Novembra 2005. preminuo je Sveta Jovanovi�. Arhitekta i scenograf. Oti�ao je iz �ivota, a ostao u na�oj blizini. Skice. Skice �ivota i rada. Pozori�ne skice. Skice pozori�nih hodo�a��a: Ljubljana, Celje, Maribor, Kranj, Nova Gorica, Trst, Zagreb, Dubrovnik, Novi Sad, Skoplje, Zrenjanin...
Posle Romanti�nih du�a, La�ne Ivane, �koljke, Sluga, Devoj�ice, Izgubljenog sina..., ljubav mu je bila slovena�ka drama, pogotovo kad je u pripremi bila praizvedba...
O tim simboli�no metafori�nim naslovima slovena�kih dramskih tekstova i pozori�nim predstavama, koje je Sveta u razli�itim pozori�tima scenografski uobli�io, iznova je pri�ao, analizirao ih, bavio se bojama, tlorisima, dijagonalama, horizontalama, scenskim prostorima... dramskim likovima, sadr�inom, kao da jo� uvek ima ne�eg nedore�enog. Nijedna njegova scenska zamisao, posle premijere ili ve� odigrane predstave, nije zna�ila kona�no zavr�eno delo upisano u pozori�nu istoriju. Bila su to beskrajna Svetina traganja za nekakvim biserom u �koljki ili mo�da rasutom i izgubljenom pozori�nom iluzijom, povoljnim prilikama...
O Sveti Jovanovi�u ve� pi�emo u pro�lom vremenu; i nismo pravedni. Kad pepeo polo�en u urnu spustimo u grob i zatrpamo ga, to je kao da smo priveli kraju neku pozori�nu kona�nost: zatamnili prostor i spustili zavesu, gvozdenu zavesu. I pozori�ne predstave, koje pozori�ta vi�e ne igraju, samo su pro�lost, mo�da �iva se�anja, zapisana u mislima, preslikana na fotografijama, mo�da zabele�ena i u pozori�noj kritici. U dokumentima nema onoga �to kao gledaoci vidimo, �ujemo, ose�amo i sva atmosfera, koju pro�ivljavamo, ostaju samo se�anja. �esto antologijska. Kao �to su i pojedine Jovanovi�eve scenografije.
Ne mo�e se u se�anjima o�iveti samo biser u �koljki i �e�nja koju smo s umiru�im rediteljem Jo�etom Babi�em krajem devedesetih u �entjakopskom pozori�tu, u pozori�noj dvorani, jo� jednom pro�ivljavali zajedno s Pepinom i njenom �e�njom, dok smo pripremali Krajgerovu �koljku, gde se Sveta ose�ao kao �ovek iz Vojvodine ili iz Banata, a ipak Slovenac i "zarobljenik" pozori�ta, kome je posvetio ne samo sve arhitektonsko, pozori�no, likovno i scenografsko znanje ve� je, �vrsto re�en, istovremeno zaokru�ivao vlastiti scenografski opus.
Tako stvarala�ki samonikao, s pre�i��enim estetskim govorom scenskog prostora i osobenosti u oblikovanju scenskih elemenata Sveta je delovao i u operi: Gotov�ev Ero s onoga svijeta, Masneov Tais, �varino Slovo od mladosti, Gunoov Faust, Crankova Ukro�ena goropad...
Pa i u kasnijem radu na RTV Sloveniji, gde je ve� profilisao televizijsku i filmsku scenografiju, jo� uvek je bio vezan za pozori�te.
Isto tako mo�emo se s nekakvim "ozarenjem" u srcu se�ati Svete Jovanovi�a, koji se u sezoni 1975/76. vratio u svoj kraj, u Zrenjanin, gde je u Narodnom pozori�tu s rediteljem Du�anom Mlakarem pripremio postavku Cankarevih Romanti�nih du�a.
Kao �to je Cankarev dr Mlakar imao dve ljubavi, tako je i Sveta bio zaljubljen u Sloveniju i u svoju Vojvodinu... Zrenjanin, Aran�elovo, Novi Sad... Voleo je i svoju struku... prijatelje... Na mostu preko Dunava u Novom Sadu je govorio... sli�no kao dr Mlakar, sve�arski obu�en, posle poslednje takmi�arske predstave na Sterijinom: ...U prvom redu treba verovati i spoznati da postoji �ovek samo od tela, ...ni�eg drugog osim krvi i kostiju i mozga. A na�a du�nost i jedini cilj sveg na�eg delanja jeste da negujemo to telo, da ga bri�no �uvamo i toplo obla�imo... Telo, jedino telo!
...Pa opet povratak.
Banatsko Aran�elovo. Ljubljana. Maribor. Novi Sad. Sarajevo. Beograd. Dubrovnik.
Pozori�ni saradnici i prijatelji. Po pozivu, po pripadnosti pozori�tu. U umetnosti.
U stvari, to su bili putevi ukr�tanja na pozori�nim bespu�ima, koja su po�ela u Jovanovi�evim studentskim pedesetim godinama. Ko, zapravo, iz studentskih dana nije poznavao Svetu? Lekari, advokati, dramski pisci, glumci, komparativisti, akademci... Bilo je ne�eg boemskog u njihovim susretima a ipak valjda nijednog praznog hoda...
Novi Sad i Sterijino pozorje, Maribor i Bor�tnikovi susreti, Sarajevo i MESS, kao da je to samo jedna velika scena, veliki scenski prostor Svete Jovanovi�a, gde Sveta, taj ve�ni pozori�ni sanjar i veseljak, igra jednu od svojih velikih uloga koje na sceni nije mogao da odigra.
I ko ga se ne bi se�ao, scenski "iscrtanog" u sudaru stvarnog i nestvarnog, realnog i irealnog, u iluzijama �ivotnih okolnosti i razli�itosti, koji su tvorili sna�nu energiju i koju ni Sveta Jovanovi�, kakvog �emo pamtiti, zapravo nikad nije uspeo da ukroti.
Sve dok je radio bio je zapravo u svom zenitu, i svaki put je svoje nekad "magli�aste" vizije pretakao u scenske snove i poku�avao da ostane sve vreme na ivici stvarnosti i imaginarnog sveta.
Ko se ne bi se�ao njegovog krsta iz neke druge predstave, pa drve�a i komode, stepenica... ili scene za celjsku predstavu na otvorenom, me�u ru�evinama Nova�anovog Hermana celjskog ili �ehovljevog Ujka Vanje, pa Kralja Lira... Pirandelovog Henrika IV, saradnje s Balbinom Baranovi�, kad je na Eksperimentalnoj sceni ostvario specifi�nu dramatiku apsurda u Beketovoj drami Kraj igre... Milerovog Lova na ve�tice, �e�nje pod brestovima.
A Sveta je bio vi�e od scenografa. Znao je da stvori radnu i kreativnu atmosfetu, bio je dobro do�ao sagovornik, kad je sa celokupnim timom, umetni�kim i tehni�kim, stvarao pozori�nu predstavu. U njegovom opusu su zastupljene sve vrste dramskih tekstova slovena�ke i svetske, savremene, starije i anti�ke dramske knji�evnosti.
Za svoj rad dobio je najvi�a priznanja: Sterijina nagrada, Bor�tnikove nagrade, Pre�ernovog fonda, sarajevski Zlatni venac...

Sa slovena�kog prevela Aleksandra KOLARI