Ka�u da se naj�e��e umire u danima oko ro�endana. Stevo �igon je, samo dvadeset dana nakon �to je napunio 79 godina (ro�en je 8. decembra 1926, u Ljubljani) izgubio dugu i iscrpljuju�u bitku, poslednju od mnogih koje je za �ivota vodio.
A �iveo je vole�i "�ivot strasno i beskompromisno, kao ljubavnik voljenu �enu", kako to re�e Nikita Mihalkov. Voleo je �ivot onako kako mo�e da ga voli neko ko je sa sedamnaest godina, kao broj 61185, do�iveo pakao Dahaua, egzaltirano, kao da je svako jutro nakon izlaska iz tog u�asa dobio na poklon, kao praznik, s davanjem bez ostatka.
Samo mesec dana pre kona�nog odlaska, Stevo �igon je u Narodnom pozori�tu, u kojem ina�e nikada nije igrao ali jeste re�irao, proslavio �ezdeset godina rada i deset godina otkako je na scenu postavio predstavu Idiot. Za izlazak na scenu pripremio se u garderobi koju mu je ustupila k�erka Ivana. Novinski izve�taji govore o pozori�tu "prepunom do plafona" te ve�eri, o posebnoj atmosferi u kojoj slavljenik, naravno u off-u, izjavljuje: "Glava mi radi, ali sam, znate, vrlo iscrpljen". Slavilo se te ve�eri i njegovih 60 uloga, 56 pozori�nih re�ija, 30 TV glavnih rola i jo� - 14 u TV serijama, 16 u filmovima... i bezbroj nagrada koje je, kako je sam govorio, dobijao uglavnom sa zaka�njenjem, posle dugog �ekanja. Neke su ga mimoi�le, a me�u njima i ona koju je toliko �eleo: Oktobarska.
Mada je uvek govorio kako misli da mu je �ivot dao i vi�e no �to zaslu�uje, i kako su mu sve �elje uglavnom ispunjene, ostao je zauvek prikra�en za dve: da ima sopstvenu klasu na akademiji i da na scenu beogradskog Narodnog pozori�ta postavi U agoniji Miroslava Krle�e. Da, bio je sre�an �ovek i to je priznavao.
Njegova posebnost, ne samo u pozori�tu, njegova ekstravagancija, njegov nemir, njegova "buka i bes" (koje sam u nekoliko navrata, posle negativnih kritika o nekim njegovim predstavama, osetila i na sopstvenoj ko�i i u tom iskustvu nisam bila usamljena), njegovi ditirampski nastupi, opet ne samo u pozori�tu, bili su ve�ita provokacija ovoj na�oj javnosti, poziv na opredeljivanje koje je bilo sinhrono samo u jednom stavu - onom spram njegove glume. U pravu je Branka Krilovi� kada pi�e da �e "Bez �igona u na�em pozori�tu biti - nepodno�ljivo mirnije!"
- Nikada nisam imao dlake na jeziku, ali sam uradio vi�e nego �to sam naumio. Uvek sam zazirao od ljudi okru�enih mno�tvom prijatelja, ne verujem da �ovek kome je dato da ka�e ne�to originalno u umetnosti ima mnogo poznanika, a kamoli prijatelja. Svaki misle�i �ovek mora da se ose�a usamljenim, �to povla�i za sobom egocentrizam i narcizam. I to je prihvatljivo, samo ne uobra�enost... - govorio je.
Dahau, Rusija, Bojan Stupica, to su bitne koordinate njegovog �ivota, njegovog Pozori�ta.
Studije glume zapo�eo je u Ljubljani, gotovo odmah nakon �to je, pe�ice iz oslobo�enog Dahaua stigao u rodni grad (i potom, unajmljenim fijakerom se odvezao do ku�e svog oca), nastavio ih je u Lenjingradu (i tamo zauvek "oboleo" od "ruske bolesti"), a diplomirao je na Akademiji za pozori�te, film, radio i televiziju u Beogradu.
Ve� septembra 1948, Bojan Stupica ga poziva u Jugoslovensko dramsko pozori�te, �iji je �lan ostao do prevremene penzije (bora�ke). U tom teatru je i diplomirao 1952. ulogom Mar�benksa u Kandidi D�ord�a Bernarda �oa.
Od velikog broja uloga ostvarenih na mati�noj sceni izdvajaju se: Franc (Kralj Betajnove I. Cankara), Hemon (Antigona Sofokla), Mar�benks (Kandida B. �oa), Hipolit (Fedra Rasina), Don Jere (Glorija R. Marinkovi�a), Tu�ilac (Bra�a Karamazovi F. M. Dostojevskog), Fokland (Suparnici �eridana), Gospar Miho, Marko pl. Tudizip (Dubrova�ka trilogija I. Vojnovi�a), Franc (Zato�enici iz Altone �. P. Sartra), Toant (Ifigenija na Tauridi V. Getea), Robespjer (Dantova smrt G. Bihnera), Don Kihot (Maskerata M. Krle�e), Kri�ovec (U agoniji M. Krle�e), Ivanov (Ivanov A. �ehova), Petar Ivanovi� (Obi�na pri�a Gon�arova), Henri Higins (Pigmalion B. �oa), Hamlet (Hamlet V. �ekspira), Berkutov (Vuci i ovce A. Ostrovskog), Jago (Otelo V. �ekspira).
Slovenac po ro�enju, imao je "srpsku" strast za politiku i istoriju, ali je i ona �esto morala da ustukne suo�ena sa ve�om i neprolaznom - pozori�tem.
Imao je nekoliko domovina, ne samo zato �to su im se imena menjala: Jugoslaviju (u njoj - i bez nje - Sloveniju i Srbiju) i - Rusiju.
I imao je bar dve vere: pozori�te i komunizam.
Oti�ao je uz zvuke Internacionale, ispra�en tugom i zahvalno��u (i) svojih ruskih prijatelja i po�tovalaca; ruska publika ga je po�tovala, pozdravljala na nogama njegove Galeba i Idiota, kritika davala zna�ajna priznanja. A Nikita Mihalkov je, na vest o njegovoj smrti, napisao: "� kada je nacionalni teatar iz Srbije igrao njegovu predstavu Idiot, bio je to jedan od mnogih pozori�nih praznika za �itavu Moskvu koje nam je darovao Stevo �igon".