Harms
Krajem pro�le godine, ta�nije 17. decembra, navr�ilo se ta�no sto godina od ro�enja Danila Harmsa (pravo ime: Danil Ivanovi� Juva�ov, a pseudonim je parafraza prezimena �uvenog junaka Konana Dojla - �erloka Holmsa, koji je smislio jo� u gimnaziji. Tako�e je koristio i pseudonime Horms, �arms, �ardam itd. Ina�e, Harms se vrlo �esto i obla�io - ka�ket i lula - kao Dojlov detektiv). Harms je ro�en u Petrovgradu, bio je prozaista i dramski pisac, jedan od najzna�ajnijih predstavnika ruske avangarde i jedan od najmarkantnijih pripadnika avangardne grupe OBERIU (skra�enica za Udru�enje realne umetnosti, pri �emu po�etno "U" ima parodi�no zna�enje, jer ironizuje dotada�nje "izme") �ije je nastajanje, kako to navodi Aleksandar Flaker (Ruska avangarda, SNL/ Globus, Zagreb 1984), sinhrono s pojavom i konstituisanjem evropskog nadrealizma, a i poetika njenih pripadnika ima podudarnosti s nadrealisti�kom poetikom. Jezgro tog umetni�kog kruga, koji se pojavio na samom zalasku ruske avangarde (1926) kao jedan od njenih poslednjih izdanaka, poslednja pobuna protiv kanonizovanih vrednosti gra�anske literature/teatra, ali i kao odraz slutnji nadolaze�eg mraka i represije staljinizma, pored Harmsa, �inili su i Nikolaj Zabolocki, Aleksandar Vvedenski, Igor Bahterev i Boris Levin, a podr�avana je i radovima pesnika Vaginova, Jurija Vladimirova, Tufanova, kao i slikara Kazimira Maljevi�a i Pjotra Sokolova. Posebnu "boju" ovoj grupi davao je de�ji pisac Jevgenij �varc, te je "ova interakcija avangardnih pisaca i dje�je knji�evnosti bez sumnje zna�ajna: omogu�io ju je 'infantilizam pjesni�ke rije�i' � prisutan u poetici skupine OBERIU".
Grupa je inspiraciju pronalazila u tradiciji ruske avangarde (Hljebnikov, Mandelj�tam), u groteskno-fantasti�nom svetu Gogolja i Remizova, kao i u ruskoj pu�koj subliterarnoj tradiciji (va�arsko pozori�te).
OBERIU u svom manifestu, izme�u ostalog, poru�uje: "Do�ite kod nas i zaboravite sve �to ste u drugim pozori�tima videli!"
Harmsova poetika, ma koliko da "duguje" i Kafki, Gogolju i evropskim nadrealistima, jeste autohtona jer je nastala kao odgovor na vrlo konkretno vreme i vrlo konkretan prostor, a ponavljanje istorije u�inilo je njegovo delo ve�ito aktuelnim i univerzalnim. Harms je, pri tom, dodatnu inspiraciju potra�io (sem u Dojlovom opusu) i u delima Knuta Hamsuna, kao i u poetici engleskog "non-sens-fiction" i dade.
U sovjetskoj javnosti tog vremena, Danil Harms bio je prete�no poznat i priznat kao pisac za decu, ali je neka vi�a istorijska pravda naknadno valorizovala njegovo delo kao zna�ajan prilog dehijerarhizaciji stilova i knji�evnih rodova. Harms se smatra rodona�elnikom ruske poetike apsurda (kao parodijskog odnosa spram kanonske proze i drame).
Harms nije bio popularan za �ivota i ve�inu stvari izdao je kao samizdat. Bio je osu�en za antisovjetsko delovanje i poslat na godinu dana u zatvor u Kursku. Tokom opsade Lenjingrada 1941, Harms je po drugi put uhap�en. Bilo je to ovako: Danila Ivanovi�a Juva�ova, "sme�nu" lenjingradsku pojavu u "kostimu" �erloka Holmsa, jedne ve�eri u pozno leto 1941. domar poziva da "na trenutak" si�e u dvori�te. Odatle ga, u ku�nom rublju i papu�ama, crnom "maricom" odvodi Staljinova policija. U februaru 1942, Danil Ivanovi� Harms umire od gladi u zatvorskoj bolnici u Lenjingradu.

Ibzen
U ovoj godini, svetska pozori�na javnost obele�ava stogodi�njicu smrti norve�kog dramati�ara, jednog od klju�nih tvoraca moderne drame Henrika Ibzena (1828-1906) �ije je delo, koje se stilski i poeti�ki prote�e od romatizma, preko (psiholo�kog i socijalnog) realizma do simbolizma, na�inilo sna�an uticaj na evropsku dramsku literaturu.
