| |
Za�to junak "Brisanja" ne mo�e da napi�e svoj obra�unski opus
magnum? Da li haos sveta blokira mogu�nost pisanja dela koje sre�uje na�e znanje
o njemu ili unutra�nji haos junaka?
- Za Bernharda pisanje takozvanog romana
predstavlja ne�to ru�no. Mrzeo je knji�evna dela koja su kao poslasti�arski kola�i,
slatki�i, u kojima autor odlu�uje da ostvari odavno utvr�enu formu koja se od
njega o�ekuje. Tokom pisanja iz njih izranja ono �to je najva�nije. U na�oj �elji
je sadr�ano sve �to predose�amo, �to pomo�u takve, a ne neke druge teme, posti�emo
- nenapisani prauzor je monolit - jedinstvo van vremena i prostora. Pisanje i
svaki �in borbe s prauzorom je ve� linearni �in. Re�enice, slike, motivi, slede
jedni za drugima i ispostavlja se da tokom pisanja nestaje prvobitni koren i u
prvi plan izlaze povr�ne stvari. Niz slika i okolnosti upli�u se u prvobitnu materiju
ma�te. I Brisanje je avantura tog tipa.
Bernhard u besu ponavlja da ne pi�e
romane: Pi�e samo "tekst" koji ne podle�e esteti�kim kriterijumima i
knji�evnim normama. Knji�evnost treba da pripoveda, da bude dosledna, da �itaoca
vodi lepo za ruku kroz razli�ite okolnosti, da ga daruje pi��evom mudro��u, esencijom
njegove duhovnosti. Svega toga Bernhard se u�asno gadio, smatraju�i to nekom vrstom
prostitucije.
Prema tome, ako pisanje ima veze s najdubljim ljudskim �eljama,
sa stvarala�kom nu�no��u otelovljenja - to se mora �initi uz ozbiljne napore.
Obe strane podjednako su sna�ne i delo mo�e �ak uni�titi, potpuno osporiti autora.
Ponekad posti�em ne�to sasvim suprotno od onog �to sam nameravao. Delo koje nastaje
izvla�i iz mene nepredvidive stvari, pred kojima se ne povla�im, ne ukidam sebe,
ne izbacujem ne�to, �ak i kada je neve�to i nepovezano. Jer na taj na�in ne iznosi
se sve ljudsko. I zbog �ega ta neve�ta, istinski ljudska materija i treba ikada
da bude prikazana u knji�evnosti? Stvaraoci obi�no prikazuju svet na "ve�t"
na�in, s tim �to ga la�no predstavljaju, nekako "odozgo", od strane
nekog vi�eg, poput lekara koji govori o bolesniku, a ne poput bolesnika koji ne�to
bunca o vlastitoj bolesti. Po Bernhardu - ta�ka gledi�ta lekara, mudraca, psihijatra,
Boga, veoma je pogre�na.
Upravo to je postalo moja opsesija i otkri�e na osnovu
�itanja, posebno tokom rada na Brisanju. Pozori�te i knji�evnost uop�te su ne�to
�to temeljno iskrivljuje svet, onemogu�ava pristup duhovnim i intelektualnim procesima
koji se ostvaruju bez lepih sinteza, �esto i jalovo. Ne treba se bojati te jalovosti,
potrebno je �ak ne�to suprotno. Potrebna je takore�i bezgrani�na, gotovo bestidna
odlu�nost koja �e omogu�iti pristup knji�evnosti. Svojevremeno sam napisao: Ako
je nalazi�te na kraju mukotrpnog i lo�eg puta, kasnije (u slu�aju velikih filozofskih
sistema i poezije), stvaralac skra�uje taj put i pokazuje samo krajnji dragulj.
Taj novonastali dragulj se inkrustrira u drugi, skladniji kontekst i svetu pokazuje
pobedu, u kojoj celokupno otkrovenje, nalazi�te, otkri�e, gubi vrednost. Ono naizgled
blista, me�utim gubi svoju potresnu lepotu, jer je borba s na�im siroma�tvom i
bespomo�no��u potresna. Bernhard sve to nije isekao, zbog �ega se, izme�u ostalog,
izlo�io napadima austrijske kritike koja je pisala da je ta knji�ica do kraja
kompromitovala i obna�ila autora, otkrivaju�i da je to neprestano ponavljanje
ne�ega �to je odavno re�eno. Da je, s jedne strane, znak totalne impotencije,
a s druge - totalne oholosti, iako je u pitanju sasvim suprotno: Ona je gest velike
autorove snage i poniznosti.
