| |
Za�to si postao pozori�ni reditelj?
- Studirao sam mnoge stvari,
najpre u Krakovu, a kasnije u Parizu. Na nekim studijama izdr�avao sam �ak po
�etiri godine. Studije sam zapo�injao u sre�na vremena, kada se moglo studirati
godinama i kada je studiranje bilo najbolji na�in �ivljenja. Kada sam se iz Pariza
vratio u Krakov, nisam ta�no znao �ta �u da radim, jer u Poljskoj je sve po�elo
da se menja. Postao sam svestan da u �ivotu jo� nisam na�inio nikakav ozbiljniji
izbor i odlu�io sam to da uradim: Krenuo sam u pozori�nu �kolu.
To ne zvu�i
najbolje. Trebalo bi da ka�e� da si oduvek sve svoje �ivotne planove vezivao za
pozori�te.
- Ne mogu, jer sam uvek razmi�ljao posebno o �ivotu, a posebno
o pozori�tu. Pozori�te me je fasciniralo. Vratio sam se u Krakov i po�eo da odlazim
na predstave Svinarskog i Vajde. Postao sam mese�ar pozori�ta. I�ao sam na pojedine
predstave vi�e puta, na neke i deset puta, dan za danom. Isto je kasnije bilo
u Parizu. Odlazio sam u Operu, kupuju�i karte za najjeftinija mesta, s kojih se
malo videlo, pru�aju�i sebi ogromno zadovoljstvo samim boravkom u pozori�tu i
op�tenjem s njim. Kasnije, kada sam po�eo da studiram re�iju, mnogo �ta se promenilo,
shvatio sam da �ivot i pozori�te imaju mnogo �ta zajedni�ko, da se sjedinjuju,
a ponekad da postaju i nerazdvojni.
Ko te je nau�io pozori�tu?
-
Najvi�e sam nau�io u Parizu. Tamo sam proveo �etiri godine, kre�u�i se u najrazli�itijim
sredinama. Imao sam mnoge prijatelje koji su ve� tada mnogo �ta znali, dok sam
ja bio jo� �utokljunac. Pravili smo mno�tvo filmova na videu. Pa ipak, Pariz je
za mene pre svega bio �kola ose�ajnosti. �esto sam i�ao u bioskop, gledao klasiku
do koje je u to vreme u Poljskoj bilo te�ko do�i. Razgovarao sam sa stvaraocima
i �iveo u neobi�nom uverenju da su devedeset posto stanovnika Pariza reditelji
i glumci, a ostalih deset posto da su stranci.
U �koli u Krakovu studirao sam
kod Lupe i Golinjskog koji su �inili svojevrsnu protivte�u. Kasnije sam opet otputovao
u Pariz, bio kod Pitera Bruka, a zatim sam studirao kod Strelera i Bergmana. Mnogo
sam se susretao i s mladim evropskim rediteljima. Sve to ipak nije od velike va�nosti
kada treba sam da pristupi� radu i odmeri� snage sa scenom i pozori�tem.
Ne
preterujmo, Bergman, Bruk i Streler, kao i Lupa, neobi�na su edukacija, u�enje
kod najve�ih pozori�nih majstora...
- To se dogodilo u velikoj meri zahvaljuju�i
Uniji evropskih pozori�ta.
Za�to ne isti�e� poljsku dramsku knji�evnost?
Gombrovi�ev "Igra� odvetnika Krajkovskog", koji je prikazan na Gombrovi�evom
festivalu u Radomu, mo�e se tretirati kao izuzetak koji potvr�uje pravilo.
-
�to se poljske drame ti�e, najzanimljiviji su mi Vitkaci i Gombrovi�, s tim �to
mi se �ini da se u poslednje vreme veoma mnogo igraju i toliko su "rastanjivani
oklagijom", da ja nemam �ta tu da radim. Mada, mislim �esto na njih, ali
tako mnogo realizacija oduzima mi snagu i �elju za tim.
