| |
Svaku predstavu re�irate pod drugim pseudonimom. "Neidentifikovane
ljudske ostatke i pravu prirodu ljubavi" postavio je reditelj po imenu Broukenhorst.
Recite mi, molim vas, otkud vam potreba za pseudonimima i kako njihovo zna�enje
prilago�avate re�iranom tekstu?
- Pseudonimi su pitanje institucije. Iza
njih se ne krije nikakva analiti�ka filozofija. Broukenhorst je pozajmljen iz
�a�avosti tropa, u kojima se pojavljuje lik po imenu Broukenbrid�. Ima u tome
ne�eg slomljenog, prekinutog, i to mi se dopalo. Drugom prilikom pao mi je napamet
Broukenhorst. I u toj re�i su tako�e sadr�ani tragovi lomljenja, kidanja. Nekakvi
ostaci.
Opazio sam da sam se nakon rada na toj predstavi mal�ice promenio,
da sam po�eo da govorim drugim jezikom, da vi�e psujem. Zbog �etiri meseca rada
na predstavi
Ali, �emu uop�te pseudonimi? Za�to ne: G�ego� Ja�ina?
-
Moj san uvek je bio da promenim svoje lice, da budem neko drugi, da na trenutak
vodim druga�iji �ivot, �ivot nekog junaka, da poverujem da ne treba da budem samo
jedna li�nost, da sebi pru�im dodatnu �ansu. To je moja li�na zabava i satisfakcija.
S druge strane, �eleo bih da svaku predstavu radi neko drugi, da to uvek bude
premijerska verzija, da me uvek prate premijerske emocije. Tada je svaki rad devi�anski,
kao prvi poljubac sa �enom - veoma ne�an i zra�e�i energijom. Iscrpljenost i navike
su neprijatelji pozori�ta. Zbog toga svaki put �elim da budem neko drugi.
Zbog
Frejzera sam promenio �ak i svoj izgled. Kupio sam ko�nu jaknu i farmerke, po�eo
sam vi�e da pratim var�avsku modu. Odsekao sam kosu. Duga kosa je po�ela da me
nervira. Dok sam radio na Frejzerovom komadu �esto sam gledao Fashion TV. I primetio
sam da tamo niko nema dugu kosu. Kada �ovek promeni izgled, menja se i njegov
na�in mi�ljenja, a meni je to veoma potrebno u radu na svakoj novoj predstavi.
Svaka
premijera treba da bude debi?
- Da, u slu�aju Frejzera to je bilo zna�ajnije
nego ranije, kada sam radio Vitkacija i Gombrovi�a. Te dve predstave bavile su
se istra�ivanjem sli�ne, meni bliske sfere. Frejzer je bio potpuno drugo iskustvo,
opasno, kretalo se u nepoznatom pravcu. Bojao sam se tog poduhvata, bojao sam
se kanadske drame i realizma koji u pozori�tu jednostavno mrzim.
Kako ste
do�li na ideju da re�irate Frejzerov komad? Ne pravimo se ludi, drama je prili�no
neuspela.
- Neposredan razlog, a pre mo�da i razlog�i�, bile su ve�be iz
dramske knji�evnosti koje sam vodio u pozori�noj �koli. Trebalo je komisiji da
predstavimo dramu na na�in kao da �elimo da uverimo direktora pozori�ta da komad
treba igrati. Za kaznu su mi dali Frejzera, jer sam se strahovito podsmevao toj
drami. Ranije uop�te nisam imao posla s takvom knji�evno��u u pozori�tu. Morao
sam veoma solidno da se pripremim za taj ispit. Pro�itao sa Frejzerov tekst nekoliko
puta i tada se ispostavilo da sam upamtio dosta od tog teksta. Nekoliko veoma
tu�nih i neobi�no realisti�nih istina koje se odnose na �ivot i potvr�uju u �ivotu.
Odnosno, shvatio sam da Frejzer opisuje na�u stvarnost.
Da li biste ponovili
argumente kojima ste pre nekoliko godina branili Frejzerov komad pred �kolskom
komisijom?