Ako tako izgleda la�nost knji�evnosti, na �emu
se onda zasniva la�nost pozori�ta?
- Manje-vi�e na istom. Fascinirala me
je anarhijska mo� tog teksta i radikalna iscrpljenost (propast) dosada�njih shema
konstruisanja stvarnosti, jer u kona�nom ishodu celokupna neuspe�na, ponavljaju�a,
jalova struja unutarnjeg monologa je samonegacija. Ovde imamo ljudsko bi�e koje
�eli da dospe do istine i da u tome bude prihva�eno. Uostalom, knjiga ne govori
o negativnom junaku, izrasta iz velike nema�ke struje uzornih biografija koje
su se u Geteovo doba nazivale Bildungsroman. Wilhelm Meister je izazvao pravu
lavinu del� toga tipa. Ne�iji �ivot je tretiran kao vrsta kvasca koji u �itao�evoj
du�i fermentira. Junak o kome knjiga govori ulazi u mene i ja postajem on, svojevrsna
osmoza.
Vode�i (provla�e�i) autorski dijalog kroz pozori�te, moramo staviti
u pokret junakov �ivot, �ivot �oveka s kojim �e gledalac spolja op�titi - vide�i
ga spolja, prihvataju�i ga ili odbacuju�i. To se doga�a sasvim druga�ije nego
u op�tenju s knji�evnim monologom koji skaku�e od glave do glave... Odmah se pojavljuju
gotove sheme re�enja. �ekspir u Hamletu gradi druga�iju shemu, a druga�iju romanti�arsko
pozori�te, dok druga�ije, i to veoma zanimljivo, gradi �ehov. To su pozori�ne
stvarnosti koje na taj, a ne na drugi na�in, nude na poslu�avniku �oveka koji
je u sredi�tu na�e pa�nje, medijum je na�ih tra�enja samih sebe.
Me�utim, junak
Brisanja mi se pojavio u silovitoj te�nji koja prekora�uje granice pristojnosti
i vlastitog kriticizma. Ne mo�e se re�i da je nepopravljiv, iako je apsolutno
nepopravljiv. Gledaoci naj�e��e o�ekuju, iako imamo te�kog junaka, u koga �elimo
da investiramo i koji se u po�etku ne pona�a u skladu s na�im normama, da kasnije
do�ivi nekakvu katastrofu, katarzu, da se promeni i da nam pru�i satisfakciju.
Tako je �ak kod Dostojevskog. S Bernhardovim junakom je znatno te�e, tako da prime�ujem
koliko mnogo gledalaca, posebno kriti�ara, nije u stanju da iza�e s njim na kraj.
Ta�nije, bespomo�ni su pred �injenicom da je pozitivan junak.
Mnoge gledaoce,
na primer, nervira �to je on neznalica. Ljudi iz oblasti kulture prihvatili su
sheme i ne prime�uju da se u svojim duhovnim inicijacijama i re�enjima slu�e njima.
Ve� godinama osloba�amo se la�i, pripisuju�i sebi vi�e od onog �to smo nau�ili.
U ovom trenutku to se doga�a i u oblasti nauke, jer je strah od neprofesionalnosti
i nenau�nosti ogroman. Do sli�nih zaklju�aka dolazio je i Vitgen�tajn, analiziraju�i
mehanizme u�e��a u velikim intelektualnim ili filozofskim dostignu�ima pojedinih
li�nosti. Razumeti pojedinca je fikcija. Razumeti Kantov sistem do kraja - tako�e
je fikcija. U su�tini svi podle�emo fikciji i na njoj gradimo dalje, vi�e nivoe
fikcije. To se doga�a u svim �kolama, na svim ispitima, jedan obmanjuje drugog,
prave�i se kao da sve razume.
