Suptilna igra dominacije i podre�enosti u komadima A Slight Ache, A Night Out, The Caretaker i The Dwarfs Harolda Pintera

Na kraju Dugog svetskog rata, kod �oveka se gubi ideja nastala kao rezultat industrijske revolucije, ideja da je �ovek gospodar svoje sudbine, da dr�i sve konce u svojim rukama, da je zagospodario prirodom. Drugi svetski rat donosi nesigurnost, anksioznost i u�as i suo�ava individualnu impotenciju sa globalnim zaga�enjem, bolestima i smr�u. Kod Hajdegera se, usled suo�enja s nacisti�kim odu�evljenjem koje je izazivala mehanika, javlja ideja o modernom �oveku koji �ivi u strahu od modernog doba. �ovek postaje svestan svoje nemo�i i gubitka kontrole. Mnogi stvaraoci pi�u o �oveku kao o prokletoj figuri ovog prokletog sveta. Pojavljuje se Semjuel Beket, koji kroz svoje komade upravo aludira na tu ljudsku indolentnost i nemo� u susretu s okolnostima modernog doba. Njegovi likovi �esto su izolovani, imobilisani i iscrpljeni i on neretko nalazi za pravedno da ih zakopa u zemlju, ili da ih smesti u velike urne, koje na taj na�in postaju literarizacija njihovih mentalnih stanja. Iz takvih inkapsuliranih sredina likovi ne mogu da iza�u i ne mogu da promene o�evidno naru�avanje prirodne ravnote�e, u svetu u kome je jedini znak �ivota jo� samo slaba�no njihanje li��a na jednom drvetu. Stvaraoci nam nude jednu apokalipti�nu viziju sveta: �ivot se gasi, ljubav i pravda zauvek su izgubljeni, a prirodna ravnote�a nikada se ne�e ponovo uspostaviti.
U takvoj atmosferi javlja se pisac kakav je Harlod Pinter. On formira jasan eti�ki stav kojim izaziva stavove o ljudskoj nemo�i. On �eli da poka�e da privatno ljudsko delovanje mo�e vratiti veru u ljubav i pravdu i zato provocira publiku, stavljaju�i joj do znanja da ni pojedinac ni dru�tvo nisu bez odgovornosti.
Kao sin jevrejskog kroja�a, koji je ro�en 1930. u reonu radni�ke klase, i rastao okru�en smrdljivim fabrikama sapuna i prugama, Pinter se susreo sa svim nevoljama dvadesetog veka, s antisemitizmom, s ratom, bolestima, evakuacijom iz toplog porodi�nog okru�enja. On je transformisao svoje traume iz ratom kontaminiranog detinjstva, svoju usamljenost i bes, u hrabrost i odlu�nost da se suo�i i progovori kao nemilosrdna savest sveta. Stoga, on javno, elokventno, bez kajanja i ustru�avanja postavlja pitanje odgovornosti na razli�itim nivoima, od nacionalnog i geopoliti�kog do privatnog i najintimnijeg. Javno se bori za mir, ljudska prava, protestuje protiv bombardovanja Jugoslavije od strane Nato, i na antiratnom mitingu povodom rata u Iraku, u novembru 2002, govori D�ord�u Bu�u da se "pogleda u ogledalo" kada ka�e da "ne�e dozvoliti da najgore oru�je na svetu ostane u rukama najlo�ijeg svetskog lidera".