- Argumente sam podelio na truizme koji su bili upu�eni direktoru
pozori�ta i na motivacije (moje) upu�ene komisiji. U truizme je spadala konstatacija
da je to tekst koji govori o tome da droga uni�tava ljubav, o problemu side, o
izgubljenosti omladine u savremenom svetu i tako dalje. Bili su to jednostavni
didakti�ki argumenti, kojima je trebalo dodati drugo dno, da ne postanu nekakav
priru�nik. Odnosno, fascinirala me je �injenica da je Frejzerov tekst �okantan
i da ne znamo kako da mu pri�emo. To mi je imponovalo. Druga stvar je na�in na
koji je tekst montiran. Tre�a, koja me je najvi�e ganula, jeste �injenica da Frejzer
opisuje vlastite do�ivljaje, vlastitu pri�u. U njegovim dijalozima otkrio sam
ne�to veoma istinito, sli�no onom �to nalazimo u Vitkacijevim i Gombrovi�evim
dijalozima, u kojima se vidi kako neko opisuje sebe, ne �ele�i nekom da imponuje,
ve� samo da bi se obna�io. Nije mu stalo do stvaranja forme. Stalo mu je samo
to toga da junak izbljuje ono �to ga boli. Upravo to mi se kod Frejzera dopalo.
U njegovom tekstu po�eo sam da naslu�ujem nekakvu energiju. Na nekoliko mesta
sudbina junak� me je uzbudila, po�eo sam da ih sa�aljevam.
Mada se se�am da
mi je na studijama rad na Frejzerovom tekstu predstavljao kaznu. Tada smo svi
hteli da igramo �ekspira, a ne nekakve osrednje tekstove. To je bio studentski
stil koji je iznervirao profesore i zato su me primorali da radim Frejzera, prete�i
da �emo raditi jo� gore tekstove.
A sada vam ne smeta �to to nije najbolja
literatura?
- To stvarno nije najbolja literatura, ali ta �injenica mi
ne smeta. Premda me je tokom proba to dovodilo do manjih nervnih slomova, �alio
sam �to ta literatura ne poma�e u stvaranju likova, odnosno da glumci nemaju na
�emu da grade svoje pri�e. Kada smo zapo�eli probe, ispostavilo se da su sve scene
nalik jedna drugoj, da imaju takore�i identi�nu konstrukciju. Zapo�inju cini�nom
razmenom mi�ljenja, a zavr�avaju se sva�om. Nedostajali su istorija, nekakav razvoj,
te�nja, cilj. Kada se radi s dobrim tekstom, otprilike dve nedelje pre premijere,
kada predstava po�ne da se sklapa u celinu, literatura odjednom po�ne da gura
celu stvar napred, nadokna�uju�i napor ulo�en u njeno de�ifrovanje i interpretaciju.
Vitkaci
i Gombrovi� su predstavljali bo�anske tekstove. Me�utim, sada sam tra�io dramu
koja �e privu�i ljude koji ina�e ne idu u pozori�te, a koji �e, na moju veliku
radost, dolaziti u pozori�te Promena na �a�avost tropa. Bila je to veoma neobi�na
publika, sama sebe je u pozori�tu gledala i pitala: �ta ja ovde radim? I, upravo
sam tra�io tekst za nju. La�aju�i se Frejzerovog teksta bio sam takore�i siguran
da �e cela kritika biti protiv nas. Taj tekst radio sam za mlade gledaoce, one
do �etrdeset godina, i znao sam da �e uzrast igrati va�nu ulogu u recepciji predstave.
Me�utim, sada su dolazili pozori�ni ljudi, oni koji se nazivaju elita, tako da
nisam znao da li �e u pozori�te uop�te pustiti mladu publiku, na koju sam mislio
za vreme realizacije predstave. A hteo sam da ba� mladi ljudi dolaze na nju i
da ih uzbu�uje. Jer me je to u celoj toj pometnji fasciniralo. Ra�unao sam na
njihovu reakciju koja je potpuno druga�ija od reakcije izgra�ene publike.
Za�to
vam je bilo stalo do toga?
- Mo�da zbog toga �to sam i sam mlad, �to imam
trideset godina i �esto �ujem kako se omladina �ali da je u pozori�tu dosadno
i da zato u njega ne ide. U bioskop ide, a u pozori�te ne ide.
Da li uzimate
na sebe odgovornost za generaciju mladih ljudi koji tra�e svoje, generacijsko
pozori�te?
