Odabrala sam sedmoro. Mladi, talentovani, ve� sa zna�ajnim iskustvima i u off i u main stream projektima, neki vrlo poznati, i sa priznanjima. Oni su u ovom razgovoru iz jo� jednog va�nog razloga - znaju da razgovaraju. I tokom rada na predstavi, i posle odgledanih predstava, i uz kafu, i no�u telefonom kad nas mu�e kreativne muke. Znaju da slu�aju, ali uvek imaju svoj stav.
Pitala sam ih �ta misle o svojoj ulozi u pozori�tu, tretmanu koji imaju, na�inu saradnje sa doma�im rediteljima, stvarima koje im u poslu nedostaju.
Mislim da je va�no ponekad otvoriti pli�ane zavese starinske pozori�ne hijerarhije po kojoj se reditelj izjedna�ava s Bogom, podi�i pra�njave tepihe sujete i videti �ta je ispod. Bude uvek �ubreta s kojim nam se ba� ne suo�ava, ali desi se ponekad i neka izgubljena biserna min�u�a...

Li�ne karte sagovornika

Marija Kalabi�, arhitektica i scenografkinja
Ro�ena 1972. u Beogradu.
Nazna�ajnije predstave: Hadersfild (U. �ajtinac, r. A. �izholm, JDP); Svinjski otac (A. Popovi�, r. Egon Savin, Kru�eva�ko pozori�te); Pokondirena tikva (J. St. Popovi�, r. Ksenija Krnajski, SNP); Opsada crkve Sv. Spasa (G. Petrovi�-K. Mladenovi�, r. Kokan Mladenovi�, NP Sombor); Torkvato Taso (Gete, red. Du�an Petrovi�, SNP); Paraziti (Majenburg, r. Anja Su�a, Beton hala); balet Pipi Duga �arapa (koreograf Iko Otrin, SNP) i mnoge druge.
Nagrade:
2002: Sterijina i nagrada JUSTAT-a za scenografiju u predstavi Opsada crkve Svetog Spasa 2004: Ardalion u U�icu za Svinjskog oca i nagrada JUSTAT-a za celokupno stvarala�tvo u scenskom dizajnu 2005: nagrade za najbolju scenografiju u predstavi Svinjski otac na festivalima "Dani komedije" u Jagodini i "Joakim Vuji�" u Kragujevcu i Ardalion u U�icu za Hadersfild.

Zorana Petrov, scenografkinja
Ro�ena 1976. u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu primenjene umetnosti, odsek scenografija, 2003.
Pozori�te: Antonije i Kleopatra (�ekspir, r. Anja Su�a, BELEF 2004); Petar Pan (Beri, M. Stojanovi�; r. K. Mladenovi�, MP "Du�ko Radovi�"); Deco, deco (D. Radovi�, r. A. Su�a, "Pinokio")
TV emisije: Beograde, dobro jutro (Studio B), U susret (Studio B)
Film: Karta u jednom pravcu (r. Robert Petrovi�)

Sini�a Ili�, slikar i scenograf
Ro�en 1977. u Beogradu. Diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, trenutno na magistarskim studijama slikarstva na istom fakultetu. Jedan od osniva�a i �lanova TkH (Teorija koja hoda), platforme za istra�ivanje teorije i prakse savremenih izvo�a�kih umetnosti. Izla�e u zemlji i inostranstvu. Bavi se performans-artom i pozori�nom scenografijom. Umetni�ki rezidens na akademiji �los Solitud (Akademie Schloss Solitude)
Predstave: No name: Sne�ana (po motivima R. Valsera, r. Bojan �or�ev, Ve�ernja scena "Radovi�"); Poslednja smrt Frenkija Suzice (S. Vujanovi�, r. B. �or�ev, Ve�ernja scena
"Radovi�"); Zmijin svlak (S. �najder, r. B. �or�ev, CZKD Beograd)
Performansi: u�estvuje kao jedan od autora tekstova, koncepta i izvo�a�.
Operrrra je �enskog roda (r. B. �or�ev, Belef 2005); Actress (Work) In Progress (sa S. �orovi� i B. �or�evom, Akademija Schloss Solitude, �tutgart, Scena studio JDP, Filodramatiko, Rijeka); SnowWhite Session (S. �orovi� i B. �or�ev, Akademija Schloss Solitude, �tutgart, SKC, Beograd, KC Vooruit, Gent); FRIDA KAHLO - una pierna y tres corazones (sa S. �orovi� i B. �or�evom, Muzej savremene umetnosti Beograd); DreamOpera (TkH, Tartini Teatar, Piran)
Nagrada za scenografiju na Me�unarodnom bijanalu scenskog dizajna, Beograd, 2004.