Zbog toga je vera sadr�ana u Brisanju za mene
bila otkri�e. To nije bilo intelektualno otkri�e, ve� druga�ije, dublje, otkrovenje
skrivene emocionalne poruke drugog �oveka. Mo�da se bez te emocionalne poruke
uop�te ne bi moglo raspravljati o filozofiji. Nekada�nji tvorci sistema trudili
su se da iza njih sakriju �oveka. Ispostavlja se da se �ovek vi�e ne mo�e sakrivati,
jer u trenutku kada �oveka sakrivamo njegovim sistemom, njegovom emocionalno��u
i bespomo�no��u, njegovom subjektivnom ta�kom gledi�ta, �inimo gre�ku. Nau�nici
po�inju da skre�u pa�nju na �injenicu da ne mo�emo govoriti o bilo kojoj opservaciji,
a da u obzir ne uzimamo posmatra�a, jer se �ak i atom pona�a druga�ije, kada "ose�a"
da je posmatran. Do tog vremena pozori�te je bilo gra�evina u kojoj su sheme raspore�ivale
sve. Pokazivali smo nekog ko na kraju mora biti prihva�en ili na odre�en na�in
osu�en. Me�utim, ako u nekom trenutku gledalac ili �italac uzme Bernhardovog junaka
u sebe, savlada�e odbacivanje i ispostavi�e se da je sve �to se doga�a u junaku
krajnje nepristojno i da je mnogo �ta dotle bilo sakrivano u ime sistema vrednosti,
odnosno da spada u novu, revolucionarnu formulu Bildungsromana. To sve treba progutati,
jer sve to sam - ja.
Bilo mi je stalo da u pozori�tu stvorim to treperavo,
neuhvatljivo, samonegiraju�e bi�e koje istovremeno zra�i voljom za �ivotom i voljom
za stremljenjem ka istini, ne brinu�i o tome da li stvaram atraktivnu pozori�nu
pripovest.
Tvoja prva predstava koju sam video bila je Kubinov "Grad
snova". Sada, kada gledam unazad, imam utisak da su tvoje predstave kao dosledna
analiza i kritika gra�anskog poretka prethodile epohi. Nekada su gra�anstvo i
njegov moral za nas bili krajnje egzoti�ni. Osamdesetih ili jo� po�etkom devedesetih
godina, kada si prikazivao svet solidnog gra�anstva, u Poljskoj ga tako re�i nije
bilo. I, odjednom, stvarnost je sustigla pozori�te. U slu�aju "Brisanja"
- ne samo u okviru gra�anskog sveta.... Svoju predstavu stvarao si u isto vreme
kada se u Poljskoj vodila diskusija o krivici zbog Jedvabna. Tokom rada na njoj
podjednako je bilo bitno �to je kona�no zapo�ela otvorena diskusija o krivici
Poljaka i otvoreno brisanje ne�eg �to se ovde dogodilo?
- Ta�nije, o Jedvabnom
smo po�eli da govorimo tek kada smo dovr�ili predstavu. Tek tada je doprlo do
nas u kojoj meri je Brisanje aktuelno u Poljskoj. Minuli vek po�eo je da sazreva
za razumevanje, po�eo je da postavlja nove kriterijume vi�enja �oveka, zahvaljuju�i
otkri�ima psihologije, nauke, laganom putovanju evropskog humanizma, evoluciji
obi�aja, deblokiranju niza stvari koje su do tada bile tabui. Istovremeno, to
putovanje otkriva stra�ne pojave ljudskog egoizma, netolerancije i sl. Zbog toga
je tako va�no ono �to je uradio Bernhard u odnosu na svoj narod, Austrijance,
fa�izam. Ispostavilo se da je fa�izam jedno od mogu�ih stanovi�ta �oveka i u savremenom
�ivotu. Re� je o duhovnom primitivizmu �oveka uronulog u dana�nji civilizacijski
prostor. Sve �to se doga�a naokolo trebalo bi da nas mobili�e za pozitivno sazrevanje
za mno�inu, za relativizam, da bude kriterijum �ivota u zajednici, razumevanja
drugog �oveka. Ne�to poput fa�izma bilo bi nemogu�e u sedamnaestom ili devetnaestom
veku, u kojima su pojave tipa primitivnog egoizma tako�e postojale, me�utim bile
su lokalne, odigravale su se u svakodnevnom prostoru, u okviru religije. Ponekad
su imale u�asavaju�e posledice, ali nikada kao u dvadesetom veku. Do dana dana�njeg
�ovek koji je pao kao �rtva iznenadnog povratka primitivizma u okviru civilizacije
koja se razvija, ne mo�e to da shvati. Jer, nije umeo da uo�i svoju krivicu, svoju
bolest. Uostalom, fa�izam se ne temelji na tome da ljudi masovno ho�e da budu
zli, ve� pre na tome �to masovno nisu sazreli za stvarnost, �to su u svojoj du�i
�rtve horora.