- Hteo sam da ih pozovem u pozori�te. Ne da bih im pokazao ne�to
�to jo� nisu videli. Hteo bih da iz njih izvu�em energiju koja se negde rasipa,
kao da ju je neko odunuo. U na�em brzom, �arolikom svetu koji mi strahovito imponuje,
gubimo energiju, ona se negde rasipa. Niko ne priprema mlade ljude za zrelo, Hristovo
doba, za odgovoran �ivot. Ne ide se u pozori�te, ne �itaju se knjige, �ak se i
muzika malo slu�a. Nestaje odgovornost prema tradiciji. Mo�da zbog toga �to ne�to
jenjava i po svoj prilici ubrzo �e nastupiti velika eksplozija i pojaviti se potpuno
novi trend. Na�a generacija negde strahovito juri, jurimo kroz �aroliki svet.
Dok sa strane ostaju neprilago�eni, nekakve "nakaze".
Dopu�tam
sebi da va� program nazovem "vaspitanje kroz pozori�te". Da li u okviru
tog programa ne bi trebalo prikazivati remekdela, na primer, "Hamleta"?
-
Smatrate li da dvadesetogodi�njaka interesuje Hamlet?! Sumnjam!
Dakle, stvarate
li na sceni svet nalik na onaj u kome publika �ivi svakodnevno?
- Hamlet
je druga�iji svet i mlade ljude treba primoravati na njega. Jer, ja sam hteo da
stvaram njihov svet, da ga gradim iz osnova i da ih na taj na�in privla�im u pozori�te.
Oti�ao sam u prodavnicu plo�a i kupio one koje mladi najradije slu�aju. Ho�u da
u mom pozori�tu �uju svoje omiljene sastave, vlastite ritmove. S predumi�ljajem
sam stvarao predstavu za svog mladog gledaoca koji �e se u potpunosti identifikovati
s njom: sa junacima, s atmosferom, u kojoj �e prona�i vlastitu pri�u. Zbog toga
u predstavi nema naravou�enija, nisam hteo da se mladi gledaloci na bilo koji
na�in osete namagar�eni, prevareni. Nisam hteo da im govorim ni kako treba da
�ive. Uostalom, oni su veoma osetljivi na la�. Smesta bi je osetili i opovrgli.
Ali,
u va�oj predstavi naravou�enije je veoma sna�no. Frejzerov tekst ste tretirali
samo kao sredstvo, na�in navo�enja primera, stvaranja sveta koji brzo prevazilazite
i po�injete da komentari�ete.
- U inscenaciji, naravno da je tako. To radim,
jer me stavovi i pona�anje junaka bole, me�utim to nije jednostavan, banalan nauk
ili nekakvo moralisanje.
I tekst ste promenili, odnosno ispomerali ste njegove
delove. Kod Frejzera situacija je otvorena, nedore�ena. Prikazani svet kod vas,
me�utim, te�i katastrofi. I to je dodavanje nauka Frejzerovom tekstu. Me�utim,
vratio bih se "Hamletu". Nekada je bio rado gledan i to ne zbog toga
�to je svako bio danski princ i mogao se lako s njim poistovetiti. Za�to svojoj
publici pokazujete njen svet i njen �ivot, kao da ga bele�ite video kamerom?
-
Privla�i me disonantnost ili �ak spor koji postoji izme�u stvarnosti i pozori�ne
stvarnosti i to me navodi na razmi�ljanje: Koja od njih govori vi�e istinitih
stvari? Koja od njih ima vi�e prava da postoji ili je, jednostavno, istinitija?
Pozori�te je prostor eksperimenta izvu�enog iz stvarnosti. Tu dolaze ljudi i gledaju
ise�ke iz �ivota. U�estvuju u specijalno ubrzanoj seansi njegove dopune esencijom
�ivota. I ta esencija �ivota, po meni, u pozori�tu bi trebalo da bude istinitija
od �ivota. Pozori�na stvarnost bolje rezonira u svemiru i zbog toga u njemu ima
vi�e razloga da postoji. Dakle, uzimam deli� stvarnosti i sme�tam ga u pozori�te.
Otud realizam, koga sam se toliko bojao, koji je neophodan za poistove�ivanje
gledalaca sa scenskom stvarno��u. Dijalozi, situacije, doga�aji moraju se nalaziti
�to bli�e stvarnosti. Kada imamo izgra�enu osnovu, znak upu�ivanja na stvarnost,
tada mo�emo da ubrzavamo pravac �ivotnih situacija. Prona�i fenomen susreta tokom
koga se doga�a ne�to neodre�eno i neko je ne�to uradio, ne�to se pokvarilo, zalebdelo...