Igor Vasiljev, scenograf
Ro�en u Puli 1973. Diplomirao na odseku za scenografiju Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Autor vi�e scenografija u razli�itim oblastima scenske umetnosti (opera, ples, drama, lutkarsko pozori�te). Istra�uje u oblasti digitalnih medija (net-art, digital art, web design, elektroakusti�na muzika) i fotografije. Pored scenografije, profesionalno se bavi i grafi�kim dizajnom. Izlagao na grupnim i samostalnim izlo�bama.
Najzna�ajnije predstave: opera Orfej i Euridika (K. V. Gluk, r. Bojana Cveji�, BEMUS 2005); Kad bi ovo bila predstava (A. Im�irevi�, r. Petar Pejakovi�, BELEF 2005); Razneseni (S. Kejn, r. �ur�a Te�i�, BDP); Igra ludosti (Erazmo/Lojola/Karaklaji�, r. G. Lebovi�, Bitef teatar); Svemirski zmaj (D. Kova�evi�, r. Predrag Todorovi�, Hercegnovsko pozori�te); Pri�e iz dvori�ta, koreodrama (M. Krtolica/Y. Godder, Cinema Rex/B92); Sre�ni princ (O. Vajld, r. I. Bulatovi�, NP Sombor); Pjero mese�ar muzi�ko-scensko delo (r. Irena Popovi�, Cinema Rex/B92); El retablo de maese Pedro, opera (E. de Falja, r. B. Cveji�/K. Krnajski, Cinema Rex/B92) i dr.
Scenska muzika
Svemirski zmaj, Hercegnovsko pozori�te; Reumati�ni ki�obran, Hercegnovsko pozori�te
Nagrade/priznanja:
2005: Godi�nja nagrada Malog pozori�ta "Du�ko Radovi�" za scenografije u predstavama Momo (r. �ur�a Te�i�) i Trinaest (r. Gordana Lebovi�)
2002: Nagrada publike za 'Playground' (sa Andrejom Andri�em), Festival kratke elektronske forme, Cinema Rex/B92
1998: Priznanje Drugog bijenala scenskog dizajna za dizajn scene u kategoriji "Dizajn spektakla" - za koreodramu Pri�e iz dvori�ta i operu El Retablo de Maese Pedro

Milica Grbi�-Komazec, kostimografkinja
Ro�ena u Sarajevu 1975. Godine 1999. diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Bogradu, na odseku za scenski kostim. Magistrirala 2004. radom "Ki� u scenskom kostimu". Izlagala na grupnim i samostalnim izlo�bama.
Najzna�ajnije predstave: Pigmalion (B. �o, r. Jovica Pavi�, NP Banja Luka); Nakaze (B. �panjevi�, r. Nenad Gvozdenovi�, NP Banja Luka); �udo u �arganu (Lj. Simovi�, r. Du�an Petrovi�, NP Banja Luka); Bombardovali smo Nju Hejven (D�. Heler, r. Olivera �or�evi�, Pozori�te mladih, Novi Sad); Por�a Koklan (M. Kar, r. K. Krnajski, Ve�ernja scena "Radovi�"); Laki komad (N. Rom�evi�, r. Milo� Jagodi�, NP Zrenjanin); No�evi u koko�kama (D. Herover, r. Miroslav Benka, NP Ni�); Ljubavnik velikog stila (R. Kuni, r. Vladimir Lazi�, Zvezdara teatar); Seks, la�i i divlje guske (V. Alen, r. Bojana Lazi�, NP Subotica) i mnoge druge.
Nagrada za najbolji kostim na festivalu de�jih pozori�ta "Delti�-festi�", 2002.
Maja Mirkovi�, kostimografkinja
Ro�ena 1977. u �apcu. Diplomirala 2001. na FPU u Beogradu, na odseku Kostim, Atelje scenski kostim, u klasi profesorke Milanke Berberovi�. Trenutno postdiplomac Interdisciplinarnih magistarskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, Grupa za scenski dizajn. Autor i izvo�a� teorijsko-umetni�kih performansa, kao i saradnik �asopisa grupe TKH. Izlagala na brojnim grupnim izlo�bama.
Finalista modnog takmi�enja Smirnoff Fashion Awards (1999, 2000, 2001).
Najzna�ajnije predstave: Ukro�ena goropad (�ekpir, r. Kokan Mladenovi�, NP Zrenjanin); Beograd-Berlin (M. Pelevi�, r. Ksenija Krnajski, Zvezdara teatar), Jastu�ko (M. Makdona, r. A. Su�a, BDP); Ljulja�ka (E. Mazia, r. Stevan Bodro�a, Ve�ernja scena "Radovi�"); Ko�tana (B. Stankovi�, r. Jug Radivojevi�, NP �abac), Vu�jak (Krle�a, r. An�elka Nikoli�, NP Kikinda); Sne�na kraljica (koreo i re�. Du�an Muri�, Malo pozori�te "Du�ko Radovi�"), Poslednja smrt Frenkija Suzice (S. Vujanovi�, r. B. �or�ev, Ve�ernja scena "Radovi�") i mnoge druge.
Film: �ejtanova osveta (r. Stevan Filipovi�)