Bernhard ka�e da to u ljudima i dalje postoji, da nije do�lo
ni do kakve refleksije koja bi nam pomogla da sebe sagledavamo. Zbog toga se posle
svakog takvog doga�aja povla�imo u svoju nevinost ili u �auru primitivnog egoizma,
od koga je sve i po�elo. Ovde nije bez zna�aja ni egoizam porodice, jer sve kultivisane
porodi�ne vrednosti odgajaju ljude u tesnoj formuli interesa, u kojoj postojanje
drugog �oveka ostaje neprime�eno. I na�e patriotske sheme bile su iste. Patriotski
mitovi stvarali su egoiste zatvorene u vlastitu �auru. Bernhard ka�e da je Crkva
na izvestan na�in li�ena ma�te, jer bore�i se za takozvane ve�ne moralne vrednosti,
dr�i nas u nemisle�em jajetu, �ine�i da �ovek ne sazreva, ne prima napade stvarnosti
koji bi ga primoravali da druga�ije sagledava sebe. Bernhard koristi primer homo
austriacusa, ali to �ini tako agresivno i konkretno, da nesagledavanje toga u
sebi predstavlja slede�i dokaz egoizma.
To je opasnost koja se krije u gra�anskom
svetu. Zbog toga napadi na njega moraju potrajati. Ne mo�emo da �ivimo u blagom
samozadovoljstvu, u nadi da �e nam sve biti bolje i ugodnije, da smo dobri, nedodirljivi
u poziciji filistra koji ka�e: Molim vas, ne dodirujte me! Bernhard provocira
tu nedodirljivost gra�anina ili naroda. Me�utim, umetnost je du�na da naru�ava
sveti mir.
U "Brisanju" se, kao nikada pre toga, u predstavi su�eljava�
s publikom. Ne postoji granica izme�u glumaca i gledali�ta, ima momenata kada
glumci takore�i napadaju iz proscenijuma. Za�to si to tako odigrao?
- Zato
�to je tako u knjizi. S vremena na vreme monolog se usmerava prema Gambetiju,
u�eniku glavnog junaka, iznenada iska�e iz �ina, udaraju�i direktno onog koji
�ita. Ima u tome ne�eg o�ajni�kog, to se doga�a spontano, tokom �ina pisanja zahteva
se munjevita recepcija, dolazi do hvatanja za rukav, za dugme. O�ajni�ka potreba
partnera je u junaku, stoga sam pomislio da monolog junaka zahteva partnera i
da je to ne�to potpuno druga�ije od glum�evog rutinskog obra�anja gledaocu. Glumac
se �esto obra�a gledaocu pokroviteljski: Dragi moj gledao�e. Zapravo, gledalac
mu nije potreban, to je samo konvencija. Kod Bernharda, me�utim, ni�ta se ne doga�a
konvencionalno, sve proisti�e iz krajnje determinisanosti.
Mnogo puta sam
se pitao kakvu ulogu u tvojim predstavama igraju vrata. Prostori kod tebe nisu
dovr�eni, zatvoreni, a ula�enje i izla�enje kroz vrata uvek dosledno sprovodi�...
-
Vrata su magi�ni prolazi. Deca se �esto igraju, stvaraju�i nekakve mitolo�ke porodi�ne
situacije, crtaju�i zidove na pesku ili vrata kroz koja se mo�e u�i. Dr�e�i se
tog rituala odr�avam u �ivotu nespremnost. Zahvaljuju�i njoj spremnost je negirana,
ili hipnotizovana. Ose�am sve ve�u odbojnost prema pozori�tu sa mnogo stvari.
To nije potrebno, nije potreban prostor ispunjen detaljima koji, na primer, predstavljaju
odaje imu�nog gospodina. Zbog toga me �esto pitaju za�to su odaje mojih junaka
poput odaja ljudi koji oskudevaju u novcu. Me�utim, o tome uop�te nije re�.
Neke
stvari su potrebne, jer su deo odre�enih odnosa; neke su nepotrebne, jer nisu
deo odnosa. Kada je previ�e stvari, glumac nije u stanju da uspostavi odnos sa
njima. Prema tome, potrebni su mu nedovr�eni prostori. U njima prola�enje kroz
vrata dobija ve�u snagu. Nismo svesni da, ulaze�i kroz vrata, ulazimo iz jednog
sveta u drugi, da ulaze�i u prostorije u kojima je neko nov, gde postoji druga
aura, prekora�ujemo emocionalnu granicu. To prekora�ivanje inicira magi�nu stvarnost...
