U 1958. godini napisao sam slede�e:
"Nema velike razlike izme�u stvarnog i nestvarnog, izme�u istinitog i neistinitog. Stvari nisu neminovno ili istinite ili neistinite; one mogu biti i istinite i neistinite."
Verujem da ove tvrdnje i dalje imaju smisla i da se jo� mogu primeniti u umetni�kom istra�ivanju stvarnosti. Tako ja kao pisac stojim iza njih, ali to ne mogu kao gra�anin. Kao gra�anin moram se zapitati: �ta je istina? �ta to nije?
Istina u drami uvek je eluzivna. Nikad je ne mo�ete prona�i, ali potraga za njom obuzima. Sama potraga je o�igledno ono �to nosi. Potraga je na� zadatak. A na istinu se �esto spotaknemo u mraku, sudarimo se s njom ili samo na trenutak ugledamo sliku, oblik koji joj odgovara, a da toga nismo ni svesni. Ali, prava istina je da u dramskoj umetnosti ne postoji samo jedna istina. Ima ih mnogo. One se me�usobno suprotstavljaju, be�e jedna od druge, me�usobno se odra�avaju, ignori�u, zadirkuju, jedna drugu ne vide. Ponekad imate ose�aj da vam je istina u rukama, da bi ve� slede�i �as iskliznula i izgubila se.
�esto su me pitali kako nastaju moji komadi. Ne bih znao re�i. Niti bih ikad mogao da ih sumiram, samo mogu re�i - to se dogodilo. To su rekli. To su uradili.
Ve�ina dela ro�ena je iz jedne re�enice, re�i ili slike. Iza re�i obi�no dolazi situacija. Da�u primere dve bele�ke koje su mi niotkuda pale na pamet. Dve re�enice, koje su pratile slike, koje sam pratio i ja.
Komadi su The Homecoming i Old Times. Prva re�enica u The Homecoming je "�ta si uradio s makazama?" Prva re�enica u Old Times je "Tamna."
U oba slu�aja nisam imao vi�e informacija.
U prvom slu�aju neko je o�igledno tra�io makaze i zahtevao da sazna gde su, od nekog drugog, za koga je sumnjao da ih je, verovatno, ukrao. Ali, nekako sam znao da osobu kojoj je upu�eno pitanje boli uvo za makaze, kao i za pitanje.
"Tamna" sam uzeo kao opis ne�ije kose, kose �ene, i kao odgovor na ne�ije pitanje. U oba slu�aja osetio sam se prisiljenim da nastavim. To se doga�alo vizuelno, pojavljivalo se lagano iz mraka, kroz senku, dok nije iza�lo na svetlo.
Drame sam uvek po�injao da pi�em tako �to sam likove nazivao A, B. i C.
U drami koja je postala The Homecoming video sam �oveka koji ulazi u sobu i postavlja pitanje mladi�u koji sedi na sofi i �ita novine. Nekako sam pretpostavio da je A otac, a da je B njegov sin, ali za to jo� nisam imao dokaza. Ovo se kasnije potvrdilo kao ta�no kada je B (koji �e kasnije postati Leni) rekao A (koji �e kasnije postati Maks), "Tata, da li bi ti smetalo ako promenim temu? Ho�u ne�to da te pitam. Kako se zove jelo koje smo ve�erali? Kako ga ti zove�? Za�to ne kupi� psa? Ti si kuvar za pse. Stvarno. Ti misli� da kuva� za gomilu pasa." Po�to je B oslovio A sa "tata" delovalo mi je razumno da pretpostavim kako je re� o ocu i sinu. A je o�igledno kuvao, �to izgleda nije bilo na nivou. Da li je to zna�ilo da majke nema? Nisam znao. Ali, kao �to sam tada rekao sam sebi, po�etak nikad ne poznaje svoj kraj.
"Tamna". Veliki prozor. Ve�ernje nebo. �ovek, A (koji �e kasnije postati Dili) i �ena, B (kasnije Kejt), sede s pi�em u rukama. "Debeo ili mr�av?", pita �ovek. O kome to oni pri�aju? Me�utim, odmah zatim vidim �enu kraj prozora, C (kasnije Anu), druga�ije osvetljenu, okrenutu le�ima, kosa joj je tamna.