Pinter pi�e svirepo i strastveno, donose�i sebi svojstvene teme - misteriozne pretnje, erotske fantazije, ljubomoru, opsesivnost, mentalnu i porodi�nu uznemirenost, a kao osnovni postupak u konstrukciji sukoba koristi izjedna�avanje dominantnog i podre�enog karaktera, bri�u�i razlike izme�u nasilnika i �rtve. Blaga dvosmislenost, koja dramatizuje odgovornost i dominantnog i podre�enog, menja na� fokus �ine�i da odbacimo prosto poistove�ivanje odnosa dominantnog i podre�enog sa odnosom nasilnika prema �rtvi i onemogu�ava nam da jednostavno apliciramo ove termine u teoriju o njegovom radu. On redefini�e pojmove "heroj" i "zlikovac", konstrui�u�i situaciju u kojoj niko nije ni potpuno kriv ni potpuno nevin. On dramatizuje odgovornost podre�enog koji trpljenjem ne �ini ni�ta kako bi promenio svoju skoru propast. Na taj na�in isti�e svoj stav o jednakoj odgovornosti dru�tva i pojedinca i provocira publiku, pokazuju�i jasnu antipatiju prema onima koji bi se radije udaljili nego suo�ili. Uznemiruju�i stereotipe o nasilniku i �rtvi, Pinter �eli da nas uzdrma, �eli da publika u svoj ugao posmatranja uklju�i razumevanje, pa �ak i sa�aljenje za oboje, jer oboje snose odgovornost, a otkrivaju�i nam individualnu odgovornost tih dvaju likova, on otkriva moralnu odgovornost svih nas. Pinter ne podilazi publici, naprotiv, on je izaziva.
Odnos dominantnog i podre�enog karaktera naj�e��e je prikazan kao borba za sticanje posedni�tva, ali ne nad mo�i, nego nad istinom, odnosno nad osobom koja je otelovljenje te istine.
Nivelisanje dominantnog i podre�enog karaktera i trijumf istine, istaknuti su u nekoliko Pinterovih komada koji su objavljivani zajedno: A Slight Ache, A Night Out, The Dwarfs, The Caretaker, pa iako se ovi postupci najavljuju i u njegovim ranijim komadima, kao �to su The Birthday party, The Room i dr. ovi komadi sadr�e sve�e, imaginativno i gusto manipulisanje svim temama i tehnikama koje je Pinter ranije koristio, ali bez lako uo�ljivog odre�enja koji je karakter dominantan, a koji podre�en. �ta je istina, a �ta projekcija jo� je manje primetno.
A Sligt Ache (Slab bol), jeste komad koji je prvobitno bio namenjen radijskom izvo�enju, ali je kasnije adaptiran za pozornicu. Kao glavna tema ovog komada pojavljuje se misteriozni uljez, koji donosi tenziju lajtmotivu Pinterovog stvarala�tva - borbi za dominaciju i istinu. Sredove�ni snob, koji pati za plemi�kim poreklom, Edvard, Florin mu�, poziva u ku�u starog prodavca �ibica, o kome ne znamo ni�ta, sem da stoji na stazici iza zadnjih vrata Edvardovog dvori�ta, u svako doba i u svim vremenskim prilikama. Edvard podvrgava potpuno nemog prodavca ispitivanju pripisuju�i mu odre�ene akcije kao: ti se mr�ti�, ti se smeje�, ti pla�e�, ti se pomera�... iako to na radiju ne bi moglo da se �uje, Pinter je bio siguran da �e slu�aoci znati da prodavac ne �ini te akcije. Iako je delovalo da se komad ne bi mogao adaptirati za scenu, to je u�injeno s jednom sitnom promenom; prodavac u�ini jednu akciju, ali nju Edvard ne prokomentari�e. Na kraju komada, Pinter primenjuje inverziju. On menja pozicije Edvarda i prodavca, tako �to Edvard, koji je mislio da je prodavac slep, pada na pod objavljuju�i svoje slepilo. Flora izvodi prodavca na terasu, gde je na po�etku sedela s Edvardom, a Edvardu daje pladanj s kutijama �ibica.