Dragica Pavlovi�, kostimografkinja
Ro�ena 1973. u Aran�elovcu. Diplomirala FPU u Beogradu 1999, odsek scenski kostim u klasi prof. Milanke Berberovi�.
Najzna�ajnije predstave: Majstor i Margarita (Bulgakov, r. K. Mladenovi�, NP Sombor); Heda Gabler (H. Ibzen, r. Du�an Petrovi�, NP Subotica); Malogra�ani (M. Gorki, r. Radoslav Milenkovi�, BDP); Rekviziter (U. �ajtinac, r. �or�e Marjanovi�, BDP); Bogojavljenska no� (�ekspir, r. Zoran Ratkovi�, NP Sombor); Dan D� (F. Vujo�evi�, r. Milan Karad�i�, BDP), Budite lejdi na jedan dan (M. Pelevi�, r. K. Krnajski, Bitef teatar) i mnoge druge.
Nagrade:
2002: nagrada JUSTAT-a za dizajn kostima u predstai Torkvato Taso (Gete, r. D. Petrovi�, SNP); Nagrada za najbolji kostim na Festivalu pozori�ta za decu u Kotoru za predstavu Sestre po metli (Pra�et, r. K. Mladenovi�, Malo pozori�te "Du�ko Radovi�")

Koliki zna�aj u kvalitetu saradnje ima tvoje "ka�enje" na tekst koji se radi, u odnosu na rediteljsku harizmu ili �elju reditelja da radi ba� to, ba� u tom trenutku, ba� sa tobom?
Vasiljev: Zanimljivo je da koristi� izraz ka�enje. Podse�a na Bartov pojam punktum, odnosno odre�ena ta�ka, mesto (u �irem smislu) koje nas silinom uboda ili udarca vodi do zna�enja slike. Nasuprot punktumu, studium ozna�ava analiti�ki pristup. Ako dalje sledimo analogiju, razvijanju scenografsko-rediteljskog koncepta uvek prethodi opse�an studium tokom kojeg se formira zajedni�ko polje rada. To je etapa u kojoj jo� uvek postoji mno�tvo mogu�ih scenskih re�enja, ili nijedno. U nekom trenutku zaista se zaka�i� za odre�eno re�enje ili pravac razmi�ljanja. �ta je to �to uspostavlja taj punktum, zavisi od niza okolnosti. Tekst je �esto polazi�te, ali ne mora da bude i osnova koncepta. Postoje i projekti u kojima tekst nastaje paralelno sa scenografijom i ostalim elementima predstave.
Ili�: Radim samo kada mi se potpuno dopadnu i tekst, i rediteljski koncept (koji smatram da je �esto jo� zna�ajniji od samog teksta), i njegovi/njeni stavovi i/ili statementi, i kada sasvim mogu da stanem uz ili iza njih.
Pavlovi�: De�ava se i to da se "uka�im" na tekst, ali ne i s ekipom s kojom sara�ujem, ili pak - ne le�i mi tekst, ali poverenje u one s kojima radim, donese dobar rezultat. Mogu�e je, navodno, postaviti se krajnje profesionalno i isklju�iti li�no, ali mislim da ovo nije profesija u kojoj vredi ne predavati se do kraja.
Petrov: Nema dobre saradnje ukoliko rediteljska harizma nije ni blizu harizme scenografa. Kada su harizme slo�ne, slo�i�e se i nesuglasice.
Kalabi�: I kada se ne "uka�im" na sam tekst, trudim se da na�em ne�to �to me zanima, da upotrebim neki drugi materijal, neku drugu formu, neku foricu...
Grbi�: Da, kad mi se tekst ne dopada, uvek poku�avam da se "zaka�im" za ne�to �to mi je zanimljivo, bilo da je to epoha, podneblje... da prona�em neki detalj koji mo�e da se vizualizuje na meni interesantan na�in. Ali, kada me tekst zaista privla�i, to je jedan od najja�ih motiva za�to prihvatam rad na nekom projektu!
Mirkovi�: Sam poziv od reditelja uvek je kompliment. Neophodno mi je postalo da o �oveku s kojim radim mislim najbolje, i cenim njegov na�in i trud, prirodu i invenciju. Svaki me "kupi" ne�im drugim. Volim potentan i slojevit pozori�ni tekst, ali smatram da je u pozori�tu to po�etni predlo�ak. Njegov novi, scenski �ivot, promenjenog toka, "naru�enog" na�im brojnim intervencijama, jeste ne�to �to pre svega zavisi od persona koje su se s njim uhvatile u ko�tac. Zato: �ovek, pa tekst.