�udan je trenutak kreiranja likova koji pre toga nisu postojali. Ono �to sledi je promenjivo, nesigurno, �ak i haluciniraju� e, iako ponekad zna biti nezaustavljivo poput lavine. Pozicija autora je stvarno neobi�na. Na neki na�in, autor nije dobrodo�ao. Likovi mu se opiru, te�ko je �iveti s njima, nemogu�e ih je definisati. Izvesno je da im se ni�ta ne mo�e nametnuti. Donekle, to je igra bez kraja, igra ma�ke i mi�a, �orave bake, �murke. Kona�no, otkrije� da je ono s �im raspola�e� od krvi i mesa, da su to ljudi sa sopstvenom voljom i senzibilitetom, sa�injeni od materijala koji ne mo�e da se promeni, preoblikuje, kojim ne mo�e da se manipuli�e.
Zato jezik umetnosti ostaje vi�ezna�enjska transakcija, �ivi pesak, trambolina, zale�eni bazen koji za�as mo�e da proguta autora.
Ali, kao �to sam ve� rekao, potraga za istinom ne prestaje, ne mo�e da se zaustavi. Ona ne mo�e da se odlo�i, zaklju�i. S njom se mora suo�iti odmah, na licu mesta.
Politi�ki teatar predstavlja potpuno druga�iji skup problema. Dr�anje lekcija treba da se izbegne po svaku cenu. Objektivnost je su�tinska. Likovima se mora dozvoliti da di�u sami. Autor ih ne sme sputavati i ograni�avati kako bi zadovoljili njegov vlastiti ukus, nastrojenost ili predrasude. Autor mora biti spreman da im pri�e iz razli�itih uglova, iz pune perspektive bez zadr�ki, ponekad mo�e da ih iznenadi, ali to ne sme da ugrozi slobodu izbora njihovih puteva. Sve ovo ne uspeva uvek. Politi�ka satira se, naravno, ne dr�i ni jedne od pomenutih smernica, u stvari, �ini upravo suprotno, �to i odgovara njenoj pravoj funkciji.
U drami The Birthday Party mislim da dozvoljavam �itavu paletu opcija za delovanje u gustoj �umi mogu�nosti pre nego �to se kona�no fokusiram na sam �in podjarmljivanja.
Mountain Language ne pretenduje da pru�i tako �irok spektar dejstva. Komad ostaje brutalan, kratak i ru�an. Ali, vojnici ipak izvla�e deo zabave. Ponekad se zaboravlja da maltretiranje brzo dosadi. Malo smeha je i te kako potrebno da se duh razvedri. Ovo potvr�uju i doga�aji u Abu Graibu u Bagdadu. Mountain Language traje svega 20 minuta, ali mogao bi da traje iz sata u sat, da traje i traje, isti obrazac iznova i iznova, traje i traje, iz sata u sat.
Ashes to Ashes, s druge strane, izgleda tako kao da se de�ava ispod vode. �ena se davi, ruka joj pose�e kroz talase, nestaje pod vodom, hvata se za druge, kojih nema ni iznad, ni ispod vode, pronalazi samo sene, odraze, plutaju�i; �ena kao izgubljena figura u tonu�em pejza�u, �ena nemo�na da izbegne propast za koju se �inilo da se uvek ticala samo drugih.
Ali, kad su oni umrli, morala je i ona.
Politi�ki jezik, onaj koji koriste politi�ari, ne rizikuje ni s jednom od ovih teritorija budu�i da ve�ina politi�ara, zaklju�uju�i na osnovu onoga �to nam je evidentno, nisu zainteresovani za istinu, ve� za mo� i njeno o�uvanje. Da bi se mo� odr�avala klju�no je da ljudi ostanu u neznanju, da �ive ne znaju�i istinu, pa �ak ni onu njihovih �ivota. Zbog toga smo i okru�eni, i hranimo se, ogromnom tapiserijom la�i.
Kao �to svaka osoba ovde zna, opravdanje za invaziju na Irak bilo je to �to Sadam Husein poseduje veoma opasnu zbirku oru�ja za masovno uni�tenje, od kojih je pojedino moglo biti ispaljeno za samo 45 minuta, �to bi dovelo do u�asnog razaranja i pusto�i. Bili smo uveravani da je to istina. Nije bilo istina. Re�eno nam je da je Irak u vezi s Al Kaidom i da snosi deo odgovornosti za surovi �in u Nujorku, 11. septembra 2001. Bili smo uveravani da je to istina. Nije bilo istina. Re�eno nam je da je Irak pretnja celom svetu. Uveravani smo da je to istina. Nije bilo istina.
