Studiranje knji�evnosti stavlja vas u paradoksalnu situaciju. Dok vam, s jedne strane, programom obavezne lektire pru�a uvid u najreprezentativnija spisateljska dela onog podneblja za izu�avanje �ije pisane re�i ste se opredelili, povezuju�i ih u jedan veliki kriti�ko-opservacioni pristup ve�nim motivima, pokreta�ima i razlozima bavljenja knji�evnom re�ju, s druge vam strane pru�a bla�eni zaborav. Za razliku od, na primer, studija sociologije, prava ili politi�kih nauka, studije knji�evnosti vas odvajaju od stvarnosti i stavljaju u poziciju da, usred burnih devedesetih u Srbiji, vi imate vi�e zajedni�kih tema sa studentom anglistike u, recimo, Tokiju ili Helsinkiju, nego sa svojim kolegama s pomenutih fakulteta koji, dr�e�i pi�taljke u ustima, �etaju ulicama glavnog grada (i ometaju vas dok u biblioteci vredno prikupljate gra�u za seminarski rad o temi "Epistolarni roman XVIII veka"). Ipak, povremeno se u tom nepreglednom moru raznih (i razli�ito bitnih) pesama, pri�a, romana, drama i eseja, na�e poneki briljantno osve��en um koji vas probudi i zamisli, natera da izvadite nos iz istorije knji�evnosti i promolite ga kroz prozor. Vilfrid Oven i D�ozef Heler imali su na mene takav uticaj.
Harold Pinter nije.
Kada je Pinter, pre neki dan, dobio Nobelovu nagradu za svoje dosada�nje delo, svi svetski mediji preneli su njegov o�tar i besprekoran govor. Svi se bave njegovom hrabrom i otvorenom kritikom ameri�ko-britanske alijanse na njenom osvaja�kom pohodu van granica suvislog. Harold Pinter postaje "�ovek koji je progovorio" ne samo kod onog (ve�inskog) dela �ove�anstva koji nije upoznat s njegovim delom ve� i kod daleko upu�enijih ljudi. Pro�itala sam ga i ja. I jo� jednom. Pa, jo� jednom - da proverim da mi nije ne�to promaklo. Ne. Sve je tu. Sve �to je i dosad govorio kroz svoje likove, sada je izgovorio sam. Na isti surovo iskren, detinje direktan na�in. Nema tu ni�ta neo�ekivano. Samo sna�nije, direktnije i jasnije usmereno.
Prelaz sa op�teg na pojedina�no.
Ono �to sam kod njega oduvek bezgrani�no cenila moglo bi se pojednostavljeno nazvati "sposobnost da se igra jezikom", a preciznije - "sposobnost da se igra". Likovima, situacijama, njihovim reakcijama, ali i reakcijama nas, �italaca/gledalaca na sve to. Sposobnost stvaranja igre u kojoj �e u�ivati i sam. Ne znam, samo, kako mi nikada nije palo na pamet da bi neko ko igru poznaje dobro do te mere da je u stanju da je stvara, sasvim izvesno bio u stanju da prepozna igre koje igraju drugi.
Likovi njegovih drama se, skoro bez izuzetka, nalaze u nekoj sobi, poznatoj i bezbednoj, koja pru�a sigurno uto�i�te od spolja�njeg sveta koji je nepoznat i (pre)veliki, koji nemaju �elju da upoznaju, jer ga do�ivljavaju kao pretnju. A mo�da i imaju pravo.
Njegovi likovi su, kao i deca, bez pro�losti. Ono �to o njima od njih samih saznajemo naj�e��e nije pouzdano, a vrlo �esto je izgovoreno u neprikladnom momentu (u drami Birthday Party, Goldberg, tek �to se upoznao s �ovekom kog je do�ao da maltretira, po�inje pri�u o nevinim danima detinjstva). Pa, ipak, te anegdote i se�anja samim likovima puno zna�e kao, uostalom, i detinja potreba da progovore ba� onda kada to �ele.
Nije li, dakle, tu istu osobinu kojom je tako bogato darivao junake svojih drama ispoljio i sam, nedavno odr�anim govorom, razobli�avaju�i tu�u detinju samovolju?
Primalni, detinji u�itak igranja jezikom izranja iz izraza tipa "Lascar from Madagascar", ili re�enica koje li�e na brzalice, poput "we'd have a small wall cupboard, a large wall cupboard, a corner wall cupboard with revolving shelves", ili kada sastavlja izraze kao �to je "A Wachenheimer Fuchsmantel Reisling Beeren Auslese". Zato mu treba verovati kada govori o jeziku koji se koristi kao oru�je. "Jezik se, u stvari, koristi da bi spre�io razmi�ljanje", ka�e on. Ta�no. Pitaj da ne bude� pitan, pri�aj nerazumljivo da te ne bi prekidali. Ili primeni doslovnu logiku (U drami Caretaker: "Dejvis: I �ta radi� kad se ta kofa napuni? Aston: Ispraznim je." U stvarnosti: ameri�ki predstavnik Rejmond Sajc: "U ratu, nevini ljudi uvek stradaju.")
A kada likovi postave neko su�tinsko pitanje koje tra�i ozbiljan odgovor (u drami Dumb Waiter, "Gas: Za�to on igra sve ove igre?") odrasli ("zreliji", "pametniji", "upu�eniji" ili, jednostavno, "mo�niji") na�u se u nebranom gro��u, onako kako to biva kada osaka�eno dete pita: "A kada �u ja ponovo dobiti svoje ruke?" Ili se, i fiktivni i stvarni likovi, samo prave da nisu �uli.
"Komediju pretnje" koja je prevladavala u njegovim ranim delima, karakterisala je situacija u kojoj je lik izlo�en tajanstvenim i jezivim pretnjama neznanaca. Sada sadisti vi�e nisu neznanci, a komedija se izvitoperila u tragediju. Od "detinjastosti" ostala je sposobnost da se stvari nazivaju pravim imenom. "U svetu koji sve vi�e biva li�en zna�enja, mi tragamo za uto�i�tem u poznavanju neke uske i bezna�ajne oblasti", rekao je jednom prilikom. Ekspert u "uskoj i bezna�ajnoj" oblasti jezika, Harold Pinter u svom stilu ka�e da "Toni Bler nije dr�ao u naru�ju nijedan krvavi le�, jer krv je prljava, mo�e da vam isprlja ko�ulju i kravatu dok na televiziji dr�ite iskreni govor", time iskazuju�i detinje iskreno odsustvo straha od posledica, ali i svest odrasle osobe o sopstvenoj veli�ini.
Sasvim je jasno da su se iz sr�i njegovih drama, ispod li�nih �ivota junaka, oduvek pomaljala politi�ka pitanja upotrebe i zloupotrebe sile, borbe za �ivotni prostor, surovost, teror. Bave�i se time iz neposrednog iskustva, Harold Pinter je do savr�enstva razvio suptilne na�ine da suo�i "igra�ku" i "pla�ku", da ume re� da upotrebi, ali je i prepozna u svojstvu kako igra�ke tako i oru�ja. Ako jasna razlika u dana�nje vreme, uop�te, postoji.