Kako usagla�avate "intimne trenutke" (termin namerno pozajmljujem iz metode Mihaila �ehova, a mislim na li�no �itanje komada, misli o tome kako on treba da izgleda na sceni, �ta je on za vas li�no, u datom trenutku) sa ostatkom ekipe (reditelj, kostimograf/scenograf, glumci)?
Petrov: Kroz razgovor i materijal koji donosim kako bih bolje opisala sopstvene do�ivljaje. Kroz pametne sugestije, koje otvaraju nova vrata. Nekad lako, nekad te�e, nekad nikako. Opet zavisi od kompatibilnosti duha.
Vasiljev: U osnovi tog procesa je neka vrsta zamagljivanja granice izme�u li�nog i zajedni�kog. �esto dolazi i do iznenadnih poklapanja izme�u intimnih uvida saradnika. Kada su glumci u pitanju, va�no mi je da se u prostoru scene, koliko je to mogu�e, ose�aju kao kod ku�e. Naravno, uvek �e neka platforma biti preuska, stepeni�te suvi�e strmo itd. ali tako je i sa navikavanjem na nove cipele. U po�etku malo �uljaju, pogotovo one kvalitetnije.
Grbi�: Svaka pri�a asocira me na odre�enu boju, epohu, ili materijal, i taj utisak iz prvog kontakta s tekstom uglavnom ostaje prisutan �ak i ako se koncepcija promeni. Zato je najbitnije da svoje prve utiske podelim sa scenografom i rediteljem �to pre!
Ili�: Hi, hi, kad se naleti na razli�ito �itanje, to je kao mala nagazna mina, onda se o tome pri�a dugo, dugo, i do�e se do najboljih re�enja. Divno. Nije li to i cilj svakog timskog rada?
Mirkovi�: Svi se dobro ose�aju kad se dogodi da su svi "na istom tragu". U suprotnom, kre�e druga vrsta razmene i "borbe", i to je najuzbudljivija mukotrpnost. Pobednik nije li�nost, ve� re�enje koje se formira upravo tom konfrontacijom ideja. Najva�nije je pratiti tok rada, a ne biti uveren da smo se ba� sve dogovorili unapred.

�ta vam najvi�e zna�i u razgovorima i dogovorima s rediteljem?
Petrov: Ose�aj da smo se razumeli, da pri�amo o istoj stvari. Kad se do toga do�e, onda je i sloboda tu (negde).
Pavlovi�: Mnogo mi zna�e otvoreni razgovori. Ne volim kad su reditelji �turi, sebi�ni i zatvoreni. Volim da �ujem koncepciju, da vidim boje, osetim atmosferu... Tra�im da unapred znam kakvu predstavu pravimo, zbog pri�e koju kostim treba da iznese i zbog njegove funkcionalnosti.
Ili�: Volim kad reditelj razmi�lja konceptualno i koncentrisano. Zna�i mi da je dosledan u izabranom umetni�kom jeziku i da u svakom trenutku zna o �emu govori.
Grbi�: Doslednost u dogovorima, to cenim. U�asno je te�ko baviti se materijalizovanjem stvari u situaciji kada se rediteljska koncepcija menja u toku rada.
Ili�: Tako�e mi je va�no da njegovi/njeni umetni�ko-politi�ki (govorim i o ideologiji, i o politici umetni�kog jezika) stavovi budu jasni i hrabri, i da se poklapaju s mojim.
Kalabi�: Najvi�e mi zna�i kada imam ose�aj da zajedno dolazimo do re�enja - scenografija sama po sebi i za sebe ne zna�i ni�ta, ako ne radi za predstavu, ako nije deo iste, ako rediteljski nije iskori��ena.
Mirkovi�: Zajedni�ko vreme, nala�enje istih imenitelja, repera u savremenoj kulturi, istoriji, knji�evnosti, vizuelnim umetnostima. Klju�na mesta prepoznavanja, �to me�usobnog, �to vezanih za likove i okolnosti, jesu baza. Ta �e baza omogu�iti postizanje jedinstvenog jezika svih koji govore predstavom, i onoga �to �e komunicirati predstavu od jezgrovitog "unutra" ka prepoznatljivom "van".