Istina je ne�to sasvim drugo. Istina ima veze s tim kako Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave razumeju svoju ulogu u svetu i kako biraju da je otelotvore.
Pre nego �to se ponovo vratim u sada�njost voleo bih da odem u skoriju pro�lost, pod �im podrazumevam pregled spoljne politike Sjedinjenih Dr�ava od kraja Drugog svetskog rata. Verujem da je za nas sudeonike tog perioda obavezuju�i bilo kakav oblik, pa �ak i limitiran, pomnog pregleda, koliko god nam to ovaj trenutak dozvoljava.
Svi znaju �ta se de�avalo u Sovjetskom Savezu i �irom isto�ne Evrope tokom posleratnog perioda: sistemati�na brutalnost, �iroko rasprostranjena stradanja, beskrupulozni pritisci na nezavisnu misao. Sve ovo potvr�eno je i u potpunosti dokumentovano.
Ali ono na �ta smeram ovde jeste da su zlo�ini SAD iz istog perioda samo povr�no zabele�eni, jo� manje dokumentovani, da ne ka�emo priznati i, uop�te, mnogo manje prepoznati kao takvi. Verujem da ovo treba re�i i da istina ima zna�ajnu te�inu s obzirom na to u kakvom stanju se svet trenutno nalazi. Iako do odre�ene ta�ke sputane postojanjem Sovjetskog Saveza, akcije SAD �irom sveta u�inile su jasnim da one imaju carte blanche da rade �ta god im je volja.
Direktna invazija na suverenu dr�avu zapravo nikad nije bila omiljeni metod Amerike. Uglavnom, preferirala je ono �to se opisuje kao "konflikt smanjenog intenziteta". To zna�i da hiljade ljudi umiru sporije nego kada im se s neba bacaju bombe. To zna�i da, zaraziv�i srce zemlje, etablira� maligno tkivo i gleda� kako gangrena cveta. Kada su stanovnici uti�ani - ili isprebijani na smrt - ista stvar - i tvoji prijatelji, vojska i velike korporacije sede udobno zavaljene u mo�i, iza�e� pred kamere i ka�e� da je demokratija prevladala. Ovo je op�te mesto spoljne politike SAD u godinama na koje se osvr�em.
Veoma zna�ajan slu�aj je nikaragvanska tragedija. Odlu�io sam da je ponudim ovde kao potentan primer ameri�kog vi�enja svoje uloge u svetu, i tada i sad.
Kasnih osamdesetih bio sam prisutan na sastanku u Ambasadi SAD u Londonu.
Kongres SAD spremao se da odlu�i da li �e poja�ati finansiranje Kontra�a u kampanji protiv dr�avnog vrha Nikaragve. Bio sam �lan delegacije koja je govorila u ime dr�ave Nikaragve, ali najva�niji �lan bio je otac D�on Metkalf. Vo�a tima SAD bio je Rejmond Zajc (tada broj dva Ambasade, kasnije i sam ambasador). Otac Metkalf je rekao: "Gospodine, vodim parohiju na severu Nikaragve. Sagradili smo �kolu, dom zdravlja, kulturni centar. �ivimo u miru. Pre nekoliko meseci jedinice Kontra�a napale su parohiju. Sve su uni�tili: �kolu, dom zdravlja, kulturni centar. Najbrutalnijim manirima silovali su medicinske sestre i u�iteljice, a doktore poklali. Pona�ali su se poput divljaka. Molim vas da od ameri�ke Vlade zahtevate uskra�ivanje podr�ke ovim �okantnim teroristi�kim aktivnostima."
Rejmonda Zajca pratila je reputacija racionalnog, odgovornog i visoko sofisticiranog �oveka. Bio je veoma cenjen u diplomatskim krugovima. Saslu�ao ga je, napravio pauzu i potom prizemno odgovorio. "O�e", rekao je, "da vam ka�em ne�to. U ratu nevini uvek pate". Usledila je ledena ti�ina. Buljili smo u njega. Nije ni trepnuo.
Nevini ljudi, zaista, uvek pate.