Ovaj komad donosi novi, simpati�niji tretman i dominantog i podre�enog karaktera i to tako �to je na� fokus usmeren na Edvarda i mi kroz njega procenjujemo mane u anatomiji odnosa. Iako nam deluje da je Edvard dominantan, jer verbalno nadvladava i naizgled slabiju Floru i potpuno nemog prodavca, on je zapravo od samog starta taj koji je ugro�en. On stupa pred nas kao neko �iji je �ivot na kraju, kao neko ko ne prime�uje da je letnje vreme, da je dugodnevica, kao neko za koga leto vi�e ni�ta ne predstavlja. On odmah prijavljuje Flori da ose�a slab bol u o�ima, iako je dobro spavao, �to je prva najava njegovog slepila, a Pinter i putem metafore o osi koja je zarobljena u marmeladi, i polako umire, pravi svesne aluzije na Edvardovo stanje. Prodavac je neko o kome Edvard ne zna ni�ta, osim da mo�da i nije prodavac, da stoji na stazi kojom niko ne prolazi i da ga ba� nikada nije video da odlazi ili dolazi, tako da nije siguran ni da li je ikada napustio poziciju. Prodavac je neko ko ugro�ava Edvardov intimni prostor, Edvardovu sobu, a jednostavna soba je prostor u koji je sme�tena ve�ina Pinterovih komada �iji su akteri ugro�eni misterioznim silama i ljudima, jer soba je simbol doma, ali ne doma kao stani�ta, ve� doma koji je intimni prostor na�eg selfa, tj. ne�to gde mi zaista postojimo i jesmo.
Najva�nija stvar koju prodavac ugro�ava kod Edvarda, jeste Edvardova mu�kost. Iako deluje da Flora podilazi Edvardu, ona zapravo empati�e s njim, jer je svesna njegovog straha tako da, kada primeti da su mu o�i krvave, ona ga te�i govore�i da je mra�no, a kada joj Edvard naredi da pozove prodavca u ku�u, ona predla�e da pozovu policiju i sve�tenika. Ona mu kontrira i time pokazuje da je svesna njegovog straha i potrebe da povrati svoju mu�kost, ali da ona nije ta koja je podre�ena u su�tini. Edvard stalno poku�ava da doka�e da je on sna�an, izdr�ljiv mu�karac, �vrst mu�karac, �ak plemi�, koji negira svako srodstvo sa siroma�nim delom svoje porodice i kada mu se u�ini da prodavac cvili on ka�e: "Ne pla�i, budi mu�ko", �to je ironija jer je, u stvari, Edvard taj kome je te�ko da bude mu�karac i uop�te �ovek. Prodavac odnosi pobedu nad Florinom naklono��u, zadaju�i tako najte�i udarac Edvardovoj mu�kosti. Flora odlu�uje da ostane s prodavcem, da mu spremi doru�ak, da pri�a s njim o ljubavi, dok Edvard biva proteran iz svog doma, iz svog sigurnog skrovi�ta i to slep. Na taj na�in Pinter nam ru�i iluziju o Edvardovoj dominaciji, stavljaju�i ga u poni�avaju�i polo�aj, ali �ini to tako da mi ne �alimo Edvarda ve� smo svesni da je sam najvi�e odgovoran za situaciju u kojoj se nalazi.
Za razliku od A Slight Aich, A Night Out (Slobodno ve�e), jeste jedan od retkih Pinterovih komada, ako ne i jedini, u kome nema nikakve misterije. Ovaj komad donosi mra�nu eksploraciju birokratskog sveta donjeg ni�eg stale�a, u kome svaki poku�aj da se promeni sopstvena ili tu�a pozicija, rezultira onesposobljavaju�im gubitkom izbora.
Albert se priprema da iza�e, ali ga u tome stalno spre�ava majka, koja zahteva od njega da promeni sijalicu u sobi pokojne bake, koja je odavno mrtva. Albert uspeva da se pridru�i kolegama Siliju i Ked�u u diskusiji o igri kancelarijskog tima u subotu, i tada postaje jasno da je Albert postao smetnja superiornijem Gidniju, treneru tima, koji ima i vi�u poziciju u firmi, zbog njihove lo�e igre i poraza. Kasnije, na partiju, uo�i penzionisanja Rajana, na koji Albert jedva odlazi, on ispa�ta, zbog toga �to Rajan kri�om dodiruje Ajlin, sekretaricu i ljubavnicu Gidnija. Rajanovo dodirivanje Ajlin, koje bi Alberta moglo da ko�ta posla, ko�ta ga �urke, i on odlazi ku�i posle o�trog sukoba s Gidnijem, gde svoje nezadovoljstvo iskaljuje na majci, tako �to joj zapreti budilnikom, a zatim ponovo odlazi na ulicu, gde sre�e i poni�ava jednu devojku, ismevaju�i njen poku�aj da se predstavi kao dama. Kada se vrati ku�i, njegova majka samo polako pogladi njegovu ruku, uveravaju�i ga da je dobar de�ko.