Generacijska komunikacija ili autoritativna "�aka o sto" iskusnog reditelja, �ta se pokazalo kao bolja varijanta?
Mirkovi�: Generacijska �aka o sto, rekla bih. �aka "mladim vo�ama" ponekad zaista dobro do�e. Ne pri�am o �aci besmislene strogosti, malog boga koji ne pra�ta, nam�orastog oca koji tra�i potpunu poslu�nost. Govorim o glasu razuma koji najavljuje disciplinu unutar igre. Nema zahtevnijeg zadatka, eti�ki pipavijeg. Imam, istina, i divne saradnje sa svojim vr�njacima na koje sam upravo - ponosna.
Kalabi�: Od iskusnog reditelja mogu mnogo da nau�im, tako�e su i male �anse da scenografija bude "pogre�na" tj. da ne bude deo predstave. Sa mla�im rediteljima mo�e da se desi da ima vi�e lutanja i da nemaju dovoljno iskustva da vide predstavu u celini, pa se i ja tada ose�am malo izgubljeno...
Vasiljev: Ako je autoritet utemeljen na znanju i iskustvu (nasuprot utemeljenosti na nesigurnosti ili sujeti) onda mu nije potrebna �aka i tu je onda re� o preno�enju znanja. S druge strane, pridev generacijski ne mora nu�no da zna�i kvalitet u komunikaciji.

Kolika vam je sloboda potrebna da biste se ose�ali dobro odnosno ta�no1? Kako do nje dolazite?
Ili�: Da bih se ose�ao dobro u radu, treba mi potpuna sloboda.
Petrov: Mislim da apsolutne slobode u ovom poslu nema, a nije ni dobro da je ima...
Pavlovi�: Sloboda je relativna i kako na crveno ne mo�e� slobodno da prelazi�, tako i u ovom poslu postoje brojni kompromisi koje �inim.
Petrov: Da, svako od nas, i reditelj, i kostimograf, i scenograf, glumac... mora da stavi svoj rad u slu�bu predstave. Ona nas ograni�ava. Predstava kao jedinstvena celina.
Grbi�: Autorsko zadovoljstvo slobodom zavisi od mnogih faktora. Ponekad najmanje od reditelja. Na primer, postoje ograni�enja ve� u samom tekstu, ili �anru, ili ono �to je najgore, ali na�alost naj�e��e, ograni�enja u bud�etu. Ipak, sloboda najvi�e zavisi od poverenja izme�u saradnika...
Ili�: Ja se uvek ose�am dobro kao jedan od �lanova umetni�kog tima. A ina�e, mislim da su svi projekti na kojima sam do sada radio bili ta�ni.
Kalabi�: A ja se ose�am dobro kada je scenografija ta�na - kada prvi pogled na scenu (to je ono �to publika vidi prvo) odaje atmosferu, pri�u cele predstave. Tako�e mi je super ose�aj kada zavr�ena, realizovana scenografija izgleda isto (ili pribli�no) kao na po�etnoj skici, ali to je ve� stvar iskustva.
Mirkovi�: Va�no je strpljenje, ali i uporno zastupanje sopstvenih uverenja. Pobe�uju ona koja umeju da pre�ive druge pri�e.
Kalabi�: Volim kada u toku rada, u bilo kojoj fazi, ne�to novo nau�im, probam i to bude dobro za predstavu u celini. Kada su scena i kostim deo jedne pri�e. Kada me ne�to provocira, kada mi je stalo ne samo do same scenografije ve� do predstave.
A sloboda... Nije mi neophodna prevelika sloboda, nekad su i ograni�enja vrlo inspirativna...
Vasiljev: Sloboda uvek zna�i znati prepoznati granice, uspostaviti okvir.