Kona�no je neko rekao: "Ali u ovom slu�aju 'nevini ljudi' �rtve su jezivog zverstva finansiranog, izme�u ostalih, i od strane va�e Vlade. Ako Kongres Kontra�ima dozvoli vi�e novca, do�i �e do novih u�asa. Zar nije tako? Nije li va�a Vlada kriva za podr�ku ubistava i razaranja na �tetu gra�ana jedne suverene dr�ave?"
Zajc je ostao hladnokrvan. "Ne sla�em se da tako iznete �injenice podr�avaju va�e tvrdnje", rekao je.
Dok smo napu�tali Ambasadu, slu�benik SAD rekao mi je da je u�ivao u mojim dramama. Nisam mu odgovorio.
Podseti�u vas da je predsednik Regan u to vreme dao slede�u izjavu: "Kontra�i su moralni ekvivalent na�ih Otaca nacije."
SAD su u Nikaragvi vi�e od 40 godina podr�avali surovu diktaturu Somoze. Revolucijom od koje je zastajao dah, vo�en Sandinistima, nikaragvanski narod je 1979. svrgnuo vladaju�i re�im.
Sandinisti nisu bili savr�eni. Bili su prili�no arogantni, a njihova politi�ka filozofija sadr�ala je brojne kontradiktornosti. No, bili su inteligentni, racionalni i civilizovani. Ustanovili su stabilno, pristojno, pluralisti�ko dru�tvo. Smrtna kazna je bila ukinuta. Stotine hiljada siroma�tvom pogo�enih seljaka vratilo se iz mrtvih. Vi�e od sto hiljada porodica dobilo je pravo na posed zemlje. Sagra�eno je 2000 �kola. Zadivljuju�om kampanjom nepismenost u zemlji smanjena je na manje od sedmine. Ustanovljeni su besplatno �kolovanje i zdravsto. Smrtnost novoro�enih smanjena je za tre�inu. Poliomielitis je iskorenjen.
SAD su ova postignu�a ozna�ili kao marksisti�ko-lenjinisti�ku subverziju. U o�ima Vlade SAD Nikaragva je bila opasan primer. Ako je Nikaragvi dozvoljeno da ustanovi osnovne norme socijalne i ekonomske pravde, ako joj je dozvoljeno da podigne obrazovne i zdravstvene standarde i da dostigne dru�tveno jedinstvo i nacionalno samopo�tovanje, bilo je jasno da �e isto po�eleti i susedne zemlje. U to vreme je u El Salvadoru vladao �estok otpor statusu kvo.
Ranije sam spomenuo "tapiserije la�i" koje nas okru�uju. Predsednik Regan je Nikaragvu naj�e��e opisivao kao "totalitarnu tamnicu". Kao ta�an i lep, komentar su prihvatili mediji, a pogotovo britanska Vlada. Me�utim, nije bilo dokaza o postojanju odreda smrti pod vla��u Sandinista. Torture nisu zabele�ene. Nije bilo sistematske ili zvani�ne vojne torture. Ni jedan sve�tenik nikad nije bio ubijen. Ta�nije, tri sve�tenika su bila �ak u Vladi, dva iz redova jezuita i jedan merinol misionar. Totalitarne tamnice bile su u stvari u susedstvu, u El Salvadoru i Gvatemali 1954. i procenjuje se da je tamo bilo vi�e od 200 hiljada �rtava konstantne vojne diktature.
Na Centralnom ameri�kom univerzitetu u San Salvadoru 1989, bataljon Alkatl regimente, obu�avan u tvr�avi Bening u D�or�iji u SAD, ubio je �est najistaknutijih svetskih jezuita. Arhibiskup Romero, ekstremno hrabar �ovek, pogubljen je tokom bogoslu�enja. Procenjeno je da je �ivot izgubilo 75 hiljada ljudi. Za�to su ubijeni? Ubijeni su zato �to su verovali da je bolji �ivot mogu� i dosti�an. Ta vera okvalifikovala ih je kao komuniste. Umrli su jer su se usudili da pod znak pitanja stave status kvo, beskrajni plato siroma�tva, zaraza, degradacije i pritisaka koje su u�ivali od ro�enja.
SAD su kona�no oborile vladu Sandinista. Uprkos zna�ajnom otporu tokom niza godina, konstantan ekonomski progon i 30 hiljada mrtvih kona�no su podrili duh nikaragvanskog naroda. Iscrpljene, siroma�tvo ih je ponovo napalo. Kazina su se vratila. Besplatnom zdravstvu i obrazovanju do�ao je kraj. Veliki biznis vratio se svete�i se. "Demokratija" je prevladala.
