| |
Koje pozori�no iskustvo smatra� najva�nijim?
- Sni�enje cena za sve
u poznanjskom Pozori�tu osmoga dana. Mogu smelo da ka�em da je to bila najva�nija
predstava koju sam u �ivotu gledao. Od tada po�eo sam da sanjam o tome da napravim
predstavu koja bi za nekog bila va�na kao �to je pomenuta bila va�na za mene.
Odre�eno zna�enje imale su i okolnosti u kojima sam je gledao. Bile su to sedamdesete
godine, �itali smo samizdat izdanja, parisku "Kulturu", zavr�avala se
epoha Gereka. Moje iskustvo s Narodnom Republikom Poljskom nije se nikako rimovalo
s onim �to se doga�alo na televiziji ili u zvani�nom pozori�tu. Pozori�te Osmoga
dana ili Osmica uverilo me je da se umetni�kim jezikom na veoma bolan na�in mo�e
govoriti o svetu koji nas okru�uje. Odjednom se ispostavilo da, osim enklave porodice
i najbli�ih prijatelja, postoje ljudi koji otvoreno i javno, koriste�i jezik umetnosti,
govore o onome �to se doga�a naokolo. Shvatio sam da se zahvaljuju�i pozori�tu
mo�e spoznati svet. Verovatno sam zbog toga u po�etku u dlaku pravio "osma�ko"
pozori�te, koriste�i energiju koju sam dobio od Osmice.
Alternativnu Osmicu
od tzv. repertoarskog pozori�ta, u kome danas radi�, dele svetlosne godine. Kako
si prevalio taj put?
- Sedamdesetih i osamdesetih godina rad u zvani�nom
pozori�tu uop�te nije dolazio u obzir. Repertoarsko pozori�te bilo je mesto gde
je stvarala�tvo ubijano. Me�utim, sredinom osamdesetih godina i alternativno pozori�te
prestalo je da postoji. Provizorijum je izgubio svoju nekada�nju mo�, Osmice nije
bilo u Poljskoj, moja studentska pozori�na grupa nije �arko �elela da se smesti
ispod �irokih krila Saveza poljskih studenata. Istovremeno sam ose�ao da mi je
veoma stalo da se bavim pozori�tem, da je to ne�to �to istinski volim. I odlu�io
sam da studiram re�iju, mada bez preciznijih planova, odnosno �ta �u posle da
radim. Bila mi je bliska ideja, koja me i danas progoni, da se nastanim na selu
i tamo napravim malo pozori�te. Nikakve Gar�enjice, ve� malu stvarala�ku grupu
koja stvara zbog radosti stvaranja, a ne da njen plod rada kasnije nekom pokazuje.
Sve vreme sam, naravno, i�ao u zvani�no pozori�te. Obo�avao sam G�ego�evskog,
a mrzeo pozori�te koje je starijom knji�evno��u poku�avalo da ubedi gledaoca da
govori o ne�em va�nom u sada�njici.
Ima� li neki klju� na osnovu koga sastavlja�
repertoar u svom pozori�tu?
- Moje prvo na�elo glasi: Ne raditi ni�ta �to
podse�a na ono �to si radio trenutak ranije. Beskona�no me je privla�io Kafka,
ali jedini problem s njim bio je da ne znam da li postoji jo� neko koga taj pisac
toliko mnogo zanima kao mene. S druge strane, privla�e me anti�ka tragedija i
�ekspir koji je za mene nepromenjiva ta�ka odnosa, bez obzira na to da li �itam
savremenu nema�ku dramu, Beketa ili anti�ku tragediju.
�elim da radim pozori�te
koje se susre�e sa sada�njicom. Kao Handke, Dorst ili Turini. U njihovim tekstovima
junak je bezli�an - potpuno druga�iji od onog na �ta nas je navikao roman XIX
veka. Dobro je za njega samo sredstvo u komunikaciji s drugim ljudima i s njima
uspostavlja novi tip odnosa - koji se zasniva na igri li�enoj milosr�a, empatije
i ose�anja zajedni�tva.
Da li se sla�e� s mi�ljenjem da bira� tekstove u
kojima se prikazani svet "povla�i"? Navikli smo na to da drame opisuju
svet u razvoju. U tvom pozori�tu svet nestaje, vrti se oko junaka i na kraju se
svodi na samog sebe.