Bez misterije, Pinter jasno otkriva sve pozicije, a borbu za dominaciju svodi na sinovljeve o�ajni�ke poku�aje da uspostavi mo� nad posesivnom majkom i da se afirmi�e i doka�e u firmi, pred kolegama i superiornijim Gidnijem. Ipak, tako�e bez misterije, oni koji imaju mo� (Majka, Gidni, i na neki na�in Rajan) kao i oni koji je nemaju (Albert i devojka), deluju jednako jadno, zato �to je njihova motivacija prikazana kao ne�to �ija je osnova u ose�aju neadekvatnosti jer su ograni�eni na uski svet donjeg ni�eg stale�a i birokratskog sveta biznisa. Iako nam se na trenutak mo�e u�initi da Albert sti�e dominaciju nad devojkom, mi u stvari shvatamo da to nije dominacija, ve� unapred propao poku�aj da se uspostavi dominacija u ku�i, nad majkom, jer devojka nije ni�ta vi�e do neko ko Alberta podse�a na majku. Ona je naredbodavna, govori da je i sama majka, ima �ak i isti budilnik u sobi. I ona je pripadnik ni�eg stale�a, o�ajnik, koji se la�no predstavlja, i ona u Albertu izaziva isti ose�aj uni�enosti kao i majka i Gidni. Zato Albert naru�ava njen li�ni prostor, sagoreva joj mekani tepih, udara je budilnikom, poni�ava je i atakuje na njoj najdra�i predmet u sobi, na fotografiju, za koju ona govori da je fotografija njene k�erke, a u stvari je fotografija nje same. Na taj na�in on atakuje na njenu iluziju, na njen umi�ljeni, unutra�nji svet, koji je sama kreirala i na taj na�in on uni�tava njen self. Nakon �to se vrati ku�i, majka ga ponovo tretira kao de�aka, i to de�aka koji je na nju digao ruku, koji je uradio ne�to �to nije smeo, jo� vi�e ga guraju�i u podre�en polo�aj. Budu�i da je bio grub prema devojci, mi o�ekujemo od Alberta da sada bude grub i prema majci, ali Pinter namerno ostavlja Alberta mirnim pokazuju�i nam njegov nedostatak izbora, koji je rezultat Albertovih poku�aja da zadovolji i impresionira one koje ne po�tuje.
Komad kojim Pinter potpuno bri�e sve razlike izme�u dominacije i podre�enosti i kojim dose�e do �iste su�tine me�uljudskih odnosa, jeste komad The Caretaker (Ku�epazitelj), koji se zbog ve�te upotrebe njegovih omiljenih tema i postupaka smatra i njegovim najboljim komadom. Aston, psihijatrijski bolesnik, koji stanuje u oronuloj ku�i u sirotinjskom kvartu u predgra�u Londona, poziva skitnicu Dejvisa, uljeza, u svoj dom i on vrlo brzo uspostavlja kontrolu nad ku�om, sve dok mu Astonov brat Mik ne ponudi posao ku�epazitelja. Budu�i da nije sklon poslu, Dejvis odbija i nakon �to poku�a da iskoristi razlike i neslogu me�u bra�om, biva izba�en iz ku�e i, samim tim, i iz poslednjeg skloni�ta u kome je boravio i koje mu je ponu�eno. Na taj na�in sva tri lika propadaju u poku�ajima da iza�u iz internog autisti�nog i sebi�nog sveta. Dejvis je prognanik, �to je za njega mo�da gore i od same smrti, Astonov trud da stvori pravi prijateljski i pre svega ljudski odnos je propao, i mi znamo da on to vi�e nikada ne�e poku�ati, a Mik, �iji zdrav razum, tokom celog komada ni jednom nismo doveli u pitanje, na kraju se pojavljuje kao najlu�i od svih, zbog stalnih o�ajni�kih poku�aja da redefini�e svoj izmi�ljeni self.