Ova "politika" nipo�to nije bila ograni�ena samo na centralnu Afriku. Preduzimana je �irom sveta. Bila je bez kraja. I uvek ista, kao da se nikad nije dogodila.
SAD su podr�ale, i u mnogim slu�ajevima stvorile, svaku desno orijentisanu vojnu diktaturu u svetu posle Drugog svetskog rata. Mislim na Indoneziju, Gr�ku, Urugvaj, Brazil, Paragvaj, Haiti, Tursku, Filipine, Gvatemalu, El Salvador i, naravno, �ile. Horor koji su SAD prouzrokovale u �ileu 1973. nikad ne�e biti zaboravljen i opro�ten.
U ovim zemljama do�lo je do stradanja na stotine hiljada ljudi. Da li je do toga do�lo? I da li se sva stradanja mogu pripisati spoljnoj politici SAD? Odgovor je da, do toga je do�lo i sva stradanja mogu se pripisati ameri�koj spoljnoj politici. Ali, kako biste vi to znali?
To se nikada nije desilo. Ni�ta se nikada nije desilo. �ak i kad se de�avalo, nije se de�avalo. Nije imalo veze. Nije bilo va�no. Zlo�ini SAD bili su sistemati�ni, konstantni, opaki, nemilosrdni, ali veoma malo ljudi pri�alo je o njima. Americi se mora odati priznanje. Maskiraju�i se u silu univerzalnog dobra, klini�ki �isto je praktikovala manipulaciju �irom sveta. Briljantan, �ak duhovit, krajnje uspe�an akt hipnoze.
Ka�em vam da su SAD najve�i putuju�i �ou, bez sumnje. Brutalan, indiferentan, preziru�i i okrutan, ali tako�e veoma pametan. Poput prodavca koji je prepu�ten sam sebi, sa samoljubljem kao najprodavanijom robom. Pobedni�ka kombinacija. Poslu�ajte kako svi ameri�ki predsednici govore re�i "ameri�ki narod", kao u jednoj re�enici, "Ameri�kom narodu poru�ujem da je vreme da se mole i da brane prava ameri�kog naroda i tra�im od ameri�kog naroda da veruje svom predsedniku u akcijama koje preduzima u ime ameri�kog naroda".
Zadivljuju�a strategija. Jezik se u stvari zapo�ljava da misao �uva u granicama dozvoljenog. Re�i "ameri�ki narod" obezbe�uju istinski rasko�no bludan ose�aj sigurnosti. Ne treba da razmi�ljate. Samo se zavalite. Mo�da �e vam se zagu�iti inteligencija i kriti�ke sposobnosti, ali bi�e vam veoma udobno. Ovo se naravno ne odnosi na 40 miliona ljudi koji �ive ispod granice siroma�tva i dva miliona mu�karaca i �ena zatvorenih u komplekse gulaga od zatvora ra�irenih �irom SAD.
Konflikti smanjenog intenziteta za SAD predstavljaju pro�lost. Vi�e nema svrhe biti suzdr�an ili �ak okoli�ati. Bez straha ili naklonosti. SAD jednostavno boli uvo za Ujedinjene nacije, me�unarodno pravo ili kriti�ko neodobravanje, i ina�e okarakterisano kao impotentno i neva�no. �ak imaju i malo meke�u�e jagnje na povocu, pateti�nu i mlitavu Veliku Britaniju.
�ta se desilo s na�om moralnom ose�ajno��u? Da li smo je ikada imali? �ta zna�e ove re�i? Da li se one odnose na termin koji je ovih dana veoma retko zastupljen - savest? Savest da ne delamo sami ve� da delimo odgovornost i s drugima. Je li sve ovo mrtvo? Pogledajte zaliv Gvantanamo. Stotine ljudi zato�eni su bez pravnog razloga preko tri godine, bez legalnog predstavnika ili pokrenutog postupka, tehni�ki, zato�eni zauvek. Totalna ilegitimnost odr�ava se otvoreno prkose�i �enevskoj konvenciji. To ne samo da se toleri�e ve� te�ko i da se misli o tome u onome �to je nazvano "me�unarodnom zajednicom". Ovaj ne�uveni zlo�in �ini zemlja