Tada osetljivi u�esnik susreta mora da prihvati odgovornost za situaciju i ljude
koji u�estvuju u njoj. Po�inje da deluje saose�anje, a mo�da �ak i bezna�e. Iznenada
se ispostavlja da smo bez nade. U Frejzerovom komadu se ka�e: "Ti si beznade�an
slu�aj". Veoma volim tu re�enicu i smatram da upravo opisuje nas, jer smo
mi bez nade, ne mo�emo da sustignemo stvarnost, uvek zaostajemo dva koraka za
njom. Pozori�te je mesto pokazivanja takvih fenomena, mesto otvaranja pukotine.
Predstava Neidentifikovani ljudski ostaci... upravo prikazuje prostor na�eg bezna�a
koji se otvara poput pukotine. Ono �to ste nazvali moralisanjem, zapravo je otvaranje
dijaloga i pokazivanje onog �to se krije ispod njih, �to je donja kulminacija.
Kako
su na to reagovali glumci?
- Bio je to veoma te�ak posao koji me je primorao
da se zamislim nad odgovorno��u reditelja i nad odgovorom na pitanje: Koliko se
daleko mo�e i�i? Frejzerov tekst nije pru�ao nikakvu nadu. Svaka slede�a proba
bila je sila�enje dublje. Nijedna scena nije pru�ala nadu, nije dopu�tala smirenje
emocija. A radili smo veoma intenzivno, dan i no�, preko tri meseca. S druge strane,
dolazilo je do sve dublje identifikacije glumaca s likovima. Sve �e��e su govorili:
Ovo je komad o nama. Ponirali su u njega sve spremniji na sve...
U "Neidentifikovanim
ljudskim ostacima..." pala je slavna re�enica koja ka�e da me�u ro�enima
posle 1960. godine nema normalnih ljudi...
- "Mo�da u vidu mikrotalasnih
pe�i".
Smatrate li da je generacija o kojoj govorite, odnosno da su ro�eni
posle 1960, 1970, pa �ak i 1980. godine nenormalni? Kakvi su to ljudi? Gde
�ive?
- U Poljskoj postoji stereotip narkomana, propalice koji dogoreva
na nekakvoj �elezni�koj stanici. Me�utim, sam poznajem mnogo ljudi nalik na Frejzerove
junake, koji, kao i junaci u komadu, ne spadaju u dru�tvene margine. To su obrazovani
ljudi, na visokim polo�ajima, koji �ive u stanju navu�enosti, stalno na ivici.
Kada po�nemo s njima da razgovaramo, ulazimo u njihov intimni prostor, ispostavlja
se da se u njihovoj unutra�njosti odvija nekakav u�asan pogreb. Odmah posle toga
uzimaju koku, dalje su kao navijeni i hrle nekud napred. Mnogi uspevaju da iza�u
nakraj s drogom, te se ne mogu smatrati ni narkosima ni alkosima. Ti ljudi jednostavno
koriste drogu, piju, zatim odlaze s nekim u krevet, ne misle�i s kim i zbog �ega.
Potrebna im je ljubav i prihvatanje, s obzirom da ne mogu da ih dobiju, svoj �ivot
ubrzavaju drogom, eskiviraju ga.
Mlada generacija ne ume uspe�no da radi, niti
da se u�i kulturi, da ne�em istrajno te�i, niti da natera sebe na ne�to. Slu�a
trans muziku koju i sam veoma volim, me�utim ona je povr�na i brzo dosadi. Zbog
toga ta generacija te�i atrakcijama, brzoj vo�nji. Od pre nekoliko godina imamo
sve �to postoji na Zapadu, to isku�ava, tako da nadokna�ujemo prethodno ka�njenje
za tim. Petnaestogodi�njaci rade ono �to su nekada radili dvadesetogodi�njaci.
Mlada generacija, kao i dru�tvo u celini, pla�a veoma visoku cenu za ekonomsku
transformaciju. Poljuljan je autoritet tradicije. Svi rade na svoju ruku. Nemamo
nikakve neprijatelje. Niko ne brine o mladim ljudima, kao na primer u Engleskoj,
gde, po�ev od najboljih privatnih �kola do najmanjih biblioteka, svuda postoje
ljudi spremni da preduzmu nekakav vaspitni napor u korist omladine. A kod nas
se mladom �oveku ka�e: "Radi �ta ho�e�", "spasavaj se kako mo�e�".