�ta vam obezbe�uje ili, ako to nije slu�aj, �ta bi vam obezbe�ivalo autonomiju kreacije? Ose�aj da va�a misao i realizacija postoje kao tekovina vas kao AUTORA, a ne izvr�ilaca radova. Gde su granice...?
Vasiljev: Ne verujem u tako ne�to kao �to je autonomija kreacije. Barem kada je scenografija u pitanju. Tu je uvek re� o uzajamnosti. Scenografija ne zna�i ni�ta bez scenske radnje, makar ona bila i odsustvo radnje. Od trenutka kada se formira, scenografsko re�enje postaje javno dobro i pripada projektu. Utoliko nemam ni�ta protiv da preuzmem ulogu izvr�ioca radova.
Mirkovi�: Kostimograf treba da je i nau�nik, i crta�, i vi�estrani umetnik. Po mogu�stvu i teoreti�ar, direktno umre�en u najfinije dru�tvene promene, upoznat sa svim njegovim sojevima i slojevima; svestan politi�kog trenutka, preciznog stava prema svakodnevnici i �ivotu u ukupnom smislu.
Grbi�: Mislim da je svaki kostimograf i autor i izvr�ilac radova, istovremeno.
Pavlovi�: Autorstvo... Mislim da imam svoj rukopis, ne toliko u samoj likovnosti koliko u na�inu razmi�ljanja o kostimu. Trudim se da u kostimografiji imam pri�u, dramaturgiju, politiku... Kostim je �iva stvar i �ivi samo s predstavom i glumcem. Zato se trudim da bude ta�an i da ga obrazlo�im onom ko �e ga nositi, jer vera u kostim je isto �to i vera u tekst ili vera u lik. Ako toga nema, publika to lako pro�ita. Granice, naravno da postoje...
Kalabi�: �ak i kada postoje odre�eni optere�uju�i zahtevi, uvek ima dovoljno prostora za "ostavljanje pe�ata" u samoj realizaciji - materijali, boje, detalji...
Petrov: Ose�aj autorstva obezbe�uje mi kvalitet rada koji nudim, na svim nivoima. I sre�na okolnost kad je taj kvalitet pozitivno ocenjen me�u ostalim autorima. Onda su mi vrata otvorena i tad sam, valjda, autor. A izvr�ilac radova je onaj ko... Ne znam ko je izvr�ilac radova. Onaj ko napravi ne�to �to je neko drugi smislio? Jel' se to de�ava? To se mo�da de�ava na filmu. Do�u stranci da prave film i donesu nacrte za izgradnju srednjovekovnog utvr�enja, a na�i scenografi organizuju posao i naprave utvr�enje. Ne mislim da je to za potcenjivanje. Naprotiv. Ne mo�e to svako da obavi dobro.
Mirkovi�: Autonomnost autorstva bilo kog sektora u pozori�tu je besmislena, jer bri�e njegovo su�tinsko polazi�te: da smo se svi sreli na istom mestu da poku�amo da, svojim razli�itostima, ka�emo istu stvar. Bilo koja i bilo �ija, ideja ili delo, ne pripada (samo) svom stvaraocu. Odlazi u prostor koji dele svi, i tu se umno�ava i deli sa zamislima i tuma�enjima ostalih. Pozori�te je dru�tvena pojava. U njoj ima mesta za pojedinca i li�nost; ne za individualnost kao apartnost, odse�enost. Radost je zajedni�ki rad, borba, za�to da ne. I kao u slikanju: nije dobra slika na kojoj je svaki detalj islikan naro�ito i druga�ije, ve� ona koja ukupno deluje dobro. Se�amo se predstave kroz atmosfere i slike. Ni�ta �to deluje "dobro" samo za sebe, nije dobro. Predstava je jedno ostrvo, na kom sve treba da li�i upravo - na to ostrvo.

�ta vam najvi�e, a �ta naj�e��e nedostaje dok radite predstavu/film?
Ili�: Nije mi mnogo toga nedostajalo do sada, ali nanju�io sam da je najve�i problem koji se de�ava nepoverenje me�u saradnicima, kao i razli�ita shvatanja profesionalizma, a ovo se manje odnosi na umetnike koji sara�uju, vi�e na infrastrukture pozori�ta i drugih institucija kulture. Ali, ponavljam, nemam posebno ru�na iskustva. Na filmu nikada nisam radio.
Grbi�: Ve�i bud�eti i bolje opremljene radionice.
Mirkovi�: Jasan koncept, vreme ostavljeno reditelju da upozna sopstvene, i potencijale svih svojih saradnika, a spram zadatka. Ne govorim o nedostatku koncepta vezanog za konkretnu izvedbu, ve� onog vi�eg i sveobuhvatnijeg, koncepta profesionalnog opho�enja prema rediteljskom pristupu radu, rekla bih. Niko ne mo�e, ni najboljom voljom i najve�im trudom, da nadomesti entuzijazam i veru samog reditelja u projekat koji radi.
Pavlovi�: Vreme. Predstave su po�ele da se rade u sve kra�em vremenskom roku! Nedostaje mi vreme za dogovor, za realizaciju, za vi�e prisustva na probama i, kona�no, za istra�ivanje tokom procesa rada (�to podrazumeva i dodatna sredstva kojih je sve manje).
Petrov: Vreme, novac, vredni ljudi.
Vasiljev: Vreme i novac (za materijal).
Kalabi�: Dobar nabavlja�, dobar rekviziter.

