Mesto radnje - Dubrovnik. Ivo Vejvoda u ulozi doma�ina pozvao je nekoliko onih koji su jubilej Dubrova�kih ljetnih igara do�ekali zaslu�no, i u slu�bi jubileja, a za potrebe televizije - jo� jednom pokazali svoje li�ne i profesionalne legitimacije. Me�u ostalima i Ljuba Tadi�. Govori o glumi, o publici, o razlici scene-kutije i otvorenog scenskog prostora i, na kraju, na molbu doma�ina - i po o�ekivanju gledalaca - kazuje jedno par�e iz Kralja Lira gde tuma�i tragi�nog oca a kralja jedne porodice princeza.
Trenutak koncentracije, poznati tik okom, rukom ovla� dodirnut �uperak kose - i Ljuba po�inje. Obrastao u bradu za potrebe uloge, podobro sedih vlasi, sasvim li�i na starca Lira i stihove izgovara stara�ki ote�alo, s pauzama iza svake re�i, pone�to derta provejava u tih nekoliko stihova. I onda, kad zamajac glumstva osvoji inscenirani studio u Kne�evom dvoru, kad se svi prisutni uklju�i�e u mini pozornicu Lirovog stradanja, Tadi�ev izkaz dobi onu neophodnu dimenziju dramskog, i tragi�kog - i bi �ekspirov junak koliko i o�uljeni televizijski sabesednik gledaocu ispred ekrana. Pristajanje neposrednih Tadi�evih gledalaca u Kne�evom dvoru "na scenu bez scene", na glumu bez kostimografsko-scenografskog rekvizitarija, svu svedenu na glas i mimiku, na samu nutrinu glumstva, bilo je zaloga otkrovenja �eksipirovih ideja kroz telo glumca koje je postalo i za televizijskog gledaoca virtuelno, pokretno-scensko. Ovo uspostavljanje �ulne razmene glumac-publika navelo je i miksera i re�isera da se koncentri�u na glavu glumca Tadi�a iz �ijeg je krupnog plana sada proizlazila istovremeno sva dramati�nost: televizija se jo� jednom potvrdila kao najdelotvorniji prenosilac �ulnog proose�anja jedne �ivotne situacije.
Dok su gledaoci sabirali utiske o snazi �ulne razmene "�ovek na ekranu - �ovek pred ekranom", emisija "Gost urednik" privela se kraju. I kao posle svake pro�ivljene katarze, mnogi su okrenuli dugme Prvog programa gde se upravo odvijala repriza epizode iz serije "Goli grad", epizode koja ih je ve� jednom uzbu�ivala. Potreba da se �ulno uzbu�enje nastavi, da se proose�anje u televizijskoj komunikaciji imenuje sopstvenim izborom objekta koji potvr�uje personalne senzorne mogu�nosti, da se dopre do same ki�me ovog �ulnog sveta i po�inje i zavr�ava jednim trzajem tela, prenosila je u zna�enje akcione drame "Golog grada" sve ono poetsko i umetni�ko iz "dodira" s Tadi�em kao Lirom. Razumljivo, �ak su i tipi�no �iroki bulevari ameri�kih gradova iz ove epizode dobili ne�to vi�e na tajanstvenosti: svaki lik (bio on pozitivac ili negativac u pri�i), bio je "ogrnut" na�im po�tovanjem za njegovo nasu�no, �ulno bivstvovanje. Zaista, informacija o tome da negativac mora stradati po kodifikovanom pravilu "krimi�a" bila je najmanje va�na za gledaoca: bilo je jedino va�no kako �e stradati taj �ovek osu�en na ga�enje svojih �ula.
Oni kojima na ovo potra�ivanje nije odgovoreno sa dovoljno motivacije (da bi se opetovao sraz "telo na ekranu - telo ispred ekrana"), nervozno su okrenuli i ono tre�e, rezervno dugme koje ponekad otvori prozor u televizijski videokrug TV Novog Sada. I kao kad veruje� "s pokri�em", bilo je sre�e na vezama: na ekranima se upravo ukazao Kralj Lir, glavom i bradom. A bilo je ve� 22.00, jedan sat otkad ostavismo Tadi�a kao Lira u Kne�evom dvoru. Da, ovaj Lir govorio je engleski, u prizoru se nazirao tipi�no scenski mizanscen, siluete nekih glumaca motale su se kroz krupni plan oja�enog Lira - sve je bilo i nije bilo kao dru�enje s Tadi�em. Scene je bilo, i Lira je bilo, no Ljubinih o�iju - ne. Lirovo prikazivanje razdelilo se na dva kodifikovana akcenta lika Kralja Lira: na bradu i jad u iskazu. Ono �to je taj rascep povezivalo u jedinstvenu televizijsku dramu ove no�i bilo je pridodavanje zapam�enog �ulnog odraza ve�tastvenog pogleda glumca Tadi�a me�' bradu i jad glumca Skofilda. Time je i ovaj �ekspirov lik dobio na tajanstvenosti nedoku�ivog razre�enja kad glumac postaje kralj, a kad taj isti kralj - �ovek.
Poklonici informativane televizije uskliknuli su mo�e biti: "Kakva koincidencija! To je prava televizija - dva Lira istog dana, savr�eno za pore�enje glume dvojice proslavljenih velikana scene, ba� kao poru�eno"... No, pred tom sre�nom "koincidencijom", nehoti�nim informisanjem gledali�ta o gluma�kim dometima dva glumca u tuma�enju istog lika istog dana, oni koji televiziju sagledavaju kao medij koji obezbe�uje govor �ula (izme�u �oveka uprizorenog pred TV kamerama i onog koji ga takvog prima ispred ekrana, pri �emu zadovoljenje �oveka ispred ekrana proisti�e iz do�ivljavanja i osmi�ljavanja informacijske potke putem �ulne vibracije s odrazom mentalnosti �ovekovog lika predstavljenog posredstvom TV kamera), ovaj bliski susret dva Lira, dva glumca, dva televizijski o�uljena �oveka - bio je susret nad susretima. Prava gozba misli i emocija: dok je Skofild kao Lir nagnut nad Kordelijom izgovarao uplakan "Za�to da pas, konj/I pacov imaju �ivota, a ti/Ni daha?/Ti mi vi�e nikad ne�e� do�i/Nikad, nikad, nikad, nikad, nikad..." videli smo, �uli i proosetili Lira sedih kosa i brade jednog Skofilda s o�ima jednog Tadi�a. Nije to bio Lir za sva vremena: bio je to Lir za ovu no�, sada i ovde, sedmog jula teku�e televizijske godine.
("RTV - teorija i praksa" br. 16, jesen 1979)