Mladi ljudi nemaju nikakvu ideju o �ivotu, nikakvu dugotrajniju strategiju.
G�ego�
Ja�ina je ro�en 1960. godine. Da li je G�ego� Ja�ina normalan?
- Ne znam.
U
svojoj predstavi koristite gotovu muziku, video projekcije, delove filmova, prikazujete
Mariju Kalas i Papuance. Stvarate veoma efektan i atraktivan scenski svet, u koji
ubacujete najrazli�itije gotove stvari iz svakodnevice. Veoma jasno crpite iz
savremenog filma, pridaju�i nekim scenama u predstavi karakter filmskih citata.
To sve �inite da biste svoje pozori�te u�inili atraktivnim za mlade gledaoce.
Zar se ne bojite da se va�e predstave ne na�u na policama nekakvih supermarketa
kulture, na istim na kojima se mo�e kupiti bilo koja trans muzika, atraktivna
samo na trenutak, video kaseta ili kompjuterske igrice? Da va�e pozori�te postane
deo stvarnosti, kroz koju se brzo pretr�ava?
- Kada je re� o povezanosti
mog pozori�ta s filmom, priznajem da su me malo iznenadile recenzije koje sugeri�u
moju bliskost s Almodovarovim filmovima. Tek nedavno sam video njegov prvi film.
Veoma mi se dopao, me�utim ja se nisam zabavljao nikakvim citatima ili pasti�ima
njegovih filmova. Mo�da ta sli�nost najvi�e proisti�e iz muzike Julija Jarmila
koju je doneo iz Meksika i koja stvarno li�i na onu koju koristi i Almodovar.
Li�no cenim Lin�a i njegovi filmovi me fasciniraju.
Ali, vratimo se va�em pitanju.
Ono �to vi u mom pozori�tu nazivate moralisanjem, ja nazivam padom, naprslinom.
To je klopka postavljena gledaocima. Ako upadnu u nju, ne�e mo�i da tr�e dalje.
Ako se gledalac uzbudi na predstavi, a mo�e se uzbuditi, recimo, zbog muzike,
ako shvati stavove junaka i slo�enost situacije, ako zbog svega �to se doga�a
na sceni oseti nekakvu odgovornost, iz toga se ne�e izvu�i. Zbog toga najpre gledaoca
hvatam za vrat, zatim ga �ere�im, posle �ere�im svet i na kraju ih sve smirujem,
tako �to pu�tam Mariju Kalas i vi�e saksofona. I gledalac je ulovljen. Prema tome,
ne bojim se da �e otr�ati dalje, da �e po�eti da tra�i druge atrakcije, koje se
nalaze na drugim policama supermarketa. Naravno, bi�e i onih koji se ne daju uhvatiti.
Pozori�te �e uvek ostati elitno, ne�e u�i u opticaj masovne kulture.
Da
li je va� cilj �okiranje publike?
- Ne interesuje me �okiranje gledaoca,
ve� unutra�nji nemir. Jer, gledaoca �elim da rastrzavam i naru�avam njegov mir.
Dakle,
�ok nije va� cilj, nijedan od va�ih junaka nije narkoman, me�utim jedan je homoseksualac,
a jedna junakinja je lezbejka. U Poljskoj su to �okantne teme koje se, s jedne
strane, bri�no zaobilaze, a s druge, naravno, veoma su atraktivne u okviru upra�njavanja
najrazli�itijih transgresija.
- U poljskom dru�tvu te stvari uop�te nisu
regulisane i to me uznemiruje. Prema tome, to su ili veoma atraktivne stvari,
ili su osu�ivane. Toleranciju moramo upra�njavati svakodnevno, a ne samo u specijalnim
prilikama. Zato smatram da o tome treba govoriti u pozori�tu. Mada, znam da ne
bih �eleo u Poljskoj da budem homoseksualac. Iako se nadam da �e moja predstava
navesti ljude da razmi�ljaju o tome �ta je stvarno homoseksualizam. Me�utim, vi�e
me zanima problem tolerancije nego problem homoseksualizma. Kod Frejzera je homoseksualizam
fascinacija. Kendi je kratko o�arana D�erijem. Odu�evljeno pri�a kako nije do�ivela
sna�an orgazam ni s jednim drugim mu�karcem, da je pola sata to bilo �udesno.