Sada
radi� "Majstora i Margaritu". Istinu govore�i, posle "Brisanja"
to je samo precizno i ve�to konstruisan roman...
- Da. Veoma ve�to i veoma
precizno. Sada, kada je pro�lo ideolo�ko i kultno delovanje u tom romanu se vide
mnoga upro��avanja. Suvi�e je mnogo koketerije da bi taj roman �itaoca ne�im zabavljao,
pri�injavao mu radost i zadovoljstvo, ponekad osvetni�ko zadovoljstvo, jer u toj
knjizi je mnogo osvetoljubivosti koja je, uostalom, i razumljiva. Za mene je u
njoj dosta neostvarenih stvari, dosta tajni, �ak tamo gde pisac daje re�enje,
svoju verziju. Me�utim, ve�inu pi��evih re�enja smo odbacili. Na primer, motivaciju
tobo�nje Ivanove psihi�ke bolesti, psihologiju Majstorove ljubavi, gogoljevske
sheme svih onih jadnih �rtava, tajnu Volandovog identiteta i njegove svite itd.
I ponovo smo dobili prostor nere�enih i nere�ivih stvari. Kad odbacimo metafori�ki
klju� i postavimo pitanja iz perspektive dana�nje ma�te, iznenada se otvara �eljust.
Za Majstora i Margaritu jo� nemam klju�, pobacao sam dosada�nje klju�eve, poente,
a ostavio samo odre�ene materije i situacije. Izbacio sam i formulaciju da je
Voland satana. Ne znam ko je on. Udubljujemo se u odnose i budimo nove asocijacije.
Ne nameravam predstavu da prenosim u dana�nje vreme. Pre pobu�ujem dana�nju ose�ajnost,
nemire, perspektive i njima poku�avam da doti�em romaneskne situacije, odnosno
da se inspiri�em njima. To izaziva divlje reakcije. Glumci ne prestaju da diskutuju,
sva�aju se po hodnicima. Time podgrevam atmosferu, jer smatram da �e to uticati
i na mene i da �u u odre�enom trenutku biti bolje sredstvo, da �u prozreti �ta
nas tamo uznemirava. Bulgakov je bio nepatvoren i nezavistan �avolak. Njegov ose�aj
za humor kretao se vlastitim stazama, nezavisno od stvarao�evih namera. U tom
ose�aju za humor, po meni, sadr�ana je savr�enija intuicija nego u njegovim psiholo�kim,
politi�kim ili �ak umetni�kim namerama.
Za�to se dosad nisi latio �ekspira?
-
Poku�avao sam nekoliko puta, ali �ekspir nije moja omiljena knji�evnost. Se�am
se da sam jo� za vreme studija �itao celog �ekspira, sve drame redom i to mi je
pri�injavalo ogromno zadovoljstvo. �ulnost te knji�evnosti bila je kao jedenje.
I to je bilo svojevrsno jedenje �ekspira. Istinu govore�i, ipak nisam ulazio dublje,
kao �to �inim s knjigama Austrijanaca, jer mi se misao negde rasipa i u dnevniku
bele�im nekakva nepovezana razmatranja i refleksije. Tako da �itanje �ekspira
nije urodilo plodom. To je bilo druga�ije zadovoljstvo. Proisticalo je iz �itanja
dela napisanih u stihu, zbog �ega se takve knjige dr�e na kolenima i predstavljaju
dragulj. Takav je moj odnos prema toj literaturi. Mada znam da bi mi rad na �ekspiru
dobro do�ao. A mo�da...?
A ako bi ti neko predlo�io ulogu Prospera u "Buri"?
-
Prihvatanje te uloge za mene bi bilo uzurpacija. A �ini mi se i da bi trebalo
da ostanem pozori�ni samozvanac?
Da kao Prospero dr�i� nekoliko osoba na
svom ostrvu i s njima radi� razne neobi�ne stvari. Uostalom, zar ve� nisi Prospero?
-
Ne bih odgovorio na to pitanje.
Pjotr GRU��INJSKI
S poljskog prevela Biserka
RAJ�I�
(Iz: Piotr Gruszczynski: Ojcob�jcy. Mlodsi zdolniejszsi w teatrze
polskim, Warszawa, Wydawnictwo W.A.B., 2003, str. 69-78) |