S druge strane, posleratna
poljska dramska knji�evnost upetljana je u stvari koje su pale u zaborav, pro�le.
Za mene to nije bio, niti �e biti, moj svet. Moji gimnazijski drugovi bili su
zatvarani zbog �irenja letaka, me�utim ja se time nikada nisam bavio, uvek su
me vi�e privla�ile studije, �itanje. Po svoj prilici, zato �to se nalazim u svom
svetu, posleratna poljska drama uop�te mi nije bila potrebna. U vezi s tim prirodno
je �to sam se opredelio za stranu knji�evnost: Grci, �ekspir - majstori pozori�ta,
�isti i besmrtni.
A �ta je s poljskim romantizmom?
- U gimnaziji
smo radili Novembarsku no� Vispjanjskog. Bilo je to ne�to autenti�no, anga�ovano
i bez distance. A sada? Sada ne volim da postavljam ne�to �to sam u pozori�tu
ve� video i to u savr�enoj inscenaciji. Znam gotovo napamet predstave Svinarskog,
ose�am da mi to smeta, a osim toga ne umem sebe da na�em u obaveznom anga�ovanju,
da bih se latio te drame. Upleo bih se u nekakav sentimentalizam. Bila su ono
druga vremena i dopu�tala su da budem onakav kakav sam bio, a sada? Sada, recimo,
da li raditi Mickjevi�eve Zadu�nice*?
Zna�i li da sa "Zadu�nicama"
ili s tobom ne�to nije u redu?
- Ne znam. Mislim da je svejedno o kom tekstu
je re�, da li o Mickjevi�evim Zadu�nicama ili o nekom drugom. Uvek je isto: Iznenada
oseti� da ti neki tekst dopu�ta da ne�to ka�e� na najbolji mogu�i na�in. I to
po�inje da raste, da se razvija i tako nastaje predstava. Zadu�nice trenutno ne
izazivaju u meni takva ose�anja. S druge strane, postoji ogroman spolja�nji pritisak.
Svi postavljaju pitanje: Za�to ne�ete da radite Zadu�nice? Mo�da iz inata, da
bi mi se rugali ignoranti, neznalice, da bi mi prebacivali da su mi hormoni udarili
u glavu? �ak me zabavlja �to me zbog nezaintersovanosti za poljsku dramu mogu
osu�ivati da nemam �asti i vere.
Rekao si da je postojalo vreme koje je
dopu�talo da bude� druga�iji, a sada se vreme promenilo, a time i osetljivost.
Mo�e� li to da razjasni�? U �emu se, po tebi, sastoji promena?
- Vi�e se
koncentri�emo na sebe, na karijeru, na ono �to imamo. Manje nas zaokuplja ono
�to se doga�a oko nas. Obaveze prema svetu umesto nas obavlja neko drugi, profesionalno,
katkad sasvim dobro, a nama ostaje vi�e vremena za sebe, za izvo�enje vivisekcije.
To nas �ini podlo�nijima dekadenciji, kraju milenijuma. A mo�da ba� kraj milenijuma
izaziva u nama takvo raspolo�enje? Dopadalo se to nekom ili ne, da�ak Zapada je
stigao i do nas. Po meni, doneo nam je mnogo �ta dobro. Nekada smo se morali baviti
svakom plo�om na trotoaru i misliti o tome ho�e li je popraviti ili ne�e. Ti problemi
sada su prestali da budu na�i li�ni problemi.
Da li je dekadencija za tebe
pozitivna ili negativna odrednica?