Ovaj komad zalazi u sr� neuspeha me�uljudskih odnosa, jer ima mnogo zajedni�kog sa svima nama i projektuje se na globalni plan kao istina o nemogu�nosti jedne zajednice (dr�ave, nacije) da se pribli�i drugoj. Mikovi i Astonovi snovi o �arobnoj transformaciji njihovog oronulog i haoti�nog stani�ta u kraljevski apartman, zapravo su snovi o stvaranju jednog toplog odnosa, jednog li�nog ure�enog sveta. Taj privatni poku�aj da se stvori privatna ljudska veza ima eti�ke reperkusije, jer Pinter �eli da pru�i osnovu za akciju ljudske zajednice, koja prevazilazi privatni odnos.
Komad The Dwarfs (Patuljci), koji razmatra eti�ka pitanja kroz najprivatniji deo li�nosti, prirodu unutra�njeg identiteta, nastao je kao adaptacija jedinog Pinterovog romana, koji je objavljen tek 1990. Len, Pit i Mark su prijatelji iz detinjstva, Len je trenirani stani�ni nosa�, Pit je ra�unovo�a, a Mark je glumac. Oni postepeno ulaze u svet dru�tvenih konvencija, uni�tavaju�i na taj na�in prirodu li�nog odnosa. Zatvaraju�i se u sebe i bivaju�i zatvoreni za druge oni se osloba�aju ma�te, ali ulaze u svet mundijalnog reda i dezinfikovane stvarnosti. Len Pitu otkriva da vidi patuljke, koji stalno nadgledaju njega i Marka, i time mu zapravo otkriva svoje nepoverenje prema njima, dok Pit otkriva Lenu svoje nepoverenje prema Marku. Len, u svojoj potrazi za verifikacijom izdaje Pita Marku i time se osloba�a patuljaka, ali se osloba�a i topline prijateljstva i ljubavi koju su u detinstvu gajili jedni za druge. Pinter je sam istakao da je izdaja u ovom komadu strategija za osvajanje dominacije, po cenu onoga �to su se karakteri najvi�e nadali da �e dobiti jedni od drugih: prijateljstva i ljubavi. Na samom po�etku, mi shvatamo da su to ljudi koji su na pragu ulaska u birokratski svet, oni jedan drugom dele savete o na�inima za postizanje samopotvr�ivanja, ali oni se sami pla�e ulaska u taj svet, �to nam otkriva Pitov ko�mar, u kome on vidi sebe samo kao jo� jednog �oveka bez lica, samo kao jo� jednog otu�enika bez identiteta. Identitet je u ovom komadu definisan kroz prijateljstvo, a izdajom prijatelja likovi izdaju, u stvari, sami sebe, jer prijatelj nije definisan samo kao jedan deo ne�ije li�nosti, ve� kao ono �to tu li�nost oli�ava. Tako se borba dominacije i podre�enosti prikazuje u trouglu u kome likovi tragaju za verifikacijom po cenu ne�eg �to je mnogo va�nije od nje same. Na kraju ostaju usamljeni i izgubljeni, prognani jedni od drugih. Niko nije dominantan, niko nije podre�en, ali svi su na gubitku.
�ini mi se, da je na kraju adekvatan jedan citat iz intervjua koji se nalazi na sajtu www.nobelprize.org, a koji je Harlod Pinter dao novinaru Piteru Marksu iz "Va�ington posta", 14. oktobra 2005, a glasi: "Godine 1958. napisao sam: nema jasnih granica izme�u onoga �to je stvarno i �to je nestvarno, ili izme�u onoga �to je istina i onoga �to je la�. Jedna stvar ne mora po pravilu da bude ta�na ili neta�na. Ona mo�e biti i jedno i drugo. Mislim da ovakav stav ima smisla ako se odnosi na tretman realnosti kroz umetnost. Kao pisac mogu da se dr�im toga, ali kao gra�anin ne mogu. Kao gra�anin, ja moram da pitam: �ta je istina? �ta je la�?"