- Svet mojih predstava je svet bez izlaza, u kome
poku�avam da prekora�im utvr�eni poredak, iako ne postoje �anse za takvo prekora�enje.
Ima�
li nameru da se pozabavi� poljskom romanti�arskom dramom? Ho�e li se u B�ozinom
pozori�tu na�i "Zadu�nice", "Nebo�anska komedija", "Fantazi",
"Hor�tinjski..." i sl.?
- I Svadba i Oslobo�enje Vispjanjskog.
Mada, knji�evnost delim na dobru i r�avu. Me�u tekstovima koje si pomenuo ima
dosta drugorazredne knji�evnosti. Nikada ne bih stavio jedno pored drugog genijalnu
Nebo�ansku komediju i Fantazija. Me�utim, nije re� o tome. Smatram da jo� nije
vreme da prikazujem te drame. Kolege, po svoj prilici, ne�e dopustiti ostvarenje
mog plana, jer �elim da ti tekstovi du�e nestanu s repertoara i iz svesti gledalaca,
da bi se jednog dana prikazivali iznova, od nule, bez utvr�enih interpretativnih
i receptivnih shema. Sada jedinu �ansu za prelamanje ve� oko�talih na�ina �itanja
bila bi, na primer, saradnja s Nekro�ijusom. Ako bi ovaj veliki Litvanac postavio
na scenu Zadu�nice, �emu se neprekidno nadam, sigurno bi uzdrmao na�e mi�ljenje
o tom tekstu i sve bi u njemu ispreturao.
Drugi moj problem s romantizmom jeste
u tome �to ne volim Vispjanjskog, odnosno smatram ga apsolutno drugorazrednim
piscem. Ne razumem i ne cenim tu knji�evnost. Po meni, kompletno je mrtva. S tim
tekstovima se danas s gledali�tem ne mo�e uspostaviti nikakav kontakt. Problem
je i romanti�arski junak. �ini mi se da ni u kom slu�aju nije junak na�eg doba.
Mnogo vi�e me interesuju zebnja i strah od sveta koji je opisao Kafka, koji se
po mom mi�ljenju sjajno rimuje sa sada�njo��u, nego svet koji su opisali romanti�arski
i mladopoljski pisci koji su za mene isklju�ivo deo knji�evne svesti. Junak koji,
po meni, odgovara sada�njici jeste onaj iz Turinijevog teksta Kona�no kraj. To
je "uspe�an �ovek" i njegov jedini cilj je postizanje cilja. Posmatramo
ga sa distancom, kao �ivotinju u terarijumu. Nemogu�nost identifikacije s njim
za glumca predstavlja specijalan zadatak. Taj novi �ovek vr�i samoubistvo. I �to
je paradoksalno, samoubistvo je za njega jedini izlaz, jedini na�in postizanja
harmonije sa svetom.
Kako bi opisao dana�nju ulogu i mesto pozori�ta? �ta
publika o�ekuje od pozori�ta?
- Da li postoji jednorodna skupina zvana
publika? �ivimo u luda�kom haosu. Opservacije mojih prijatelja i moje o svetu
uop�te, ne poklapaju se s na�im intelektualnim baga�om, s onim �to smo poneli
od ku�e, stekli �itanjem, �emu su nas nau�ili i kako su nas vaspitavali. Imam
utisak da se radi o ko�marnom nesporazumu. Ho�u i trudim se da govorim o onome
�to je za mene bitno, me�utim pre svega se bojim novog sveta, novih ljudi, novog
poretka. Nije re� o demokratiji, ve� o poretku koji je van sistema - o novom poretku
vrednosti koji nisam u stanju do kraja da imenujem, koji ne predstavlja trenutni
poreme�aj, ve� je povezan s promenama ustrojstva i civilizacije, kroz koje prolazi
Poljska. Primer potpuno novog �oveka je Kva�njevski koji kroz pedeset godina mo�e
postati uzor, �ak nacionalni junak. Smatram da o takvim ljudima treba govoriti
u pozori�tu, poku�avati da ih opi�e�. Istovremeno - taj novi poredak bilo bi suvi�e
jednostavno nazvati poretkom interesa. To je znatno slo�enija stvar i ne odnosi
se samo na Poljsku. Cela Evropa ima problema s tim. Nema�ka, koja s tim najbolje
izlazi na kraj, o�ajni�ki poku�ava da obuhvati novi svet. Upravo time se bavi
i Martaler i posti�e sjajne rezultate, ali to uop�te nije moje pozori�te.