- To �to se u istoriji �ove�anstva s
vremena na vreme doga�a sasvim je prirodno. To je neka vrsta krize, iz koje kasnije
ne�to proizlazi. Ne�to tako nam se doga�a sada, prema tome, moramo to da pre�ivimo,
osim toga imamo obavezu da to izrazimo i opi�emo. Dakle dekadenciju ne tretiram
negativno, pogotovo �to pada u najbolje godine mog �ivota, u doba moje mladosti,
�ega �u se nekada po svoj prilici sa zadovoljstvom se�ati. Prevagu dekadentnih
raspolo�enja izaziva i mi�ljenje Zapada koji je prestao da bude revolucionaran.
I mlade generacije samo su odraz starijih.
�esto te nazivaju "postmodernisti�kim
rediteljem"; kako na to reaguje�?
- Pretpostavljam da je u Poljskoj
to neka te�ka uvreda, pogotovo kada se na�e na stranicama nekih novina. Katkad
mo�e biti i izraz po�tovanja, radosti, �to je neki va�an zapadni pravac na�ao
odraza kod nas. Trenutno nemamo mnogo �ta da ponudimo Zapadu. Sada pre uzimamo
ne�to od njega, �to nije uvek mudro, �to se najizrazitije vidi u poljskom filmu.
U pozori�tu stvar stoji znatno bolje, s vremena na vreme uspevamo da u njega unesemo
nekakav bitan zapadni kvalitet. Postmodernizam je upravo takav kvalitet, mada,
po meni, nije naro�ito nov. Zar, na primer, G�ego�evski nije postmodernista? S�m
sam pristalica u�enja od Zapada. Du�ni smo veoma pa�ljivo da pratimo �ta se tamo
doga�a, da bismo se bolje sna�li u savremenosti, u kojoj smo �esto izgubljeni.
Tako�e
ti zameraju da se inspiri�e� evropskim pozori�tem. Da li, po tebi, evropsko pozori�te
ugro�ava poljsku pozori�nu tradiciju?
- Nikada nismo bili zidom odvojeni
od evropskog pozori�ta. Veoma nam se dopadalo kada je Zapad dolazio kod nas i
odu�evljavao se, na primer, onim �to je radio Grotovski. Tradicija poljskog pozori�ta
je veoma jaka i uvek se mo�emo njome hvaliti. Mada, poljsko pozori�te danas nije
jako kao �to je nekada bilo. Ali, pitam se, da li svoj odnos prema Evropi ne bismo
na neko vreme mogli da izmenimo? Za�to danas ne bismo mogli mirno da gledamo pozori�nu
Evropu i izvla�imo zaklju�ke iz onoga �to se u njoj doga�a? �to se mene ti�e,
jednostavno tra�im odgovaraju�i pozori�ni jezik. Kada sam za Dramsko pozori�te
radio Elektru, pre svega sam morao da na�em jezik za tu predstavu, nov jezik.
Nisam mogao da krenem putem kojim je svojevremeno i�ao Vajda, rade�i Antigonu.
Nisam imao tradiciju izvo�enja anti�ke tragedije na koju sam mogao da se pozovem.
Bio sam reditelj po�etnik, s malim iskustvom, a morao sam brzo da uradim veoma
te�ku stvar. Borio sam se da gledaoci sede �to bli�e glumcima, hteo sam da ukinem
o�tru podelu na scenu i gledali�te, ali to mi nisu dopu�tali. Prema tome, morao
sam pre da izlazim na kraj s prostorom koji je vi�e odgovarao operi nego gr�koj
tragediji. Tra�io sam adekvatna izra�ajna sredstva i �ini mi se da mi je po�lo
za rukom da ih na�em. Ali, tada su mi zamerili podra�avanje. Jer u Poljskoj stvari
su jednostavne: ili ne�to nalikuje na Vajdu, Svinarskog, Kantora, ili na drugu,
to jest evropsku stranu. Ili je ne�to nastavljanje tradicije, ili je odbacivanje.
