. Iz te neizvesne borbe u kojoj se forme i dramska struktura jo� tra�e, jedan �ovek mudro se povla�i. On ima svoj na�in poimanja, pisanja, svoju filozofiju i stav koji �e zna�ajno uticati na sve pozori�ne pisce narednih generacija. Sam, nepokolebljiv, daleko od te zapadnja�ke Rusije, isto�nja�ki Klodel priprema DEOBU PODNEVA. U svitanje 20. veka nije samo Bog mrtav, nije samo u �ivotu i moralu sve mogu�e. Aristotelovska koncepcija pozori�ta tako�e je umrla. Sve mo�e da se ostvari, sve je dozvoljeno, sve je mogu�e. Ali, Anton Pavlovi� �ehov, ro�en u Taganrogu 1860, ve� je umro 2. jula 1904. godine.

Prevela s francuskog Bojana JANJU�EVI�

(iz Vilarovog predgovora za knjigu Anton �ehov, "Vi�njik" posle "Galeba", Galimar, 1963)