koja sebe deklari�e "vo�om slobodnog sveta". Razmi�ljamo li o stanovnicima zaliva Gvantanamo? �ta mediji ka�u o njima? Pojave se s vremena na vreme - malim tekstom na strani 6. Poverena im je ni�ija zemlja s koje se, vrlo je mogu�e, nikada ne�e vratiti. Trenutno, mnogi �trajkuju gla�u, hrane ih na silu, uklju�uju�i i Britance. Nema ni�ta suptilno i lepo u proceduri hranjenja na silu. Nema sedativa ili anestetika. Samo cev zabijena u va�e grlo i nos. Povra�a se krv. To je tortura. �ta na ovo ka�e britanski sekretar spoljnih poslova? Ni�ta. �ta britanski premijer ka�e na ovo? Ni�ta. Za�to? Zato �to su SAD rekle: kritikovanje ili anga�man oko zaliva Gvantanamo konstitui�e �in neprijateljstva. Ili ste s nama ili protiv nas. Zato Bler dr�i jezik za zubima.
Invazija na Irak bila je banditska, �in bu�nog dr�avnog terorizma kojim se demonstrirao apsolutni prezir prema konceptu me�unarodnog prava. Invazija je bila despotska vojna akcija inspirisana serijom la�i i vulgarnom manipulacijom medija, a samim tim i javnosti; �in kojim se smeralo oja�ati ameri�ku vojsku i ekonomsku kontrolu Srednjeg istoka maskiran u - kao poslednje re�enje - sva druga opravdanja nisu pro�la - oslobo�enje. Grozna odbrana vojne sile odgovorne za smrt i saka�enje hiljada i hiljada nevinih ljudi.
Doneli smo mu�enje, bombe krma�e, osiroma�eni uranijum, bezbrojne slu�ajeve nasumi�nih ubistava, bedu, poni�enje i smrt ira�kom narodu i to zovemo "dono�enjem slobode i demokratije na Srednji istok".
Koliko ljudi treba ubiti da bi se kvalifikovali za opis masovnog ubice i ratnog zlo�inca? Sto hiljada? Vi�e nego dovoljno, pomislio bih. Onda preostaje jo� samo da se Bu� i Bler izvedu na Me�unarodni krivi�ni sud. Me�utim, Bu� je bio pametan. Nije ratifikovao Me�unarodni krivi�ni sud. �ak je upozorio da �e poslati marince ako se ijedan ameri�ki vojnik ili politi�ar na�e u njemu. Toni Bler je, pak, ratifikovao Sud i stoga je dostupan za krivi�no gonjenje. Sudu mo�emo ostaviti i njegovu adresu, ako su zainteresovani. Ona glasi Ulica Dauning, broj 10.
Smrt je u ovom kontekstu irelevantna. I Bu� i Bler smrt ostavljaju daleko iza. I pre nego �to je po�ela oru�ana pobuna najmanje sto hiljada Ira�ana ubijeno je ameri�kim bombama i projektilima. Ovih ljudi nema. Njihove smrti ne postoje. Praznina. Nisu ni zabele�ene. "Mi se ne bavimo prebrojavanjem le�eva", re�e ameri�ki general Tomi Frenks.
Na po�etku invazije, na naslovnoj strani jednih britanskih novina objavljena je fotografija Tonija Blera kako ljubi ira�kog de�ki�a. "Divno dete", glasio je naslov. Nekoliko dana kasnije, na unutra�njim stranama istih novina, objavljena je pri�a i fotografija jo� jednog �etvorogodi�njaka, deteta koje je ostalo bez ruku. Familiju mu je razneo projektil. On je jedini pre�iveo. "A kad �e mi ponovo narasti ruke?", pitao je. Pri�a je ostala po strani. Toni Bler nije uzeo njega, i nijedno drugo osaka�eno dete, kao �to nije pri�ao niti jednom krvavom le�u. Krv je prljava. Nije prikladno da se vidi na ko�ulji i kravati kad se dr�e televizijski govori.
Dve hiljade mrtvih Amerikanaca jeste bruka. Na pogreb su transportovani po mraku. Kako ne bi �kodilo, sahrane su im bile skromne. Osaka�eni vojnici trunu u krevetima, neki �e tamo ostati zauvek. Tako trunu i mrtvi i osaka�eni, razlikuju im se samo postelje.
Evo jednog odlomka iz pesme Pabla Nerude "Da razjasnim ne�to":