Me�utim, i reditelji stariji od mene, kao na primer Jarocki ili Zjolo, u�ili su
na pozori�tu Istoka, crpli iz njega, o �emu su �ak glasno govorili i niko im to
nije zamerao. Upore�ivanje pozori�ta Jarockog sa MHAT-om smatralo se najve�im
komplimentom, jer je fascinacija ruskim pozori�tem u Poljskoj bezgrani�na. Zamera
se zagledanost u Zapad. S obzirom na to da dosta radim na Zapadu, mo�da iz toga
proisti�e moj druga�iji na�in mi�ljenja o pozori�tu.
Moja generacija �ivi blizu
Zapada. Mnogo vi�e tamo putujemo. Mnogo vi�e tamo radimo. Kada sam u inostranstvu,
moram privu�i pa�nju publike i odr�ati je. To je najve�a lekcija koju sam dobio
od Bruka. Prvi zadatak reditelja je da shvati da se u pozori�tu sve vreme treba
boriti za pa�nju gledalaca, da nas slu�aju. U Poljskoj reditelji du�e vreme nisu
ra�unali s gledali�tem i sada ponovo po�inju da cene njegov zna�aj. Kada negde
ne�to radim, najpre idem u pozori�te i posmatram publiku, istra�ujem njene reakcije.
Radio sam u Tel Avivu, u pozori�tu u kome je svojevremeno Kristijan Lupa radio
Kalkwerk. S premijere Kalkwerka ljudi su izlazili. S onima koji su ostali ja sam
razgovarao i oni su smatrali da je to bio najve�i pozori�ni doga�aj. Do�lo je
�ak do skandala: Kritika se odu�evljavala, a ljudi su izlazili s predstave. Nije
se mogao uspostaviti dijalog, po svoj prilici Kalkwerk je u Izraelu zvu�ao tu�e
i zato nije zainteresovao ljude koji tamo �ive. �eleo sam da izbegnem takvu situaciju,
jer nisam mogao da dopustim ljudima da spavaju. Pozori�te mora da navodi na razmi�ljanje.
Zato, na primer, ne razumem kako kriti�ar Jacek Sjeradski mo�e da napi�e da novi
direktor Poljskog pozori�ta, koji nasle�uje Lapickog, ne treba ni�ta da menja,
jer publika tog pozori�ta naviknuta je na odre�ene stvari i ne mo�e da se naru�ava
njen mir. Za�to?! �emu stvaranje takvog privida? �emu stvaranje shema i la�nih
hijerarhija veli�ine? Za�to ne umemo da izvu�emo zaklju�ke iz Gombrovi�evih lekcija,
iako ga tobo� volimo? Pozori�te ne postoji da bismo obukli belu bluzicu, uzeli
ta�nicu i krenuli da provedemo prijatno ve�e, da vidimo ono �to o�ekujemo da vidimo.
Svojevremeno smo imali veoma anga�ovano pozori�te koje je navodilo na razmi�ljanje
i delanje, bacalo vlastima u lice veoma bolne re�i, dopu�talo nam da verujemo
i gajimo nadu. A sada? Treba li pozori�te da povla�uje ukusu publike, jer �ivimo
u nekakvoj gra�ansko-skorojevi�koj rupi? Upravo sada ne mo�emo da dopustimo gra�anima
da u pozori�tu mirno vare, jer ih dovodimo u stanje potpune ravnodu�nosti prema
pozori�tu. Nije re� o tome da se oni �okiraju, da ih zadivljujemo efektima, ve�
da ih stimuli�emo na razmi�ljanje. Tome nas je u�io i Bruk. I, po meni, ako u
pozori�tu ne�to treba da �okira, onda samo zato da bi slu�ilo razmi�ljanju i proisticalo
iz ispravne logike.
Da li ti je u Poljskoj stalo do nekog dela publike?
-
Imam mladu publiku i to je veoma dobro, mada mi veoma nedostaje moja generacija
tridesetogodi�njaka, �etrdesetogodi�njaka koji uop�te ne idu u pozori�te. Nedostaje
mi inteligencija kao klasa, pa �ak i gra�anstvo. Pozori�te u Poljskoj �ivi daleko
od ljudi, a blizu onih koje pod odre�enom prinudom vode u pozori�te, ili od �kola.