Sin dobrostoje�eg trgovca koji je, nakon bankrota, porodicu povukao u siroma�tvo (�to se, kao trauma, reflektovalo i na ve�inu njegovog potonjeg dela), Ibzen ve� sa petnaest godina radi kao apotekarski pomo�nik, potom izu�ava medicinu i, zbog toga, latinski jezik i po�inje da pi�e drame koje nemaju nikakvog uspeha niti odjeka.
Prvi delimi�an uspeh ostvaruje s komadom The Warrior's Barrow izvedenom u teatru u Kristijaniji. Posle toga odlazi na mesto stejd�-menad�era u pozori�tu u Bergenu, pod ugovorom koji podrazumeva da svake godine, za dan pozori�ta, napi�e po jedan komad. Iz tog perioda su i njegove drame: Gospo�a Inger iz Estrota, Norma Olaf Liljekrans...
Pravi uspeh dolazi tek prelaskom na mesto direktora Norve�kog teatra u Kristijaniji, kad nastaju i neka od najzna�ajnijih dela: Ratnici na Helgolandu, Per Gint, Dru�tvo mladih, Stubovi dru�tva, Lutkina ku�a, Aceti, Narodni neprijatelj, Divlja patka, Gospo�a s mora, Heda Gabler, Graditelj Solnes...
Ono �to je, bez obzira na period nastanka, zajedni�ko za celokupno Ibzenovo delo, odnosno njegove junake, jeste sna�no prisustvo pro�losti koje defini�e i optere�uje njihovu sada�njost.

Sajt, "kriza", nova drama - SFW
"Kriza" savremenog dramskog teksta u Srbiji u poslednje vreme �esto je potezana "dijagnoza" - bolje re�i opravdanje za nemo� da se isproducira i skrene pa�nja bar na deo novih autora i njihovih ostvarenja. U prilog tome svedo�e i pojedina�ni uspesi na�ih mladih pisaca u inostranstvu, kao i "Projekat 3" Srpskog narodnog pozori�ta, koji je postao pretesan okvir za sve �to se nudi, te je pro�le godine na neki na�ni nezvani�no uspeo da se preimenuje u "Projekat 5". Odnedavno, u skladu s vremenom, dramski pisci su, mimo dominantnih institucionalnih sila koje kontroli�u proizvodnju i distribuciju umetnosti, "otkrili" i svu potenciju upotrebe novih tehnologija i otvorenog softvera (Open Source), te je inicijativom njih �etvoro - "So Fucking What" (Minja Bogavac, Maja Pelevi�, Filip Vujo�evi� i Milan Markovi�) pokrenut rad internet sajta www.nova-drama.org (SFW).
Arhivski sajt je primarno posve�en novoj drami, a grupa "SFW" iz Beograda ga defini�e kao geriliski poku�aj da se mladim piscima pru�i prostor koji zaslu�uju i na taj na�in doka�e da ne postoji kriza, odnosno da ona mo�e da se primeti u mnogim drugim domenima pozori�ne umetnosti, ali ne i spisateljskom. U prilog tome svedo�i vi�e od pedeset trenutno postavljenih tekstova autora Jelene Kajgo, Jelene Popadi�, Fedora �ilija, Vladimira �ur�evi�a, Ivana Pravdi�a, Vladimira Paskaljevi�a, Aleksandra Novakovi�a, Milice Konstantinovi�, Milene Depolo, Sta�e Bajac, i "SFW" �etvorke - Minje Bogavac, Filipa Vujo�evi�a, Milana Markovi�a i Maje Pelevi�. Svi autori su, osim delima, predstavljeni i slikom i kratkim biografijama.
Sam sajt www.nova-drama.org dizajniran je svedeno i pregledno. U prvom planu su odrednice "Popularno" i "Novi tekstovi" u kojima trenutno prednja�e Berlin-Beograd Maje Pelevi�, Halflajf Filipa Vujo�evi�a, Dobro jutro, g. Zeko Milana Markovi�a, Dragi tata Minje Bogavac, Tajna mansarde Jelene Popadi� i dva teksta Jelene Kajgo - Fantomi i Realisti. Ostale drame sme�tene su u rubrici "�KK (�'a koji kurac) �itaonica", za njhovo lagodnije �itanje omogu�eno je skidanje (download), mada i kopirajnalepi (copy-paste) formula i ovde funkcioni�e sasvim zadovoljavaju�e.