Uporedite rad i iskustva u ve�im i manjim institucijama? Stru�nost, predusretljivost, ekspeditivnost, svest o "zna�aju"... Ima li zna�aja broj ljudi koji ti je na raspolaganju?
Mirkovi�: Ogromna je prednost imati na raspolaganju �itav tim razra�enih uloga unutar kroja�kih radionica, kao �to je to slu�aj sa SNP-om u Novom Sadu, na primer. Upravo zato �to znam koji obim posla savladavaju "usamljeni" majstori po manjim radionicama, moje su divljenje i zahvalnost prema njihovoj po�rtvovanosti ogromni. Mana manjih radionica nikada nisu bili majstori, ve� procena vremena njihovih pretpostavljenih oko roka izvr�enja zadataka. Od umornih i iscrpljenih, u nekom trenutku moram da prestanem da tra�im vi�e. To ima posledice na moj rad: manje ili nimalo vremena za izmene, dorade, ili prostu i neophodnu kontemplaciju nad u�injenim.
Kalabi�: Kada radi� u manjem pozori�tu, u tom trenutku se radi jedna predstava, pa su svi usredsre�eni samo na nju. Ima� tako na raspolaganju i ljude, i prostor, i vreme. U ve�im institucijama �esto imam problem s mnogo �efova, pa mi je te�ko da pohvatam koji je za �ta zadu�en.
Vasiljev: Izme�u stru�nosti i veli�ine institucije ne postoji uzro�no-posledi�ni odnos. Broj ljudi ima manji zna�aj u odnosu na organizovanost kolektiva, raspodelu odgovornosti i odgovornost pojedinaca.

Prednosti i mane pozori�nih radionica u odnosu na saradnju s majstorima na koje ste navikli.
Kalabi�: Nemam tim svojih majstora, uglavnom radim u pozori�tima koja imaju svoje, manje-vi�e dobre, radionice. Najvi�e volim kada se sve radi na jednom mestu, u okviru pozori�ta.
Vasiljev: Da, proces izrade je neuporedivo jednostavniji i efikasniji.
Mirkovi�: Kad se dogodi mogu�nost da se u posao, osim saradnika u datom pozori�tu, uvede "ispomo�", trudim se da to bude neko od mojih naj�e��ih i najpo�rtvovanijih kroja�a, obu�ara, vlasuljara. Volim situacije u kojima majstor prona�e neko, svojoj struci svojstveno, re�enje "zadatka". Moja uloga je vrlo �esto ne samo da dam zadatak i pratim izvo�enje radova nego i da bodrim ljude koji ga izvr�avaju, poku�am da im posao u�inim zanimljivim, dam prostora da stvari naprave takvim da i sami budu ponosni na njih. Zato sam neverovatno puno zahvalna svim onim majstorima koji sli�no �ine za mene. Kostimografija iza�la sa papira i prvih dogovora sa autorskim timom, jeste, po mom iskustvu, upravo organizacija i animacija.

Ko su idealni asistenti na projektu? �ta su po zanimanju? S obzirom da se, na�alost, asistenti u pozori�tima zaslu�uju naj�e��e i najsigurnije tek sedom kosom, bradom i razbokorenom biografijom (a kakve su finansijske prilike u na�im pozori�tima, ni to �esto nije dovoljan argument ZA), koliko vam je njihovo prisustvo zna�ajno, odn. da li ih ponekad ose�ate kao "kamen oko vrata", onda kada su vam dodeljeni, a niste ih vi birali?
Pavlovi�: Radim bez asistenta, upravo zbog "kamena oko vrata". Idealan bi mogao da bude samo neko ko razmi�lja na isti na�in kao ja. Te�ko! Najdragocenija podr�ka u realizaciji je ona od strane operativnih slu�bi (operativni i tehni�ki direktor, nabavlja�) i, naravno, kroja�a i vajara. Od njih o�ekujem inventivnost i kreativnost, kao i volju i veru u to �to rade.
Grbi�: U zavisnosti od tipa kostima u predstavi, idealan asistent mogao bi biti kostimograf, slikar, ili vajar. Prisustvo asistenta na projektu svakako je od velikog zna�aja, ali se ne se�am kad sam poslednji put imala tu �ast...
Ili�: Ja nikada do sada nisam imao asistenta. Ali, kada razmi�ljam o tome, rado bih imao. Mislim da je to obostrano korisna saradnja. Po zanimanju, pretpostavljam da bi mogao da bude arhitekta ili organizator.
Mirkovi�: Dvaput sam, od strane pozori�ta, kao asistent "dodeljena" starijim koleginicama. Tad sam se suo�ila s gomilom pitanja: �ta je asistent? �ta su njegova zadu�enja? U �emu je, i dokle, njegova kreativnost? Postoji opasnost od prili�no nezahvalne pozicije "sun�era" za sve nedostatke. Nekoliko puta sam i sama imala asistentkinje, koleginice koje sam ja pozvala na saradnju. Bez obzira na dozvolu producenta, mislim da moja sve �e��a praksa postaje da na velike zadatke, na svoj ra�un, pozovem "drugi par o�iju i ruku". Sa bliskim saradnikom iz struke, rad je bli�i radosti i kreaciji, jer napetost opada i odgovornost se, ma kako nesrazmerno, ipak deli. Izuzetno mi je va�no da kolegu uvedem kao ravnopravnog saradnika u proces rada na projektu, u radionice i u ostatak tima.
Vasiljev: Sara�ivao sam s asistentom na izradi video materijala. Pomo� studenta filmske re�ije bila je dragocena, tako da je asistencija ve� na slede�em projektu prerasla u koautorstvo.
Kalabi�: Ah, treba mi neko s iskustvom nabavke i nadgledanja rada u radionicama...
Petrov: Pa, mladim ljudima je praksa veoma bitna. Mislim, za uvo�enje u posao...
SVI: Hi, hi, hiii...