Jednog jutra sve je bilo zapaljeno,
jednog jutra velika vatra gorela je pod vedrim nebom
poskakivala je sa zemlje
gutaju�i ljudska bi�a
od tada u plamenu,
od tada u barutu,
i od tada u krvi.
Razbojnici s avionima i Maori,
razbojnici s prstenom od obara�a i vojvotkinje,
razbojnici s crnim fratrima posipaju blagoslovima
do�o�e s neba da ubiju decu
i krv dece pote�e ulicama
bez mnogo larme, to je samo de�ja krv.

�akali koje bi i �akali prezreli
kamenje koje ni korov ne podnosi
otrovnice kojih se i otrovnice gnu�aju.

Licem u lice videh krv �panije
raste poput plime
da nas podavi u jednom talasu
ponosa i se�iva.

Izdajni�ki
generali:
vidite li smrt doma mog,
pogledajte slomljenu �paniju:
iz svake ku�e leti u�areni metal
umesto cve�a
iz svakog d�epa �panije
�panija iskrsava
iz svakog mrtvog deteta pu�ka vas gleda
i iz svakog zlo�ina meci se ra�aju
koji �e na�i jednog dana
i va�eg srca put.

I pita�ete se: za�to njegova poezija
ne govori o sanjama i li��u
o veli�anstvenim vulkanima rodne mu zemlje.