"Translations" krije prevode tekstova, a za goste ili stalne �lanove sajta obezbe�en je i "Forum" gde mo�e da se razgovara, raspravlja, predla�e, kritikuje... U rubrici "Novosti" posetioci imaju priliku da upoznaju aktuelnosti u umetnosti, kulturi i dru�tvu, odnosno da se informi�u o doga�ajima za koje redakcija "SFW" misli da su od zna�aja za svoje korisnike. Tako�e, tu su i "Linkovi" (veze) do sajtova srodnih, uputnih ili zanimljivih po sadr�aju, kao i nezbe�ni "Login", protokol za u�lanjivanje, i "Kontakt" za sve one koji bi da saznaju ili urade vi�e unutar "SFW" jedinice digitalnog polja nove drame.
I. BURI�

Pinter, Na�, Kor�unovas
Od 8. do 12. marta, u Torinu �e deseti put biti dodeljena Evropska nagrada za pozori�te. Ovaj put tu presti�nu nagradu primi�e britanski dramati�ar i poslednji dobitnik Nobelove nagrade za knji�evnost Harold Pinter, koji je potvrdio da �e prisustvovati manifestaciji, 10. marta. Ovu nagradu su, pre njega, dobili: Arijana Mnu�kina i Th��tre du Soleil, Piter Bruk, �or�o Streler, Hajner Miler, Robert Vilson, Luka Ronkoni, Pina Bau�, Lev Dodin i Mi�el Pikoli.
Izme�u ostalog, bi�e organizovan simpozijum o Pinteru, kojim �e koordinirati Majkl Bilington, a u re�iji Ro�ea Plan�ona, The Gate Theatre iz Dablina izve��e predstavu po Pinterovom poslednjem komadu Novi svetski poredak kao i jo� dva teksta ovog pisca.
Na petodnevnoj manifestaciji bi�e uru�ene, osmi put, i Evropske nagrade za novu teatarsku stvarnost - Jo�efu Na�u i Oskarasu Kor�unovasu. Dosada�nji dobitnici ove nagrade su Anatolij Vasiljev, �or�o Barberio Korseti, Comediants, Eimuntas Nekro�ius, Th��tre de Complicit�, Carte Blanche-Compagnia della Fortezza, Kristof Martaler; londonski The Royal Court Theatre za otkrivanje i promociju mladih dramskih autora, The Theatergroep Hollandia, Tomas Ostermajer, Societas Raffaello Sanzio, Hajner Gebels, Alen Platel.
Ove godine manifestacija �e se odvijati uz podr�ku Grada Torina, torinskog Teatra Stabile, a ujedno je i deo specijalnog kulturnog programa u povodu Zimske olimpijade. Evropska pozori�na nagrada ustanovljena je 1986. kao pilot-program Evropske komisije, podr�an od Evropskog parlamenta i Saveta Evrope kao organizacija od evropskog kulturnog interesa. Manifestaciju podr�avaju i Unija evropskih teatara, Evropska pozori�na konvencija, Me�unarodna asocijacija pozori�nih kriti�ara i Me�unarodni pozori�ni institut mediteranskih zemalja. Manifestacija, na koju su pozvani pozori�ni ljudi iz �itavog sveta: umetnici, kulturni radnici, kriti�ari, novinari najzna�ajnijih svetskih medija, direktori pozori�ta i festivala, podrazumeva �itav niz doga�aja, od pozori�nih predstava, skupova, �itanja dramskih tekstova, video projekcija, susreta s laureatima...
Predvi�eni su susreti sa Jo�efom Na�om i Oskarasom Kor�unovasom i izvo�enje njihovih predstava i performansa: Igra �rtve, drama Olega i Vladimira Presnjakova o me�unarodnom terorizmu i Majstor i Margarita Bulgakova, obe u Kor�unovasovoj re�iji, kao i duo iz Pekin�ke patke, jednog od prvih autorskih projekata Jo�efa Na�a, koji �e biti predstavljen i filmom/portretom Dnevnik nepoznatog, �iji naslov poti�e iz jednog od njegovih poslednjih performansa.
Povodom Kulturne olimpijade, Teatro Stabile izve��e projekat Sutra po ideji (i u re�iji) Luke Ronkonija i Valtera de Molija. Re� je o pet komada (simbolika: pet olimpijskih krugova) inspirisanih univerzalnim aktuelnim temama: istorija, rat, etika, tehnologija i finansije. U programu su: Troil i Kresida �ekspira, The War Plays: a Trilogy Edvarda Bonda, The Devil's Mirror �or�a Rufola, Biblioetica. Dictionary for Use Gilberta Korbelina, Pina Dongija i Armande Masarenti, The Silence of The Communists Vitorija Foa, Miriam Mafai i Alfreda Rajhlina.
U Torinu �e se tih dana odr�ati i 22. kongres Me�unarodne asocijacije pozori�nih kriti�ara, o temi: "Kraj kritike?"