Me�utim, odmah posle toga postavlja se pitanje: Za�to? Za�to? Za�to? Dobro iskustvo
gradi u nama jake temelje. Kod Frejzera iskustvo je samo fascinacija koja nikud
ne vodi. I pored svih do�ivljaja i prekr�aja kre�emo se po peskovitom terenu,
lako upadamo u njega i blago sebe degradiramo. Iz toga ne izvla�imo bilo kakvu
pozitivnu energiju niti bilo kakav optimizam. Sve je i dalje nikakvo, nedostaje
nam vera u ono �to radimo.
Da li ste razmi�ljali o tome da napi�ete knjigu?
-
Jesam, me�utim to je veoma te�ko i nisam siguran da za to imam dovoljno talenta.
Poku�avam ne�to da pi�em, ali ne �urim. Trenutno veoma volim da radim s gotovim
tekstom.
O �emu pi�ete?
- Naj�e��e o putovanjima, o situacijama tokom
putovanja. To je monolog o meni potpuno stranom svetu, o ljudima koji mi govore
ne�to na stranom jeziku i ja to moram da razumem. Tada nastaju neobi�na zna�enja,
kao na ubrzanom kursu jezika ili prilikom de�ifrovanja kodova kulture. Putovanje
po nepoznatom terenu je karakteristi�no i za Frejzerov tekst. Putovanje podse�a
na kumpjuterske igrice. Sve se neprekidno menja. Lako mo�e� upasti u zasedu i
lako poginuti. Putovanje je igra. Ali tako�e je i ulazak u novi prostor, u novu
muziku, boje, znake, �to na mene ostavlja sna�an utisak.
Kako stoji stvar
s putovanjem u pozori�te?
- Da nije putovanja, radio bih sasvim druga�ije
pozori�te. Po svoj prilci ne bi bilo tako �aroliko i brzo. I sasvim je sigurno
da bih u njemu gradio druga�ija zna�enja. Recimo, kada sam otputovao na Bali,
nisam umeo da de�ifrujem zna�enje gestova koje su balijski igra�i izvodili. Zbog
toga sam se u po�etku samo predavao dubokom utisku tog plesa. Nisam znao �ta gledam.
Nisam razumeo pri�anu pri�u, nisam bio u stanju da pratim naraciju. Kasnije, kada
sam po�eo o tome da �itam, ispostavilo se da sve znake znaju samo stari majstori,
dok mladi igra�i ne znaju do kraja �ta njihovi gestovi izra�avaju. Premda savr�eno
znaju kako da sklapaju ruke, da bi preneli tradicionalne smislove. Perfekcija
izvo�enja je toliko parali�u�a, da omogu�uje ose�aj sna�nog sadr�aja znaka. Igra�eva
pri�a dobija i za mene zna�enje i po�injem da gradim svoju pri�u. Forma mi �alje
oniri�ku i enigmati�nu poruku, primoravaju�i me da ispod nje postavim vlastite
sadr�aje. Nastaje spirala asocijacija i u tome se sastoji fenomen azijskog pozori�ta.
Nije va�na pri�ana pri�a, ve� individualno polje asocijacija. Takva iskustva izgra�uju
moju veru u pozori�te, zbog toga se, uvek kada re�iram, trudim da se pribli�im
tajni koju sam tamo jasno osetio.
Da li i gledaoci u va�em pozori�tu treba
tako da reaguju? Stvarati spiralu asocijacija, umesto poku�avati sve da shvati�?
-
Gledalac ne mo�e sve da razume. U izvesnim trenucima treba ukloniti raznorazne
stvari. Jer se samo tako gledalac mo�e navesti da zaviri u sredi�te predstave,
da u�e u nju duboko i da do�e jo� jednom da je vidi. Odnosno, najdragocenije istine
treba kriti duboko.
Pjotr GRU��INJSKI
S poljskog prevela Biserka RAJ�I�
(Iz:
Piotr Gruszczynski: Ojcob�jcy. Mlodsi zdolniejszsi w teatrze polskim, Warszawa,
W.A.B., 2003, str. 165-176) |