Dok na Zapadu u pozori�te pre svega ide gra�anstvo. Jer, tamo je pozori�te ne�to
normalno, obi�no, dok je kod nas povezano s odre�enim kastama. U pozori�te ne
idu ni studenti zavr�nih godina fakulteta. Mnogi moji prijatelji humanisti, intelektualci
ne idu u pozori�te. Publika je veoma jednodimenzionalna. To izaziva cinizam glumaca
koji ne�e da rade mnoge stvari, jer nemaju za koga, jer znaju da se �kolska publika
na to ne peca.
Da li je za to krivo gledali�te ili pozori�te?
- �ini
mi se, pozori�te. Povremeno radimo stvari zbog kojih ne treba da se �udimo �to
ljudi nemaju �elju da se vra�aju u pozori�te posle gledanja "pozori�ta �kolske
lektire". Treba praviti predstave koje imaju ne�to zajedni�ko sa �ivotom
gledali�ta, s njihovim ovde i sada. Ne radi se o banalnim aktuelizacijama, ve�
o tome da se ne�to neposredno ka�e tim ljudima. Sada i ovde, u Poljskoj. Vi�e
volim da ljudi izlaze s mojih predstava, �ak tokom predstave, nego da ravnodu�no
spavaju. Nije mi stalo da ih po svaku cenu provociram, ve� da zadr�im njihovu
pa�nju, da im ka�em: Vidite, ovde se ne�to doga�a, morate reagovati na to. Tako
je bilo u predstavi Ukro�ena goropad, u kojoj sam uspeo da ka�em ne�to mo�no i
da uspostavim dijalog izme�u gledali�ta i scene.
Smatra� li da poljska publika
ne�to o�ekuje u pozori�tu?
- Omladina koja dolazi na predstave �esto ka�e:
Ovo je trip! To svedo�i o potrebi za novinom, da budemo iznena�ivani. Me�utim,
u Poljskoj su najva�niji kriti�ari, pozori�na sredina. Mlado gledali�te je tretirano
kao nu�no zlo. Predstave nastaju zbog sredine i premijerske publike. To iskrivljuje
stvarnu sliku potreba poljskog gledali�ta i pozori�te koje tako radi je na putu
da izvr�i samoubistvo, jer izgubilo je po�tovanje prema gledaocu. U njemu je gledalac
prestao da bude odlu�uju�i kriterijum i postao ne�to suprotno, najgori kriterijum.
Promene
nabolje ogledaju se u �injenici da direktori pozori�ta u ovom trenutku �ele pored
sebe da imaju mla�e reditelje, jer zbog njih dolazi publika. U tom slu�aju publika
diktira izgled repertoara. Zato, kada me sada u inostranstvu pitaju kakva je situacija
mladih reditelja u poljskom pozori�tu, odgovaram da je sjajna, jer se direktori
pozori�ta bore za mlade reditelje. Mada, u pozori�tu ima mesta za sve koji imaju
ne�to da ka�u. Fantasti�no je da imamo sjajne predstave starih majstora, kao �to
postoje mladi reditelji koji �e vremenom posti�i savr�enstvo.
Za�to publika
voli da gleda predstave mladih reditelja?
- Mo�da zato �to su ti reditelji
donedavno sedeli u gledali�tu i mnogo su bli�i onome �to gledali�te interesuje?
Mo�da trezvenije gledaju na njegovu situaciju? A mo�da gledaocima nude novu ose�ajnost?
Pjotr
GRU��INJSKI
S poljskog prevela Biserka RAJ�I�
(Iz: Piotr Gruszczynski: Ojcob�jcy.
Mlodsi zdolniejszsi w tetrze polskim. Warszawa, W.A.B., 2003, str. 145-153) |