�ivimo
u vremenu u kome se sukobljavaju dva sistema vrednosti. Stari, tradicionalni,
u kome su najva�niji porodica, istina, dobro, zajednica, a s druge strane - poredak
koji se formira na na�e o�i i nerazumljiv je, nejasan, jo� neopisan. Eto, to je
osnovna napetost na�e savremenosti i ona me interesuje.
�ini mi se da publika
to uop�te ne ose�a. Dolazi u pozori�te i o�ekuje da vidi nekada�njeg junaka koji
je r�av ili dobar, ali uvek jasan. Mene interesuje junak koji li�i na nove ljude,
koje sre�em na ulici, gledam na televiziji, o kojima pi�u novine: koji su iznutra
izdubljeni, podlo�ni konjukturama, uvek uspe�ni. Te�ko je poistovetiti se sa njima.
Koju
bi od tradicionalnih vrednosti trebalo u pozori�tu spasiti po svaku cenu? A mo�da
postoje i neke nove vrednosti koje zaslu�uju podr�ku?
- Nije re� o tome
da nekog branimo. To je r�avo postavljeno pitanje. Treba braniti samu komunikaciju,
�anse za razgovor, ne gube�i iz vida da je zapravo komunikacija cilj, a ne da
nekog odu�evljavamo ili o�aravamo. U novom poretku ne vidim ni�ta dobro. Poku�avam
da ga razumem, �ak da ga zavolim, ali mi ne polazi za rukom. Zbog toga ose�am
sve ve�i strah.
Da li ose�a� da se pozori�na publika promenila? Da li se
novi ljudi, kojih se boji�, pojavljuju u tvom pozori�tu?
- Ne. U pozori�te
dolaze ljudi koji su zainteresovani za druge. Novi ljudi, me�utim, zainteresovani
su samo za sebe. Brine me �to se ovo uspe�no mi�ljenje ili pre mi�ljenje o uspe�nosti
uvla�i u moje pozori�te. Nije dobro ono �to se ne mo�e prodati. Jer i umetni�ka
vrednost treba da se izra�ava u novcu, u dobiti. Ve� tako misli moj biro koji
se bavi organizovanjem gledali�ta. Bojim se da �e uskoro i glumci po�eti tako
da misle. Ako se na�em pred izborom: umetni�ko pozori�te ili uspe�na komercijala
- presta�u da budem direktor.
�ta tako uporno tra�i� u litvanskom pozori�tu?
-
Otputovao sam u Litvu, ali isto tako mogao sam da otputujem u Kataloniju. U tim
prostorima Evrope stvorena je idealna pozori�na situacija, kao u anti�koj Gr�koj
ili u Engleskoj u �ekspirovo vreme. U Litvi i Kataloniji stvaraju se nova kolektivna
svest, nov jezik, novo zajedni�ko kulturno iskustvo. Zahvaljuju�i tome pojavljuje
se naj�istija vrsta odnosa publike i umetnika. Tamo vlada atmosfera kakva je vladala
u poljskim off pozori�tima sredinom sedamdesetih godina - pozori�te nije ne�to
posebno u odnosu na �ivot, u�estvuje u ra�anju nacionalne svesti i u tom procesu
zauzima centralno mesto, jer najbolje gradi jezik zajednice. Mi to imamo ve� iza
sebe, zbog toga zavidim Litvancima i Kataloncima. Takva situacija pru�a pozori�tu
snagu, samopouzdanje, hrabrost. Takvo pozori�te ima �anse da se odrekne svake
lako�e u sporazumevanju s publikom, nalazi na�ine kontaktiranja s publikom, koketira
s njom. Publika pru�a pozori�tu poverenje, odnosno ose�aj sigurnosti. To su �udesne
�anse koje mlada kultura i mlado dru�tvo imaju. Zbog toga se tamo u pozori�te
ide da bi se ne�to me�usobno saznalo.
Pjotr GRU��INJSKI
S poljskog prevela
Biserka RAJ�I�
(Iz: Piotr Gruszczynski: Ojcob�jcy. Mlodsi zdolniejszsi w
teatrze polskim, Warszawa, W.A.B., 2003, str. 252-257) |