Do�ite da vidite kako krv te�e ulicama.
Do�ite da vidite
kako krv te�e ulicama.
Do�ite da vidite kako krv
te�e ulicama.

Citiraju�i Nerudinu pesmu ni u kom slu�aju ne �elim da uporedim republikansku �paniju s Irakom Sadama Huseina. Citiram Nerudu jer nigde drugde u savremenoj poeziji nisam pro�itao tako mo�an i potresan opis bombardovanja civila.
Rekao sam ranije da SAD trenutno igraju sa poptuno otvorenim kartama. Takav je slu�aj. Zvani�na politika sada se defini�e kao "dominacija punog spektra". To nisam ja smislio, termin je njihov. "Dominacija punog spektra" ozna�ava kontrolu kopna, mora, vazduha, svemira i svih dostupnih resursa.
SAD trenutno imaju 702 vojna postrojenja u 132 zemlje �irom sveta, s �asnim izuzetkom �vedske. Nije nam ba� najjasnije kako su se na�li na svim tim mestima, ali tamo su.
SAD poseduju 8000 nuklearnih bojevih glava. U slu�aju uzbune 2000 su zapete i za 15 minuta spremne za lansiranje. Razvijaju se i nova nuklearna naoru�anja namenjena uni�tenju podzemnih bunkera. Na saradnju uvek spremni Britanci planiraju da zamene sopstvene Trident nuklearke. Koga li samo ni�ane, pitam se? Osamu Bin Ladena? Vas? Mene? D�oa Douksa? Kinu? Pariz? Ko to zna? Ono �to mi znamo jeste da to infantilno ludilo - posedovanje i pretnja nuklearnim naoru�anjem - stoji u srcu aktuelne ameri�ke politi�ke filozofije. Moramo stalno podse�ati da su SAD na permanentnom vojnom pohodu i da ne pokazuju znake umora.
Hiljade, ako ne i milioni Amerikanaca ve� su bolesni, osramo�eni i besni zbog delovanja svoje Vlade, ali kako stvari sada stoje oni jo� uvek nisu jedinstvena politi�ka sila. Ali nervoza, strah i nesigurnost koji su iz dana u dan sve ve�i ne�e nestati sami od sebe.
Poznato mi je da predsednik Bu� raspola�e mno�tvom ekstremno kompetentnih ljudi koji mu pi�u govore, ali ipak se dobrovoljno javljam. Predla�em mu slede�u poruku prikladnu za televizijsko obra�anje naciji. Ljudina, ve� ga vidim ozbiljnog, pa�ljivo za�e�ljanog, pobedni�ki raspolo�enog, iskrenog, �esto o�aravaju�eg, kao ponekad, intrigiraju�e nasme�enog.
"Bog je dobar. Bog je velik. Bog je dobar. Moj Bog je dobar. Bin Ladenov bog je lo�. Njegov bog je lo�. Sadamov bog je lo�, iako ga on nema. On je varvarin. Mi nismo varvari. Mi ne odsecamo ljudima glave. Mi verujemo u slobodu. Kao i Bog. Ja nisam varvarin. Ja sam demokratski izabran predsednik slobodoljubljive demokratije. Mi smo saose�ajno dru�tvo. Mi saose�ajno �aljemo na elektri�nu stolicu i dajemo smrtonosne injekcije. Mi smo velika nacija. Ja nisam diktator. On jeste. Ja nisam varvarin. On jeste. I on je. Svi oni to jesu. Ja posedujem moralni autoritet. Vidite li ovu pesnicu? To je moj moralni autoritet. Nemojte to zaboraviti."
�ivot pisca je veoma ranjiva, skoro potpuno neza�ti�ena kategorija. Ne moramo plakati nad tim. Pisac izabere ne�to i dr�i se toga. Me�utim, u redu je re�i da je neza�ti�en sa svih strana. Sam na svome, na rubu provalije. Nema skloni�ta, nema za�tite - osim ako se ne odlu�i da la�e - slu�aj u kom se stvara sopstveni oklop i, mada se o tome mo�e raspravljati, postaje politi�ar.
Spominjao sam smrt ve� nekoliko puta ve�eras. Sada �u navesti moju pesmu nazvanu upravo tako - "Smrt".

Gde je prona�en mrtav �ovek?
Ko ga je prona�ao?
Je li mrtav �ovek bio mrtav kad je prona�en?
Kako je prona�en?

Ko je bio pokojnik?

Ko je bio otac ili k�erka ili brat
Ili ujak ili sestra ili majka ili sin
Mrtvog i napu�tenog �oveka?

Je li �ovek bio mrtav kad je napu�ten?
Je li �ovek napu�ten?
Ko ga je napustio?

Je li mrtav �ovek bio go ili obu�en za putovanje?

Za�to ste ga proglasili mrtvim?
Jeste li ga proglasili mrtvim?
Koliko dobro ste poznavali mrtvog �oveka?
Kako ste znali da je mrtav?

Da li ste oprali mrtvog �oveka
Da li ste mu zatvorili o�i
Da li ste sahranili �oveka
Da li ste ga ostavili napu�tenog
Da li ste poljubili mrtvog �oveka?

Kada pogledamo u ogledalo smatramo da je slika koju vidimo ispravna. Pomerimo li se za milimetar slika �e se promeniti. Mi u stvari gledamo u beskrajan niz odraza. Pisac ponekad treba da razbije ogledalo - jer s druge strane ogledala posmatra nas istina.
Uprkos nepreglednom polju mogu�nosti, verujem da se nad svima nama kao gra�anima nadvija presudno zadu�enje da postojano, ne zastranjuju�i, �estokom intelektualnom odlu�no��u, defini�emo pravu istinu na�ih �ivota i na�ih dru�tava. �tavi�e, to nam je obaveza.
Ako ta odlu�nost izostane iz na�e politi�ke vizije, izgubi�emo svaku nadu da ponovo vratimo ono �to smo skoro potpuno izgubili - na�e ljudsko dostojanstvo.
Preveo Igor BURI