| |
Pjotr Gru��injski (Piotr Gruszczynski), poljski pozori�ni kriti�ar, ve� petnaestak
godina pi�e u najpoznatijim poljskim novinama i �asopisima ("Dialog",
"Res Publika Nowa", "Tygodnik Powszechny", za II program poljskog
radija i dr.). Ro�en je 1965. Pi�e prevashodno o svojoj generaciji pozori�nih
delatnika koje naj�e��e nazivaju "Lupina �kola" (K�i�tof Varlikovski,
G�ego� Ja�ina, Pjotr �eplak, Zbignjev B�oza, Pavel Mi�kjevi�, Ana Augustinovi�,
G�ego� La�uk, Pavel Stankjevi� i dr.). Autor je veoma zna�ajne knjige Oceubice.
Mla�i sposobniji u poljskom pozori�tu (2003). U toj knjizi, u tekstovima o predstavama
pomenutih autora i u inervjuima s njima konstatuje da su, slede�i Kristijana Lupu,
tokom poslednje decenije ozbiljno promenili izgled poljskog pozori�ta. Promenili
su repertoar pozori�ta, gledaoca, uveli novine, polako po�eli da osvajaju Evropu.
Predstavama ra�enim u Poljskoj i re�iranim u najpoznatijim zapadnoevropskim pozori�tima.
Pozivani su na najpoznatije pozori�ne festivale i, naravno, dobijaju nagrade.
Time su spasli "poljsko pozori�te od dosade i konvencionalnosti", "prolaznosti
i umiranja". I mo�da najva�nije - u pozori�te su vratili publiku koja je
po�ela da ga napu�ta odlaskom Svinarskog, Kantora, Grotovskog, �ajne, G�ego�evskog...
Prelomnom
Gru��injski smatra Lupinu predstava Grad snova. Lupa je njome "utemeljio
potpuno novo pozori�te, pokrenuo nove strune pozori�ne osetljivosti, dopustio
sebi luksuz okretanja od politike i publicistike koje su u drugoj polovini XX
veka zahvatile sve oblasti �ivota, pa i pozori�te, doveo do zaboravljanja samizdata
i cenzure, pru�io �ansu bavljenju onim �to je bitno ili egzistencijom..."
To je pozori�te koje crpi materijal iz egzistencije, psihologije, filozofije i
religije. Zato je 1989. bio jedini umetnik spreman za promene, do kojih je i u
poljskom pozori�tu do�lo. Tako�e je jedini poznati umetnik spreman da druge obu�ava
pozori�nom zanatu. Na krakovskoj Pozori�noj �koli. Kroz koju su manje-vi�e pro�li
svi mla�i avangardno orijentisani reditelji.
Mada je termin Gru��injskog "mla�i
sposobniji" svojevremeno izazvao buru negodovanja i osuda. Jer, tobo�, pomenuti
reditelji nisu jedinstvena grupa ili pravac koje povezuje zajedni�ki umetni�ki
program. Razli�ito shvataju pozori�te. Razli�ito se izra�avaju. U tome ima istine.
Mladi poljski reditelji rade u nizu sredina i pozori�ta. Njihove poetike, kako
vidimo iz razgovora s njima, prili�no su razli�ite. Me�utim, postoji i ne�to zajedni�ko.
Pre svega se o�ituje na primeru var�avskog pozori�ta "Promena", na �ijem
je �elu Ja�ina. A i var�avskog "Studio", kojim je vi�e decenija rukovodio
Juzef �ajna, u �emu ga je zamenio Zbignjev B�oza.
U predgovoru knjizi Oceubice,
Gru��injski ka�e da je u pitanju proces koji se razvija, ali i povremeno posustaje.
Koji je krunisan sjajnim ili potpuno neuspe�nim predstavama. Ovaj budni pozori�ni
kriti�ar to smatra normalnim, jer se reditelj kao i svaki drugi umetnik, ne ra�a,
ve� vremenom to postaje. Naravno, uz mukotrpan i veoma rizi�an rad. Pre svega,
ostvaruju�i osnovno generacijsko na�elo: Ubiti u sebi oca i njegove poglede. Odnosno,
ubiti "Da bi se sam rodio, sa �igom zlo�ina koji i tebi ne daje mira".
Za
uspeh mladih poljskih reditelja veoma je bila zaslu�na i Kristina Majsner koja
je u Torunju osnovala festival Kontakt, putem koga je povezala Istok i Zapad,
pored Poljaka plasirav�i i mlade Litvance: Vaitkusa, Nekro�ijusa, Kor�unovasa,
Tuminasa i dr. I mnoge mlade Estonce i Ruse. I, zahvaljuju�i svojim organizatorskim
sposobnostima, osnovala jo� jedan va�an festival - Dijalog u Vroclavu.
Jedno
vreme na repertoaru poljskih pozori�ta dominirala je nepoljska, zapadnoevropska
i klasi�na drama. Od sredine devedesetih, na repertoaru je sve vi�e mladih poljskih
dramskih pisaca: G�ela, Val�ak, Broda, Koca, Bizjo, Vilkvist, Imjelska, Ku�injska,
Skaza, Luko�, Sala, Pje�injski, Harasimovi� i dr. I njihove drame nisu "prijatne".
Pre su "neugodne" i �esto vode otkrivanju neprijatnih tajni i istina.
Jer, i za njih va�i Lupin slogan: Pla�ite se, mo�ete postati bolji! S tim �to
to "bolji" ozna�ava saznavanje i prihvatanje istine. Pre svega od strane
pozori�ne publike, koja je u prethodnom periodu bila uljuljkivana borbom protiv
komunizma i pre�utkivanjem odre�enih "neprijatnih" istina. �ije otkrivanje
u pozori�tu �esto vodi "naru�avanju njenog svetog mira" ili "destabilizaciji
svakodnevnog �ivota". U svom radu, mladi reditelji preuzimaju na sebe misiju
koja ima dosta odlika pedago�kog rada, kao i odgovornosti za destrukciju prili�no
u�malog dru�tva, poljuljanog morala, koju su zapo�eli po�etkom devedesetih. Imaju
problema i sa zapadnom publikom koja je odavno raskrstila s isto�noevropskim pojmom
"anga�ovanog" pozori�ta. Iako pomenuto nije anga�ovano kao u komunisti�ka
vremena, kada je imalo za cilj borbu s neprijateljem ili totalitarnim sistemom,
i nagovaralo na pobunu i promene. Najva�nije je da je osnovni problem svih mla�ih
poljskih reditelja tra�enje i nala�enje novog jezika u pozori�tu, zbog �ega podela
na tzv. repertoarsko i alternativno pozori�te prestaje da bude aktuelna. Jer ih
sve vi�e povezuje ozbiljan zajedni�ki problem: Kako privu�i publiku. �ime? Jer,
pozori�te posle propasti komunizma pre svega je umetnost, a ne tribina. Veliko
pitanje je i �ta je "kosmopolitsko pozori�te"? �ta je "pozori�te
potpuno otvoreno prema svetu"? �ta je "postmodernisti�ko" pozori�te?
�ta �eli publika "u svetu", a �ta "u Poljskoj"? Koga igrati,
klasiku ili savremene autore? Kako jedne i druge? Dokle i�i u novotarijama? Zbog
�ega Lupu slave u Evropi, a napu�taju njegove predstave u Izraelu? I, za kraj,
da dodamo, svet se menja i mladi poljski reditelji, kao i reditelji prethodne
generacije, moraju da idu korak ispred promena. �ega je ve�ina reditelja Lupine
�kole apsolutno svesna. |