Komunikacija s upravnicima pozori�ta/producentima? Na osnovu �ega najbr�e procenite s kim imate posla?
Ili�: Ovo je dosta o�tro pitanje. Svi�a mi se. Najbr�e procenjujem s kim imam posla na osnovu profesionalnog CV-a, pona�anja i jezika. Za dobru komunikaciju s upravnicima i producentima najva�nije mi je da im je program jasno definisan i dosledan, da su brzi i ozbiljni, britki, ali ne bezobrazni i, �to je najva�nije, da znaju gde i kada �ive, �ta se de�ava oko njih, u pozori�tu, u savremenoj umetnosti, i u svetu uop�te.
Grbi�: Iskreno, uglavnom nemam dobru komunikaciju s upravnicima pozori�ta. Uvek iskrsne neki problem, ili oko bud�eta, ili oko visine honorara, ili oko isplate honorara... itd... Najvi�e od svega poga�a me drskost pojedinih upravnika, da bez obzira na to �to nemaju ni elementarno likovno obrazovanje, dozvoljavaju sebi da ocenjuju moje skice i crte�e kostima.
Mirkovi�: Istorijsko-politi�ko-dru�tveni trenutak, obele�io me je tako da mi je stvarala�ki izazov da od malog napravim veliko. Oooo... Stoga me bilo kakvo ometanje po pitanju novca, uvek dovede do pretpostavke da producent nije dovoljno:
- upu�en u potrebe proizvodnje "dobra" kome se nada(mo)
- zainteresovan za povoljan ishod rada
- ulo�io truda za prikupljanje dovoljnih sredstava
Pavlovi�: Volim kada su razgovori o projektima konkretni i profesionalni, bez onog: "Lako �emo..."
Petrov: Uh...
Kalabi�: Volim kada su zainteresovani za sve faze projekta, a ne me�aju se previ�e. Cenim ih intuitivno po tretmanu koji imam li�no, a ne vezano za zna�aj reditelja s kojim radim.
Vasiljev: Procenim na osnovu toga da li mi se obra�a osoba ili simboli�ki mandat.

Evo preseka mi�ljenja jedne generacije, uzorak od sedmoro ljudi koji su imali dovoljne sre�e, talenta i pameti da ve� u drugoj polovini svojih dvadesetih, ili prvoj polovini tridesetih, imaju biografije, koje smo morali da skra�ujemo da bi stale u tekst.
Mislim da je pro�lo vreme kad se umetni�ki rad podrazumevao, glumci tretirali kostimografe kao li�ne �najdere, a reditelji lomili dekor (a time i srca scenografa) da bi re�ili probleme s glumcima. Ako nije pro�lo, nadam se da prolazi. Jo� da pro�e vreme u kom upravnici/producenti procenjuju "tr�i�nu vrednost" ideje dizajnera scene i kostima na osnovu imena reditelja, broja glumaca u produkciji ili, jo� gore, u odnosu na zna�aj koji su za predstavu unapred predvideli i, gde �e nam biti kraj!

1 Ta�no - izraz iz doma�eg pozori�nog �argona; koristi se za slu�ajeve kad su koncept, �itanje teksta, proces i realizacija projekta uskla�eni, tj. dosledni jedan drugome (hvala Sini�i Ili�u za ovu ta�nu definiciju ta�nog).